Strahovi i fobije kod pasa

[zajebAnna]

vexy315 kaže:

o pobješnjelom rottu nisam pisala ja već esther, ako se ne varam

Megicu ne vodim puštenu (opet sam zamijenjena s nekim) i ona definitivno nije pesekica koje bi ti trebalo biti žao...eto završih s postanjem na ovoj temi, pozdrav

da zamjenjena si za esther, ispričavam se na nepažnji, uglavnom, svi moji do sada postovi su upućeni forumašici esther, primi moju ispriku za nepažnju


PETICA tebi svaka čast, kada bi svi vlasnici manjih pasmina bili kao ti, koliko bi svijet bio ljepše mjesto ai naši životi lakši :mig
ps eno moja Bull terijerka je ogladnila dat ću joj papat puuno puno barfića da nebi u sljedećoj šetnji popapala koju malecku maltezericu

[Lefti]

Oprosti sto cu biti izravna, ali zbog vlasnica kao sto si ti, ljudi ne vole male pse.
Ja se najezim kada zena ispred mene pocne histericno dizati svog psa u ruke kada vidi mene i mojeg psa (stafordica) koja je, ne moram ni pricati, polozila sve zive i nezive ispite i odgojenija je od 70% ljudi.

Jednom prilikom sam setala, zena je uhvatila svog pekinezera u ruke i pocela hodati uz rub ceste. Tada sam i ja malo stisla zube i uhvatila u ruke svoju prasicu od 25kg. Ostala je u soku :2up:

A jos cu napomenuti da imam i maltezera
Tj. imaju ga moji roditelji. Pa cu napomenuti da ju je on 4 puta UGRIZAO i to krvnicki, a ona je, ni vise ni manje nego, SJELA I CEKALA! Pametno pseto kuzi da ima posla sa histericnim psom.

Preporucam ti da se smiris, jer svi ti "agresivni" psi su rucali prije setnje, ne budu pojeli ni tebe ni maltezera. Oni su im ionako samo za procackat zube.

A sto se tice kvartovskih ludjaka koji malteretiraju pse i vode ih bez lajne, halo 92, dodjite napraviti zapisnik, pas tezi od 10kg je rezao na mene a bio je bez lajne. Iako sumnjam da susrecete svakodnevno takve pse bez lajne i nadzora. I jos nesto, takvi psi nisu opasni samo za tvog maltezera, nego i za nase krvolocne staforde i pitove.

A do tad, evo ti jedna pusa od dva krvoloka

[Smartie]

Lefti kaže:

Tada sam i ja malo stisla zube i uhvatila u ruke svoju prasicu od 25kg.

Ja znam slučaj za frajera s ogromnim rotom. Imao je babu u susjedstvu s nekim malim kikirikićem kojeg je panično dizala na ruke kad bi prolazila pokraj bilo kojeg psa težeg or 10 kg. Frajer je pop**dio, digo rota i počeo cijukati ženskim glasom "aaaa! maknite ga! upomoć! maknite svoga psa!" Moš si mislit prizora i smijurije

Nemogu smislit histerikuse i mislim da od svojih pasa rade frikove takvim ponašanjem.

[suzuki750]

Uzalud vam te sve rasprave jer ce uvijek svako tupit po svome, a i vjerujem da svatko ima razloga za to!

Najbolje rjesenje je da drzite svoje pse na uzici (bili oni veliki ili mali) i svi sretni i zadovoljni! Nema straha, podizanja psa u narucje, bjezanja u ulaze itd..

Ja imam "histericnog" psa srednje velicine kojeg mi nije lako svaki put dizat u narucje jer ima 12 kg, a isto se bojim! i zivciraju me vlasnici koji secu svoje pse bez uzice bili oni mali ili veliki jer moj napada sve muzjake a uvijek je na uzici.. velikih pasa se bojim zbog njega a malih da on njima nesto ne napravi.. i da, zivcira me kad puste psa veceg od njega BILO KAKVE pasmine i deru se prek livade: dobar je on, nece nista! pas vidi da moj rezi i pokefaju se! da, jesam ja sam kriva kaj ga nisam malo drugacije odgojila al jbg strah radi svoje, on sad ima vec 7 godina i je** ga, takav je kakav je! (al ipak meni najjjjjbooolji pas na svijetu! )

Znaci secite svoje pse na uzicama bili oni veliki ili mali i sve ce bit OK!

edit: i da, nemojte bit bezobrazni i ismijavat ljude koji imaju manje pasmine i boje se vecih! jer ruku na srce da mog psa copi pas tipa rottica mislim da mu bas i nebi bilo spasa! a da moj pas ugrize rottica mozda bi ga uspio ranit ( jos nema jedan zubić ) tak da, koliko god ja izgledala drugim ljudima sa vecim pasminama ko debil nema veze, jer mi se bas i ne kocka sa zivotom ili zdravljem svoga psa!!!!
Prije sam imala boksericu, tj 2,al ne u isto vrijeme, obje su bile jakooo umiljate i razigrane i isto su mi isli na zivce ljudi koji su svoje pse dizali u narucje il bjezali okolnim putem da se slucajno ne sretnemo! onda sam znala namjerno ic za njima, al od kad imam ovu malu bestiju razumijem ih!

