Leto stiže, a ja debela!

[Ribizla]

Naslov sam napisala kako bih privukla pažnju i možda time uspela da zainteresujem nekog da pročita moj problem i da mi da korisne savete, koji neće biti tipa: smanji porcije, nemoj jesti kasno uveče, izbaci slatkiše, vežbaj redovno...koji mi NISU uspeli pomoći i kojih sam se dosta naslušala.

Nego, da počnem. Visoka sam 171,5cm i imam 75kg i 18 godina. Svake godine sve više i više kg imam. Samo pre godinu dana sam imala oko 70kg... Moj problem je što ja NE MOGU malo da jedem. Leto je sve bliže, a ja sve očajnija... U aprilu sam zadala sebi za cilj da cu do leta da smršam maximum 10kg. Međutim, tu je bilo nekih rođendana, proslava, te sam odložila dijetu za maj.

Došao maj, i opet ista priča. Ja krenem da se hranim zdravo, ali to traje samo prvi deo dana. Kad dođem uveče kući iz škole, mrtva gladna, prvo što moram da uradim je da se dooobro najedem. Ako to ne učinim, ja sam jako nervozna, ne mogu da razmišljam.. I sebi sam uvrtela u glavu, ako se ne najedem, ne mogu ni da učim. Tako da, ako za neki dan imam više predmeta za učenje, to automatski znači da moram više da pojedem. To mi dođe kao uteha, jer ko još voli da uči,heh.

Ne pušim, a možda kad bih konzumirala cigarete, zavisnost prema hrani bi bila manja, ali ne želim da počnem sa tim samo da bih smršala, iako sve koje znam smršali su jer puše cigarete, i time odmah manje jedu, jer se na neki način uteše. Imam kući sprave, ali ne mogu ni da vežbam.. Ako jedem, ne želim ni da vežbam, jer čemu to, ako ću ja potrošene kcal nadoknaditi odmah posle vežbanja. Ja ne znam za granice, kod mene je SVE ili NIŠTA. Ili ću da jedem hleb,testeninu,slatkiše, ili neću ni mrvicu svega toga.

Najduže što sam izdržala na dijeti je bilo 14 dana, i smršala sam 5kg, i to se baš primetilo. Ali, desio se taj problem da sam išla na slavu, i jela kolače i odmah odustala od tog načina ishrane. To me jako nervira, ako se jednom ogrešim ja odmah odustajem. Još jedan problem, jako sam neraspoložena kad znam da ne smem da jedem nešto što ja volim, jer volim sve što je nezdravo. Što više znam da ne bih trebala toliko da jedem, moje porcije su sve obilnije.

Ne mogu više;((( Obožavam da idem na bazen, ali ove godine to neću biti u mogućnosti, i znam, ako ne skinem bar 5kg, neću nigde izlaziti preko dana, i samo ću jesti i time se opet zatvoriti u svoj začarani krug. Ja se malo raspisala, ali suština je da ja volim da jedem, kod mene je sve ili ništa, ili ću to nešto jesti ili neću, i da mi je problem kad je neki rođendan ili ručak, ja ne mogu da gledam kako ostali jedu, a ja ne. I da, kad izlazim ne mogu da ne pijem alkohol, tj. ne mogu da naručujem gaziranu vodu.

A ako popijem kolu, što onda ne bih smela da jedem čokolade, itd. ako sam kolu smela da popijem, koja jako goji.Haha jako sam komplikovana i imam čudno razmišljanje, ali što je interesantno, takva sam samo kad je hrana u pitanju i tu ne znam kako da pomognem sebi... Pa, ako ima sličnih meni, volela bih da čujem neke korisne savete. Hvala puno...

[GiRL]

Draga, imam dojam da svoje psihološke probleme i frustracije želiš riješiti hranom, kao da imaš ogromnu rupu u sebi, emocionalnu prazninu i osjećaj manje vrijednosti, ali hrana je samo privremena utjeha, razumijem zašto je tako želiš, ona je uvijek dostupna, utaži fizičku i psihičku glad, fini te zalogaji smire, "popune", ali to je samo privid...

[Ribizla]

U pravu si i ja to znam, ja osećam kao da imam prazninu, ali ne znam zbog čega je ona "tu" i kako da je popunim. I od malena puno jedem, samo što se od nedavno počelo primati sve na mene i sad ne mogu odjednom naviku staru 18 godina da prekinem i počnem sve drugačije

[GiRL]

Hm, možda bi ti pomogao razgovor sa stručnom osobom, prvo endokrinologom što se tiče reguliranja težine i apetita, a zatim i psihoterapeutom, da nađeš uzrok svoje psihičke boli i naučiš tehnike svladavanja iste.

