US chat

[SubSV]

Jab isto rekla da je neka južina u pitanju težak neki dan

[samotnjaknamoru]

I ovde je al nema štete
još u radioni radim rolete

[samotnjaknamoru]

Večer !
Nikoga u pješčaniku

[Batiste]

Evo mene s mojom kanticom u pješčaniku

Danas je baš nekako dan

[samotnjaknamoru]

Batiste kaže:

Evo mene s mojom kanticom u pješčaniku

Danas je baš nekako dan

Kod mene lampa jugo ka ludo.
Meni to ne smeta.
https://youtu.be/WCYQHQcHBnc

[Batiste]

Meni je generalno dan baš nikakav, sranje na sranje, ali onak, dozirano samo se nadopunjavalo jedno s drugim.

Onda još kao višnja na Schwarzwald tortu dođe ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=DZ3ZENnv_tk

Nemam riječi...

[samotnjaknamoru]

Batiste kaže:

Meni je generalno dan baš nikakav, sranje na sranje, ali onak, dozirano samo se nadopunjavalo jedno s drugim.

Onda još kao višnja na Schwarzwald tortu dođe ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=DZ3ZENnv_tk

Nemam riječi...

Malo dugo za gledat.Na mobu sam.Ako nije problem o čemu je riječ?
Ja sam jutros dva put iša u Split,pa malo bio bravar,pa malo voza viličar,pa bija pitur na kraju napravija brdo roleta.Sve to uz zdravu zajebanciju s kolegama.
Dan proša s osmijehom unatoč jugu.

[Batiste]

O djevojci koja je s 16 godina hospitalizirana u psihijatrijskog bolnici od strane roditelja jer je lezbijka.

Sutra bude i meni garant dan pun smijeha, petak je

[samotnjaknamoru]

Batiste kaže:

O djevojci koja je s 16 godina hospitalizirana u psihijatrijskog bolnici od strane roditelja jer je lezbijka.

Sutra bude i meni garant dan pun smijeha, petak je

Petak -metak il se veseliš vikendu ?

Žalosno šta reći.

[aljehin]

Heh.

Počeo sam čitati i na pol odustao.

https://www.youtube.com/watch?v=mfKUuakYFjo

Ja bi jebo ovu Alanis.
Tko zna kako sad izgleda?

[samotnjaknamoru]

aljehin kaže:

Heh.

Počeo sam čitati i na pol odustao.

https://www.youtube.com/watch?v=mfKUuakYFjo

Ja bi jebo ovu Alanis.
Tko zna kako sad izgleda?

Jebačina il Alanis ?

[Uroshito]

jutro

[RedSonia]

calea kaže:

Govorila sam o ostatku vremena, ali sad kad si pitala, pa i u slobodno vrijeme nekad nekoga otrpiš, jel tak? Sigurno ima neki dečko frendice, cura nekog frenda, netko iz obitelji tko ti nije bas najmilija osoba na svijetu. Pa i njih toleriraš radi nekog koga voliš, jel?

jako slabo zapravo... ljude koje sam morala trpiti sam prestala zvati prijateljima a ove s kojima se družim ne trpim, ne doživljavam njihove mane trpljenjem, jednostavno su mi dragi i u dobrim i u lošim trenucima...obitelj opet pak ne računam, njih ne možeš zatuči, kažnjivo je zakonom

wild rider7 kaže:

osobno sam izgubila volju za davanjem bilo kakvog doprinosa ovom podforumu.

bilo mi je drago.
uživajte.

nisam te čitala na chatu ali općenito kad naletim na tvoje postove oni jesu puni doprinosa i uvijek je gušt čitati tvoja razmišljanja...vidimo se na temama

[Lord Byron]

Ulovio neki čovjek recesijsku ribicu koja ispunjava samo dvije želje, pa poželio čudesnu bocu konjaka koja koliko god ti ispiješ, a ono ostaje puna puncata. I bi tako. Nagnu čovjek bocu i gle! Koliko god se častio i gostio, boca je doista ostajala puna, kao da ju nikada nitko nije dotaknuo. "Divna je ovo stvar!" zadovoljno usklikne. "Hej, ribo! Želim još jednu ovakvu!"