[atlantis]

suzuki750 kaže:

Ja imam "histericnog" psa srednje velicine kojeg mi nije lako svaki put dizat u narucje jer ima 12 kg, a isto se bojim! i zivciraju me vlasnici koji secu svoje pse bez uzice bili oni mali ili veliki jer moj napada sve muzjake a uvijek je na uzici.. velikih pasa se bojim zbog njega a malih da on njima nesto ne napravi.. i da, zivcira me kad puste psa veceg od njega BILO KAKVE pasmine i deru se prek livade: dobar je on, nece nista! pas vidi da moj rezi i pokefaju se! da, jesam ja sam kriva kaj ga nisam malo drugacije odgojila al jbg strah radi svoje, on sad ima vec 7 godina i je** ga, takav je kakav je! (al ipak meni najjjjjbooolji pas na svijetu! )

gle, tvog bi psa i ja ugrizla i onda bi ja bila kriva, a ne ti ili on, jel?

pas se, i sa sedam godina da odgojit

[Žare 23]

Takvi mali psi su najgori....
Šta oćeš reći da su pitt i staff opasni!!
Neznam šta si tako zapela za njih , mislim da bi prije maltezer napao nego staff...
Mali psi su agresivniji i živčaniji.....ali ipak sve ovisi o vlasniku...

Smartie kaže:

Ja znam slučaj za frajera s ogromnim rotom. Imao je babu u susjedstvu s nekim malim kikirikićem kojeg je panično dizala na ruke kad bi prolazila pokraj bilo kojeg psa težeg or 10 kg. Frajer je pop**dio, digo rota i počeo cijukati ženskim glasom "aaaa! maknite ga! upomoć! maknite svoga psa!" Moš si mislit prizora i smijurije

Nemogu smislit histerikuse i mislim da od svojih pasa rade frikove takvim ponašanjem.

ja ču pop***

Misery's Crown kaže:

Opasne pasmine ne postoje, kao vlasnik pripadnika iste vrste trebala bi to dosad znati.
Ono sto postoji su odgojeni i neodgojeni psi (odnosno, puno je bolje i pravednije reci - odgojeni i neodgojeni vlasnici).

Ti ocito uopce nisi svjesna da retriveri i mnogi ostali veci "dobri" psi mogu biti agresivni () i imaju itekako dovoljno zubalo da samo u jednom grizu naprave isto sto i rot - ukratko, imas veoma krivu percepciju o psima i tvoj pas ce sigurno to kad ili tad primijetiti ako vec dosad nije.
I upravo takvo ponasanje vlasnika stvara neodgojene pse koje ljudi zovu malim zivcenjacima kada se radi o malim pasminama.

potpisujem

[hella]

o isuse, svaka ovakva tema je promašaj.. al fakat.. dajte malo kulture u sve to.. kaj hoćete da si ljudi misle kad vide ovakve postove? da ste normalni? sorry, al majke mi, ja nemam problema da se moja druži s ikim, al nakon ovakvih pročitanih stvari osobno bi vas fakat izbjegavala. dok ne smirite strasti nitko vam neće povjerovat da su vam psi dobrice.. kolko god veliki ili mali bili.. al fakat, u najboljoj namjeri govorim, shvaćam vas s velikim psima da ste napadani sa svih strana, al nije potrebno tak razgovarat.

prvo - smartie, prokleto dobar primjer..

drugo.. vlasnici malih pasmina su opravdano oprezni. samo i isključivo zbog mogućih ozljeda iz najbolje namjere (za primjer, jedan krivi udarac šape velikog psa po leđima male pasmine, u igri, može dosta štete nanijet). opreznost je potrebna ali u smislu smirivanja stvari ako pas pokaže nelagodu ili vlasnik na primjeru i na svom psu procjeni da je igra pregruba. s druge strane, psi jako dobro pokažu jedan drugome ako je igra pregruba, sami se maknu, zacvile, nešto.. tako da ne treba bit pretjerano oprezan jer se šteti svom psu. i tu nastaju ti psići koji reže na sve veće od njih, gazda je to uzrokovao iz svog straha.

