Balkanska praznovjerja

[srećko the hapy]

AvluV kaže:

Of ourse zato imamo Svetu Martu koja samo utorkom ima moći..

a tek Ivanjski krijes ....

[bumbar]

Keva kaže:

Eto , ovdje Gospa iz Međugorja kaže ovo:


http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrva...3/Default.aspx

A Isus nam govori o nekom sasvim drugom branitelju; netko mora da je u krivu...

[Keva]

bumbar kaže:

A Isus nam govori o nekom sasvim drugom branitelju;

Kak ti se uopće da napisati ovakvu rečenicu ?

netko mora da je u krivu...

Ne mora nitko biti u krivu...

Ljudi djeluju u skladu s onom spoznajom o Bogu koja im je dana...

Ja Židove , Muslimane i ateiste smatram svojom braćom... a tako i tebe , iako si protestant...

Svojom braćom smatram i neke sotoniste , jer ima vrlo specifičnih sotonista...

Govoreći o Krščanima , Isus kaže: "Vi ste sol svijeta , ali ako sol obljutavi nije za drugo nego da se baci na zemlju , i da ljudi po njoj gaze"...

Eto , ovdje nam sam Isus svjedoči da neki , pljujući po Krščanstvu , dobro čine...

Jer kakvih sve kvazikrščana i kvazikatolika ima , nije ni čudo da nekome takvo licemjerno društvo omrzne do te mjere da mu postane užitak razbijati kapelice...

Današnji zapadni svijet , koji se smatra Krščanskim , sličniji je poganskom Rimu...



Uglavnom , htio sam reći , ako si ti Krščan , plodovi tvog rada biti će očiti...

Ukoliko je Međugorje krščansko , plodovi će biti očiti...

[Ninjamaster]

Keva kaže:

Uglavnom , htio sam reći , ako si ti Krščan , plodovi tvog rada biti će očiti...

Ukoliko je Međugorje krščansko , plodovi će biti očiti...

A koji su to plodovi?

[VeronikaN]

Prebacite se na temu :Međugorje!

Mod

[ursamajor]

Slovenska mitologija : Enciklopedijski rečnik : Словенска Митологија Енциклопедијски речник

