| Mali literarni kutić Vaše pjesme, priče, romani... |
|
|
01.10.2010., 15:23
|
#81
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
|
|
|
|
02.10.2010., 15:01
|
#82
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
SEKS NA JAVNOM MESTU
Ja sviram , a oni - seks !
U sred bela dana, na javnom mestu...
Na metar od mene, ali, bukvalno na jedan metar od mene !
Sinoć...
(dobro, dan i nije bio baš "beo")
Jedan vučjak i jedna što nije vučjak.
Prvo su, kada su mi prišli, omirisali malo moje stvari (pojačalo, ranac, koferče...)
Taman sam pružio ruku i ... ono : "kuc, kuc..."
hteo sam da pomilujem po glavi kučku...
kad ... HOP ! Skoči vučjak na nju i ... možete da zamislite !
Ljudi prolaze, gledaju i smeju se, a ja, k'o budala - sviram !
A, baš sam im svirao nešto romantično (muzika iz filma "kum")
Oni se malo "vole", pa se malo, kao, svadjaju (kučka se, kao, buni nešto...), pa, opet iz početka...
I tako dva-tri minuta, pa su otišli...
a, nisu ni platili !
|
|
|
|
|
05.10.2010., 02:01
|
#83
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
|
|
|
|
|
11.10.2010., 04:38
|
#84
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
E, kako vam se čini dizajn mog bloga ?
Malo kič, a ?
Još ga sredjujem...
Ima još slika da ubacim
otprilike će biti po 2-3 na svakom tekstu.
www.ulicni-muzicar.blogspot.com |
|
|
|
|
12.10.2010., 07:43
|
#85
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Novi tekst, koji se oslanja na jedan stari,
POZNATE LIČNOSTI KOJE SU UBACILE NEKU KINTU... ILI NISU!
se nalazi na blogu : www.ulicni-muzicar.blogspot.com
Ne mogu da kopiram tekst na forumu, jer ima 15 fotografija,
pa bi trebalo sve njih da penjem na www.tinypic.com najpre...
(na blog ih kačim direktno iz kompjutera)
plus, da uz svaku sliku ide prateći tekst, na pravom mestu...
Da, uz svaku fotografiju ide opis situacije u kojoj je dotična osoba ubacila neku kintu u moje koferče (ili nije...)
Neki opisi su dosta opširni !
A, ličnosti?
političari, glumci, muzičari... neki više, neki manje poznati !
da ponovim da linkove za nove tekstove ostavljam na facebook stranici "Ulični Muzičar"
( http://www.facebook.com/pages/Ulicni...?v=wall&ref=ts )
Počeću i da šaljem poruke članovima te stranice, tako da, ako ste na facebooku... nema zime.
(prijateljstva na FB prihvatam - takodje "Ulični Muzičar", kao i stranica, ali, nisam baš aktivan tamo...)
evo linka ka tom novom tekstu :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...neku_7356.html
. |
|
|
|
|
13.10.2010., 05:39
|
#86
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Kritikovan sam na jednom forumu zato što prozivam ljude koji "nisu platili".
te sam malo ispravio tekst, da ne bih bio antipatičan...
|
|
|
|
|
18.10.2010., 11:24
|
#87
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
ZEZNULA ME MALO ŽENA, PA SAM OBORIO REKORD
Čula je (prethodne večeri) na TV da će biti kiše, pa sam ja poranio na posao. Juče je bila nedelja, a, nedeljom ljudi šetaju po ceo dan: penzioneri ujutro, kasnije i svi ostali. Nije mi se doručkovalo, tako da sam poneo sa sobom malo hleba i neku konzervu, da bi jeo u pauzi. U kolima sam imao paket od 4 kroasana, pa sam i na njih računao. Dok sam vozio na posao, otvorim jedan kroasan, pa, pošto vidim da njih mogu (za slatko sam uvek spreman), pojedem i drugi i treći. (Vode sam popio nešto sasvim malo, tu nema šale [kada su duže svirke u pitanju]) ! Super - pomislih - sad sam spreman za četvoročasovni rad! 4 sata, pauza za ručak, pa još 4 sata. Prethodnog me dana bilo mrzelo da idem da radim, pa sam morao (po kazni) toliko da sviram (da bih nadoknadio propušteno). Jedino ta kiša da me ne prekine... BIlo je oblaka, što jes'-jes'!