mene isto bilo frka. moja je imala 4kg kad je krenula van. i fakat mi nije svejedno gledat kak ju nateže pas iste kilaže i pas koji ima 40kg. s malim znam da će situaciju uvijek moći riješiti sama. a s velikim će bit potrebna moja intervencija. ali tog trena kad sam rekla 'j*** ga' i pustila ju shvatila sam da sam ja njoj jako malo potrebna. pustite pse na miru. gledam po svojoj. ak je igra pregruba ona će to pokazat. smirit će drugog psa, leć na pod ili sjest. drugi pas automatski usporava. ako to ne pomogne onda će možda i režucnut, nije to režanje, više bunjenje. ako ni to ne upali pomaknut će se k meni gdje onda ja nastupam i maknem se s njom. jedino ak imate agresivne pse. onda je to druga priča..

psi koljači ne postoje. je, da, određenu količinu tih 'opasnih' pasmina su uzeli malo glupi ljudi. ali to nije pravilo, više iznimka. i ok, vlasnici možda nekad i izgledaju malo 'opasno' al to su takve predrasude da je to za poludit. nemrete tak osobu procjenjivat.. ak niš drugo, znate onu 'otrov se pakira u male bočice'.. upoznajte pse s kojima bi se družili i pustite pse da budu psi. nemrete na 500m procjenit da zato što je neki pas stafford da je automatski opasan. možda je bebač koji će se s vašim igrat nježnije od bilo kojeg drugog psa od 10 kila. opreznost je potrebna, sve 5, al ne treba pretjerivat. po psima se jako dobro vidi tko kome paše. vidite kad se na livadi okuplja ekipa. dođite onda prije svih i upoznajte se s psima kako dolaze jedan po jedan. ako vidite da su svi psi ok, pustite pse da se igraju. ako vam pas zacvili ili neš - tek onda intervenirajte.

i da btw, moja koja sad ima 7kila se najljepše igra s mađarskom vižlom, labradorom, border collicom i retrivericom. zadnja ima oko 40kila (malo sam poveća cura) i redovito legne na moju. ova ludača to obožava. niš joj nije.. ono, nisu mali psi tako krhki kako izgledaju.. barem ne svi i ne treba to automatski mislit..

[Stephen Dedalus]

esther kaže:

Naime, imam maltezerića, i tako rado bih ga pustila da svuda trči, ali strah me za poluditi velikih pasa Pogotovo pit bulla, i sličnih... Svako toliko pročitam o agresivnosti istih, i stvarno me strah. To dovodi do toga da je neprestano vezan kad negdje idemo. Stvar je u tome što se on ne boji ničega, čak i kad vidi tako velikog psa, on odmah krene prema njemu, a meni srce u petama Kako se vi,vlasnici malih pasmina, nosite sa tim problemom?

Imao sam maltezericu 15 godina , pa ti mogu o tome nešto reči.
Maltezer odnosno mali pas, je pas, baš kao i doga , rotvajler i sl. Tvoj pas je neustrašiv upravo zato jer samog sebe ne smatra igračkom nego psom ,traži svoje mjesto pod suncem i traži svoje mjesto u psečjoj hijerarhiji lokalnog čopora, a ti mu to braniš. Vjeruj mi maltezer se može itekako dobro obraniti ,a isto tako i igrati sa puno večim psom. Psi imaju svoje igre koje ponekad znaju izgledati grube i brutalne , ali tako se oni afirmiraju u čoporu.Kao što ti je neko savjetovao prošeči ga na mjesto gdje se okupljaju tebi poznati psi , pusti ga da se druži i nemoj se začuditi nad tim kad najuri nekog daleko večeg psa od sebe..

[Misery's Crown]

hella kaže:

drugo.. vlasnici malih pasmina su opravdano oprezni. samo i isključivo zbog mogućih ozljeda iz najbolje namjere (za primjer, jedan krivi udarac šape velikog psa po leđima male pasmine, u igri, može dosta štete nanijet). opreznost je potrebna ali u smislu smirivanja stvari ako pas pokaže nelagodu ili vlasnik na primjeru i na svom psu procjeni da je igra pregruba. s druge strane, psi jako dobro pokažu jedan drugome ako je igra pregruba, sami se maknu, zacvile, nešto.. tako da ne treba bit pretjerano oprezan jer se šteti svom psu. i tu nastaju ti psići koji reže na sve veće od njih, gazda je to uzrokovao iz svog straha.

Eto, sve receno iznad.

