frigidna, dosadna, sama i vjerojatno glupa

Da djevojke moje - to sam ja, a nije PMS.

Zivot mi je supalj. Godina - dovoljno. Osamljena. Radim do boli - uz vrlo malo rezultata, minimalno, toliko da ne dam otkaz. Na poslu se cesto osramotim zbog neznanja. Ne izgledam pozeljno. Kad imam love za krpice ne znam ih odabrati, kupim - a nakon par dana shvatim da je moja investicija bacena lova i vrijeme. Ne znam sloziti stvari, kupim i ne nosim. Imam uvijek jedne hlace i tri majice koje izmjenjujem. Nemam drustvo s kojim bih izlazila. Ljudi na poslu su uglavnom neki cudni likovi s kojim nemam neke teme. Spavam vec u 10 navacer, vikendom u 12. Seks mi nije na pameti vec odavno - pa cak ni sama sa sobom. Imam jednog iskrenog prijatelja (--> svjetla tocka). Ali se ne cujemo mnogo jer mu nemam sta reci na telefon - ne znam o cemu bih pricala.

I ako sad mislite da sve izmisljam - najgore je to sto je sve to bas tako. I u manjim oscilacijama je tako vec duze vrijeme. 33g.

I sto je najgore - toliko sam zatvorena da za moju situaciju ne zna nitko - ljudi na poslu nikad ne bi pomislili. Imam brata koji mi savjetuje da okrenem zivot nekim drugim pravcem. Ah da da - nauci me. Ne znam kako. Prazne parole - daj otkaz nadji nesto sto ti se svidja. Nista mi se ne svidja. Toliko sam iscrpljena da bih najradije gulila krumpir u nekoj kuhinji umjesto umnog posla koji radim. Nemam hrabrosti odvazit se na stres preokretanja struke.

Morala sam vam to rec jer ne znam sto bi. Mrzim suncan dan kad svi setaju a ja sam doma sama.

Molim vas nemojte biti jako strogi prema meni. Osjecam se stvarno jadno.