Kol'ko para, tol'ko mužike iliti financije u vezi

[tiluriumm]

Slažem se, uostalom, 7 i 10 nije strašna razlika. Osoba i sa 7 i sa 10000 samostalno može živjet sasvim pristojno i uzdržavat se bez velikih odricanja. Sa 10samo ima malo više za eventualne gušte, ulaganje, poneki luksuz, ali obe osobe bez problema mogu odvojit, npr 3000kn za neke osnovne kućanske troškove i od ostatka imat sasvim dovoljno za sebe. Ali kad je odnos plaća npr 3000 i 7000 ili više to je puno drugačije.

Atlantis ti si ipak druga krajnost. Kod vas je baš bilo puno uspona i padova i lijepo da ste bili skupa, aliočito je i da ste se kroz sve jako trudili i da su sve faze bile privremene i prolazne. Ovdje se više radi o tome kad osoba trajno zarađuje malo ili ništa i očekuje od druge strane da ju financira. To tako ne ide, bar ne dugoročno, jer netko pukne prije ili kasnije.

[mmedvjedica]

Mi imamo odvojene račune. Ne znam njegove pin-ove niti lozinke. Dajemo za kućanstvo u skladu s primanjima. Npr ja dajem za hranu 1000 kuna, a on još 2000 kuna...u tom stilu. Ili on plati režije, a ja hranu. Sve po dogovoru. S obzirom da ima veća primanja kada mi ponestane novaca, pitam muža za dodatan novac. Nismo do sada imali rasprave ili svađe na temu novca. Zna kolika je moja plaća i ja znam kolika je njegova. Razgovaramo i dogovaramo se o budućim financijskim ciljevima. Kada trebam nešto skuplje, i ako to znači da ću onda trebati i njegov novac, uvijek najavim trošak.

[atlantis]

tiluriumm kaže:

Slažem se, uostalom, 7 i 10 nije strašna razlika. Osoba i sa 7 i sa 10000 samostalno može živjet sasvim pristojno i uzdržavat se bez velikih odricanja. Sa 10samo ima malo više za eventualne gušte, ulaganje, poneki luksuz, ali obe osobe bez problema mogu odvojit, npr 3000kn za neke osnovne kućanske troškove i od ostatka imat sasvim dovoljno za sebe. Ali kad je odnos plaća npr 3000 i 7000 ili više to je puno drugačije.

Atlantis ti si ipak druga krajnost. Kod vas je baš bilo puno uspona i padova i lijepo da ste bili skupa, aliočito je i da ste se kroz sve jako trudili i da su sve faze bile privremene i prolazne. Ovdje se više radi o tome kad osoba trajno zarađuje malo ili ništa i očekuje od druge strane da ju financira. To tako ne ide, bar ne dugoročno, jer netko pukne prije ili kasnije.

pa ne financira me on ako ja radim i imam manju plaću od njega. financiramo se skupa, kao i kad on ima manju plaću

meni nije bitno je li njegova plaća manja ili veća od moje, meni je bitno da radi. za primjer, kad smo se upoznali radio je u praonici preko ljeta i imao četiri puta manje od mene, kad smo zabrijali bio je bez posla... koliko smo imali toliko smo trošili, prošlii krize i blokirane kartice i sve dok nije našao posao.
tada nisam znala hoće li bit bez posla 6 mjeseci ili 6 godina, hoće li jednog dana zarađivat kao ja ili manje ili više. nije me bilo briga, o što me sad ne briga hoće li meni ili njemu past plaća ili ću ja imat duplo (što je moguća opcija).

kad mi se otvorila jedna moguća prilika u inozemstvu prvo smo na papir stavili primanja ovdje vs. primanja tamo. ne moja plaća tu i tamo ili njegova tu ili tamo. primanja. zajednička. jer mi nismo cimeri nego smo zajedno.

[tiluriumm]

atlantis kaže:

jer mi nismo cimeri nego smo zajedno.

i to je skroz ok, jer se očito volite i funkcionirate i sve štima na svim nivoima pa tako i financije Problematika nastaje isključivo kad u vezi postoji određena doza sebičnosti pa onda i u financijama ispliva kao veliki problem. Ako nema sebičnosti i egoizma, onda nema ni problema. Al samo rijetki sretnici među nama u današnje vrijeme živimo ovako kako si napisala. Dobar dio samo živi zajedno, ali su zapravo više u cimerskom odnosu nego zajednici.

