Nymphomaniac (2013)

[Nadopuna prehrani]

Napomena: Iako piše na uvodnoj kartici da autor filma Lars Von Trier nije odobrio skraćivanje i podelu filma, u meni postoji crv sumnje. Ako na podelu kao mogućnost nije računao, zašto se tačno na polovini kompletnog, odnosno na prelazu iz prvog u drugi tom filma u potpunosti menja ton pripovedanja i odnos likova? Nazovite me paranoičnim, ali ovo mi liči na tipičnu Von Trierovu spačku, njegov marketinški trik i provokaciju. Ne tvrdim da je on sam sekao svoj film, ali je svakako otvorio vrata za tu mogućnost. Ako uzmemo da su Antichrist, Melancholia i Nymphomaniac delovi trilogije ili ciklusa, podela poslednjeg filma na dva dela veoma liči na zezalicu sa blockbuster trilogijama.
Nymphomaniac je još ambicioznije delo od Antichrista i Melancholije, ako je to ikako moguće. Može se nazvati, šlihtarskim rečnikom magnum opusom, ili jednostavno megalomanskim. Ono što je meni, pasioniranom ne-ljubitelju Von Triera, njegovog preseravanja, fingiranih skandala i samoreklamerstva, palo u oči je koliko je Nymphomaniac, za Von Triera atipično, komunikativan film. Naravno, tu ima i preseransa u velikim količinama, ali osnova je jednostavna kao u građanskom teatru (Ibsen i ostali), a narativna linija, iako meandrira, ostaje veoma pratljiva. Uostalom, to meandriranje i te silne digresije oponašaju jedan sasvim normalan razgovor između dvoje inteligentnih ljudi, ali u filmu služe da se autor poigra sa nama, publikom, da nam malo pripoveda, a malo propoveda i da nas uglavnom zeza.
To što sam istrpeo prvi, a bogami i drugi tom filma, a da nisam izašao iz dvorane ili zaspao, smatram uspehom za Von Triera, čoveka koji kao da živi od iritacije i sablažnjavanja, on će reći buržoazije, a ja ću reći publike, odnosno javnosti. Da li je pritom spustio loptu u svom poprckivanju? Nimalo, ali je upotrebio sofisticiranije mehanizme. I pored toga, dobar deo njegovih spački su iz aviona vidljivo izdrkavanje, vređanje publike, njenog osećaja za dobar ukus i njene inteligencije. Međutim, drugi deo je na mestu, iako na momente uvredljiv, ostaje zabavan na neki nezreli, blentavi način, kao na primer, neke Miliusove provokacije koje u okviru teksta izgovaraju likovi njegovih filmova.
Moram reći da je na prvu loptu Nymphomaniac najbolji Von Trierov film koji sam gledao, što nije preterano teško postići, pošto većinu njegovih filmova nisam mogao da (od)gledam. Za neke sam možda bio premlad, ali je indikativno da nisam imao želju da im se vratim kao stariji i zreliji, dok sam druge sasvim legitimno otpisivao kao smaranje. Da sam mlađi i da nemam “istoriju” sa gledanjem Von Triera, verovatno da bi me Nymphomaniac ubedio u autorovu genijalnost, ili makar mudrost. Moja kritika je bazirana i na mojim stavovima, i na mojoj intuiciji i na mojim sentimentima, kao i svaka, pa ne može biti potpuno objektivna. Da sam mlađi i neiskusniji, Nymphomaniac bi me zasigurno gurnuo u Von Trierov tabor i željno bih očekivao svaki njegov film. Razlog tome je jednostavan: u ovom filmu Von Trier govori ono što je nekako blisko i mom iskustvu, sa čime se slažem i što bih voleo da čujem, pritom govori meni jasnim jezikom.
Dakle, okvir za priču je jasan da jasniji ne može biti. Stariji akademski tip Seligman (Skarsgard) na putu od radnje do kuće u mračnoj uličici nađe brutalno pretučenu ženu, pridigne je i odvede kod sebe kući, smesti je u krevet i skuva joj čaj. Njeno ime je Joe (Gainsbourg) i ona je naša naslovna nimfomanka. Ona će mu ispričati svoju priču, a on će je pažljivo slušati, da proceni je li ona loše ljudsko biće, kako sama tvrdi.
Ono što upada u oči je koliko je Nymphomaniac anti-erotičan film. Nema ničeg lepog u seksu koji vidimo, većina toga je “in-out” prosta mehanika, fizički proces ne preterano različit od kijanja ili kenjanja. To je stav kojeg će se reditelj držati, usput nam se javljajući kroz Seligmanov lik u digresijama. Opet, seks nije prikazan kao nešto samo po sebi odbojno, nego prosto prirodno, iako na kraju i koncu biva odbojan zbog društvenih (buržoaskih ili malograđanskih) konotacija na kojima smo odrasli, dok je sa druge strane postavljen u centar sveta od strane mračnijih namera iste te buržoazije i malograđanštine kroz marketing.