Ako vidim da se sprema ta kiša, produžiću "prvo poluvreme" sve dok ne počne da pada - isplaniram ja lepo. Presvučem se, u kolima, u radno odelo i krenem. Obično se još pre polaska (u garaži) spremim, ali sada nisam bio siguran koliko "debelo" da se obučem, jer nisam još od proletos svirao u pre podnevno vreme. A, to mesto gde je trebalo da sviram je na otvorenom, nema hladovine, pa, ako bude vedro... mislim, da ne preteram u oblačenju.
Počeo sam da sviram u 11:13.
Planirao sam da oko 15 h napravim pauzu za ručak. Dok pokupim stvari, dok odem, dok jedem, dok se vratim i ponovo pripremim... pauza bi bila bar 45 minuta. Došlo vreme za "tajm aut", al' ja vidim... nisam gladan, ne ide mi se u WC (normalno - iz kreveta sam otiš'o pravo na pos'o, a, i nisam popio mnogo vode). Reših da nastavim, pa da možda i ne pauziram, ali da zato ranije završim. A, možda me i kiša prekine, pa je zato bolje da sviram dok se može...
Žena je trebalo sa sinom da ide u pozorište da gleda neku predstavu za decu (od 18h), pa smo se ujutru dogovorili da ih ja vratim kući posle predstave. Tako ja isplanirah da sviram do sedam, pola osam... Došlo to vreme, a, oni se ne javljaju, ne zovu (na telefon). Sigurno nisu ni bili u pozorištu - zaključih ja...
Računam nešto... pa do 19:15 će biti 8 sati vezane svirke, a rekord mi je 9 sati. Aj, da izjednačim rekord!
Kako sam se bližio izjednačavanju, počnem da razmišlajm da ne bi bilo loše i da OBORIM taj rekord, jer ko zna kada će se ponovo stvoriti uslovi (da ne moram u toalet, da nisam gladan, da nema nekih drugih problema...). NIje uopšte lako svirati toliko bez prekida. Ja, čim odsviram jednu stvar, prelazim odmah na sledeću. Nema odmora. Jedino, povremeno, ispraznim malo koferče, kada nema ljudi u blizini (duplo dno...). Pa, samo da sediš na stolici 9 sati ima da ti utrni dupe. Plus što bole prsti, malo i ledja i vrat (kada sviram -> nagnut sam malo prema napred), butina na koju pritiska (dupla) gitara... da ne pominjem psihički zamor !
Prvo sam pomislio da sviram 9 sati i 15 minuta (jer, kada upisujem mesto sviranja i zaradu, upisujem i koliko sam dugo svirao, ali zaokružujem na četvrt sata). Al' polako, polako... još malo, još malo...
Ima još (nedeljnih) šetača, pa mi žao da odem i ostavim ih bez muzike...
Pao već mrak, u daljini sevaju munje, ja već ogladneo, počinjem i da zevam (nije bilo popodnevnog dremeža), pa pomislih da bih mog'o da svršavam polako, (s' oproštenjem)...
Mogao sam još malo možda da sviram, mislim, bilo bi posla za još jedan sat možda, ali u 21:53 sam prošao kroz cilj!
Počeo u 11:13. Znači, "drndao" sam gitaru 10 sati i 37 minuta bez prekida, ali, računam 10:30, jer sam, kada je uveče malo zahladnelo, morao da obučem jaknu, plus 15-ak pauza od po 10-ak sekundi, kada sam "krio" pare ispod pokretnog koferčetovog dna (videti priču "MAMAC"), dva puta sam popio malo vode...
Popravio sam rekord za sat i po ! Malo li je, a? To je kao kada bi neki sprinter popravio svoj rekord na 100 metara za celu sekundu.
Zarada i nije bila nešto naročito, gledano u jedinici vremena, ali... ipak su to bile dve svirke (samo spojene), tako da... Al' nije ni važno! Današnji dan se pamti po drugoj stvari!
Taman sam ubacio stvari u auto, pojeo četvrti kroasan iz paketa, popio sokić... poče da pada kiša. Imao sam sreće: posle je padala celu noć.
Eto, glavni razlog za obaranje rekorda (nepravljenje ručak-pauze) je bio taj što mi je žena rekla da je čula na televiziji da će biti kiše u toku dana (to jest, naredna dva dana). A, ona (kiša) zakasnila (srećom), ja bio odmoran (nisam svirao nedelju dana), šetača bilo u izobilju (mog'o sam da počnem i sat ranije, i da završim sat kasnije)...