[Zubicaljubica]

Mi živimo zajedno 6 godina i nemamo zajednički račun. Prije početka zajedničkog života smo dogovorili da on plaća režije, ja kupujem hranu (veće nabavke) i higijenske potrepštine. Svatko ima svoju plaću,štednju, račun i nemamo uvida u račune onog drugog. Znamo otprilike tko ima kakvu plaću, ali se ne ispovjedamo za neki dodatak, dnevnicu i sl. Uglavnom, za zajedničke troškove moramo imati i to je prioritet. Ja zapisujem te troškove da vidim, otprilike, koliko se troši, iako ne zapisujem baš svaku kupovinu (tipa kruh i mlijeko i sl., jer su to male kupovine koje obavljamo kako tko stigne - preko tjedna ja usput kupim, vikendom dragi ide u dućan po novine, kruh i ako zatreba neka sitnica, tu ne gledamo tko je šta kupio). Ako odemo negdje na kavu, najčešće on plaća, isto tako ako je neki popravak u kući.
Ostatak naših plaća, kada podmirimo zajedničke troškove, svatko troši (ili štedi) kako želi, bez da se ispovijeda onom drugome. Ako mi se sviđa nešto od odjeće/obuće, kupujem sama, bez ikakve konzultacije s dragim, isto tako i on (naravno, ja to češće prakticiram, on kada mu baš nešto zatreba). Imamo svaki svoj fitness i neke druge hobije na koje trošimo svatko od svoje plaće. Za odlazak na skijanje svatko odvaja od svoje zarade. Kod odlaska na, npr., neki vikend, svatko plaća nešto - npr. ja platim smještaj, on plaća klopu i sl.
Kod nas to funkcionira jer oboje volimo imati neku svoju neovisnost u svakom pogledu i sve dok to ne zloupotrebljavamo (a nemamo razloga), ne vidimo razlog da mijenjamo. Iako, jednom mi je rekao, ako mi prifali love za hranu, neka uzmem od njega, on uvijek doma ima nešto kešovine, znam gdje to stoji ali baš nikada mi nije palo napamet da provirim u tu ladicu.

[Zubicaljubica]

Da, još bi dodala, da nema pravila oko podjele financija, nego je sve stvar dogovora. Po meni je najbitnije da oboje sudjeluju u zajedničkim troškovima (hrana, režije, održavanje stana/kuće i sl.), a kako će tko rasporediti ostatak novca, da li u zajedničku kasu ili odvojeno je nebtino ako su suglasni oko toga.
Recimo, kod mojih roditelja je situacija bila takva da je mama bila glavna za financije. Tata je njoj davao cijelu plaću, čak i baka mirovinu (jer je živjela s njima) i mama je podmirivala sve troškove, kupovala hranu i sl. Tati i baki nije nikad ništa falilo, imali su sve što im je trebalo, čak su se bili toliko razmazili da su svaki dan nešto naručivali mami. Dok sam i ja živjela u toj zajednici, meni je takva podjela bila ok (iako ja nisam nikada davala niti kune svoje plaće u kućanstvo, nekada bi nešto kupila ali to je bila moja odluka, ne obaveza), ali kad sam trebala početi živjeti s dečkom sam shvatila da ne želim takve financije. Srećom, i on je imao slična razmišljanja kao i ja, tako da smo se brzo dogovorili.

[violeta1980]

Eh, ja se pak volim igrati na sve ili ništa, kada postanem sigurna da je to to! Pa postupam i nudim najiskrenije da je sve naše podjednako i bez istraživanja porijekla. Oboje tako koristimo sve račune, kartice i sve slično, nekada dogovorom, nekada kako nam kome puhne. Sve osim njegovog auta, ali samo stoga jer mi je naporan za voziti i mora se uvoziti u garažu i obratno, dok je moj stari uvijek 3 koraka od vrata stana.

[ja u kutu]

Mi nemamo ni moj ili njegov auto; imamo , trenutno, naš auto; nekada smo imali dva - naša.

[Zubicaljubica]

Mi imamo svatko svoj auto, ja sam svoj kupila od svoje zarade još prije nego sam upoznala dragoga, on je svog kupio u kad smo već počeli živjeti zajedno. Jedan dan mi je samo rekao da bi trebao promijeniti auto jer je njegov već dostao prošao, a kako putuje na posao svaki dan oko 70 km (u oba smjera), mora biti siguran. Ja sam mu rekla da ja nemam ništa protiv, i smatram da kod tih većih kupovina ipak treba konzultirati partnera. On je sam otplatio svoj auto, od svoje zarade.
Ali, ako nekome zatreba auto od onog drugog, podrazumjeva se da mu je na raspolaganju. On je prodao stari auto prije nego je došao novi i meni se podrazumijevalo da on na posao ide mojim autom, meni nije bio bed pješačiti do posla 15-tak minuta. Ja sam nedavno htjela na snijega, njemu se nije dalo, i ja sam uzela njegov auto jer ima zimske gume.
Kad bi odlučili prodati oba auta i kupiti samo jedan, onda bi to bilo zajednički, ovako imamo moj i njegov auto, ali se oboje služimo s jednim i drugim.