Ja isto razumijem vlasnike manjih pasa i kada se netko zeli druziti s nama tko ima malog psa, uvijek sam posebno pazljiva da Tia ne ode previse u smjeru svoje lude igre ako mali pas pokaze da mu to ne odgovara i da bi radije nesto mirnije.
Ako pokaze da mu odgovara, isto pitam vlasnika je li u redu i nikad mi nije bio problem maknuti se odmah ako vidim da osobu pocinje biti strah.
Neki ljudi se, recimo, prepadnu kada njihov maleni zarezi ili zalaje ili skace po mojoj (u igri naravno) - jer ne znaju psece "znakove" opcenito ili ne vide da mojoj to uopce ne smeta i uplase se da ce se moja "naljutiti".
A neki se prepadnu kada moja zalaje (voli jako "pricati" u igri ) jer ima bas dubok lavez i njima zvuci kao prijetnja.
I tada uvijek odem, nikad mi to nije bio problem ili sam ikad pomislila "Zasto bih se ja morala micati?".

Ali nimalo ne razumijem one ciji psic krene prema mojoj i ocito je da su obje/oboje sretne/sretni i zele se druziti (ili barem iznjuskati), a reakcija vlasnika je ili mahnito potezanje psa u suprotnom smjeru ili panicno hvatanje i dizanje u ruke i odlazenje.
Strah i dalje razumijem. Ono sto ne razumijem je ne davanje ni prilike da se psi makar ponjuse dvije sekunde, otici se uvijek moze, kako ne kuze kako samo svome psu stete - ako s nicim, onda zato sto mu svako malo oduzimaju kontakt sa drugim pripadnicima iste vrste.

I ja se bojim nekih pasa kada ih prvi put vidim - svoj strah ne mogu kontrolirati.
Ono sto mogu je kontrolirati ga dovoljno da to moj pas ne primijeti ili da joj ne smeta u druzenju sa bilo kojim psom.
I uvijek kada vidim da je sve u redu i da nemam razloga krenuti drugim putem prva pristupim nekom bas velikom psu (jer je moja sama jako plasljiva) koliko me god bio strah - jedino sto sam natrag dobila od tih pasa je beskrajna dragost i bas uz pomoc njih je moja stekla vise samopouzdanja.
A i moj strah je sa svakim takvim susretom sve manji.

hella kaže:

mene isto bilo frka. moja je imala 4kg kad je krenula van. i fakat mi nije svejedno gledat kak ju nateže pas iste kilaže i pas koji ima 40kg. s malim znam da će situaciju uvijek moći riješiti sama. a s velikim će bit potrebna moja intervencija. ali tog trena kad sam rekla 'j*** ga' i pustila ju shvatila sam da sam ja njoj jako malo potrebna. pustite pse na miru. gledam po svojoj. ak je igra pregruba ona će to pokazat. smirit će drugog psa, leć na pod ili sjest. drugi pas automatski usporava. ako to ne pomogne onda će možda i režucnut, nije to režanje, više bunjenje. ako ni to ne upali pomaknut će se k meni gdje onda ja nastupam i maknem se s njom. jedino ak imate agresivne pse. onda je to druga priča..

Bakin pas ima 4-6 kila (ovisi je li ljeto ili zima ).
I OBOZAVA se s mojom igrati tako "agresivno" da ljudi koji to prvi put vide misle da se upravo kolju - ono, ova malena je cijela u ustima skoro mojoj, moja pusta neke lude zvukove, guraju se, mala joj se zaletava na noge i skace po njoj... jedina intervencija koju smo ikad morali raditi je razdvajati ih kada se uhvate tako igrati nasred podrucja gdje moramo prolaziti .

I bas mi je gust gledati kako se njih dvije medusobno razumiju - kad je jednoj dosta, dovoljno je da to pokaze jednom malom kretnjom i igra jako brzo stane.

Psi komuniciraju puno vise nego sto ljudi opcenito kuze (zbog svojih stavova ili neinformiranosti), i to puno bolje nego kad se ljudi uplecu.
Jednom kada se potrude skuziti dovoljno taj "jezik" vecina problema i strahova nestane. Barem za one kojima se da truditi.

[hella]

Misery's Crown kaže:

Eto, sve receno iznad.

Ali nimalo ne razumijem one ciji psic krene prema mojoj i ocito je da su obje/oboje sretne/sretni i zele se druziti (ili barem iznjuskati), a reakcija vlasnika je ili mahnito potezanje psa u suprotnom smjeru ili panicno hvatanje i dizanje u ruke i odlazenje.
Strah i dalje razumijem. Ono sto ne razumijem je ne davanje ni prilike da se psi makar ponjuse dvije sekunde, otici se uvijek moze, kako ne kuze kako samo svome psu stete - ako s nicim, onda zato sto mu svako malo oduzimaju kontakt sa drugim pripadnicima iste vrste.