Uostalom žena me stalno davi da je ubacim u neku svoju priču, pa , eto...
p.s.
nema veze sa mnom, ali...
- Video sam juče neki bicikl za dvoje, ali samo jedan "vrti", a ovaj drugi uživa pozadi. Ima veliko, mekano sedište, kao na motoru. Malo je produžen i ojačan bio taj bicikl... i sa debljim gumama!
- Jedan mladi otac je gurao kolica, u kojima je (pretpostavljam) bila beba, ali, jureći na rolerima (po biciklističkoj stazi)!!!
I jedno i drugo sam video prvi put u životu...
P.S. na BLOGU ima i nekoliko fotografija (dve su od juče, znači TAZE!), pa IZVOL'TE...
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...tavio-sam.html |
|
|
|
|
25.10.2010., 00:42
|
#88
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Za sutra pripremam (ponovo) nešto o kučićima. Možda i nije loš takav tempo: svakog ponedeljka novi tekst.
Pre podne idem u banku da stavim malo para na karticu,
pa ću posle pokušati da uplatim nešto preko interneta... (nisam siguran da ću umeti)
Ima varijanta da, za 10 $ godišnje, google skine sa adrese bloga ono "blogspot", tako da ostaje samo "com".
Tako liči na pravi sajt.
Uspeo sam da skinem onu traku sa vrha bloga, ono gde piše "sledeći bog ... napravi blog ... prijavite se ... itd "
Ako i adresa bude promenjena, biće k'o pravi sajt, stvarno.
|
|
|
|
|
27.10.2010., 16:00
|
#89
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Čekao sam da promenim adresu, ali, ima nekih problema...
Evo teksta o kučićima.
Na forumima neće biti fotografija, jer ne mogu da na svakom posebno uklapam sliku i tekst
(forumi se razlikuju izmedju sebe: menje slike, veće slike, ne mogu se postavljati slike... itd.)
Na
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/
je poostavljeno i 9 fotografija, pa... izvol'te !
----------------------------------------------------
---------------------------------------------------
-------------------------------------------------
-----------------------------------------------
DŽUKELAMA NE MOŽEŠ UGODITI
Uglavnom im se svidja kako sviram, ali... ne baš svima!
Moram odmah da kažem da sam ljubitelj životinja (naročito mačaka), ali, stavio sam ovakav naslov zato što mi zvuči bolje nego: "Psima ne možeš ugoditi". Pre će privući pažnju...
Kučići često imaju običaj da se okupljaju oko mene dok sviram, valjda zato što sviram tra-la-la... uglavnom soft, laganu muziku.
Od onomad držim telefon u pripravnosti i slikam kad zatreba, pa sam, eto, pre par dana snimio i ovog džukca, koji se vidi na fotografiji.
Rešio je bio teča da "iskulira" baš ispred mog pojačala.
Bilo je još rano, pa nije bila velika gužva, ali, kasnije je ulicom prolazilo sve više ljudi, tako da...
...morao je da promeni položaj. Sa nove pozicije nije mogao da čuje baš najbolje, al' šta ja da mu radim !
A, baš je hteo na uvce da mu sviram...
Ova žena u roze bluzi je došla i počela da deli neke reklamne papire. Stala baš ispred mene... To mi već smeta, jer odvlači pažnju ljudima. Rekao sam joj da ide ili malo levo ili malo desno. Odgovorila je da one šeta, da ne stoji u jednom mestu, ali, ipak se stalno muvala tu, pa me je nervirala... Tolika ulica, a, ona mora baš ispred mene da se crta! Par puta je stala, ledjima okrenuta i ispred "kolege" afrikancna, koji je prodavao piratske diskove. Po desetak sekundi je stajala tačno ispred njega, na metar udaljenosti...
Posle se probudio i Džukac, pa smo se poredjali, ko planete u sunčevom sistemu što se ponekad poredjaju...
Ali, Džuli (aj' tako da ga zovemo...) nas je brzo napustio. Nije mnogo smetao. A, i gospodja je podelila sve što je imala, pa je i ona otišla.
Crncu je, pak, stiglo pojačanje (još dvojica), a, stao je tu i jedan deda, koji prodaje balone punjene helijumom.
Svako radi svoj posao, a svima se svidja baš to mesto, jer je sa moje strane neka banka (popodne ne radi), a, sa druge... pa, vidi se...
