Priče s poroda

[Bejbi3]

Curke ja bih vas zamolila da uz svoju pricu napisete i u kojoj bolnici ste rodili (posebice zenskice iz Zagreba) Hvala <3

[Absolutely*]

Čitala sam ovu temu dugo da se ohrabrim pa evo i moj doprinos za buduće kukavice.

Bolnica je Petrova, odmah da kažem.
Trudovi su počeli lagano u ponedjeljak, malo počnu pa prestanu, nekad na 7 min razmaka, nekad na 15, nekad ih satima nema, i tako sve do nedjelje. Podivljala sam više od čekanja, nisam mogla spavati od boli a ništa se ne događa...U nedjelju je bio ctg oko 12 i onda su trudovi bili na 7 minuta, i odem ja kući s teorijom: neću tu visit u bolnici, moglo bi opet prestati kao svaki dan dosad. Trudovi su se pojačavali i razmak smanjivao, ali spoooro...Još sam ja prala kosu i sušila, našminkala se ko one guske u filmovima. Idem, al idem lijepa! Čekali smo da dođu na 4 minute razmaka pa onda planirali ići. Oko 15 do ponoći smo došli na tih 4 minute i odem se ja otuširati prije bolnice. Tek što sam ušla u tuš, pukne mi vodenjak. Timing

U bolnici smo bili malo poslije ponoći, živimo blizu. Ja sam došla kako sam i najavila, tražeć sve droge koje imaju, epiduralnu, heroin, šta god pomaže. Pogledali su me, rekli 7 cm, kasno je za epiduralnu. E...tad sam krepala od straha.

Žicam ja, oni ne daju. Molim, preklinjem, ne daju. Ono što mi daju je omraženi klistir. Fuj.
Otuširam se i zovem muškarca da mi dadne spavaćicu, i onda se nije dao otjerat To sam i htjela, da bude od početka sa mnom. Stvarno je bio car, žicao nešto protiv bolova za mene, zvao sestre, bio velik i strašan. Držao me za ruku i bio hrabar. Ja sam cmizdrila jerbo nemam srama i boljelo je ko bog isus. Ne sjećam se baš svega ali kaže da nisam puno psovala, samo sam jednom zaprijetila da ću ga ošamarit ili ubit ako mi još jednom kaže da dišem (verzije prijetnje se razlikuju) ali to je to. Navodno. Mislim da laže jer je dobar.

Malo kasnije su došle sestre i u 6-7 trudova je bilo gotovo. I tu sam cmizdrila. "Ovo je zadnje, obećaj" i "ja bi sad odustala ako može" i "ne mogu ja", ali mislim da je vrhunac bio "sad bi mi i smrt bila draža". Čim je završilo, promptno sam se predomislila

Nije bilo epiziotomije, zato sad sjedim za kompom. 4 šava i gotovo.

A beba je car svemira i uopće ne izgleda kao alien kako bebe znaju izgledat

Rezime: puno cmizdrenja i histerije, od cca ponoći do 1:53 ujutro. Manje od 2 sata one prave muke. Dobro sam prošla, što bi i sama znala i tad da nisam takva cvilidreta.

Za bolnicu poslije se nema šta reći što nije bilo rečeno- sobe su super, hrana je grozna. Sestre su kako koja- prema meni su bile ok, prema cimericama nešto manje. Carević nije imao žuticu pa smo zbrisali odmah nakon 3 dana. Rooming in mi je ok, ja sam htjela da bude sa mnom. Jedino što me smetalo je što sestre stalno propagiraju "mora biti u krevetiću" i "pustite ga da plače". Samo sam čekala da izađu iz sobe i opet bi ga uzela kod sebe Ne vidim smisla u tome da ga stavim u krevetić da dijete plače ko siroče kad je dosta uzeti ga na 10 minuta i on mirno zaspe, a onda ga spustim u krevetić i nema štete. Ionako je prava ljubavica- budi se dvaput noću (u 3 i u 7), jede i opet spava, ne plače bezveze i ne mora ga se nosat. Uglavnom, ako vam sestre smetaju, samo sačekate da odu, ionako su tamo po 3 minute nekoliko puta dnevno, a onda dalje drvite po svom

Btw dobro je napomenuti da ako ste umorne možete tražiti da ih uzmu preko noći, ne bune se i čini mi se da su čak sretne i ne vole baš taj rooming in. Cimerice su znale tražiti i odnijeli su im bebe bez prigovora. Ja nisam htjela baš zbog tog "pustite ga da plače" stava- znači da točno to naprave, odvedu ih i stave u krevetić i puste da plače dok se ne izmori. Daju im i dohranu- kažu da nisu dali ali dođu ubljuckani od adaptiranog, vidi se da nije vaše mlijeko, tako da je meni bilo draže da bude sa mnom i ja mu dam papati po noći.

To je to Ako tko ima kakvih pitanja, samo dajte.

Edit: zaboravih reći, po pitanju droga, dali su mi na kraju dolantin jer sam žicar. To ne pomaže Boli jednako samo si drogiran, a i to ne dugo, možda 10 minuta je bilo baš droza a poslije ko da mi ga nisu ni dali, tako da se ne isplati.

[ficus_forever]

Absolutely super priča i super porod! frajer ti je car!

[Bejbi3]

Absolutely* kaže:

Čitala sam ovu temu dugo da se ohrabrim pa evo i moj doprinos za buduće kukavice.

Rezime: puno cmizdrenja i histerije, od cca ponoći do 1:53 ujutro. Manje od 2 sata one prave muke. Dobro sam prošla, što bi i sama znala i tad da nisam takva cvilidreta.