[Stran]

Kod nas je sve zajednicko, oko svega se uredno dogovaramo. Štednja zajednicka, sve okej funkcionira jer su nam jasne stvari kada je u pitanju što nam treba, što želimo - možemo i sl. Tesko mi je zamisliti da ja dajem za jedno, ona za drugo i sl. Koliko imamo, toliko trosimo i zasada nam je super tako. Mozda je tako zato sto nemamo nista od prije, tipa svatko svoje. A i volimo osjecaj da sve dijelimo

[ja u kutu]

Kad smo zajedno krenuli živjeti; i on i ja smo dofurali aute, štoviše - on dva. Isti čas su postali naši.

Ja osobno sam dofurala sa sobom neku količinicu deviza sakupljenih. I one su postale naše. On polaže podjednako pravo na njih kao i ja.
Kajjaznam, kod mene to tak ide. Ako stupimo u zajednički život; te "veće" stvari odmah postaju zajedničke. Jasno, neću ni stupiti samo tako ( olako ) s nekime u združenu kombinaciju ( zajednički život ) ukoliko nemamo slične poglede o takvim stvarima.

[jopko_bopko]

ja u kutu kaže:

Ako stupimo u zajednički život; te "veće" stvari odmah postaju zajedničke. Jasno, neću ni stupiti samo tako ( olako ) s nekime u združenu kombinaciju ( zajednički život ) ukoliko nemamo slične poglede o takvim stvarima.

Ovako je bilo i kod nas. Na početku zajedničkog života sam dobila neko nasljedstvo s kojim smo otplatili kredit za auto. Komentari su bili kako sam ja njemu kupila auto. Bila sam ovak Kao da se ja ne vozim u njemu.

[ja u kutu]

Da. Ili neke dugove po karticama koje smo imali kada smo se "spojili" . Sanirali smo ih opet zajednički. Ne znam, eto; meni je drugačije nezamislivo. Bilo bi mi izuzetno naporno voditi financijski razdvojen život. Jasno, nebih si ga ni priuštila .

Eh da, iako smo oboje u ozbiljnim godinama; još uvijek nam mameki i tateki za ročkase tutnu neku pinku kao poklon ( što je meni super jer sam vrlo praktična osoba i draže mi tako nego da netko pogađa kaj bi ja htjela )

Jasno da su takvi pokloni zajednički. Potrošimo ih za ono za šta je najbitnije u datom momentu.

[Stran]

ja u kutu kaže:

Da. Ili neke dugove po karticama koje smo imali kada smo se "spojili" . Sanirali smo ih opet zajednički. Ne znam, eto; meni je drugačije nezamislivo. Bilo bi mi izuzetno naporno voditi financijski razdvojen život. Jasno, nebih si ga ni priuštila .

Eh da, iako smo oboje u ozbiljnim godinama; još uvijek nam mameki i tateki za ročkase tutnu neku pinku kao poklon ( što je meni super jer sam vrlo praktična osoba i draže mi tako nego da netko pogađa kaj bi ja htjela )

Jasno da su takvi pokloni zajednički. Potrošimo ih za ono za šta je najbitnije u datom momentu.

Pa to sve i jest najbolje i zvuci bas super

[kolerik]

Upoznali se tokom studiranja, oboje zavrsili Tehnicke fakultete, ona odlucila ostat u HR, ja se otisnuo u bijeli svijet. Ona ima placu vecu od HR prosjeka, ja dosta vecu od EU prosjeka.

Poceli zivit skupa odma nakon sta smo se zaposlili, dobar dio godine razdvojeni jer ja ne radim tu, pokusa je nagovorit da i ona ode odavde, smatram da vrijedi vise, al s godinama shvatio da nema smisla. Ako njoj pase tu i sretna je, ko sam ja da to mjenjam? Oboje smo poprilicni vukovi samotnjaci pa nam poprilicno dobro ide vec 10ak godina. S druge strane, odlucim li se na standardni office posao, spremna bez problema otic s menom.