Bakin pas ima 4-6 kila (ovisi je li ljeto ili zima ).
I OBOZAVA se s mojom igrati tako "agresivno" da ljudi koji to prvi put vide misle da se upravo kolju - ono, ova malena je cijela u ustima skoro mojoj, moja pusta neke lude zvukove, guraju se, mala joj se zaletava na noge i skace po njoj...

Psi komuniciraju puno vise nego sto ljudi opcenito kuze (zbog svojih stavova ili neinformiranosti), i to puno bolje nego kad se ljudi uplecu.
Jednom kada se potrude skuziti dovoljno taj "jezik" vecina problema i strahova nestane. Barem za one kojima se da truditi.

potpisujem u potpunosti..

mi uvijek priđemo. prvo jer se moja zadavi na lajni od silne želje da se iznjuška. i bilo bi nehumano da joj to ne dopustim. ako je i drugi pas zainteresiran, naravno. jedino što mi radi probleme je to što fakat obožava natjeravanje i to uporno začikava sve velike pse redom na igru. i onda krene jurnjava i sve 5 dok ne skuže shemu njenog cik-cak trčanja. onda ju znaju nezgodno zarolat. ali tu opet ona nastupa. ili ak je baš potrebno - ja se maknem. ali ona mi pokaže kada je vrijeme za to..

s tim da ovo zadnje quotano je prejaka istina..

a opis igre s malom od bake, hahahaha. to je mojoj ko dobro jutro. našla si je frenda za takvu igru, malog jack russela i kad njih dvoje krenu to je fakat koljaža. grizu se, reže oboje, ovaj stane nad nju pa se 'šoraju', naguravaju se u rupe.. ljudi znaju stat i gledat kakve to gazde dopuštaju. a od njih dvoje ne znam tko je sretniji. ni on ni ona se nikad s drugim psima tak 'jako' ne igraju, baš su se našli..

problem je što ljudi ne shvaćaju da su i mali psi pravi psi. mnogi od njih vuku lovačke gene. odgovorno tvrdim kako je moja najgori pas u kvartu. neki je doslovno izbjegavaju (najbolje mi je bila borderica koja svaki put kad vidi moju zbriše gazdarici, do neki dan kad ju je ova ludača uspjela slomit i sad su si best frendice, strašno..). grublja je od većine većih pasa i ne preza pokazati svoju volju. dobro, je ona jazek, ali to vrijedi i za druge male pasmine, kako je stephen rekao. u prošlom kvartu najveći teror je bio mali pinč. a najbolje sjećanje mi je kako je vijao njemačkog ovčara.. mali pas će biti osjetljiv koliko to gazda dopusti.

treba pazit, ja gledam kako se veći pas igra, da li se zna igrati s manjima ili je malo prejak u tome, i onda sukladno tome prilazim i puštam svoju (da im malo pokaže reda, hahahaha). ima jedna labradorica kaj je fakat prebrutala, pregruba je fakat, ne zna granicu i ne ferma kad joj se objašnjava pa se s njom ne družimo na slobodno jer me frka da će ju ova moja čvaknut. ali sve u normali, kolko god velik pas bio - dogovorit će se oni..

[suzuki750]

atlantis kaže:

gle, tvog bi psa i ja ugrizla i onda bi ja bila kriva, a ne ti ili on, jel?

pas se, i sa sedam godina da odgojit

moj pas je na uzici, a po zakonu bi trebali bit svi psi, zar ne?

ako ja svog imam na uzici a druga zena svog pustenog i potuku se ko je onda kriv? a i ja bi sve napravila da to sprijecim pa i rukama odvajala svog psa.. mozda ce se ovo cinit glupo, al moj pas je preljen za dresuru i jednostavno smo se nakon sedam godina naviknuli na njega- i na njegovo ponasanje! zna puno toga i sve kuzi i znam da zna da se nesmije svadat i napadat druge pse al on to i dalje radi, i onda pogne glavu i sulja se prema meni, onak ponizno, stane i tuzno me gleda.. i ja nemam srca zderat se na njega il ga kaznit! znam da sam ja kriva, sve to stoji, al psi se moraju vodit na uzici!