Obzirom da sam i ja jedna od onih koji cmizdre i koja "pada u nesvjest" na samu pomisao boli, ovaj mi je post super legao :klap:

A ovu temu obozavam, jer iskreno puuuuno toga sam naucila i to na domisljat i zabavan nacin.
Prvo sam rodila carski zbog komplikacija u trudnoci, tako da nisam osjetila sto znace trudove, kako ih prepoznati (osjecaj da ti se kaka na primjer dobro je znati) kada otic u bolnicu (da se ne zaletim na prve trudove kako me ne bi napunili dripom), sto ponjeti, i sl..

Hvala curke sto dijelite vasa iskustva bas na ovakav zabavan nacin, kako bi se i mi cmizdralice mogli psihicki pripremiti

[Dragonfly]

Drugo dijete, sv. Duh.
Cijeli dan sam se osjećala nekak čudno i navečer oko 23.00 h me nešto zašarafilo u donjem dijelu trbuha i rekoh mužu, odoh ja prileći. Otišla sam do WC-a, obavila svoje, ustala i u 23.25 h pukao vodenjak. Dovukla sam se do boravka i rekla mužu da je to to, pozvali smo baku da pričuva sina dok smo mi gledali kaj mi još fali u torbi s obzirom da nisam imala vremena 39 tjedana spakirati torbu kako spada
Muž i stara u panici jer je prvi porod bio prilično brz, ja ih pokušavam smiriti, dolazi neki trud koji uspješno prodišem i dovučemo se jedva do auta i pravac bolnica. Muž me vozi k'o vreću krompira kroz crveno, ja vičem na njega neka uspori da nije baš takva panika (sva sreća da me nije poslušao), dolazimo pred bolnicu, jedan i drugi pojma nemamo na koji ulaz treba bez obzira što smo tu već bili i velim ja da ima prečica preko ambulante za visokorizičnu što je, naravno, bilo krivo. Izvozali smo se kroz sve katove, mene opralo par trudova relativno normalnog intenziteta i onda nam se smilovala teta na patologiji i provela nas prečicom do rodilišta
Ušla unutra, jedva se popela na stol, uzimaju mi anamnezu, vele "9 cm", skidaju me sa stola, oblače spavaćicu iz torbe i vode odmah u boks. Nisam se mogla popesti na stol jer me taman počeo šorati trud koji sam uspješno prodisala, jedva se smjestim na stol, pita babica da li me tjera na izgon, velim ja ne još i za 2 min. opovrgnem iskaz. Babica me krene ručno širiti i veli mi da dišem što normalnije, beba ide sama i na 1,2,3 mala mrvica od 2800 g izašla u jednom trudu točno 45 min. nakon puknuća vodenjaka

To je za one koje ne vjeruju da žena može roditi u kupaonici bez nekih velikih i pravilnih trudova (bilo na temi o porodu kod kuće). Da mi suprug nije paničar, dogodilo bi se i meni jer, za razliku od prvog poroda gdje sam rodila u roku 4 i pol sata od puknuća vodenjaka s trudovima koji su me šorali pravilno i na minutu gotovo sat i pol, ovaj puta trudove nisam skoro ni osjetila, bili su nepravilni i u razmacima od 5 do 7 minuta

Nisam popucala, doma smo bile za 2 i pol dana

[Paloma15]

Priča s poroda
Imam inspiraciju, beba spava, pa ću se raspisati malo, nadam se da vam priča neće biti preduga!

Dakle, moja priča se dogodila u Belgiji. Trudnoća je bila odlična. Nema mučnina, nema problema, bebica se odlično razvijala. Došao je termin. I prošao. Monitoring svaka dva dana, lažnih trudova ima tu i tamo, pravih ništa. Ništa od otvaranja. Grlić maternice postojan.
11 dana nakon termina ostavili su me u bolnici radi induciranja poroda. Ovdje je sljedeći princip: vaginaleta s prostaglandinom daje se kasno navečer, pa se svako nekoliko sati provjerava je li počelo otvaranje. Kod mene dvije tablete nisu upalile (maksimalan broj koji se može dati u 24h), grlić maternice od čelika, ne smanjuje se. Tako da sam morala čekati još jedan dan i sljedeće tablete. Treća sreća, otvorila me tableta 3cm. Počinje inducirani porod, tj. davanje infuzije s oksitocinom.
Digresija: bolnica i cijelo osoblje su zaista prekrasni. Divni ljudi, vole svoj posao, poštuju te, razumiju, smiju se. Dragi je od početka s tobom, većinu vremena ste sami, osoblje dođe provjeravati. Mi smo pripremili svoje romantično svjetlo (ne volim jarka svjetla), glazbu...
Međutim, porod nije nikad kakav ga zamisliš. Em sam mislila da ću ranije roditi, em sam se zamišljala u drugoj prostoriji (imaju jednu krasnu sobu za porod, s jacuzzi kadom, vrećama, loptama, strunjačama, ali je bila zauzeta), em nisam očekivala indukciju, em nisam planirala uzimati droge (nikad ne uzimam niti aspirin)...
Eh da, usput budi rečeno, ovdje nema klistira ni brijanja... ako želiš mogu ti te usluge ponuditi, ali nije praksa.

ali vratimo se na priču.

Otvorena 3cm. Studentica me pregledava, bolno. Odlučuju prokinuti vodenjak da ubrzaju stvar jer se čini da i uz drip nema nekog otvaranja. Studentica se muči s tim, mene užasno boli, povraćam. Napokon babica uzme stvari u svoje ruke i prokida vodenjak.