Punomoc na sve moje racune ima, i u principu trosi bez da me pita (ako joj treba, a to je rijetko). Nekako, "it's just a fucking money".

[RobinUd]

Da budem iskren, malo sam sumnjicav u funkcioniranje sistema "odvojenih racuna".
Mozd ato funkcionira u svakodnevnom zivotu, "on kupi meso, ja kupim kupus, pa jedemo sarmu".
No, ako je na primjer, u planu godisnji odmor (koji si on/a ne moze prustiti!!!), kako to onda funkcionira??
Netko spava u pet zvjezdica, a netko na klupi u parku??

Ovime samo hocu podvuci obavezno povjerenje (i) u financijske odnose u jednoj vezi.

[Zubicaljubica]

RobinUd kaže:

Da budem iskren, malo sam sumnjicav u funkcioniranje sistema "odvojenih racuna".
Mozd ato funkcionira u svakodnevnom zivotu, "on kupi meso, ja kupim kupus, pa jedemo sarmu".
No, ako je na primjer, u planu godisnji odmor (koji si on/a ne moze prustiti!!!), kako to onda funkcionira??
Netko spava u pet zvjezdica, a netko na klupi u parku??

Ovime samo hocu podvuci obavezno povjerenje (i) u financijske odnose u jednoj vezi.

Vrlo jednostavno.....mi znamo da svake zime idemo na skijanje i svatko od svoje plaće (onog dijela koji ostane nakon podmirenja zajedničkih troškova) odvaja za taj godišnji koliko može. Ne kužim šta je čudno u odvojenim računima ako je to dogovor obje strane i ako obje strane doprinose podmirivanju zajedničkih troškova. Svatko od nas ima neke svoje interese i želje koje nisu nužne za zajednički život i to podmirujemo svatko od svoje plaće. Meni bi bilo glupo tražiti od dragoga da mi plaća moje fitnese, tri para cipela (a potreban mi je jedan par) i sl. Isto kao što mi je glupo da on od mene traži da mu plaćam tečaj jezika kojiželi usavršiti zbog sebe. Za to postoje oni iznosi naših plaća s kojima sami raspolažemo bez da polažemo račune jedno drugome. Imamo i zajedničke zanimacije, odlazak na nogometne utakmice. Kupujemo pretplatu i onaj kojemu je zgodnije zbog obaveza ode i kupi te preplate (ovo je samo jedan primjer).

[atlantis]

recimo on ima plaću 4000 ti 7000
troškovi za doma su vam 6000

tebi ostane 4000 svaki mjesec, njemu 1000

on jedniostavno nema mogućnosti kupiti si i tenisice, i fitness i knjigu i skupiti za skijanje jer još otplaćuje ljetovanje

ti istovremeno kupuješ najkice, novo lv torbicu, imaš bajk za 15000 kuna

što radiš u zimi? ideš bez njega? posuđuješ mu lovu? očekuješ da radi još jedan posao da nadoknadi razliku?

meni bi bitnije bilo da je samnom i da je i on na skijanju nego da za režije odvajamo pola-pola a ostatak taložim na svom računu dok on radi 12 sati na dan.

[Knosos]

Ako on zarađuje više tada su novci zajednički i nema problema.

Ako ona zarađuje više tada su njeni novci njeni, a on neka troši koliko može.

[Zubicaljubica]

Knosos kaže:

Ako on zarađuje više tada su novci zajednički i nema problema.

Ako ona zarađuje više tada su njeni novci njeni, a on neka troši koliko može.

Misliš da si duhovita, samo ne možeš prihvatiti da neki funkcioniraju tako da imaju odvojene račune ( znam ih jako puno).
Da on ne može odvojiti za skijanje, sumnjam da bi ja mogla isfinancirati skijanje za oboje, pa onda ne bi ni išli. Za mene je godišnji vrijeme koje provodimo zajedno, ako možemo isfinancirati putujemo, ako ne, idemo na lokalne izlete. Za sada oboje možemo odvajati i tako funkcioniramo.Ako se okolnosti promijene, sve će biti stvar dogovora.
Uostalom, sve naše aktivnosti i zanimacije smo unijeli u zajednički život, financirali ih sami prije nego smo se uopće upoznali, a krenuli živjeti zajedno tek kada smo to mogli priuštiti, odnosno kada sam ja dobila posao za stalno. Ja, prva, nisam htjela u zajednički život u kojem bi ovisila o partneru. Da sad netko od nas ostane bez posla, onda bi se prilagođavali situaciji.