nastavak sledi...

više na:
http://film-na-dan.blogspot.com/2014...iac-vol-1.html

[Zajko]

@Nadopuna prehrani, nema ničeg provokativnog kod Triera, ljudi (večinom njegovi hejteri) stvaraju virtualne fame oko njega. Čovjek snima dobre filmove i to je to. Neki su i remek djela (Lomeči valove, Ples u tami).

[Phinkal]

iskreno film me razocaro..volim sve filmove od tog lika, covjek ima svoj sadisticki stil..al nimfomanka prvi i drugi dio..mi nikak nije sjeo.,

[Nadopuna prehrani]

Napomena: Ovaj tekst je nastavak jučerašnjeg teksta. Nymphomaniac je jedan film, skraćen i podeljen u dva toma, koja sam odgledao jedan za drugim. Koplja se lome oko skraćivanja i podele, sam autor se od toga ogradio, ali nije aktivno sabotirao ni kritikovao izdavanje na ovaj način. Film funkcioniše i kao celina, ali dva dela se distinktivno razlikuju u tonu i u autorskom postupku.

Prvi deo je lakši, čak i zabavan, sa svom tom silnom trivijom koju Seligman (Skarsgard) tako veselo ubacuje, da prosto nismo načisto je li on pričom fasciniran koliko je fasciniran intelektualnom trivijom, ili svoju gošću malo poprckuje, ili nas reditelj zeza i sa tim meandriranjem i sa fusnotama, kao i sa ultimativno ne-erotičnim prikazom seksa. Drugi deo je dosta mračniji, i to je nekako logično, kao i kod svake ovisnosti, prvo imate “high”, da bi usledio pad. To se vidi i na fusnotama i digresijama, puno su ređe i intelektualno zahtevnije, više nisu komadi zanimljivosti, nego zadiru u psihologiju (dobro, psihoanalizu), filozofiju, teologiju i teoriju društva.
Ne samo da su teme teže i da nas Von Trier ne zabavlja, nego nam popuje, već je i seks opravdano sve ogavniji, a i kadrovi su sve više po Dogmi 95, kamera je neprirodno blizu glumcima, a slika čak pixelasta na pojedinim mestima. Utisak je kao da je autor hteo da priču što brže završi, ili su se umešali producenti, i to da završi sa veoma napadnim šokovima i obratima. Jedan od njih, onaj koji objašnjava kako i zašto je Joe dobila teške batine, je providan. Drugi, koji se odnosi na Joe i Seligmana, je prenategnut i služi samo da pocrta autorov cinizam i pesimizam po pitanju ljudske prirode. Opet, cela priča je i išla u tom tonu, a autoru se mora priznati da je veoma inovativno upotrebio Seligmana kao “čehovljevsku pušku” koja je bila prisutna od početka filma, za koju je postojala šansa da i ne opali.
Jedna od najkrupnijih zamerki filmu je zamena glumice. Nije nam jasno kako se igriva i simpatična pticolika mršavica Stacy Martin pretvorila u ogorčenu Charlotte Gainsbourg, a Shia LaBeouf je ostao isti. Posebno čudan je izbor da Charlotte Gainsbourg koristi apsolutno istu ravnu glumu na granici “plankinga” i u okvirnoj situaciji gde je naratorka, i u priči koju priča, a koja bi trebala da nas potrese. Još jedna stvar koja upada u oči je i nova doza sigurnosti sa kojom Joe nastupa prema Seligmanu, te promena njihovog odnosa u kojem ona postaje nekakva vrsta autoriteta, čak i intelektualnog, iako za to njenoj priči nemamo nikakvu potvrdu.
Konačna ocena je da je Nymphomaniac jedan bezrazložno hrabar film u sporednim aspektima koji mogu poslužiti samo kao provokacija i nešto što podiže prašinu, kao što je sveprisutni grafički prikaz seksa, i to veoma ružnog (valjda je tako prirodno), iako u penetracijama nisu učestvovali glumci nego dubleri, te da testira našu pažnju sa trivijalnim fusnotama i da nas provocira sa onim filozofskim i teološkim. Dok je sama priča koju nam Joe pripoveda veoma konvencionalna i podeljena na nepotrebno veliki broj epizoda i kao takva nam govori samo o neizbežnosti prema kojoj idemo. A idemo veoma polako.
Ono što je potencijalno zanimljivo, to je da je priča ispričana iz ženske perspektive. Opet imam dojam da je i to trik, potez koji nam odvlači pažnju od toga da nam Lars Von Trier opet propoveda iz pozicije genija o različitim stvarima. Iskreno, voleo bih da je Nymphomaniac snimila žena, neka poznata autorica, i da film odražava njenu perspektivu i njene stavove. Mislim da žensku seksualnost, bila ona devijantna ili ne, može prikazati samo žena, a ne neki profesorski tip.