Par sati kasnije zaključuju kako se ipak ne otvaram dovoljno brzo. Preged i zaključak kako mi se u trudu grlić maternice grči i zatvori, umjesto otvori. Uz drip, odluče mi dati i ekstra injekciju za dokrajčivanje grlića maternice. Bolovi na najjače, stenjem, vrištim, molim, a tek sam na 4 cm. Ne mogu zamislit da ću izdržati do poroda. Povraćam svaki trud. Tresem se. Ovo je sve skupa trajalo možda 20 minuta, činilo se vječno. Molim i dobivam epiduralnu.

Blaženstvo. Jako čudan osjećan je ne osjećat noge, ali NIŠTA ME NE BOLI. Svjesna sam opet okoline. Dragi brižan, moja glazba svira, drage tete. Mogu ja ovo.

Pojačavaju drip, ja u blaženstvu, ništa mi nije. Sad već brže otvaranje ide. Cca 14h nakon početka svega, potpuno otvorena. Puštaju me da se beba sama spusti što niže, nikome nije žurba, mene ne boli, samo polako. Doktor dolazi i objašnjava da ćemo tiskati u dva kruga, u dvije različite pozicije. Odlazi iz prostorije. Nije se stigao vratiti
Ja s dragim, mladom asistenticom, mladom babicom i studenticom. Ja najstarija u sobi Zezancija, šale, tiskam, ništa ne boli, ide mi odlično. Imam odličan osjećaj tiskanja, epiduralnu radi savršeno – nema boli, a osjetim sve. Uglavnom, nakon 3-4 truda beba već izlazi! Ja u tolikom blaženstvu i opuštenosti da primjećujem da je na playlisti 50 cent i Candy shop. U polušali kažem dragom da promjeni pjesmu jer neću da mi se dijete na to rodi I on izabere meni dragu pjesmu i HOPA izbacujem moju curicu
Curica odmah gleda u nas (ili barem prema nama ), ne plaće. Smišnica. Dragi i ja u euforiji.
Posteljica ispada cca 15 min poslije. Doktorica veli da nema puno pucanja, nešto sitno na unutarnjim usnama. To brižno šije cca 50 minuta.

Epilog

Nakon tri noći u bolnici (dragi spava s nama), svi zadovoljni i sretni otišli kući. Bebica je najsavršenije biće u svijetu. Moj porod je, uz iznimku od 20 minuta, bio za poželjeti, a i moj oporavak. Dan nakon poroda sam sjedila napola, dva dana nakon u potpunosti.

Želim svima vama slična iskustva! Sretno!

[Twin]

e ja sad plačem....

Dragon i Absolutley super priče, ali paloma - s tobom sam tipkala....evo kao da sam bila tamo!!!! divota!!!!

[ficus_forever]

Paloma, savršeno! Tako mi je drago da se tako dobro završilo, tako human i topao porod! I super da ste promjenili pjesmu!

[gljivek]

porod na sv.duhu prije tri tjedna... rodila sam u 40+6 nasu curicu...porod na kraju tezak s dosta posljedica.

prva beba..trudovi krecu u 3.30 ujutro u 7 ujutro se javljamo u rodiliste trudovi na 5-6 minuta...izdrzljivo nista. posebno bolno za sada...na pregledu kazu 4 skoro 5 prstiju otvorena trudovi pravilni....odradimo klistir i druzim se s curama u predradaoni..nisu me brijali i nisam se ni stigla doma.

u 10 me prebacuju u box i cekam anesteziologa za epiduralnu...i sreca da sam ju uzela jer mislim da bi zavrsila u nesvijesti do kraja...trudovi sad vec jako sibaju trudim se disati nikako docekati tog doktora...svako malo nas obilaze i pregledavaju otvorenost...pila sam vodu cijelo vrijeme jer mi se od trudova i disanja mantalo...

dolazi anesteziolog i stavlja kateter za epiduralnu...traje par min, mrvu pecne ali moras sjediti skvrcena i trpit trudove....nakon sto ju je uveo vracaju me na ledja i u tom trenu mi rokne vodenjak...isti tren krenu deset puta jaci trudovi jedan za drugim kaos htjela sam pojest stol od muke...za deset min pocinje djelovati i blazenstvo krece ...ulazi muz u box...osjecam trudove al ne bole....

od 1 sat sam bila na 9 prstiju i krece agonija od tri sata....mala je glavom zapela okrenutom u stranu umjesto za dolje...cekalo se da se spusti i nikako...dobila jos jednu dozu anestezije jer je stalo a trudovi prejaki...tjerali me tiskati tri puta no mala nikud....

na kraju dolazi doktor i babica kaze nesto doktore morate pomoci...u tom trenu on kaze moram okrenuti glavu rukom neces osjetiti...okrenuli i mene i nju ja sam se molila da je sve ok...tu je mala krenula dole...na kraju izgona mi daju malo dripa...bolilo ko sam vrag, stala djelovati epidur. ja tiskam nemam snage, muz drzi noge, tri doktora i babica...na kraju jedva njih dva guraju preko trbuha to je bolilo ko sam vrag ja jedva malu tisnem van...mala odmah place vidim oni svi nesto gledaju koji vrag...

dobila sam malicku na prsa ljubav na prvi pogled!!! no dobila rupturu medjice stpanj IIIB epiziotomija u lijevo ja pukla unazad plus anus...sivali me sat vremena...mjesec dana u krevetu, ne mogu nista zivo, odlazak na wc ludilo...doktor je jako fino i uredno zasio nemam sto reci po tom pitanju. osim toga mi je ostala ona rupa u trbusnjacima 4 prsta pa imam i pojas...ali sve ce to proci...

na babinjacama su svi bili divni i puno mi pomagali! oporavljam se ali iskustvo ne zelim nikom...

