Svemir se u grubom može predstaviti da funkcioniše kao živo biće koje je zdravo i funkcionalno samo ako su svi njegovi delovi zdravi i ako su dobro sinhronizovani. Kao što kod ljudskog organizma odstupanje jednog od organa često dovodi do poremećaja širih razmera, tako isto i odstupanje jedna energije od svog normalnog funkcionisanja mora izazvati poremećaje u gotovo celom kosmosu. Stoga je insistiranje Stvaraoca na kontroli i dijagnozi odstupanja i maksimalno brzom potpunom vraćanju energija u svoj normalni program i funkciju, nešto na čemu Stvaralac izuzetno insistira i za čiju je realizaciju stvorio čitav niz energija koje su specijalizovane samo za rešavanje ovih problema. Poučen kataklizmama koje su se u prvom petini veka kosmosa dosta često dešavale i pretile da unište ceo kosmos i ceo njegov dugotrajni trud, Stvaralac je čvrsto odlučio da rezultati njegovog rada i rada mnogih energija ne budu uzalud.
Međutim, te pojave su shvatljive, jer je gotovo neizvodljivo da se u jednom prostranstvu koje nema svoj kraj, među različitim energijama čiji broj je vrlo blizu beskonačnom ne desi nikakvo odstupanje od svojih programa tokom određenih dugih perioda. Toga je bilo i to će se dešavati i u budućnosti i zbog toga ove energije, nazovimo ih grupno-kontrolori kosmosa, nikada neće nestati, a moguće je da će se u budućnosti njihov broj i njihova vrsta povećavati kako bi se rizici sve više smanjivali.
Poučen kataklizmama koje su se u prvom petini veka kosmosa dosta često dešavale i pretile da unište ceo kosmos i ceo njegov dugotrajni trud, Stvaralac je čvrsto odlučio da rezultati njegovog rada i rada mnogih energija ne budu uzalud.
A vidis i On uci na svojim greskama,samo me zanima od kuda je izvukao znanje da to popravi ako ne iz sebe samoga sto dovodi do zakljucka da je to i znao prije a to je onda paradoksalno...svemir se stalno siri tako da nece sigurno biti unisten,mozda mi hocemo kao planeta ali on nece a ni On nece.
__________________
Taj tko visoko leti obicno nisko pada,od svojih snova ko od vatre i groma strada!
A vidis i On uci na svojim greskama,samo me zanima od kuda je izvukao znanje da to popravi ako ne iz sebe samoga sto dovodi do zakljucka da je to i znao prije a to je onda paradoksalno...svemir se stalno siri tako da nece sigurno biti unisten,mozda mi hocemo kao planeta ali on nece a ni On nece.
Stvaralac svakako nije čovek pa da zna da će pogrešiti i uporno, često "u inat" srlja i greši, iako, naravno najčešće nije ni svestan da greši.
Nije Stvaralac znao o tome, da je znao ne bi do toga došlo, ali kao što kažeš i On uči na svojim greškama, a u kosmosu postoje milijarde milijardi sitnih greškica koje se stalno ispravljaju, stalno dopunjuju, ali samo zato što se kosmos permanentno razvija, u početku su te greške bile praktično katalizmičke, danas je odstupanje u kosmosu 1-2% pojedinih pojava, a kada bi se to ostavilo tako, onda bi se to naravno širilo, ali postoje bezbrojni sistemi koji su se za ovaj beskonačan period postojanja kosmosa stvarali upravo zbog toga da ne bi dolazilo to većih odstupanja.
Kosmos se "širi" svakako, ali to zapravo nema toliko veze sa dimenzijama širine i dužine (možda i nisi mislio na ono širenje o kojem nauka govori, jer svakako kosmos nije nastao velikim praskom), već u smislu sve veće sinhronizacije između njegovih delova, svih energija, njihove međusobne saradnje i opšteg razvoja.
Kosmos se nalazi na istom prostoru gde i polje Stvaraočeve energije, ali je razlika u dimenziji postojanja, od samog početka je kosmos stvaran u okviru onih dimenzija, u prostornim smislu reči, koliko i samo polje Stvaraoca obuhvata prostora.