http://www.knjizara.com/knjige/knjig...:86-7494-025-0



" Dugogodisnja saradnja beogradskog etnolingviste Ljubinka Radenkovica sa timom istrazivaca Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka rezultirala je ove godine kapitalnom enciklopedijom "Slovenska mitologija" koju kao izdavac potpisuje "Zepter book world". Knjiga je vanserijska iz mnogo razloga - po sirini zahvata (obradjeni su svi slovenski narodi), multidisciplinarnom pristupu (iz ugla linvistike, etnologije i folklora), po izuzetnom naucnom renomeu saradnika.
Beogradska "Slovenska mitologija" svojevrsni je izbor iz najkvalitetnijeg enciklopedijskog iskustva nekoliko slavistickih skola. Ono sto se u savremenoj slovenskoj etnolingvistici podrazumeva pod "visa mitologija" obradjeno je u odrednicama proslavljenih ruskih semioticara i lingvista i nekadasnjih koautora Vjac. Vs. Ivanova i V. N. Toporova (Baba Jaga, Belobog, Veles, Volosinji, Volh Vseslavjevic, Dazbog, Ivan-Budala, Ilja Muromec, Jarila, Jarovit, Mokos, Pereplut, Perun, Prove, Rod, Rujevit, Satko, Svarog, Svarozic, Sventovit, Svjatogor, Semargl, Stribog, Hors, Crnobog), a nekoliko ih je sa potpisom V. J. Peruhina (npr. Triglav, Trojan).
Ove odrednice preuzete su iz jednotomne "Slovenske mitologije" (Moskva 1995), ali su dopunjene etimoloskim komentarima beogradskog etimologa i strucnjaka za komparativnu mitologiju, Aleksandra Lome (Belobog, Veles, volosinji, Dazbog, Jarila, Jarovit, Mokos, P ereplut, Perun, Prove, Rod, Svarog, Svarozic, Sventovit, Semargl, Stribog, Triglav, Trojan, Hors, Crnobog). Iz pera Aleksandra Lome su i dve zasebne odrednice (Pripegala i Radogost), a njegovim visokostrucnim etimoloskim komentarom bitno su osavremenjena dosadasnja znanja o starim slovenskim bogovima, posebno o Stribogu, Belobogu, Prove, Semarglu i Horsu.
Drugi mitoloski sloj, odrednice "nize mitologije", po svojoj prirodi i obilju raspolozive gradje, zahteva drugaciji pristup leksikografskoj obradi. Ovaj skup odrednica metodoloski je vezan za tradiciju enciklopedije "Slovenske starine. Etnolingvisticki recnik", cija su prva dva toma (od planiranih pet) objavljena u Moskvi 1995. i 1999. Zapravo se beogradska "Slovenska mitologija" bitno razlikuje od svojih ruskih prethodnica upravo postojanjem specificnih juznoslovenskih realija mahom iz sfere demonologije.
Sve ove odrednice potpisuje jedan od urednika celog poduhvata, Ljubinko Radenkovic (avet, azdaja, Atila, babice, bajanja, vodeni bik, German, groznica, drekavac, karakondzula, Kraljevic Marko, krsnik, lada, lamja, leljo, macic, nekrstenac, nemusti jezik, oblazari, olovo, orko, pasoglav, prikaza, raskovnik, sveti Sava, srebrni car, stopan, sudjenice, todorova subota, todorci, usud, hala, cuma, sejtan). Ovakav impresivan doprinos slovenskoj mitologiji zapravo i nije iznenadjenje - posle dugogodisnjeg interesovanja za narodnu magiju juznih slovena, Ljubinko Radenkovic je poslednjih godina u zemlji i inostranstvu objavio i ceo niz naucnih radova na temu slovenske "nize mitologije". Ove odrednice su nesto ekstenzivnije od ostalih, sa leksikografske strane npr. nabrajaju skoro sve nominacije nadjene u etnografskoj i leksikografskoj gradji i imaju znatno vecu literaturu ispod osnovnog teksta.