[kayla]

Vinogradska, ožujak.
Inducirani porod jer sam prenijela. Otvorena 3cm. Beba procijenjena na 3800
U 5:30 klistir, 6:30 probijanje vodenjaka, 7:00 drip. Standardna procedura

Trudovi odmah krenuli jaki na svake 2 min. Ležanje na desnom boku.

U 9:30 epiduralna hvala bogu stvarno ne znam kako bi bez nje.
Dobila sam 2 doze epiduralne i otvorila se skroz do 14 h. Tada su mi rekli da samo moramo pričekati da se beba spusti.....kao predviđaju kroz sat vremena.....epiduralna je počela slabiti, drip su pojačavali svakih sat vremena i trudovi su počeli boljeti u punom intenzitetu.

Uglavnom da ne duljim, beba se nikako nije spuštala, trpila sam najjače trudove pod najjačom dozom dripa neka 4h, nakon čega je došao doktor i probali smo par puta tiskati ali nikako. nasjeo mi na trbuh....to mi je bila gora bol od trudova. Ništa.....Nakon što sam rekla da ja nisam neka mimoza i da imam dosta velik prag boli ali da ja više ne mogu izdržati ni sekundu jer imam i nagon za tiskanje i užasne trudove zvali su šefa koji čim me vidio je rekao carski...tako da sam nakon 12h trudova završila na carskom pod spinalnom anestezijom.....rodila u 19 h i vidjela bebu odmah
Na žalost zbog dugog poroda beba je pokupila perinatalnu infekciju pa smo morali ostati malo dulje u bolnici….
Uglavnom, trudovi na dripu su mi se toliko zamjerili da ne bi više nikad išla na „prirodni“ porod. Jedino da mi netko garantira sljedeći put opet carski……i mislim da ne bi pristala na indukciju…možda da sam pričekala još par dana bi krenulo samo od sebe. Također, muž je bio uz mene i da njega nije bilo ne znam kako bi….

Ali sve pohvale za osoblje vinogradske! Nisam imala ni jedno lose iskustvo, dapače…..počevši još od trudničke ambulante.

[Tempion]

Evo, da i ja konačno napišem koju....

Termin mi je bio 23.12, dečko, prva beba (imam 37 godina) ,školski uredna trudnoća. Baš negdje u to vrijeme je počela Rodina akcija "Prekinimo šutnju" o strahotama koje žene doživljavaju u rodilištima, pa smo se muž i ja oboružali i živcima i argumentima i bili smo spremni bit opako agresivni ako će se inzistirati na stvarima koje ne želim (htjela sam prirodni porod, naravno ako sve bude ok i s bebom i samnom). Pripremila sam plan poroda, odslušali smo tečaj u lokalnom Domu zdravlja i bili (koliko smo mogli) spremni za dan D.
Tjedan dana prije termina idem (prvi put) u trudničku ambulantu u Vinogradskoj. Biram Vinogradsku baš zbog velikog broja jako pozitivnih iskustava koje sam pročitala u Rodinoj akciji.....Pregled, doktorica, sestre i sve ostalo je bilo vrlo korektno, osim žalosnog izgleda ambulante (a o wc-u da ne govorim - mravi pužu po podu....). Doktorica me obavještava da sam "zabetonirana" dolje totalno i da se mogu nadati da ću roditi iza nove godine.
19.12. dogovaram se s frendicom da ću idući dan doći do nje po kolica, jer, kaj, ionako ne bum rodila još bar dva tjedna.
20.12. oko 5 ujutro.....bude me trudovi. Onako, lagani, ne osjećam ništa u leđima, samo lagana bol, kao kod menstruacije. Mjerim vrijeme, pravilni razmaci na svakih 15-tak minuta. Javljam frendici da ništa od kolica jer mi se čini da ću danas roditi.
Negdje oko tri sata popodne su mi trudovi došli na nekih tri minute. Bol se dosta pojačala, ali ništa neizdrživo, dišem, usisavam po kući, idem na wc jedno pet puta (nije mi jasna potreba za klistirom)....mama me zove non stop i u zadnjem pozivu mi govori da sad stvarno moramo ići u bolnicu. I ok, uzimamo stvari i maksimalno smireni, odlazimo do Vinogradske. Putem (iz Dubrave smo, tako da nam treba kojih 40-tak minuta do tamo) nekako osjećam da se sve stišava. Ali, mislim si, budu me pregledali pa ćemo vidjeti. Stižemo u Vinogradsku, obavim pregled (fenomenalna, simpatična i draga doktorica Ida Šola), otvorena samo jedan centimetar, trudovi nula bodova.
Kaže mi doktorica da, ako hoću, mogu ostati u bolnici, jer se nešto počelo dešavati, to je definitivno....no, i da ne moram ostati, jer je sve uredno, beba je super, ja sam super i mogu doma, pa se vratim ako krene ponovno....
I tako, odemo mi nazad doma. Negdje oko pola 8 sati krenu trudovi. Ali kakvi. Mislila sam da ću se raspast, puknut po pola, eksplodirati....Drago mi je da sam se vratila doma, jer sam taj najgori dio provela u svojem krevetu, u smirenoj atmosferi, prigušeno svjetlo, lagana muzika, muž je ležao pored mene, povremeno bi me nježno pogladio po licu, ništa nije govorio, pustio me da uronim u bol i borim se s njom....Tik do mene je ležao moj najdraži mačak, nježno je preo i kao da je znao da se događa nešto važno...Ja se previjam od bolova, vrištim punim plućima u jastuk,u jednom trenu kažem mužu da želim umrijeti jer ne mogu više.....To je bio odlučujući trenutak kad je moj muž rekao da idemo nazad u bolnicu. Do auta me nosio, jer nisam mogla hodati koliko me boljelo. Dolazimo u bolnicu, ista doktorica je i dalje tamo, čim me vidjela tako spiganu od bolova, samo je rekla, onako značajno, uz osmijeh- "aha"......
Jedva legnem na stol za pregled, doznajem da sam skroz otvorena i samo što mi ne pukne vodenjak i da moramo odmah u rađaonu jer ću roditi u roku odmah
Dolazi glavni doktor (dr. Grbavac), glavna babica (Natali) i još dvije specijalizantice (bar tako mislim), svi su toliko divni, opušteni, a opet se osjećam sigurno i zaštićeno, jer djeluju profesionalno, čitaju moj plan poroda, slažu se sa svime i na ništa ne dižu obrve i gledaju me s čuđenjem.....
I tako, legnem na THE stol, moj najdraži je pored mene, šapće mi da dišem, specijalizantica me masira po leđima i govori mi da će sve biti ok i brzo gotovo. Spajaju me na CTG, ležim na boku, čekamo par minuta da se malac spusti, ja krenem urlati da ću se "ukakiti" i u tom momentu mi doktorica Šola govori da se okrenem na leđa. Muž ima daljinski od kreveta u rukama, diže mi naslon pa sam u gotovo sjedećem položaju, primam se za ručke i čujem doktora Grbavca kako mi govori da dišem kao da ronim....stisnem jednom, glavica je vani, stisnem drugi put, i malac je tu.
Malo su ga obrisali i odmah mi ga dali na prsa, onako toplog, kmečavog, kako je bio predivan....plačemo oboje, od sreće i olakšanja...Muž je prerezao pupkovinu, posteljica je izašla sama nakon nekoliko minuta, imala sam mala dva šava koje su mi sašile doktorica Ida i babica Natali, uz zezanciju da će mi malička bit ljepša nego prije....