Sve u svemu, sva krajnja znanja o kosmosu i Stvaraocu su jako simbolična u odnosu na pravi smisao, zbog toga što čovek nema mogućnost većeg shvatanja suštine kosmosa bez obzira koliko sam sebe shvatao kao neku inteligenciju. Ali mu svakako mogu biti jasne neke osnovne karakteristike kosmosa i energija, a i toga može biti beskonačno puno npr napisanih knjiga.
Prvi trenuci stvaranja kosmosa podsećali su na početak nekih građevinskih radova na nekoj poljani kada se zabada prvi ašov u zemlju, da bi postepeno ta poljana postala sve veće i sve složenije gradilište. Pri tome su pojedini elementi tog gradilišta već počinjali da funkcionišu, a istovremeno se svuda oko njih gradila nova zdanja. Otprilike do desetine veka kosmosa prevaga je bila na energijama ili na zdanjima koja su se gradila, dok je manji broj već funkcionisano. Negde oko petine veka kosmosa taj se odnos znatno izmenio, tako da je velika većina predstavljala završene objekte, dok je manji broj još bio u izgradnji. Do četvrtine veka komosa praktično su svi objekti bili izgrađeni, a samo su se ponegde povremeno gradili neki novi. Posle polovine veka komosa gradnja novih građevina je predstavljala retkost, ali se još uvek dosta često dograđivalo, prekrajalo, dopunjavala zdanja koja su već davno bila gotova. U poslednjoj trećini veka kosmosa staranje novih zdanja ili energija bilo je izuzetno retko ali je dopunjavanje još uvek postojalo, dok je poseban zamah dobila aktivnost oko sinhronizacija mogućnosti građevina koje su sazidane, kao što je izgradnja trotoara između njih, telefonskih, električnih i drugih veza koje su ih spajale i ujedinjavale, omogućavale dalji razvoj međusobnih kontakata i proširenje sadržaja kontakata.
Poslednju petinu veka kosmosa karakteriše dalja sinhronizacija rada i sve veće razvojne mogućnosti pojedinih zgrada, tako da su njihov međusobni kontakt i saradnja dovedeni na vrlo visok nivo. Istovremeno dolazi do razvoja novih sadržaja unutar njih koji bi se mogao simbolično predstaviti kao uređenje pojedinih stanova, soba, novi razmeštaj koji omogućava bolji komfor stanarima uz bolje kontakte i bolju saradnju sa ostalim zgradama. I na kraju, stvaranje posebnih istraživačkih centara u pojedinim najvećim zgradama koje će se baviti daljim perspektivnim razvojem unutrašnjih sadržaja i kontakata sa drugim zgradama u budućnosti. Tako bi se, probližno, moglo ilustrovati stvaranje kosmosa kroz njegovu beskonačnu istoriju postojanja.
Sveta znanja, govore o tome da je našeg pretka, kao i ostala originalna živa bića u kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju ljudske civilizacije brinula o našem razvoju kako bi on bio što bliži onome što je ona zamislila i što je ugradila u naše gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato što pripada Isusu Hristu, nego zato što je ona vodila Isusa na njegovom svetom putu. Mada je energija Hristovog stabla vršila više mutacija na našim precima kako bi ih bolje prilagodila uslovima života i time spasla od izumiranja cele rase, ipak im je najveća šansa pružena pre oko 144 000 godina, pripajanjem ljudskoj auri embriona svetlećih tela. Time je započela sveta misija ljudske rase, koju joj je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetlećih tela. To je dovelo do enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje na Zemlji.
Međutim, paralelno sa brzim razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja ljudi čiji su negativni efekti sve više kočili naš razvoj da bi se konačno, danas našli u situaciji koja je bremenita nizom najtežih problema za koje nauka i celo društvo nemaju rešenja. To su, pre svega: glad koja odnosi godišnje 8 miliona života, od kojih su mnogi dečiji, nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih, krajnja beda jednog dela čovečanstva, opasnost od izbijanja ratova, čak i svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja mogla dovesti do uništenja najvećeg dela čovečanstva, pa i same planete.