[determinacija]

Ribizla kaže:

U pravu si i ja to znam, ja osećam kao da imam prazninu, ali ne znam zbog čega je ona "tu" i kako da je popunim. I od malena puno jedem, samo što se od nedavno počelo primati sve na mene i sad ne mogu odjednom naviku staru 18 godina da prekinem i počnem sve drugačije

naravno da možeš prekinuti tu naviku.
emocionalni problemi ne rješavaju se gubitkom težine,no ako doista misliš da je bitno za tebe da smršaviš zaviri malo na rekreacijuu,sigurna sam da ćeš pronaći hrpu savjeta koliko i kako.

[haram]

... ja volim malo jace zenske...

[Ribizla]

A je l' bi pomogla autosugestija? Ne bih baš volela da idem kod stručnjaka..Problem je taj što sam ja intezivno vežbala do pre godinu dana. Ja se sebi divim kad se samo setim. Našla sam sveske gde sam pisala šta sam jela, jela sam k'o vrabac i plus naporno vežbala. Ne znam kako mi se izgubila volja za sve to i gde je ona nestala, to me ubija u pojam... Ne znam šta više da radim. Čime da zamenim hranu? Pokušavam da idem u šetnje, ali me smori brzo to, ja hoću uvek da trčim uveče oko 21h, ali kad niko neće, a meni je lakše u društvu, jednom sam otišla sama i jedva sam mogla 5min, a kad sam sa nekim mogu i 20min da trčim bez prestanka.

P.S. Sanjala sam sinoć da sam išla na bazen i kad sam htela da uđem u njega, kad sam sela sve mi se slojevi sala na stomaku ispresavijali i onda kad sam ustala sam shvatila da je leto bukvalno tu i da mi je poslednji čas da nešto učinim sa svojim telom. To me nateralo da napišem temu na forumu, jer čitajući razne teme vidim da ima dosta dobrih saveta koji, verujem, mnogima pomognu.

[Ribizla]

haram kaže:

... ja volim malo jace zenske...

[GiRL]

Ribizla kaže:

A je l' bi pomogla autosugestija? Ne bih baš volela da idem kod stručnjaka..

Zašto ne bi?

Da autosugestija djeluje, ne bi ni imali ovu temu sad, zar ne?

[Dijaa]

hehe postoji na fejsu grupa s ovakvim nazivom
neki svoje probleme liječe alkoholom, drogama, a ja je, kao i ti, liječim hranom... dok jedem osjećam ugodu pomiješanu s boli i grižnjom savjesti... teško je boriti se s tim, ne znam uopće što da ti savjetujem... znam da je potrebna jaka samokontrola i promjena načina života... a ja trenutno nemam volje baviti se time, nadam se da ćeš bar ti imati

[all_together]

dijaa kaže:

hehe postoji na fejsu grupa s ovakvim nazivom
neki svoje probleme liječe alkoholom, drogama, a ja je, kao i ti, liječim hranom... dok jedem osjećam ugodu pomiješanu s boli i grižnjom savjesti... teško je boriti se s tim, ne znam uopće što da ti savjetujem... znam da je potrebna jaka samokontrola i promjena načina života... a ja trenutno nemam volje baviti se time, nadam se da ćeš bar ti imati

Ja sam imala bulimiju godinu dana i otkad pijem Zoloft opce vise nemam potrebu za prejedanjem! Idem i na psihoterapije, i na pocetku sam i vodila dnevnik prehrane-vrsta i kolicina hrane, vrijeme kada si to pojela, koje si misli pri tome imala, prije i poslije, kako si se osjecala.....

[all_together]

Ribizla kaže:

A je l' bi pomogla autosugestija? Ne bih baš volela da idem kod stručnjaka..Problem je taj što sam ja intezivno vežbala do pre godinu dana. Ja se sebi divim kad se samo setim. Našla sam sveske gde sam pisala šta sam jela, jela sam k'o vrabac i plus naporno vežbala. Ne znam kako mi se izgubila volja za sve to i gde je ona nestala, to me ubija u pojam... Ne znam šta više da radim. Čime da zamenim hranu? Pokušavam da idem u šetnje, ali me smori brzo to, ja hoću uvek da trčim uveče oko 21h, ali kad niko neće, a meni je lakše u društvu, jednom sam otišla sama i jedva sam mogla 5min, a kad sam sa nekim mogu i 20min da trčim bez prestanka.