Onda je stigla i opštinska policija, jer i oni moraju da rade svoj posao (i zaradjuju za lebac).
Afrikanci imaju oči i na ledjima, tako da oni uvek na vreme zbrišu, dok je dedica bio neoprezan, pa su njega ulovili.
Ovaj moj obožavalac (Džukac) me je podsetio na jedne njegove dalje rodjake, sa kojima sam imao velikih problema.
Koliko me je on gotivio, toliko ti drugi nisu mogli očima da me vide!
Elem...
Bio jednom jedan čopor pasa. Živeli su u centru jednog grada. Muvali su se stalno po šetačkoj zoni, naročito u večernjim satima, kada se prodavnice zatvore i ostanu otvoreni samo kafići i kiosci. Okupirali su centralnu ulicu. Jedna raskrsnica im je bila baza.
Ja sam u radno vreme prodavnica svirao u jednoj susednoj ulici, da bih izbegao preveliku gužvu. Kada je postajalo mirnije, odlazio sam na nastavak svirke na njihovu teritoriju, t.j. u glavnu ulicu. Bilo je zimsko vreme i ljudi su sedeli po kafićima, ali, unutra. Bašte nisu radile. Bilo je sve mirnije, kako je odmicalo veče, i ja sam "volume" na pojačalu držao na minimumu, jer su u zgradama, iznad prodavnica, živeli ljudi. A, noću... znamo kako je: sve se čuje!
Osim što je sa jednog balkona neko kučence ponekad lajalo i ometalo me, taj čopor uličnih pasa je povremeno prolazio pored mene i jedan od nijh je lajao na mene. Po pola minuta, u proseku. I tako svaki put... Posle se još jedan okuražio, pa su počeli u duetu.
Ljudi, prolaznici, su ih, kao, malo ućutkivali, ali, bez rezultata. Ja sam pokušavao da ih uplašim tako što sam rukom pravio pokret kao da ću nečim da ih gadjam, ili ustanem malo, kao da ću da ih pojurim...
Nije funkcionisalo! Samo su se još više žestili. Laju i cere se... sve im se desni vide.
Mnogo su me nervirali, jer su me stvarno ometali. Prolaznika nije bilo previše i bila je fina atmosfera za svirku, tiho...
A, onda navrate oni (na svakih 15-20 minuta) i kvare mi posao. Galame, ljudi gledaju njih... nije to-to...
Jedno veče sam baš hteo da popijem malo vode, kad... eto njih!
"Deru" se, kao i obično...
Ja, pošto sam još držao flašicu (sa blok-zatvaračem) u ruci, bacim, onako ljut, vodu prema njima i... oni pobegnu!
"A, pa , tu li ste ptičice - pomislim ja - sad sam vam naš'o lek !"
I, ostavim flašicu da stoji u proipravnosti.
Toliko sam bio ljut na njih da sam se, kada sam završio svirku i odneo stvari u kola, vratio naoružan (flašom 'ladne vode) i tražio ih po gradu sa namerom da ih okupam malo, ali, već je bilo kasno i hladno, pa su valjda bili otišli na spavanje... Stvarno sam imao nameru da ih isprskam malo... Iz osvete! Imali su sreće, pa su propustili januarsko kupanje...
Narednog dana sam još jednom "pucao" na njih hladnom vodom, kada su mi došli u "posetu", a, posle je bilo dovoljno samo da uzmem flašicu, koja mi je stajala na dohvat ruke, pa da oni odmah zbrišu.
Tako se to završilo.
Jednom sam, posle par dana, naiš'o slučajno na tog lajavca (vodju), kada je bio sam. Kažem mu: "A-haaa! A, sad? Kojom mukom sad da te mučim, a?"
Prepoznao me. Spustio uši dole i prestao da glodje tu drljavu kosku koju je držao u ustima. Uzeo sam flašicu iz ranca, ali on je pobegao, a ja sam malo prsnuo vodu u njegovom pravcu, dok je bežao... kol'ko da zna da mi nije simpatičan. Jedan čovek, iz obližnje kafane (koji mu je verovatno dao tu kost da je žvalavi) me je pitao zašto to radim...
"Duga je to priča", odgovorih mu ja...
Naredne (prošle) godine, kada sam ponovo navratio u taj grad, nisu me zajebavali.