Nisam mogla ni sanjati da ću imati tako divan porod, bez ikakvih intervencija (nije mi nuđen ni klistir, ni brijanje, a kamoli nešto drugo...), uz osoblje toliko profesionalno, opušteno, uz toliko poštovanja prema meni, mužu i bebici....i sad se sva raspekmezim kad se sjetim....

Kad sam im se htjela zahvaliti idući dan, rekli su mi " najveća hvala će nam biti ako dođete opet roditi kod nas". Vinogradska

[ficus_forever]

Tempion, cmizdrim! Prekrasno, najljepše ovo doma s mužem i macom u krevetu! Srce mi se cijepa! :')

[Tempion]

ficus_forever kaže:

Tempion, cmizdrim! Prekrasno, najljepše ovo doma s mužem i macom u krevetu! Srce mi se cijepa! :')

I ja se sva rascmoljim kad se toga sjetim...A sad mi je tako teško jer tog mačka više nema, bio je već star i jako bolestan i tako je bio poseban, stvarno poseban. Ne znam kako bi to sve prošla sama....

[ficus_forever]

Mi smo svog mladog miceka izgubili zbog teške bolesti tijekom ove trudnoće. Fali mi za poludit, drago mi je da je vaš mogao biti uz vas! To vam je uspomena za cijeli život! :')

[inesskica]

kayla kaže:

Vinogradska, ožujak.
Inducirani porod jer sam prenijela. Otvorena 3cm. Beba procijenjena na 3800
U 5:30 klistir, 6:30 probijanje vodenjaka, 7:00 drip. Standardna procedura

Trudovi odmah krenuli jaki na svake 2 min. Ležanje na desnom boku.

U 9:30 epiduralna hvala bogu stvarno ne znam kako bi bez nje.
Dobila sam 2 doze epiduralne i otvorila se skroz do 14 h. Tada su mi rekli da samo moramo pričekati da se beba spusti.....kao predviđaju kroz sat vremena.....epiduralna je počela slabiti, drip su pojačavali svakih sat vremena i trudovi su počeli boljeti u punom intenzitetu.

Uglavnom da ne duljim, beba se nikako nije spuštala, trpila sam najjače trudove pod najjačom dozom dripa neka 4h, nakon čega je došao doktor i probali smo par puta tiskati ali nikako. nasjeo mi na trbuh....to mi je bila gora bol od trudova. Ništa.....Nakon što sam rekla da ja nisam neka mimoza i da imam dosta velik prag boli ali da ja više ne mogu izdržati ni sekundu jer imam i nagon za tiskanje i užasne trudove zvali su šefa koji čim me vidio je rekao carski...tako da sam nakon 12h trudova završila na carskom pod spinalnom anestezijom.....rodila u 19 h i vidjela bebu odmah
Na žalost zbog dugog poroda beba je pokupila perinatalnu infekciju pa smo morali ostati malo dulje u bolnici….
Uglavnom, trudovi na dripu su mi se toliko zamjerili da ne bi više nikad išla na „prirodni“ porod. Jedino da mi netko garantira sljedeći put opet carski……i mislim da ne bi pristala na indukciju…možda da sam pričekala još par dana bi krenulo samo od sebe. Također, muž je bio uz mene i da njega nije bilo ne znam kako bi….

Ali sve pohvale za osoblje vinogradske! Nisam imala ni jedno lose iskustvo, dapače…..počevši još od trudničke ambulante.

Kao da ja pišem svoju priču ali do ovoga prije carskog....meni kad se je doktor bacio na trbuh moja je odmah izletjela van,ali sama nikako!
Ali točno što kažeš,te trudove na dripu fakat treba izdržat....ja sam ležala i zucnula nisam,samo sam si u glavi govorila "mamu ti tvoju pa makar me ubio ali neću popustit"...meni se želudac dizao od jačine boli ali nisam ništa jela 2 dana pa nije imalo kaj izletit.

[Điđe T.]

Evo i moje priče

Splitsko rodilište, 25.8.2015.