Istovremeno, postoji i pozitivna “strana medalje“, jer genetski razvoj čoveka uskoro stiže do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu čoveka u kojoj se pored leve uključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno pod uslovom da pre toga ne dođe do samoubistva ljudske civilizacije.
Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog uređenja koje bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i opšteg blagostanja koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do ostvarenja svih razvojnih mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u naše gene. Pri tome se ovo blagostanje svih neće postići oduzimanjem od bogatih i davajem siromašnima. Duhovne energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu pomoć od ljudi, jer da su hteli da ove probleme reše, ljudi bi to već davno uradili. Blagostanje će biti ostvareno kroz materijalnu pomoć kosmosa ljudima, pri čemu će je svi i siromašni i bogati dobijati. Međutim, za ovo se ljudima postavlja nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom.
Ostvarenjem svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.
(Deo predgovora iz knjige "Čovek - poreklo i budućnost" 2007. - dr Ljubiše Stojanovića)
Opširnija saznanja o ovome, kao i na mnoge druge teme - nalaze se u knjigama svetih znanja dr Ljubiše Stojanovića: "Isceljenje" 1995, "Mesta Moći" 1998, "Sveta znanja" 2000, "Razgovori s Teslom" 2002, "Znanja iz onostranog" 2003, "Aura" 2004, "Čovek - poreklo i budućnost" 2007, "Prosvetljenje" 2012.
Prikazaćemo stvaranje jednog živog bića na način na koji to obavlja Hristova energija.
Prvo se pojavilo jedno približno elipsasto polje plavičaste energije koje podseća na želatin i koje se u trzajima kretalo kao meduza, sa puno nekih tačkica u sebi. Ovo polje je došlo do jednog vertikalnog crvenog zraka, prošlo kroz njega, a posle kraćeg vremena te dve energije su se pretvorile u nešto što je ličilo na mekinje po boji i izgledu. Ta grupica zrnaca "mekinja" se zadržala na tom mestu. Zatim je tu gomilicu "mekinja" opkolilo nešto kao žele, plavičasto i prozirno. Posle toga se od "mekinja" stvorilo nešto, slično obliku slova "c", ispod koga su dve tačke. Oko toga se stvorilo nešto što izgleda kao prozirna želatinozna lopta čija je površina ličila na mrežicu koja je treperila. Oko tog prozirnog želatina i dalje postoji onaj čelično-plavičasti prozirni žele, koji kao da se naginje na jednu stranu uslovivši naginjanje i cele tvorevine na tu stranu. On to radi u trzajima, a sada je počeo da odskače, kao da se uči kako da se kreće, pravi sve veće skokove. Ova tvorevina je sad izašla iz tog čelično-plavičastog omotača i liči na želatinoznu kuglu sa površinom izdeljenom na šestougaone pločice, kao ogledalca. Unutar te tvorevine se nalazi i dalje slovo "c" i dve tačke ispod njega. Zatim se stvaraju niti koje se, od tog centra koji je tamnije boje, kreću do kraja ove želatinozne prozirne mase i koji predstavljaju akupunkturne meridijane.
Sad smo prisustvovali stvaranju jednog virusa koji se sastoji iz te dve tačkice i tog uskog srpa materije, dok je to prozirno, oko njih, ustvari njegova aura.
Ako se ovaj virus nađe u atmosferi aminokiseline, onda ove dve tačkice i ovaj srpić, jedanput ili dvaput usisaju u sebe aminokiselinu, što im daje mogućnost i potrebu da se razmnože tako što se ove 3 materijalne tačkice podele. Moguće je da se, u narednih nekoliko minuta, to ponovi još jednom ukoliko im se pruži prilika da jednom ili dvaput usisaju u sebe aminokiselinu. Po isteku desetak minuta njihov život prestaje, ali one u sebi već nose embrione 4 virusa koji se, par minuta po raspadanju majke u potpunosti razvijaju i ukoliko ima aminokiselina počinju da se razmnožavaju. Ako u okolnom prostoru nema neophodnih aminokiselina virus se pritaji i čeka svoj momenat
Znanja iz onostranog predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikad neće moći da dodju, bez obzira na napredak nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu, ali takva znanja dobijaju duhovno visokorazvijene i prosvetljene osobe od duhovnih, superinteligentnih energija.