[atlantis]

a gdje sam ja rekla da mi pas nije na uzici?

moj je bio, taj pekinezer nije i pekinezer je napao

čak i kad moji psi nisu na lajni oni NE NAPADAJU druge pse... eventualno se ponjuše i odu svaki na svoju stranu (pod uvjetom da je taj drugi pas - odgojen )

znaš, tako se ponašaju odgojeni psi... one druge vlasnici drže na lajni i smišljaju opravdanja što su vlastitog psa pretvorili u histeričnu, nesocijaliziranu životinju koja šeta sama umjesto dase druži s drugima

[suzuki750]

atlantis kaže:

a gdje sam ja rekla da mi pas nije na uzici?

moj je bio, taj pekinezer nije i pekinezer je napao

onda je to druga stvar, ja sam svjesna da je moj pas recimo neodgojen, po tom pitanju i zato je uvijek na uzici! i uvijek upozorim drugog vlasnika psa da se ne slaze s deckima...

atlantis kaže:

čak i kad moji psi nisu na lajni oni NE NAPADAJU druge pse... eventualno se ponjuše i odu svaki na svoju stranu (pod uvjetom da je taj drugi pas - odgojen )

znaš, tako se ponašaju odgojeni psi... one druge vlasnici drže na lajni i smišljaju opravdanja što su vlastitog psa pretvorili u histeričnu, nesocijaliziranu životinju koja šeta sama umjesto dase druži s drugima

znas, nema razloga za bahatost! i za vikanje jer ja dobro znam kakav je moj pas, svi psi imaju i mane i vrline (za neke sam i ja kriva al boze moj) pa tako i moj! jednostavno smo se pomirili s tim i meni kao takav uopce ne smeta!

nebi o opravdanjima i smisljanjima jer ja znam zbog cega je moj pas"histerican" zbog mene!! i to sam priznala, jbg, ko malog ga je napao stariji muzjak(ne vezan!!!) i ja i on smo se prestrasili (ne nije se grubo igrao s njim nego ga je bas zakacio, jos i sad ima oziljak od njega) priznajem zajebala sam i bok! starh me je bilo pustit ga medu pse i nije se u potpunosti socijalizirao! i nije da ti se opravdavam al ne poznas mog psa, i mene isto zivciraju vlasnici pasa koji donose zakljucke prije nego upoznaju kakav je drugi pas.. neke pse koje pozna od malena voli, isto tako i zenke al se ne zeli igrati s nikim, jednostavno je takav.. mi kad izademo van on spusti glavu i pocne njuskat, tak kad sve ponjuska, onda se pokaka i mozemo ic doma! i tako vec godinama, nikad se nije zelio igrat s drugima.. jedino doma s nama.. i lovit ptice, to mu je gust! ne, i ne mislim da sam od njega napravila zakinuto bice! i znam da ces sad napisat da se ne zeli igrat s drugim psima jer sam ga ja tak naucila al varas se! takav je bio od malena, bio i ostao! moze na kupi na kampiranju bit s psima koje pozna, oni ce se igrat po cijele dane a on ce bit pored njih ili okolo njuskat i hodat po grmlju u nekom svom svijetu!

i nije uopce histerican cijelo vrijeme nego samo prema muzjacima, inace je prekrasan i predobar i prepametan i samo da znas nebi ga ni malo mjenjala!!!

[Atanasovski]

na ovu temu...

Rijetko se javljam s postovima, ali čitajući ove postove nisam mogla da se ne javima.

Naime, imam križanca rotvajlera starog 2 godine. Isao je u školicu, odgojen je stalno radimo s njime, i najvažnije je da je veliko blentavo pseto koje se voli igrati sa svim psima bez obzira na spol i veličinu.

Tako je sve super funkcioniralo dok se dečko, pas i ja nismo preselili u drugi kvart gdje ljudi također imaju pse, čak pasa ima više nego u prijašnjem kvartu-što sam mislila da je nemoguće, i to raznih veličina i pasmina.

Naš mamlaz od psa se svakom tom psu dobroćudno približi, napomena: uvijek je na lajni dok ne dođemo na livadu na kojoj se psi druže, ponjuše se i eventualno počnu igrati ili svako svojim putem.

Dok ga nije napao jedan omanji križanac od svoje 3-5 kg, pa ga je napao križanac od cca20kg, pa ga je napao buldog engleski, pa ga je napao belgijski ovčar- kojeg sam svojim rukama skidala s njega i gazdarica ima sreće što joj ga u facu nisam bacila (i dan danas se čudim od kud mi snaga za taj pothvat!).

I nakon toga je moj postao oprezan, ne reži, ne izaziva, već više nema onog nevino pristupa psu koji mu dolazi ususret nego se stisne uz mene, ili ga naočigled ignorira i prođe pored njega.

Jedino ako je drugi pas u startu prijateljski nastrojen, onad se on opusti.

Poanat mog pisanja jest da sam doživjela napade svih mogućih veličina- i zaključak toga jest da se moj postavio isto u svakom napadu- ako je pas bio stariji predao se, ali ako su tu negdje po dobi vraćao je, ali naguravanjem, ne ugrizima. Ovaj najmanji koji je mogao i najgore proć je prošao najbolje- moj ga je primio u usta, malo stresao i čim smo podviknuli (jer se sve desilo u nanosekundi) pljunuo. Da bi nakon što ga je moj pljunuo mali nastavio s kretnjama ujedanja, no uspijeli smo malog maknuti, a moj koji je na podvik prestao ostao je stajati na mjestu.