Prvo da napomenem da sam dan prije poroda bila na pramenovima i to me muž vodio motorom

Tu noć oko ponoć su me uhvatili trudovi prvo na nekih 15 minuta, što je trajalo oko sat vremena, da bi se vrlo brzo skratili na 5 minuta. Rekla sam to je to, nema šta drugo biti. Htjeli smo odmah krenuti, ali sam rekla mužu da priekamo još malo i probamo zaspati. Nikakvo spavanje nije dolazilo u obzir pod onim bolovima. Krenuli smo u 2 sata od kuće, mene su cijelo vrijeme držali trudovi. Došli u Split u 3 ujutro i kažem mu ja: "ma ja ne bi još u rodilište dok me dooobro ne stisne jer mi je tako rekao doktor". I tako smo se parkirali, on je malo zakunjao a ja se svako 5 minuta grčila u trudovima ali i dalje ne idem
Došlo je 6 sati, spustitli se blizu rodilišta, otišli u dućan kupit nešto hrane da imam. Dok sam tako šetala, trudovi su bili puno manji i produžili se na 10ak minuta.
Oko 7 smo došli pred rodilište di sam srela curu koju sam dan prije vidila na pregledu i rekla mi je da ne ulazim još ako mogu trpit. I tako sam trpila do 9 sati, u međuvremenu svratili do muževog strica i strine, da bi ona nazvala neonatologinju koja tamo radi i žena joj je rekla: jeste vi normalni, žena rađa, nek dođe u bolnicu.

Došla sam malo prije 10 sati, upisala se, obavila pregled, 7 cm otvorena. Kažu super. Dali mi pola klistira nakon što su me pitali jesam li imala stolicu, a doktorica je rekla: bolje nego da se pokakite po svojoj bebi
Onda su me poslali na šetnju po predrađaoni. Tu sam srela još jednu trudnicu pa smo nas dvi ćakulale i šetuckale tamo amo.
Malo prije podne su nas poslali na tuširanje, ja se sama obrijala (nisam stigla na depilaciju, zakazala je baš taj dan kad sam išla rodit).

Oko podne došla babica, ja grickam dvopek, a ona: a vi ste ko na pikniku Ajde se sredite pa ćemo u boks.

12:15 ulazak u boks. Gospe moja,kako je mene bilo strah.
Legli me na stolac, doktorica pregledala, kaže 8-9 cm, brzo ćete vi to! Aham... Dali mi malo dripa (eee koji bolovi), ali mi ga je nakon sat vremena isključila. I tako sam se ja "otvarala" na svojim trudovima do 17 sati. "otvarala" zato jer se nisam ni mm pomakla. Došao doktor Maršić na smjenu oko 15:30, kaže pa vi ste 9 cm otvoreni, šta ne tiskate. Ja kažem sva jadna: pa nitko mi nije naredio.
Ode on ća. Babice su dolazile svako pola sata-sat, baš sam bila usamljena tako se previjajuć u bolovima. To mi je bilo grozno.
Upitala sam ih mogu li malo prošetat, pa su rekli da moraju pitat doktora. I naravno zaboravili.
U međuvremenu sam zaustavila drugog doktora: "doktoreeeee, dođite vamo, molim vaaaas". Kad će ovo više???? Mogu li ja na carski molim vas?"
Čovik se počeo smijat. Ja mu kažem: lako se vama smijat, vi ne rađate!
Pregledali su me svakih sat vremena i ja sam stalno bila na tih 9 cm, i nikako osjetit taj pritisak u guzi.

Obzirom da su zaboravili na moj zahtjev za šetnjom, uzela sam stvar u svoje ruke i lipo se propela na kolina na onom stolu za rađanje. Kad me vidila babica, popizdila, odma doletila druga za njom i ispričala mi se jer su zaboravili i otišla po pilates loptu. Na pilatesici sam skakala sat vremena ( i popišala sve okolo), trudovi su i dalje bili očajni ali ja se nisam micala taj cm nikako.
Oko 16:00 sam čula doktora kojeg sam preklinjala za carski kako priča na tel: "Ej, eto mene, aj mi naruči pivu"
Malo prije 17 h je došao dr.Maršić i rekao: "Još ste tu???????" Ja se skoro rasplakala od nemoći.
Onda je rekao da se tu nema šta više čekat i da idemo tiskat. Mala se nije spuštala nikako. Dali su mi drip.
Intervenirao je on i taj drugi dr. (Marinović mislim), jedan je gurao odozgor a drugi je izvlačio odoli. To mi je bilo najužasnije od svega, a sve moraš izdržat pod trudom. U početku nisam znala tiskat, ali sam se brzo ufurala.
Da skratim priču, u 4-5 trudova moja curka je izašla vani!

Bilo mi je neobično kad su mi je stavili na prsa. Moram priznat da sam htjela da je uzmu da se konačno malo odmorim jer mi je bio pun kufer svega.
Samo hoću reći da nismo svi isti i da ne preplave svakog odmah majčinski osjećaji. Mene nisu. Bilo mi je drago da sam konačno rodila i riješila se bolova, ali bi mi još bolje došlo da su je uzeli sa sobom i donijeli mi kasnije kad sam došla sebi.

