Ovo nece biti najava, vec suprotno... iskustvo dvaju ozbiljnih duhovnih tragateljica sa seminara na kojima su vec bile:
Dragi prijatelji;
Da li smo vas vec obavestili da se u Srbiji jos od 1996 godine odrzavaju Vipassana kursevi po ucenju S.N.Goenke u tradiciji U Ba Khina. To je, kazu, jedna tanka zica burmanska kojom se sacuvala zaista srzna Buddhina praksa. Kursevi su savrseni strukturirani i traju ukupno 12 dana. "O" dan je dolazak studenata i uvod u praksu. Deset dana se zatim meditira po oko 10 sati dnevno u "plemenitoj tisini" jer tokom kursa nema nikakve komunikacije ni sa svetom ni sa drugim polaznicima kursa. Moze se komunicirati samo sa uciteljem (u vezi sa praksom) i voditeljem (u vezi sa licnim potrebama). Postoji voditelj za zene i posebno za muskarce. Desetoga dana se progovara i daje se DANA, dobrovoljni prilog. Novac od dobrovoljnih priloga se koristi veoma PAZLJIVO i to samo za pokrice troskova hrane, smestaja i karte za ucitelja (eventualno, jer nam cesto ucitelji poklone taj novac) SVE je totalno neprofitno. Tzv."stari studenti" - koji su VEC zavrsili jedan ili vise kurseva organizuju, kuvaju, serviraju, pomazu ucitelju i brinu se o svemu tehnicke prirode. Kurs je objektivno zahtevan, sto ja kazem, za zestoke momke i cure svih godista, koji su "bez mane i straha", za prave istrazivace istine o svome umu i umu nas ljudi uopste. Retko se ikada iko pokajao ko je uspeo da zavrsi kurs i ja ga toplo preporucujem svim osobama relativno dobrog fizickog i psihickog zdravlja. Objekat koncentracije je sopstveni prirodni dah i sistematsko skeniranje osecaja na telu, a ucitelji su u ovoj liniji laici. Oni moraju za svoj zivot i porodicu zaradjivati svojom profesijom nezavisno od Vipasane, a vode kurseve besplatno kao deo svoje sopstvene prakse. Svi nasi ucitelji i sami moraju da idu na svoje kurseve sedenja koji traju od 10 pa do 60 dana! Ja licno imam preko 20 - 10-dnevnih kurseva, 2x20 i 2 x30. Takodje sam "sluzila" na 23 10-dnevna kursa u ovih 12 godina kako treniram. (Sluzila sam kao sef kuhinje, glavni kuvar, voditeljica za zene, prevodilac sa engl. i fr., bastovan...) Sve slobodne dane i sve godisnje odmore sam upotrebila za Vipasanu. Posto sam bila univ. prof. do 2001, mogla sam da udesim svoje poslove tako.... i posto su mi deca odavno vec odrasli, svoji ljudi...Ne znam koliko sam se "duhovno uzdigla", a to nije ni vazno, obzirom da je moja glava naucnicka i + bosanska(!) (Citaj: "tvrda kao kamen") ALI STA? Na ovim Vipasana kursevima sam srela NAJLEPSE ljude ove planete svih godista, nacija i rasa (gledano kako god hocete: iznutra i spolja)
Imamo jednu Veru koja je "odradila" i jedan 45 dnevni kurs, a za iducu godinu sam se pripremila da i ja idem na svoj prvi 45 dnevni "ako Bog da" sto bi rekli ljudi u mom rodnom selu. Uslovi za ucesce na dugim kursevima su vrlo precizni i valja ih detaljno ispuniti. Medjutim, niko od nas nije postao ucitelj, jer ucitelji se postavljaju od strane najstarijeg ucitelja.....pa tek posle postavljenja idu jos malo na tehnicki trening. To su zaista DOBRO procisceni ljudi i ujedno ljudi koji se licno osecaju sposobnim da sednu pred 100 napr. ljudi i da vode kurs u ime svog ucitelja S.N.Goenke.... i to naravno BESPLATNO. Neki od ucitelja su sakupili nesto novaca, zive totalno asketski i vode i po dva kursa mesecno! E, nemojte mene sada na dalje opsedati pitanjima, nego prostudirajte sajtove: dhamma.org (na engl) i mislim da je u najnovijoj popravci serbian.dhamma.org na srpsko-hrvatskom ili ako hocete hrvatsko-srpskom... I jos najvaznije: Nas sledeci kurs je od 27. sept. do 8. okt. 2007 pa ko je vitez neka se prijavi na adrese
[email protected] i
[email protected] Dolazi nam jedan vrhunski ucitelj sa ogromnim iskustvom. Svi ljudi su dobro dosla iz ma koje ex YU republike i sire. Obrasce za prijave imate na tim sajtovima, a ako se ne snadjete trazite informacije i od
[email protected] SRECNO nam svima ovo toplo zarko leto!