P.S. Sanjala sam sinoć da sam išla na bazen i kad sam htela da uđem u njega, kad sam sela sve mi se slojevi sala na stomaku ispresavijali i onda kad sam ustala sam shvatila da je leto bukvalno tu i da mi je poslednji čas da nešto učinim sa svojim telom. To me nateralo da napišem temu na forumu, jer čitajući razne teme vidim da ima dosta dobrih saveta koji, verujem, mnogima pomognu.

Ja sam isto prvih pola godine imala anoreksiju koja je onda presla u bulimiju. Sve su ti to emocije, sve je to u glavi, i kad smrsavis neces se osjecati bolje, nikad nece biti dovoljno... Vidim da si perfekcionist kada kazes da je sve ili nista, ista takva sam i ja... Ne trebas se bojati odlaska psihijatru, oni su tu da nam pomognu i imaju razumijevanja i svasta su culi. Ja pijem antidepresive uz kognitivno-bihevioralnu terapiju i puno mi pomaze. Na pocetku smo uglavnom govorili o hrani i o tome kako se osjecam sa svojim tijelom, pokusali promijeniti razmisljanja, a onda kada je prestalo prejedanje i okupiranost tijelom, krenuli smo rijesavati intenzivnije probleme koji su ispod svega toga.

Vjeruj mi, dijetom neces nista postici, vrtit ces se u zacarani krug, mrsavljenje, prejedanje, debljanje itd. Prosla sam kroz to svaki mjesec iznova-izgubim 5, 6 kila, minimalno jedem i vjezbam ko luda, i onda sljedeci mjesem vratim tih istih 5, 6 kila!! Puls bi mi tokom mrsavljenja pao na 50, imala sam aritmije i hvala Bogu da nisam dozivila infarkt! Znam kako ti je!! Nije vrijedno, stvarno!!

Problem je u tome sto se ne volis kao osobu i to izrazavas nezadovoljstvom prema svom tijelu. Jedno pitanje koje je mene psihijatrica pitala: Dal gledas na druge ljude koji su otprilike iste kilaze kao i ti da su debeli? Ako ne, zasto onda gledas na sebe s takvom mrznjom? Zapitaj se....
Izracunala sam tvoj BMI i 25.5 ti je. To je u granicama normale, nisi debela!! Sve je u tvojoj glavi!! Ne treba podlijegati nekakvim drustvenim standardima ljepote, to nista nije realno, trea se zavoljeti takvu kakva jesi, a onda ce prehrana i sve ostalo sjesti na svoje mjesto!!
Molim te, ako ikako mozes, odi psihijatru na terapiju...
Jesi li uz to depresivna?

[Ribizla]

Što se tih bolesti tiče, anoreksije i bulimije, to sam sigurna da neću doživeti jer ja volim hranu i nisam jos dotle došla da se pregladnjujem. Ja samo želim da izbalansiram svoju ishranu i da hranu unosim jer sam gladna, a ne iz dosade, jer nemam šta da radim i tako to. Ali, to je teškooo. Svi oko mene non-stop nešto grickaju, jedu, a mršavi k'o čačkalice, a ja, hvala Bogu, karakter do Bola i odmah odustanem od mojih "planova". Da više ne davim, hvala na savetima.

[gi-gi]

Ima nas puno sa problemom prejedanja ali u mom slučaju to se događa na periode...I mislim da previše jedem kada imam slobodnog vremena previše. Dakle, moj savjet je da se zaokupiš nekom aktivnošću (ne mora biti fizička) već ako imaš smisla za slikanje, pjevanje, shoping itd. zaokupi se time i misli će otići sa hrane.... Eh da , i to što jedeš kad se čim se vratiš iz škole to je sasvim ok jer si umorna i moraš jesti ali ubaci si neke malo trikove, pojedi malo nezdravog (tek toliko da zadovoljiš želju) pa onda napuni želudac jabukama ili nekim drugim voćem da dobiješ osjećaj sitosti. Nastoj ne jesti prekasno, dakle poslije 20h i umjesto sokova pij vodu. I obavezno odi na bazen kad god stigneš jer ti je 30 minuta vježbanja u vodi jedanko kao 2h vježbanja na kopnu. Dakle, idealno za nas koji smo lijeni za treniranje.