Nakon pretprljenog ogromnog fizičkog stresa, uslijedio je psihički stres jer nisam znala što s bebom. Sestre bi je nahranile svaka 3 sata, ja se sam se pogubila oko dojenja pa bi je nekad stavila na prsa uvjerena kako nema nikakve koristi od toga. Bila sam uvjerena da mlijeko odmah mora doći, a nije dolazilo. Nitko me nije znao uputit što i kako osim jedne jedine sestre, a i žena koja mi je bila cimerica mi je pomogla i savjetovala me oko nekih stvari.
Ustvari me ustravilo to šta je beba izgubila na težini (što je normalno), rođena je 10 dana ranije pa nije baš potezala sisu.
Ali sve se može uz malo truda, i evo danas, tjedan dana nakon, mala je ko grom

Da ne zaboravim, usput sam opalila par selfieja između najgorih trudova

Moj savjet vam je, osobito ako ste prvorotke ko ja pa nemate pojma šta vas čeka, da radite sve po osjećaju i da nikoga ne slušate. Mene su odmah u petak po izlasku iz bolnice dočekali savjeti od jedne osobe i došlo mi je da isčupam kosu. Prvo njoj pa sebi. Ne dajte se. Vi ste majka i vi odlučujete!

[lina1li]

Điđe T. kaže:

Evo i moje priče

Splitsko rodilište, 25.8.2015.

Prvo da napomenem da sam dan prije poroda bila na pramenovima i to me muž vodio motorom

Tu noć oko ponoć su me uhvatili trudovi prvo na nekih 15 minuta, što je trajalo oko sat vremena, da bi se vrlo brzo skratili na 5 minuta. Rekla sam to je to, nema šta drugo biti. Htjeli smo odmah krenuti, ali sam rekla mužu da priekamo još malo i probamo zaspati. Nikakvo spavanje nije dolazilo u obzir pod onim bolovima. Krenuli smo u 2 sata od kuće, mene su cijelo vrijeme držali trudovi. Došli u Split u 3 ujutro i kažem mu ja: "ma ja ne bi još u rodilište dok me dooobro ne stisne jer mi je tako rekao doktor". I tako smo se parkirali, on je malo zakunjao a ja se svako 5 minuta grčila u trudovima ali i dalje ne idem
Došlo je 6 sati, spustitli se blizu rodilišta, otišli u dućan kupit nešto hrane da imam. Dok sam tako šetala, trudovi su bili puno manji i produžili se na 10ak minuta.
Oko 7 smo došli pred rodilište di sam srela curu koju sam dan prije vidila na pregledu i rekla mi je da ne ulazim još ako mogu trpit. I tako sam trpila do 9 sati, u međuvremenu svratili do muževog strica i strine, da bi ona nazvala neonatologinju koja tamo radi i žena joj je rekla: jeste vi normalni, žena rađa, nek dođe u bolnicu.

Došla sam malo prije 10 sati, upisala se, obavila pregled, 7 cm otvorena. Kažu super. Dali mi pola klistira nakon što su me pitali jesam li imala stolicu, a doktorica je rekla: bolje nego da se pokakite po svojoj bebi
Onda su me poslali na šetnju po predrađaoni. Tu sam srela još jednu trudnicu pa smo nas dvi ćakulale i šetuckale tamo amo.
Malo prije podne su nas poslali na tuširanje, ja se sama obrijala (nisam stigla na depilaciju, zakazala je baš taj dan kad sam išla rodit).

Oko podne došla babica, ja grickam dvopek, a ona: a vi ste ko na pikniku Ajde se sredite pa ćemo u boks.

12:15 ulazak u boks. Gospe moja,kako je mene bilo strah.
Legli me na stolac, doktorica pregledala, kaže 8-9 cm, brzo ćete vi to! Aham... Dali mi malo dripa (eee koji bolovi), ali mi ga je nakon sat vremena isključila. I tako sam se ja "otvarala" na svojim trudovima do 17 sati. "otvarala" zato jer se nisam ni mm pomakla. Došao doktor Maršić na smjenu oko 15:30, kaže pa vi ste 9 cm otvoreni, šta ne tiskate. Ja kažem sva jadna: pa nitko mi nije naredio.
Ode on ća. Babice su dolazile svako pola sata-sat, baš sam bila usamljena tako se previjajuć u bolovima. To mi je bilo grozno.
Upitala sam ih mogu li malo prošetat, pa su rekli da moraju pitat doktora. I naravno zaboravili.
U međuvremenu sam zaustavila drugog doktora: "doktoreeeee, dođite vamo, molim vaaaas". Kad će ovo više???? Mogu li ja na carski molim vas?"
Čovik se počeo smijat. Ja mu kažem: lako se vama smijat, vi ne rađate!
Pregledali su me svakih sat vremena i ja sam stalno bila na tih 9 cm, i nikako osjetit taj pritisak u guzi.

Obzirom da su zaboravili na moj zahtjev za šetnjom, uzela sam stvar u svoje ruke i lipo se propela na kolina na onom stolu za rađanje. Kad me vidila babica, popizdila, odma doletila druga za njom i ispričala mi se jer su zaboravili i otišla po pilates loptu. Na pilatesici sam skakala sat vremena ( i popišala sve okolo), trudovi su i dalje bili očajni ali ja se nisam micala taj cm nikako.
Oko 16:00 sam čula doktora kojeg sam preklinjala za carski kako priča na tel: "Ej, eto mene, aj mi naruči pivu"
Malo prije 17 h je došao dr.Maršić i rekao: "Još ste tu???????" Ja se skoro rasplakala od nemoći.
Onda je rekao da se tu nema šta više čekat i da idemo tiskat. Mala se nije spuštala nikako. Dali su mi drip.
Intervenirao je on i taj drugi dr. (Marinović mislim), jedan je gurao odozgor a drugi je izvlačio odoli. To mi je bilo najužasnije od svega, a sve moraš izdržat pod trudom. U početku nisam znala tiskat, ali sam se brzo ufurala.
Da skratim priču, u 4-5 trudova moja curka je izašla vani!