Videćemo kako će biti ove zime...
link ka tekstu :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...ljubitelj.html |
|
|
|
|
30.10.2010., 11:46
|
#90
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Sinoć sam na blogu dopunio poslednji tekst...
p.s.
Ovo dodajem posle nekoliko dana:
Danas, kada sam stigao na radno mesto (isto to na kome sam svirao i pre 7 dana, kada su napravljene fotografije), Džukac je već bio tamo. Spavao je. Izgleda da nije baš toliki moj odožavalac, nego sam mu prošli put upao sa gitarom u dnevni boravak, u vreme popodnevnog dremeža...
|
|
|
|
|
04.11.2010., 01:43
|
#92
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Još jedan stariji tekst, rekonstruisan (malo) i sa dodatih nekoliko fotografija :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...isan-maja.html
Ima još starih tekstova, i moram sa foruma sve da ih prebacim na blog, šta da radim...
Ko je čitao stare tekstove, nemo' 'opšte da klikće !!! |
|
|
|
|
09.11.2010., 01:43
|
#93
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Jedan stari tekst, sa dodatkom par nekih fotografija je na :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...-gitaricu.html
Malo je dopunjen, u odnosu na ono što je već objavljeno ovde na forumu.
(kako sam se upoznao sa svoje "ženče", recimo...) |
|
|
|
|
22.11.2010., 01:20
|
#95
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Bio sam na nekim mini turnejama proteklih vikenda, i imam nešto novog materijala,
ali nisam stigao da sredim beleške,
tako da... opet nešto "već vidjeno" (iako je foto "taze"...)
ali, za sledeći ponedeljak ću sigurno pripremiti jedan novi (i poduži tekst)!
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...a-prstima.html |
|
|
|
|
29.11.2010., 11:43
|
#96
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Napisao sam malopre jednu novu priču (kao i svakog ponedeljka).
Evo linka ka njemu :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...e-za-sada.html
Koga ne zanima da vidi i fotose, evo i ovde ću da iskopiram taj tekst.
Da ponovim još jednom da ne mogu za svaki forum posebno da uklapam slike i tekst. Na nekim forumima i ne mogu da se kače fotografije, na nekima se automatski umanjuju... uglavnom različito funkcioniše.
A, i moram malo da reklamiram blog, što jes', jes'...
KIA, NE VOLIM TE... ZA SADA !
Kada sam stigao na svoje radno mesto u jednom gradu, nisam odmah ni primetio da je prodavnica na uglu pored mene zatvorena. Kasnije sam tek video da su je ispraznili i nalepili na izloge one papiriće na kojima piše da se izdaje. Super, rekoh, samo da ne nađu nikoga tamo negde do proleća, da bih u slučaju kiše mogao da se sakrijem pod njihovu tendu. Kada nema nikoga i ničega u radnji, i izlozi su prazni, nema ko (i zašto) da se buni, ako sviram tamo.
Al', ne lezi vraže!
Popodne, istoga dana, čekalo me jedno neprijatno iznenađenje. Baš na mestu na kome sviram, neki teča je bio parkirao svoj auto! Gledam okolo, čekam da naiđe... Ipak je to pešačka zona. Nije valjda tol'ko lud da rizikuje da mu napišu kaznu. Počnem ja da vadim stvari, da se polako pripremam, sve u nadi da će za to vreme vlasnik auta da naiđe i oslobodi mi mesto. Ali, njega nema...
Setim se ja da ovi što pišu kazne (opštinska policija), kada vide da se tako šašavo parkirao, obično prvo dunu malo u pištaljku, jer je velika verovatnoća da je to neko iz neke obližnje prodavnice.
Imam i ja kod sebe, u torbici, neku pištaljku, pa rekoh, aj' da probam sreću. Dunuću, pa kada čovek dođe, lepo ću da ga zamolim da pomeri auto. Ta moja pištaljka je stvarno dobra, mislim jako svira. Nije k'o one dečije (nema onu lopticu unutra), nego je baš za profesionalne (fudbalske, valjda... ) sudije. I stvarno se jako čuje.
Ona mi je "slučajno" upala u kesu sa krompirom u jednom velikom supermarketu (i "slučajno" nije bila u svojoj ambalaži, već "gola"... ), pre jedno 7-8 godina. Pa, nisam valjda bio lud da dam 8 evrića za običnu duvaljku...