Spomenka
Kurs meditacije u Cortanovcima je prosao, a ostalo je brdo utisaka
koji se polako slezu i zauzimaju svoje mesto u umu. Ipak, vec sada
mogu da kazm da sam dozvela jedinstveno iskustvo koje mi je donelo
odgovore na mnoga pitanja i dileme, a takodje ukazalo na put
resavanja onih preostalih. Kad vratim film unazad, cudno je, kao sto
rece Adjan Djajanto, koliko stvari moze da se dogodi u periodu za
koji bi prosecan posmatrac rekao da se nista ne desava. Jer, mi koji
smo bili na kursu nismo mogli da govorimo bili smo u plemenitoj
tisini, kao ni da citamo, pisemo, koristimo telefon. Meditirali smo,
sto sedeci, sto hodajuci, ako sam dobro izracunala, oko osam sati
dnevno. Fazlija, sta kazes na ovo?
Kurs je poceo u nedelju 8. jula popodne odlaskom u Cortanovce. To
vece smo razgovarali, imali jednu zajednicku meditaciju i prvi u
nizu govora o Dhammi i nakon toga smo usli u plemenitu tisinu. U
ponedeljak sam se probudila puna volje i elana, sa zeljom da sto pre
prionem na meditaciju i smirivanje sopstvenog uma. Kako je vreme tog
prvog dana odmicalo, a meditacije se smenjivale jedna za drugom,
postalo mi je jasno da nas narednih dana ocekuje nimalo lak posao. U
utorak je bol u ledjima postao gotovo nesnosljiv i prvi put sam se
nasla pred dilemom da li cu uopste uspeti da izguram kurs do kraja.
Te veceri sam otisla na pocinak sva slomljena i potpuno
nezadovoljna sobom. U sredu je doslo do potpunog preokreta, upravo
onako kako je Adjan i rekao. A rekao je da se telo otprilike treceg
dana navikne na sedenje. Uz to mi je dao nekoliko prakticnih saveta
kako da laganom promenom polozaja tokom meditacije ublazim bol. Meni
se sad cini da je koncentracija, ipak, kljucni faktor koji odredjuje
da li ce se pojaviti bol i koliko intenzivan ce biti.. Naime, kad
god sam uspela da se dobro skoncentrisem na ono sto radim, bol je
popustao. S druge strane, ako sam za trenutak pomislila na bol, on
se vracao u punom intenzitetu. Ipak, moram da priznam, cak i pored
svih korisnih sugestija i saznanja, manje krize su se pojavljivale
sve do kraja kursa u petak 13. jula i imale su razlicite oblike. Od
toga da uhvatim sebe kako ne mogu da se skoncentrisem na dah kao
objekat meditacije, preko raznih gluposti koje mi padaju na pamet,
pa sve do toga da s vremena na vreme potpuno ubedjeno zakljucim da
meditacija traje predugo i da je Adjan sigurno zaboravio da zvoni za
kraj.
Posavsi na kurs pomislila sam da bi moglo da bude problem to sto
imamo samo dva obroka dnevno, s tim da je poslednji u 11 i 45. Nisam
neka izelica, ali mi se ucinilo da je period izmedju rucka jednog i
dorucka sledeceg dana veoma dug. Adjan nam je, onako dobrodusan,
rekao da nema nista protiv ako pojedemo nesto na brzinu u vreme
popodnevno caja, ali da on sam to ne moze da cini. Medjutim, niti je
kome palo na pamet da to radi, niti je to bilo potrebno. Po povratku
kuci, na moje veliko iznenadjenje, konstatovala sam da cak imam
jedan kilogram vise nego pre odlaska u Cortanovce.
Osim prakticnog rada tokom meditacija kada sam, kao nikada pre,
imala priliku da budem sa sobom, kao posebnu vrednost kursa izdvajam
govore o Dhammi i mogucnost da Adjanu postavljamo pitanja. To mi je
pomoglo da dobijem mnoge dragocene odgovore. Adjan je strpljivo i
opsirno odgovarao na sva nasa pitanja, mada neka od njih mozda bas i
nisu trebala da budu postavljena i cak je dozvolio da se sve to
snima, sto mozda nabolje govori o njegovoj velicini.
Zelela bih da iskoristim priliku i pozdravim sve ucesnike kursa-
Nadu , Kostu, Vesnu, Svetlanu, Milosa, Nikolu, kao i goste iz
Bograda koji su nam se prikljucili pred kraj kursa, a na koji su
dosli posle zavrsetka 10-dnevnog vipassana kursa: Spomenku, Ivanu i
Sinisu. Naravno, najvecu zahvalnost dugujem Branku bez kojeg ovog
kursa ne bi bilo.
Iskreno se nadam da cemo i iduce godine imati priliku da se okupimo
istim povodom.
Sara
Karizmatska duhovna obnova u Rijeci - Dobrodošli
Linearni mod