Poanta svega- neodgojenih pasa ima svugdje, bili oni mali ili veliki...

Uobičajena nam je scena na kvartu da mali westi stoji na lajni nategnutoj, ogrlica mu je zarezana u grlo i iskače iz svoje kože kad vidi bilo kojeg psa, a moj nonšalantnop prolazi pored ne pogledajući ga, ili se čak odmičući.

Također je i najnormalnija scena da iz svoje kože iskoče i belgijaner.

I normalna scena je da meni prilazi tip i uljudno me moli da je sa velikim psom odem na drugi kraj kvarta jer eto on je šetao svog malog psa i vidio nas i pobjegao jer mu je pes star i živčan (njegove riječi) pa ga je strah da ne bi izazvao mog i da mu moj onda vrati. (btw, bili su toliko daleko da ja u prvi mah nisam svatila o čemu on priča jer ih nisam niti vidjela)- kad sam ga pitala da li on to nas moli da se maknemo iz kvarta jer on ima problema sa svojim psom, on je nakon sekunde razmišljanja reka da!- lud čovjek.

Bottom line, neodgovoren čovjek- neodgovoran pas, kakve god pasmine i veličine. I takvih se treba kloniti.

p.s. na kraju balade, malo mi fali bivši kvart zbog psećeg druženja, ali stvaramo si prijatelje s nekolicinom normalnih. :-)

[Limačica.]

vexy315 kaže:

ja imam maltezericu i umirem od straha svaki put kad vidim nekog staforda,pitbulla i sl.,

Ali zašto se bojati. Kad ti dolazi ususret neki pesek pitaš lijepo vlasnika kakav je pesek.
Moj Bobi se igrao sa stafijem kao štene od 3-4 mj. , a da ne govorim kolko je staford bio pažljiv prema njemu. Tolko o opasnim pasmina.

[Nephele Melia]

Slažem se s Misery's Crown i hellom

Naime i sama sam vlasnica velikog psa koji je sada još beba, ali velika i teška beba.
Već smo dosad doživjeli nekoliko napada tuđih pasa koji su šetali ulicom bez lajnice i bili su to psi od kojih 35kg ako ne i više i nije mi bilo svejedno pošto je moj pas beba a i vrsta koja je inače izuzetno staložena.
Već sada u ranoj dobi je miran i dovoljno socijaliziran, sluša u svim situacijama i uglavnom zaobilazi pse koji mu se čine neprijateljski nastrojenima, a male pse koji laju iz petnih žila jednostavno ignorira.

Ono šta me naprosto fascinira su ljudi...jer nema tog psa koji se nebi mogao fino odgojiti, ali ljudi ima svakakvih.
Tu dolazi već kod samog razloga nabavke psa i odlučnosti o adekvatnoj brizi za tog psa.
Ima ljudi koji psa kupuju samo radi nekog statusa, tu često dolazi do toga da seljačine od ljudi kupuju 'opasne pasmine', oni im budu zanimljivi neko kratko vrijeme, a kad odrastu i postanu neodgojeni zbog loše brige i jednostavno neznanja vlasnika, tada počinju problemi... psi im često završavaju u boxu na osami i budu bez kontakta s ljudima ili još gore ako vlasnik jednostavno ne želi bit svjestan svog psa i vodi ga uokolo makar i na lajnici, jer budimo iskreni, kako bi jedan dečko od 70kg zaustavio svog pobješnjelog srednjeazijskog ovčara od 80kg.
Ima i drugih primjera, gdje nekulturni vlasnici imaju manje pasmine koje budu 'histerične' i čak opasne za psa od tih 80kg,
od takvog malog psića od 5kg sam ja osobno zaradila ranu zbog koje sam bila u bolnici i naravno da je pas hodao ulicom bez povodca.

Ne znam koje bi riješenje bilo da se izbjegnu takve stvari, jer puno je pasa neprijateljski nastrojeno- odrasli mužjaci uglavnom. Ali ne možemo zabranit redovitu šetnju takvim psima iako bih ja najrađe streljala vlasnike istih kada vidim kako im psi veći od 50kg reže po ulici.
Mislim da bi svi vlasnici trebali preuzet tu odgovornost svog neodgojenog psa jer su sami krivi za to.

Ali na kraju...
Ipak su psi neko oličenje svojih vlasnika. Mislim da tako svi osvješteni i kulturni vlasnici svojih pasa gledaju na to.