Bilo mi je neobično kad su mi je stavili na prsa. Moram priznat da sam htjela da je uzmu da se konačno malo odmorim jer mi je bio pun kufer svega.
Samo hoću reći da nismo svi isti i da ne preplave svakog odmah majčinski osjećaji. Mene nisu. Bilo mi je drago da sam konačno rodila i riješila se bolova, ali bi mi još bolje došlo da su je uzeli sa sobom i donijeli mi kasnije kad sam došla sebi.

Nakon pretprljenog ogromnog fizičkog stresa, uslijedio je psihički stres jer nisam znala što s bebom. Sestre bi je nahranile svaka 3 sata, ja se sam se pogubila oko dojenja pa bi je nekad stavila na prsa uvjerena kako nema nikakve koristi od toga. Bila sam uvjerena da mlijeko odmah mora doći, a nije dolazilo. Nitko me nije znao uputit što i kako osim jedne jedine sestre, a i žena koja mi je bila cimerica mi je pomogla i savjetovala me oko nekih stvari.
Ustvari me ustravilo to šta je beba izgubila na težini (što je normalno), rođena je 10 dana ranije pa nije baš potezala sisu.
Ali sve se može uz malo truda, i evo danas, tjedan dana nakon, mala je ko grom

Da ne zaboravim, usput sam opalila par selfieja između najgorih trudova

Moj savjet vam je, osobito ako ste prvorotke ko ja pa nemate pojma šta vas čeka, da radite sve po osjećaju i da nikoga ne slušate. Mene su odmah u petak po izlasku iz bolnice dočekali savjeti od jedne osobe i došlo mi je da isčupam kosu. Prvo njoj pa sebi. Ne dajte se. Vi ste majka i vi odlučujete!

Super priča! Evo i mene čeka Splitsko rodilište za tjedan i pol.
Zanima me samo, s obzirom da si prvorotkinja, kako si mogla toliko ostati smirena i biti doma u strica i sl.. dok si imala trudove. Zar te nije bilo strah da bi ti strina možda postala babica?
Koji savjet možeš dati da pitamo za epiduralnu, da plačemo, za molimo, ne dozvoljavamo da vam daju drip i sl..

Tnxxx ..

[Điđe T.]

lina1li kaže:

Super priča! Evo i mene čeka Splitsko rodilište za tjedan i pol.
Zanima me samo, s obzirom da si prvorotkinja, kako si mogla toliko ostati smirena i biti doma u strica i sl.. dok si imala trudove. Zar te nije bilo strah da bi ti strina možda postala babica?
Koji savjet možeš dati da pitamo za epiduralnu, da plačemo, za molimo, ne dozvoljavamo da vam daju drip i sl..

Tnxxx ..

Mene je moj ginekolog toliko prestrašio s tim da ostanem doma dok me dobro ne stisne, tako da sam ga poslušala. E sad, ko zna šta bi bilo da sam ušla u rodilište odma u noći. Možda bi mi dali drip i rodila bi brzo, a možda bi se opet mučila do 5 popodne.
Bila sam poprilično smirena jer su se trudovi nekako bili smanjili pa sam mislila da još nije vrime za porod.
Mislim da se ne tribaš plašit, jer nije to nešto šta se ne može osjetit, nećeš rodit tek tako.
Dok se otvaraš na svojim trudovima, vidit ćeš sluzavu sukrvicu, a pred porod bi trebala osjetit pritisak ko za kakit (ja ga nisam osjećala, zato su morali intervenirat jer se mala nije spuštala nikako).

Što se tiče epiduralne, ja je nisam tražila, a ne bi ni mogla jer sam došla 7 cm otvorena. Mislim da moraš bit 4 cm.

A za drip...ja imam super iskustvo. Dr.mi je dala drip samo uru vrimena da ubrza otvaranje i onda ga je isključila. Tako da ti savjetujem da viruješ doktorima i njihovoj procjeni. Mislim da ne bi namjerno filovali dripom ako nema indikacije za to. Moj je problem bio šta se nisam otvarala na svojim trudovima i na kraju su mi opet dali drip zadnjih 15 minuta do izgona.

Radili su mi i epiziotomiju. Kad sam čula da će me rizat, malo sam se pobunila, ali su mi rekli da je bolje da naprave mali rez nego da popucam (mislim da su bili ustravljeni jer je taj dan jedna žena skoro iskrvarila jer joj je pukla arterija).

Savjetujem ti da ih poslušaš i svakao slijediš njihove upute osobito kad dođe do tiskanja. Meni su super pomogli.

I na kraju su mi rekli da sam bila super, da me nisu čuli, a kako je strina zvala svako malo, rekli su joj da sam bila vrlo disciplinirana rodilja.

Ustvari, meni se učinilo da nitko ne mari za mene, a zapravo su cilo vrime pratili stanje, prinosili pozdrave, preporuke i ostalo samo eto, ipak im ide zamjerka što bar babice ne dođu malo češće pitat kakvo je stanje.

[luxemburg]

didje ugusila sam se od smijeha na tvoju pricu, pogotovo na piskenje po lopti


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Điđe T.]

luxemburg kaže:

didje ugusila sam se od smijeha na tvoju pricu, pogotovo na piskenje po lopti


Sent from my iPhone using Tapatalk

popustile su mi sve kočnice, a i silno sam želila da se beba konačno spusti i kad sam osjetila pritisak, mislila sam to je to, kad ono popiškila se lipo
Kad je došla babica, odglumila sam da mi je neugodno, a zapravo me baš bilo briga i da sam se u tom momentu i pokakila, a žena je rekla: ma nema veze, samo vi piškite
Na svašta su oni navikli, iskreno, divim se kako uopće mogu raditi taj posao.

Moram se pohvalit na kraju kad su mi rekli da me nisu ni čuli i da sam bila vrlo disciplinirana rodilja