Enciklopedija sadrzi 420 odrednica koje su izmedju sebe povezane unutrasnjim upucivanjem, kao i znatan broj praznih odrednica kojima se upucuje na osnovnu rec, cesto su u pitanju termini iz drugih slovenskih jezika (planetik - oblacari, poganec - karakondzula, pozoj - zmaj, posevaljniki - koledari, razriv trava - raskovnik). Autori enciklopedije uzgred su morali da resavaju i problem knjizevne nominacije lokalnih etnografskih realija (npr. svirci - nekrstenci, setek - macic, skrateljc - macic).
Osnovnu strukturu odrednice cini prvo enciklopedijska definicija, zatim sledi inventar slovenskih termina i opis "spoljne manifestacije", pa funkcije i predikati, lokusi, vreme i atributi. Mitoloska bica su, u skladu sa postulatima ruske etnolingvisticke skole, u principu opisivana po sledecoj semi: termini, spoljasnji oblik, poreklo, mesto i vreme pojavljivanja, funkcija, protivnici, veza sa odredjenim biljkama/zivotinjama i veza sa bojama/brojevima.
Posle urednickog uvoda sledi, iz ruskog jednotomnika preuzet uvodni tekst N. I. Tolstoja "slovenska narodna verovanja", kao i skracena verzija rada V. N. Toporova "Bogovi starih Slovena iz knjige "Skice za slovensku istoriju i kulturu" (Moskva 1996). Iz enciklopedije "Slovenske starine" preuzeta je bibliografija u celini i nekoliko odrednica. Prema prilozenoj bibliografiji stice se uvid u impresivni repertoar koriscenih izvora, to su zapravo svi releventni slavisticki lingvisticki, etnografski i folklorni radovi, kao i arhivska gradja (ovde treba istaci pre svega rezultate terenskih istrazivanja kolektiva ruskih etnolingvista u Polesju).
U beogradskoj slavistickoj sredini vec desetak godina postoji znacajna etnolingvisticka tradicija, ona je pre svega vezana za imena dvojice beogradskih autora "Slovenske mitologije", Lj. Radenkovica i A. Lome, ali i uz casopise "Kodovi slovenskih kultura", "Raskovnik" i zbornike radova pod urednistvom D. Ajdacica.
Svakom pionirskom enciklopedijskom poduhvatu uvek se moze uputiti primedba na izbor odrednica, ali je profil ove knjige vrlo jasno definisan u njenom uvodu ("najsazetiji opis slovenskog modela sveta, gradjenog na mitoloskim osnovama". To sto, na primer, nema odrednice "zetva" moze se delimicno nadoknaditi odrednicom "zito", moguca odrednica "oranje" moze se nadoknaditi sadrzajem postojecih odrednica "orac" ili "oboravanje"; slicno je sa nepostojecim "igra", "kolo", "lan" (postoji "konoplja"). Knjiga je graficki lepo opremljena i sadrzi vrlo informativne ilustracije. Prilozeni spisak "prenumeranata" jasno govori da znacaj ove knjige znatno prevazilazi uskonacionalne okvire. Pred nama je delo koje je istovremeno zanimljivo stivo ljubiteljima tradicionalne kulture, a pouzdan i obavezan prirucnik naucnim istrazivacima. "