[Lefti]

Nephele Melia kaže:

Ali na kraju...
Ipak su psi neko oličenje svojih vlasnika. Mislim da tako svi osvješteni i kulturni vlasnici svojih pasa gledaju na to.

izbacila bih ovo "neko", psi i jesu olicenje vlasnika. Puno toga se moze zakljuciti o vlasniku kada mu se vidi psa!

I vidjela sam puno neodgovornijih vlasnika manjih pasmina nego vecih.
To prepisujem tome sto vlasnici manjih pasmina misle da ne moraju dobro odgojiti svoje pse jer nemaju kakvu stetu napraviti...a onda kad mi se pekinezer ili nesto slicno zakvaci stafordici za vrat kao priljepak i grize kao ludjak, dodje mi da to malo cudo sutnem nogom. Ali prije cu vlasnika/cu. Svejedno cu ja biti kriva, jer imam opasnog psa. Sa polozenim A0 ispitom, ali nema veze. To je krvolocni pas.

[***woolf***]

esther kaže:

Naime, imam maltezerića, i tako rado bih ga pustila da svuda trči, ali strah me za poluditi velikih pasa Pogotovo pit bulla, i sličnih... Svako toliko pročitam o agresivnosti istih, i stvarno me strah. To dovodi do toga da je neprestano vezan kad negdje idemo. Stvar je u tome što se on ne boji ničega, čak i kad vidi tako velikog psa, on odmah krene prema njemu, a meni srce u petama Kako se vi,vlasnici malih pasmina, nosite sa tim problemom?

ja imam isti problem, vec nas je jednom napao jedan veliki pas kad smo isli u setnju,moj pesonja je ostao bez oka ali je na svu srecu prezivio, i od tada ga ne pustam nigdje samog,sta cu kad smo dozivjeli sok oboje,prije nesrece bio je pusten,trckarao okolo a sada je vezan,zbog njegove sigurnosti.ali sam ga razmazila od tad,inace je maza ali sad jos vise,sta god pozeli dobije, kad god hoce u setnju ja ga odvedem ali prije toga dobro osmotrim ulicu da nema nekih opasnih pasa. On se nicega ne boji, ali ja cim vidim nekog psa na drugoj strani ulice srce mi hoce iskociti od straha,uzimam svog malenog u narucje i vracam se trkom kuci.

[Una1980]

imati češ manje traume ako nabaviš sprej

[Misery's Crown]

***woolf*** kaže:

ja imam isti problem, vec nas je jednom napao jedan veliki pas kad smo isli u setnju,moj pesonja je ostao bez oka ali je na svu srecu prezivio, i od tada ga ne pustam nigdje samog,sta cu kad smo dozivjeli sok oboje,prije nesrece bio je pusten,trckarao okolo a sada je vezan,zbog njegove sigurnosti.ali sam ga razmazila od tad,inace je maza ali sad jos vise,sta god pozeli dobije, kad god hoce u setnju ja ga odvedem ali prije toga dobro osmotrim ulicu da nema nekih opasnih pasa. On se nicega ne boji, ali ja cim vidim nekog psa na drugoj strani ulice srce mi hoce iskociti od straha,uzimam svog malenog u narucje i vracam se trkom kuci.

I dokle tako mislis?

Mislis da je psu tvoje ugadanje doma dovoljna kompenzacija (ili ikakva) za nikakav kontakt sa svojom vrstom?!
Da ne govorim do cega sve ugadanje i pretjerano mazenje i pazenje moze dovesti.

Inace, dogodila mi se slicna stvar sa psom od clana obitelji i to tokom setnje sa mnom.
Izgubila je oko, ali drugi pas je nije napao, vec je bilo u igri.
Da, bio mi je sok i bilo me strah pustati je da se druzi sa vecim psima nakon toga.

Pa ipak jesam jer sam shvatila da suprotnim ponasanjem nikome ne bih cinila dobro i da se nesrece uvijek mogu dogoditi, koliko god pazili.
Uostalom, kad bih tako gledala na sve oko sebe, ni sama valjda ne bih iz kuce provirila.
Radije cu pustiti psa da se druzi i uziva i biti oprezna samo onoliko koliko je potrebno, nego ga zatvarati pod stakleno zvono umisljajuci da mu time pruzam dobar zivot.

I moju kujicu je napao ogroman pas par dana nakon sto je dosla kod mene i trebali su mi mjeseci ucestalog sretanja sa odgojenim psima da se ona opusti u druzenju.
Ne zelim ni zamisljati na sto bi danas licila da sam joj nakon tog napada branila ikakav kontakt sa drugim psima, pogotovo znajuci da bi to bila samo moja krivica.