Franz Kafka

juche sam te sanjao.jedva da vishe znam shta se potanko deshavalo,samo znam da smo se neprestano preobrazavali jedno u drugo,ja sam bi TI i TI si bila ja.naposletku je TEBE zahvatila nekakva vatra,sjetio sam se da se krpama gasi vatra,uzeo neki stari kaput i njime udarao po TEBI.ali,preobrazavanja su ponovo pochela i to je sezalo tako daleko da TI chak nisi vishe bila tu,nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom.to udaranje,medjutim,nije nimalo pomagalo i potvrdila se samo moja bojazan da takve stvari ne mogu da se nose sa vatrom.ali,za to vrijeme je pristigla i vatrogasna sluzba i nekako je josh uspjela da TE spase.no,bila si drukchija nego ranije,gotovo sablast kredom iscrtana u mraku i pala si mi bezivotno na ruke,mozda samo obeznanjena od radosti shto si spashena.ali,i dalje je djelovala neizvjesnot preobrazavanja,mozda sam to bio ja koji je pao na nechije ruke
franc kafka,septembar 1920.