Pero je bio običan čovjek. Imao je ne osobito stresan i ne osobito zanimljiv posao - ali, i takvi poslovi umaraju. Pero je imao "svoj" kafić, jedan od onih gdje svi znaju tvoje ime. Kad god bi mogao, Pero bi svratio u "svoj" kafić na opuštajuću čašicu razgovora o ničemu s onima koji, jesmo li već spomenuli, znaju njegovo ime. Nema u toj potrebi i navici ničega lošeg: svatko ima tu potrebu neobveznoga i neobvezujućeg uranjanja u poznato - ali, Pero i njegova znamtiime družina imali su ponešto čudan običaj: u neka doba netko bi rekao "Mislim da je vrijeme, hoćemo li?" i cijela bi se družina zaputila - u drugi kafić na još jednu rundu posve istih pića i posve istih razgovora o ničemu.

I tako iz dana u dan.

[calea]

RedSonia kaže:

jako slabo zapravo... ljude koje sam morala trpiti sam prestala zvati prijateljima a ove s kojima se družim ne trpim, ne doživljavam njihove mane trpljenjem, jednostavno su mi dragi i u dobrim i u lošim trenucima...obitelj opet pak ne računam, njih ne možeš zatuči, kažnjivo je zakonom

Ali ja ni nisam govorila o onima koje si sama izabrala za druženje
Stvarno ti se nikad nije dogodilo da neka frendica ima dečka koji ti, ajmo reć, nije baš sjeo, ali, eto, ipak popiješ s njima kavu i pričaš s njim, jer nju voliš i znaš tko ti je ona u životu?

Ne znam, ne možeš se baš u cijelosti izolirati od svih koji ti ne odgovaraju. Biram društvo koje mi odgovara i ne družim se s ljudima koji mi nisu po volji, iz prostog razloga što ne znam glumiti s nekim i što me to opterećuje, nepotrebno mi crpi energiju i ne čini me sretnom. Pa ipak ne možeš baš stalno biti okružen isključivo ljudima koji su ti po volji. Zato smo civilizirani i nije prihvatljivo da ugrizemo nekoga tko nam ide na živce

Bok Uro!

[Riona]

Lord Byron kaže:

Ulovio neki čovjek recesijsku ribicu koja ispunjava samo dvije želje, pa poželio čudesnu bocu konjaka koja koliko god ti ispiješ, a ono ostaje puna puncata. I bi tako. Nagnu čovjek bocu i gle! Koliko god se častio i gostio, boca je doista ostajala puna, kao da ju nikada nitko nije dotaknuo. "Divna je ovo stvar!" zadovoljno usklikne. "Hej, ribo! Želim još jednu ovakvu!"

Pero je bio običan čovjek. Imao je ne osobito stresan i ne osobito zanimljiv posao - ali, i takvi poslovi umaraju. Pero je imao "svoj" kafić, jedan od onih gdje svi znaju tvoje ime. Kad god bi mogao, Pero bi svratio u "svoj" kafić na opuštajuću čašicu razgovora o ničemu s onima koji, jesmo li već spomenuli, znaju njegovo ime. Nema u toj potrebi i navici ničega lošeg: svatko ima tu potrebu neobveznoga i neobvezujućeg uranjanja u poznato - ali, Pero i njegova znamtiime družina imali su ponešto čudan običaj: u neka doba netko bi rekao "Mislim da je vrijeme, hoćemo li?" i cijela bi se družina zaputila - u drugi kafić na još jednu rundu posve istih pića i posve istih razgovora o ničemu.

I tako iz dana u dan.

I tako...