http://library.nu/docs/6JTI0OLFY3/Sl...ик
da bi se dobio link za download treba se prvo besplatno registrirat na library.nu.

knjiga je na ćirilici ali pdf je sa mogućnošću pretraživanja, što znači da onaj tko želi može tekst prebacit u word, open office itd. i u par trenutaka pretvorit cijeli tekst u latinicu odgovarajućim dodatkom za transliteraciju ćirilica-latinica ili samo dio koji ga interesira on-line ili off-line.

ove verzije za razliku od gornje na library.nu nemaju bookmarkse i paginaciju i dvije stranice su na jednoj.
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/R...tologije_2857/
http://www.scribd.com/doc/13218091/S...edijski-Recnik
http://search.4shared.com/search.htm...ki+re%C4%8Dnik

[ursamajor]

izvadak iz knjige: (nisam uređivao tekst nakon transliteracije ćirilica-latinica)

ČEŠALJ - predmet za češljanje —» kose,
ženski simbol.
Postojala su pravila za postupanje s č.
Nisu ga smeli izlagati pogledu, stavlja-ti na -> sto, na -> prozor, na naćve - „an-gel ne sjadet” (ukr.). Pošto očešlja kosu,
devojka mora da sakrije češalj (Bugari).
Novim češljem najpre su češljadi ->
mačku ili —> psa, pa čak i svinju - da se
zupci ne bi lomili (Ukrajina).
U devojačkim gatanjima, češalj je sta-vljan pod jastuk i po tome ko se u -» snu
bude češljao njime, prepoznavade su su-đenog (Bel., Pol>.). Često su devojke stav-ljale češalj pod jastuk, govoreći: „Suđe-ni, uparađeni, dođi da počešljaš glavu”
(Rusi). Bilo je uobičajeno da se devojci na
svadbi poklanja češalj (Rusi, Srbi). ->
Gatanje pomoću češlja zabedeženo je kod
Zapadnih Slovena u „Katalogu Rudolfo-ve magije” (XIII v.): „Spremaju vodu zajedno
s češljom, ovsom i parčetom mesa, govo-reći: 'Dođi, satano, okupaj se, očešljaj se,
svome konju daj ovsa, jastrebu - mesa, a me-ni pokaži muža moga'”. Češal> je karak-terističan atribut mnogih mitoloških
likova: -> boginki, -» rusalki, ženskog
-» vodenjaka i dr., koji su, po predanji-ma, češljali svoje duge kose.
Češalj je poznat i kao sredstvo za le-čenje: u Poljesju, kada se razboli krava,
domaćica bi iznela češalj i bacida ga
na —> krutku, gde je trebalo da ostane ne-delju dana, pa bi ga potom prali i kori-stili za pravu namenu. U Pirinskoj Ma-kedoniji (oblaet Razloga), vidarka je vo-dila bolesnika do —> reke, nadnosila ga
nad —> vodom i češljala gvozdenim češ-l>em od čela do pupka, zatim bi umakala
češal, u vodu i izgovarala basmu. Tako su
lečili boleet sugreba, „sakupljajući” je u
češalj. (BF 1980/4:105).
Smatrali su da je češalj, kojim su če-šljali pokojnika, „nečist” i zato je pod-legao, kao i druge „pokojnikove” stvari,
uklanjanju, udaljavanju van granice život-nog prostora. Bacali su ga u reku, da bi
„smrt što pre otšюvila”, nosili na me-sto kuda niko ne zalazi, ili su ga stavl>a-di u mrtvački sanduk, zajedno sa ošiša-nom kosom. U Bugarskoj (Gornja Orahovi-ca), češalj kojim su češljali pokojnika
stavljadi bi u mrtvački sanduk, pošto bi
na njemu slomili onoliko zubaca koliko
je dana pokojnik ostao u -» kupi: te zupce
su stavljali na jabuku, da ne pomre pokoj-nikova čelzad, ili u stočni tor. U nekim
oblastima Bugarske, češalj i sapun su da-vali onome ko je okupao pokojnika, baca-li ga što dalje, na zabitom mestu, „da zlo
ode s n>im”; lomili su češalj i bacali ga
u -> vatru; bacali su ga u reku, itd.
Češalj je korišćen i u produktivno}
magiji: posle češljanja ovaca, iščešlja-nu vunu i slomljeni češalj su bacali u
tor, kod ovaca, da bi imale bolje runo.
S. M. Tolsto]
ČINI - magijska sposobnost delovanja na
sve sfere života, na narušavanje i po-novno uspostavljanje njihove ravnoteže;
činjenje dobrog i zlog pomoću magijskih
radnji i sredstava; uticanje na atmosfer-ske pojave, prinose, zdravlje ljudi, brak,
plodnost stoke i dr. Izvođenje č. pripi-suje se nizu mitoloških likova: -> ča-robn.aku (Ist. i Zap. Sloveni), -» veš-tici (Ist., Zap. i }už. Sloveni), —> mori
(Zap. i Juž. Sloveni), -» bosorki (Zap.
Sloveni), takođe i predstavnicima ne-kih zanimanja: -> pastiru, -> vodeniča-ru, sviraču, zidaru i dr.
Da bi se spoznao način na koji se izvo-de č., potrebno je da se čovek odrekne ->
Boga i da zaюъuči dogovor s —> nečistom
silom (Ist. i Zap. Sloveni). Dogovor se
obično sklapa -» noću na -> raskrsnici,
u parnom kupatilu (Rusi), a piše se -> kr-vlju na koži obešenjaka (bel.). Često je za