[đinđiber]

Pogledala film, oba dijela i ostala zapanjena.
Toliko cudnih osjecaja, od sazaljenja, do gnjeva, mrznje, empatije, smjeha...
Nevjerojatno prvi film u kojem ne znas o kome sta misliti, i jos na kraju onaj sokantni zavrsetak.
Svaka cast odradjen dobar posao.

[arenx]

Nica kaže:

Čini mi se da Slater ima jako važnu ulogu u filmu iako ga nije bilo puno, važan je za Joe koja je okosnica filma. Mislim da joj je otac bio jedina osoba s kojim je imala donekle zdrav odnos i kojeg je voljela i od kojeg je bila voljena. U početku čak nisam ni shvatila da su scene iz bolnice crno-bijele, toliko mi je to bilo logično. Emotivno su moćne, Slater mi je izgledao užasno tužno jer njegova kćer gleda svog obožavanog oca u izmetu dok ga drugi peru. A ona ga i dalje gleda jednako privrženo i toplo. I dok se otima na podu vrišteći, i dok leži svezan u agoniji. Posebno mi je bilo i kad je sa suzama u očima tražila da joj kaže kako se jasen prepoznaje zimi, a on je znao da zna i ipak joj je pričao. Divno.

zar ona nije spavala i sa ocem? ja sam talo skužila

[Aštaš]

CidadeDeDeus kaže:

Spojljer

Zanimljiva reakcija na kraju filma, s obzirom da je ponešto upoznala lika mislim da je prijetnja pištoljem i nogom u "orahe" sasvim dovoljna reakcija na njegov čin koji je za svaku osudu. Također i taj čin na kraju odskače od onog što smo saznali o njemu kroz film, a ljudi se nakon toliko godina takvog života budimo realni teško mjenjaju.

I inače mi je film nekako neuvjerljiv, ali taj kraj pogotovo. Ovo je prvi njegov film koji gledam, ako su ostali ovakvi, vjerojatno odustajem...
Jednostavno se ne mogu uživit u tako neuvjerljive likove. Ili su namjerno tako karikirani, a ja ne kužim takvu umjetnost?

[Puky Lee]

arenx kaže:

zar ona nije spavala i sa ocem? ja sam talo skužila

nije spavala s ocem nego sa svim ostalim pacijentima i doktorima u bolnici. odnos s ocem koji joj je jedini topli i emotivni odnos bio je obrat tipičnoj freudovskoj teoriji liječenja elektrinog ili edipovog kompleksa..

isto je i s krajem koji, bar po meni, želi bit prikazan kao tip da bez obzira koliko se mi postavljali u granice raznoraznih definicija i identifikacija, nikad ne možemo predvidjeti svoje ponašanje i obrate odnosa u budućnosti. i podsjetiti nas da bez obzira koliko mi mislili da sve znamo, ništa ne znamo.

jedino što mi je provokativno u filmu, osim suosjećanja s patnicom, je i suosjećanje s pedofilima kao osobama koje si ne mogu pomoći sa ispunjavanjem svoje fantazije (znači ljudi koji počine bludničenje nad djecom jesu kriminalci, ali ljudi koji to moraju skrivati u sebi zbog srama osude društva pa su samo prepušteni mašti koje ne mogu ispuniti, njih treba samo žaliti, a joe susosjeća s njima) . al to je komentar na "liberalno" društvo koje bez obzira koliko slobodno, i dalje se lako zabije u konzervativnije etikete. to je bolje razrađeno u filmu jagten. kod von triera se treba samo uzeti u obzir da on simbolički daje naglasak na stvari koje bi se mogle razviti...

[Šabović Adis]

Gled'o sam i boljih pornića...

[Lynch fan]

Ovo je u top 10 mojih najdrazih filmova! Trierovo najsnaznije remek- delo i vrhunac njegove umetnicke vizije.

[Zeljko81]

negledljivo