[AngerMan]

Lord Byron kaže:

Ulovio neki čovjek recesijsku ribicu koja ispunjava samo dvije želje, pa poželio čudesnu bocu konjaka koja koliko god ti ispiješ, a ono ostaje puna puncata. I bi tako. Nagnu čovjek bocu i gle! Koliko god se častio i gostio, boca je doista ostajala puna, kao da ju nikada nitko nije dotaknuo. "Divna je ovo stvar!" zadovoljno usklikne. "Hej, ribo! Želim još jednu ovakvu!"

Pero je bio običan čovjek. Imao je ne osobito stresan i ne osobito zanimljiv posao - ali, i takvi poslovi umaraju. Pero je imao "svoj" kafić, jedan od onih gdje svi znaju tvoje ime. Kad god bi mogao, Pero bi svratio u "svoj" kafić na opuštajuću čašicu razgovora o ničemu s onima koji, jesmo li već spomenuli, znaju njegovo ime. Nema u toj potrebi i navici ničega lošeg: svatko ima tu potrebu neobveznoga i neobvezujućeg uranjanja u poznato - ali, Pero i njegova znamtiime družina imali su ponešto čudan običaj: u neka doba netko bi rekao "Mislim da je vrijeme, hoćemo li?" i cijela bi se družina zaputila - u drugi kafić na još jednu rundu posve istih pića i posve istih razgovora o ničemu.

I tako iz dana u dan.

Tvoje štorije nekad zaslužuju vlastitu temu. <3

[Difference]

Ali družina ne postoji .
To je prst sudbine da se određeni pojedinci u isto vrijeme pokupe u drugu birtiju .
Al mi nije jasno zašto se sele u drugu birtiju ak nivo razgovora u toj birtiji nije na njihovom nivou .

[RedSonia]

calea kaže:

Ali ja ni nisam govorila o onima koje si sama izabrala za druženje
Stvarno ti se nikad nije dogodilo da neka frendica ima dečka koji ti, ajmo reć, nije baš sjeo, ali, eto, ipak popiješ s njima kavu i pričaš s njim, jer nju voliš i znaš tko ti je ona u životu?

Ne znam, ne možeš se baš u cijelosti izolirati od svih koji ti ne odgovaraju. Biram društvo koje mi odgovara i ne družim se s ljudima koji mi nisu po volji, iz prostog razloga što ne znam glumiti s nekim i što me to opterećuje, nepotrebno mi crpi energiju i ne čini me sretnom. Pa ipak ne možeš baš stalno biti okružen isključivo ljudima koji su ti po volji. Zato smo civilizirani i nije prihvatljivo da ugrizemo nekoga tko nam ide na živce

Bok Uro!

e sad kad več pitaš...imala sam jednu frendicu kojoj sam brutalno iskreno rekla šta mislim o njezinom dečku pa smo prestale biti frendice, otkantala me
Slažem se da se ne možeš skroz izolirati ali ne treba puštati svakoga ni blizu sebe, doduše tu lekciju sam naučila na teži način...
S godinama se neki prioriteti mijenjaju i kao mlađa sam bila puno tolerantnija prema ljudima nego sada...a ugrizi su nepotrebni, okreneš se i odeš čitati knjigu ili gledati film npr.

[calea]

RedSonia kaže:

e sad kad več pitaš...imala sam jednu frendicu kojoj sam brutalno iskreno rekla šta mislim o njezinom dečku pa smo prestale biti frendice, otkantala me
Slažem se da se ne možeš skroz izolirati ali ne treba puštati svakoga ni blizu sebe, doduše tu lekciju sam naučila na teži način...
S godinama se neki prioriteti mijenjaju i kao mlađa sam bila puno tolerantnija prema ljudima nego sada...a ugrizi su nepotrebni, okreneš se i odeš čitati knjigu ili gledati film npr.

Ovo je jako istina. Jednostavno počneš birati s kim ćeš provoditi vrijeme jer ne želiš da te se nepotrebno umara i opterećuje. Knjigu ću uvijek izabrati rađe nego naporno društvo.
Ma nije mi to za privatno vrijeme problem, okružujem se ljudima koje volim. Napornije je u nekim poslovnim okruženjima kad ne smijem izgledati kao da mi se netko popiškio u mlijeko