to potrebno ispuniti određene uslove —>
naopakog ponašanja: odreći se rodite-lja na raskrsnici, stojeći na prevrnutoj
ikoni (južnorus.); popeti se na -> krst
pored puta i sesti na njega (zap. ukr.).
Jedan od načina ovladavanja znanjem za
spravl>anje č. jeste nasledstvo: vrač ili
veštica, pred —> smrt, predaju svoju
vlast nad pokorenom nečistom silom
drugom licu, najčešće srodniku (Ist.
Sloveni, Slovaci).
Sposobnost za vračanje dolazi s rođe-n>em (Ist. Sloveni, Srbi) - kao dodelena
sudbina (sev. rus.), ili ako se dete rodi
pod određenom planetom (ukr.), u košu-ljici (srp.), ili ako ga je majka proklela
dok ga je nosila u stomaku (rus.). Čovek će
znati da vrača ako na njegovom krštenju
pop iz ruke ispusti neku stvar (srp.).
Ako devojka rodi vanbračno dete i to se
ponovi u tri naredne generacije, dete ro-đeno u četvrtoj generaciji raspolagaće
sposobnošću čaranja (rus., ukr.); takođe,
ako se dete rodi sa zubima i roditeleй o
tome nikome ne govore sedam godina
(ukr.). Često se sposobnost za vračanje
pripisuje -> tuđincima.
Č. mogu biti usmerene kako na štetu,
tako i na korist ljudima. Čovek, koji zna
da baca č., može poslati —> boleet i ti-me izazvati smrt ljudi i napraviti šte-tu (opšteslov.). On „šteti” čoveku svo-jim pogledom (opšteslov.), kada mu dune
u usta, kada mu nabaci boleet, a takođe
„puštajući po vetru” opasne basme, pe-sak, čekinje ili vunu, koji izazivaju bo-leet kada padnu na čoveka. Bacanjem č.
izaziva se šteta: one se podmeću ispod
—> praga kuće ili ispod —> peći, ili se
pored kapije ostavl>aju nabajani predme-ti: —> kosa, —> kosti, ljuske —» jajeta, crk-nute životinje i el. Pomoću č. zli l>udi
šal,u -» besove na druge ljude (rus.); pre-tvaraju ljude na određeno vreme ili zau-vek u životinje (Ist. i Zap. Sloveni); mu-če ih i guše pri spavanju (srp.).
Ljudi koji spravljaju č. prave štetu
tuđoj stoci i oduzimaju kravama -> mle-ko (opšteslov.). Radi toga, oni podmeću
č. u štalu ili ih zakopavaju u —> đubre;
izmuzuju mleko, zabovši kočić u zid i
el. Na Ruskom Severu, ukr. Karpatima i
kod Zap. Slov, ceo kompleks magije name-njene stoci, kako štetne, tako i plodono-sne, vezan je za -> pastira, koji uz njenu
pomoć brani stoku od č., neutrališe tu-đe č., leči bolesnu stoku, otkriva gde je
zalutao izgubljeni brav, šalje č. na stoku
drugog pastira i dr.
Pomoću č. mogu se upropastiti usevi,
može se odneti letina s tuđih njiva (op-šteslov.), napraviti šteta domaćini-ma, tako da izgube veliki deo prinosa s
polja (Ist. Sloveni). Čovek koji ume da
baca č., pravi štetu šumi, baštama, —>
pčelama (ukr.); može nauditi lovcu, ri-baru, tako da nemaju ulova (rus.).
Činima se može naškoditi uče-snicima svadbe (Ist. Sloveni, Poljaci):
mogu se zaustaviti svatovi, mladoj naba-citi da nema decu, „vezati” mladoženja
ili svatovi pretvoriti u —> vukove, po-svađati nevesta i mladoženja. Č. su i sa-stavni deo ljubavne magije (opšteslov.),
tj. umeća izazivanja ljubavi između devoj-ke i momka ili mržnje između muža i
žene. U drugom slučaju, u odgovarajuću ku-ću podmeće se kost oko koje su se ujedala
dva -> psa (zap. ukr.). Pomoću č. može se
zapovedati svim životinjama i insekti-ma, posebno —» zmijama. U zap. slov, i
južnoslov. verovanjima, čovek koji ume da
baca č. blisko je povezan s atmosferskim
pojavama: on šalje i razgoni gradonosne
oblake, tera prekomernu —> kišu, izazi-va pomračenja -> sunca i -> meseca, stva-ra -> vetrove, oluju, -» sušu.
Uporedo sa zlim, pomoću č. može se
izazvati i nešto dobro (opšteslov.): mo-gu se lečiti l>udi i životinje, prebaci-vati bolesti s ljudi na životinje; može
se vračati, —> gatati, predskazivati bu-dućnost (opšteslov.); mogu se nalaziti
izgubljene stvari.
Lit.: Antonovič V., Koldovstvo: Dokumentы,
Procesi, Issledovaniя, SPb. 1877; Dovnar-Za-polьskiй M., Čarodeйstvo v Severo-Zapadnom
krae v XVn-XVin v., PЭO1890/2; Novombergskiй
N., Koldovstvo v Moskovskoй Rusi XVII v., SPb.
1906; Sumcov I. F., Koldunы, vedьmы i upыri,
Harьkov, 1891; Vlas. NA: 180-187; Pet. PDL: 199-200, 204.
/. /. L

[haArec]

Čuo sam da balkanci imaju mnogo sujeverja.
sve u vezi kafe pijenja kave....
i mnoge stvari oko novorođenče ....
ko može napisati neke od ovih zahvaljujem unapred

Ah da, ja sam stranac nisam balkanac Al me zanima.