[Ribizla]

@all_together da, depresivna sam bez hrane, a sa hranom sam zadovoljna (kratkorocno). Jojj, ne znam, neugodno mi je pri samoj pomisli da idem da razgovaram sa nekom stručnom osobom. Ja se osećam OK, sve do trenutka kad tražim nešto za obući i shvatim da mi ništa ne odgovara, a tek o kupovini da ne pričam.. Mislim da me osobe koje imaju koji višak u potpunosti razmeju, kad ne mogu da nose garderobu koja im se dopada, jer ne odgovara njihovoj gradji tela Priznajem , perfekcionista sam i samokritična, a kad posmatram druge to mi i nije tako "strašno"...

[Ribizla]

@gi-gi thx na savetima, pokušaću to sa jabukama iako ih baš ne volim, ali čim moram da ih jedem, izgubim apetit za sve ostalo... I zaokupiću pažnju čitanjem knjiga, učlanila sam se sad u biblioteku.. Toplo se nadam da će mi to pomoći...;D

[haram]

@Ribizla, ako ikako imas vremena i uvjeta, odi u teretanu/neki sport (zajebi djetu)... dobro popunjena, zdrava, jaka zenska... :mljac: : odma potpisujem:

edit : i plivacice volim he-he

[...up in Reno]

Šta je vama? Preporučat ženi lijekove i psihijatra zbog 5 kg viska??? Ok, shvacam da to ima veze s emocijama i vidim Ribizla da si podsvjesno vec dulje opterećena s težinom s obzirom na snove...I sama kažeš da nije bilo tako davno ono vrijeme kad si imala motivaciju za vježbom i nešto i postizala...ako sam dobro shvatila, sad si valjda maturantica? Vjerojatno ti je i to opterećenje, iako ga nisi svjesna...pusti malo da prođe vrijeme, rasčisti sama sa sobom u glavi i kreni...cigarete zaboravi, ako ti padnu na pamet, ipak pojedi sendvič
A za tu prazninu, koja neminovno postoji u svima nama i svi je na neki način upražnjavamo...pušači cigaretama (ajmo ih sve strpat u ludnicu )
itd. Dakle, za nju ti još ne trebaju psihijatri, dovoljno si stara da sama sebi možeš dati neke odgovore i pomoći si konkretno i pametno, a ipak toliko mlada, da se može reći da je normalna ta faza koju prolaziš.

[Clint Eastwood]

A da probaš na jest ništa iza 18 h.?
Meni nikad nije to bilo problem, samo razmišljam kako ću sutradan obilato marendat.

[all_together]

Ribizla kaže:

@all_together da, depresivna sam bez hrane, a sa hranom sam zadovoljna (kratkorocno). Jojj, ne znam, neugodno mi je pri samoj pomisli da idem da razgovaram sa nekom stručnom osobom. Ja se osećam OK, sve do trenutka kad tražim nešto za obući i shvatim da mi ništa ne odgovara, a tek o kupovini da ne pričam.. Mislim da me osobe koje imaju koji višak u potpunosti razmeju, kad ne mogu da nose garderobu koja im se dopada, jer ne odgovara njihovoj gradji tela Priznajem , perfekcionista sam i samokritična, a kad posmatram druge to mi i nije tako "strašno"...

Vidis ovo boldano, u tome je najveci problem. Neugodnost da s nekim strucnim o svemu tome razgovaras ce s vremenom proci. Nisi iz Hrv? Mozes li si priustiti privatnu psihoterapiju? Pokriva li vam osiguranje drzavnu psihoterapiju? Bilo bi dobro kada bi uspjela nac nekoga ko se bas bavi poremecajima prehrane, i psihijatra, ne psihologa, jer psihijatar moze propisivati lijekove,a anitdepresivi mogu puno pomoci kod prejedanja. Ja sam isto imala problema s prejedanjem poslije skole u srednjoj isto, ali tada jos nisam bila zabrinuta za svoj izgled. To je doslo poslije, uzrokovano raznim drugim problemima u zivotu. Ali sam stres i brigu oko skole "rjesavala" hranom. Zacarani je to krug, i sto prije se pocne lijecit, to bolje! Imas li roditelje kojima se mozes povjeriti? Ako ne, uvijek mozes sama po uputnicu za psihijatra, ako ne mozes privatno.