Ta znanja za ljude predstavljaju i uvek će predstavljati apsolutnu istinu.
Spustimo se malo na zemlju i budimo realni jer ako to nismo onda ispadamo smijesni i glupi. Ne postoje nikakva sveta znanja koje prosvjetljene osobe znaju. Naravno da covjek moze biti bolje upoznat sa psihologijom jer je iskusi direktno, posloze mu se neke kockice i shvaca bolje kako su neke stvari povezane i vidi dublje i dalje ali to nazvati svetim znanjima je idijotarija.
Spustimo se malo na zemlju i budimo realni jer ako to nismo onda ispadamo smijesni i glupi. Ne postoje nikakva sveta znanja koje prosvjetljene osobe znaju. Naravno da covjek moze biti bolje upoznat sa psihologijom jer je iskusi direktno, posloze mu se neke kockice i shvaca bolje kako su neke stvari povezane i vidi dublje i dalje ali to nazvati svetim znanjima je idijotarija.
A zašto ti smeta riječ sveta? Pa to je samo riječ koja se često rabi za sve i svašta. Meni, koja ih proučavam prvi put, baš su zanimljiva.
I netko se možda nimalo ne opterećuje s tim hoće li pred nekim ispasti smiješan i glup.
Spustimo se malo na zemlju i budimo realni jer ako to nismo onda ispadamo smijesni i glupi. Ne postoje nikakva sveta znanja koje prosvjetljene osobe znaju. Naravno da covjek moze biti bolje upoznat sa psihologijom jer je iskusi direktno, posloze mu se neke kockice i shvaca bolje kako su neke stvari povezane i vidi dublje i dalje ali to nazvati svetim znanjima je idijotarija.
Svako na osnovu svoje slobode i znanja o duhovnosti može donositi zaključak da li nešto postoji ili ne. U jednu ruku se slažem sa činjenicom da ne postoji ništa profano već da je sve sveto na način kako su to npr paleolitske i neolitske kulture doživljavali ustrjstvo sveta preko svog mitskog načina mišljenja - ali mi takođe živimo u svetu i načinu razmišljanja gde je doživljaj sveta u potpunosti zauzeo najčešće profani doživljaj (nepovezani) sa prirodom ili univerzumom kako god oslovljavali pojave - te se iz u tom smislu odvaja nešto epitetom "Sveti" stavljajući ga time u kategoriju onoga što prevazilazi ljudski aspekt saznanja, na druim mestima se to naziva Večno istinita filozofija, helenski mudraci su to nazivali u kontekstu "onoga što se nikada ne može saznati" - dakle, ne ljudskim umovanjem odnosno razmišljanjem jer "o bogovima nema znanja".
Sva Izvorna znanja a na osnovu kojih su nastale i poznate su danas kroz aktualne religije (premda postoje i ne mnogim drugim mestima kako kroz istoriju tako i u novijim vremenima) spadaju u domen Svetih znanja ili znanja iz onostranog: Vede (Upanišade), Budizam, Hrišćanstvo, Islam (Sufizam).
Stoga, pojam "realnog" se u današnje vreme teško može uzimati kao nekakav opšti pojam naročito ako se neka osoba obrati drugoj sa "Budimo realni", jer se opšta paradigma čoveka i sveta dominantno još uvek u "zapadnom" svetu ili zapadnom mišljenju svodi na materijalistički aspekt ili konkretno tzv naučnu paradigmu koja drži monopol na mišljenje i svojim uticajem kroz naučne discipline u obrazovnom sistemu prezentuje svoje konvencije i utiče na formiranje mišljenja o znanju (ali ne i o načinu mišljenja jer se u nauci ne obrađuje etika) - uz naravno kakvu takvu toleranciju na nivou sekularnih država prema uplivu religijskog mišljenja (uglavnom se misli na zemlje hrišćanske provenijencije ili ti "zapadni svet" gde je uglavnom najčešće duhovni aspekt samo forma (s razlogom okoštalosti dogme koja je više od hiljadu godina prekrajana i modifikovana od strane vladajuće svetovne i duhovne hijerarhije).
Stoga, šta je realno a šta ne, postavlja se ogromno pitanje ako ostane bez ikakvog objašnjenja od strane onoga koji spoiminje nekakvu "realnost". Iz područja duhovnosti za se Realnost govori na jedan konkretan filozofski način radi zadovoljavanja intelektualne težnje za saznanjem ali sa jasnim značenjem da se Stvarnost ne može razumeti već se ona mora spoznati i može se samo živeti.
Te, šta je to idiotarija i da li se saznanje može zasnivati na jednom poznavanju konvencionalnih saznanja iz psihologije koje predstavljaju jedan nekoherentan sistem znanja - nisam baš ubeđen.
Suština efekata širenja Svetih znanja sastoji se, svakako prvenstveno u usklađivanju misli sa voljom Stvaraoca i postizanjem pravilnog načina mišljenja, ali i upoznavanjem sa Stvaraocem, sa njegovim delom, sa potrebom da ga neizmerno poštujemo i volimo.
Širenje Svetih znanja ima zadatak da ljudska zajednica brzo napreduje prema volji Stvaraoca, dakle ceo taj poduhvat je tesno vezan sa Stvaraocem i on je tu centralna ličnost, centralni cilj i suština celog poduhvata. Širenje Svetih znanja u ljudskoj rasi na planeti Zemlji predstavlja projekat vraćanja ljudi ka Stvaraocu, ka njegovoj volji, to je dakle suština Svetih znanja! To je cilj Svetih znanja!
Ubrzano vraćanje ljudi ka Stvaraocu kroz usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca i ispravljanjem načina mišljenja i usklađivanjem sa voljom Stvaraoca. To je suština svega. Sve ostalo je, takođe, jako važno, ali služi da ovaj osnovni cilj podrži, da ga olakša, da usmeri ka njemu, da ukloni barijere i prepreke i druge uzroke koji nas usporavaju ili ograničavaju na tom putu.
To treba ljudima da bude jasna, da Sveta znanja nisu nešto razliveno, bez forme i oblika, bez granica, centra, bez poente, bez glavnog sadržaja, bez opredeljenja, nego, upravo predstavlja jedno vrlo centralizovano učenje, koncentrisano učenje ka jednom cilju koji je vrlo jasan, vrlo precizan, vrlo jednostavan i prost.
Osnova širenja Svetih znanja, njegova suština, njegov krajnji cilj jeste usklađivanje misli ljudi i načina mišljenja sa voljom Stvaraoca. Sve ostalo je podrška, potpora, olakšanje, usmerenje, uklanjanje prepreka na tome putu.
Kad se to postigne, tada će čovečanstvo imati višestruku korist, jer se neće završiti sa time da ljudi usklade svoje misli i način mišljenja sa voljom Stvaraoca, a da sve ostane isto, da se ne promeni, da ljudi gladuju i umiru od gladi, da postoji strahovito izrabljivanje čoveka na čoveka, da postoje prebogati i presiromašni, da postoji mržnja nacionalna, verska, rasna koja stvara ratove, gramzivost, halapljivost, otimanje, eksploatacija drugih nacija itd.
To je današnje zatečeno stanje, ali usklađivanje misli i načina mišljenja sa voljom Stvaraoca dovodi do epohalnih, grandioznih promena kakve nikada do sada nisu postojala među ljudima, ako računamo unazad 127.000 godina, od pada iz Raja. U početku će se neke stvari delimično popraviti, neke značajno, neke u potpunosti, ali na kraju perioda širenja Svetih znanja, neće svi problemi biti otklonjeni, jer zato ne postoji materijalna baza.
Ono što će se sigurno popraviti to je da neće biti ratova, da će ljudi mirnim putem početi da razrešavaju svoje probleme. To je broj jedan i to je najvažnije. Način mišljenja ljudi će se do te mere popraviti, što će stvoriti sasvim drugačije javno mnjenje, mišljenje većine koje će biti protiv ratova, protiv ekploatacije, protiv prebogatih i siromašnih, protiv gladnih i umiranja od gladi, protiv eksploatacije svih vrsta. To će početi postepeno da donosi promene, ne velike, ne krupnim koracima, ali jednostavno ljudi sa pozitivnim načinom mišljenja u jednoj, u drugoj, u svim zemljama sveta neće moći da podnose, da trpe ogromne razlike u bogatstvu koje nisu opravdane, koje nisu stečene radom, nego pljačkom, osvajanjem, eksploatacijom.
To znači da će kraj perioda širenja Svetih znanja doneti promenu načina mišljenja u odnosu na sve probleme koji tište današnje čovečanstvo, pri čemu će neke moći u znatnoj meri da promeni, u pozitivnom smislu, pre svega tamo gde se bude radilo samo o načinu mišljenja, čijom promenom će, već doći do poboljšanja. Kod nekih će doći do delimičnih promena, do uklanjanja najnegativnijih stavova, dok će posebno kod onih koje zahtevaju materijalna sredstva za realizaciju, kao što su poboljšanje materijalnog stanja najsiromašnijih zemalja u svetu, kao i najsiromašnijih ljudi u svakoj zemlji biti samo delimično popravljena, upravo onoliko koliko materijalne snage budu imale te države i ceo svet i koliko se bude imalo snage da se deo bogatstva onih koji su prebogati, prenese na one koji umiru od gladi ili na one koji su izuzetno siromašni.
Znači da će promene, pozitivne promene krenuti, one će biti zaista ogromne, istorijske, sveobuhvatne, jer će obuhvatiti sve zemlje sveta, ali će im za krajnju realizaciju, za krajnji završetak odnosno uklanjanje svih nevolja i problema ljudi nedostajati materijalna sredstva kojih, s jedne strane čovečanstvo ukupno nema, a s druge strane ne postoji volja da oni koji imaju suviše jedan deo toga podele siromašnima i ne postoji snaga državna da ove koji su prebogati zakonskim propisima natera da jedan ozbiljniji deo svog bogatstva prebace na siromašne.
To su dakle problemi koje može da reši samo pomoć iz kosmosa koja će, ne samo obezbediti onaj nedostatak materijalnih sredstava za zadovoljenje ovih potreba, pre svega gladnih i siromašnih i onih najnižih slojeva, nego će obezbediti postepeno razvoj njihovog standarda da će za nekoliko godina dostići nivo standarda više srednje klase, što se smatra da obezbeđuje jedan miran, siguran, komforan život svim ljudima sveta. To će automatski dovesti do društvenih promena kao posledica situiranosti, opšte zaposlenosti, kao posledica 2-3 satnog radnog vremena, da će bogatstvo postepeno gubili na svome imidžu, na svojoj vlasti, jer neće imati čime da pritiska, da ucenjuje, da vlada nad onima koji su siromašni i to će dovesti do epohalnih promena, jer će bogatstvo uskoro, već u ovoj generaciji postati više imidž, više ukras, kao što su srednjovekovne titule, zamkovi, sa kojima vlasnici ne znaju šta da rade, jer im ne služe više za sigurnu zaštitu od neprijatelja. To će, dakle za kratko vreme dovesti do takvih epohanih promena koje će stvoriti izuzetno bezbedan, siguran život i rad u svim zemljama sveta što će u odnosu na današnje stanje svakodnevnih ratnih opasnosti i opasnosti od primene nuklearne energije predstavljati pravi mali raj. Samim popravljanjem načina mišljenja i uklanjanjem najnegativnijih misli, čovečanstvo će već ući na prelaz između trinaeste i dvanaeste, a zatim će postepeno razvojem Idealnog poretka i njegovog kontinuiteta nastaviti ubrzano da napreduje, jer neće biti faktora koji će remetiti ovaj nagli uspon ljudi prema Stvaraocu.
Linearni mod