A, ona mi je, pored noža i pištolja (liči na gan, ali je upaljač, zapravo), koji mi stoje u autu, još jedno od odbrambenih "oružja" (imam i neki lovački nož u torbici). Ako bude neke frke, mogu da počnem da zviždim, napravim galamu i tako privučem pažnju. Nije još bilo takvih situacija, al' nikad se ne zna. Bolje da ne čekam da se prvo desi, pa posle da se naoružavam...
Elem, sagnem se ja dole i počnem da, kao, nešto muvam po svom rancu... Onda stavim neprimetno pištaljku u usta i dunem tri puta, al' onako "krvnički", što bi se reklo, da mi je posle pet minuta zujalo u ušima. Nisam najbolje video reakciju ljudi, jer sam gledao prema dole, pretvarajući se da nešto tražim po rancu, ali, čini se da sam malo uzbunio vlasnike skutera, parkiranih naokolo. Takođe, i jednog čoveka, koji je imao parkiran automobil u blizini, i koji je ostao još koji minut pored svog mercedesa, za svaki slučaj. Iako nije video ko je to svirao. Verovatno su i mnogi iz obližnjih radnji "dzvirnuli" napolje, da vide o čemu se radi, a možda i nisu, pretpostavljajući da je to samo neki pandur, jaka stvar...
E, sad... bilo bi lepo za ovu moju priču da sam ja, kao, ispao tu nešto pametan... ali nije bilo tako. Taj teča nije bio u blizini da bi čuo moju "zviždaljku" (inače bi dojurio, sigurno je!).
Šta ću ja... pošto sam već postavio stvari, sa namerom da ih samo pomerim za dva metra kada se auto skloni, počnem ja tu da sviram. Svirao sam tako jedno pet minuta, ali, nekako sam se glupo osećao delimično zaklonjen (iza tih kola), pa da se ne bih više nervirao, pređem na drugo mesto, 5 metara dalje, na istoj toj raskrsnici.
Buljeći naokolo, iz nove perspektive (ranije sam uvek svirao na istom mestu, znači stalno sam gledao u istu stranu), podsetim se (primetio sam to i ranijih godina) da se ta radnja, koja ne radi više, zvala "TE QUIERO" (na Španskom: "volim te"). Eno, vidi se na fotografiji. Piše gore na tendi. A, parkirani auto je bio "Kia Picanto". Tada mi je i palo na pamet ono "Kia, ne volim te" (zato što mi praviš probleme!), pa sam počeo telefonom da pravim fotose (kao dodatak priči, koju sam već isplanirao da napišem).
Inače, kada sviram, namestim se otprilike tamo gde je zadnji desni točak od (drugarice) KIE. To mi je najbolja pozicija za tu raskrsnicu. da ne objašnjavam sad detaljno. Ono, protok ljudi, i to... Da sam im "pri ruci", al'da ipak nisam ljudima na putu (da ne smetam).
Svirajući pedesetak minuta na drugoj strani raskrsnice (koliko je proteklo dok gospodin nije pomerio auto), palo mi je na pamet da bih mogao nekada i tu da sviram. U nekim delovima godine, kada je visoko na nebu, Sunce mi pravi probleme u jutarnjim satima (dok se ne "sakrije" iza obližnje zgrade) pa bih tada mogao da koristim to novo mesto. Tako da ću, ako mi tamo bude išlo dobro, jednoga dana možda i zahvaljivati toj "Pikantnoj" drugarici, ko zna...
A, to rezervno mesto nije dobro iz par razloga. Prvo, pomenuti protok ljudi (prolaze malo dalje od mene), a takođe i zato što je tri metra iza mene neka telefonska govornica, pa da ne bih morao da slušam ljude kako se deru dok telefoniraju. Poznato je da ljudi, kada ne čuju dobro sagovornika... ONI viču! A, taj telefon je napolju, tako da mi dranje na uvce ne gine... Jedino, sada se uglavnom koriste mobilni, pa su retki oni što se 'vataju za javni telefon. Ali, zato oni što se u'vate su uglavnom starije osobe, što u prevodu znači: dranje je zagarantovano!
Kada sam te večeri završio n atom mestu (otišao sam posle na jedno drugo, na još sat i po extra-time svirke), napravio sam i ovaj snimak, na kome se tačno vidi to moje radno mesto. Onaj džukac, što sedi tamo pored pojačala je tražio bis, al' kako sam ja profesionalac i ne sviram za lepe oči, nego za pare ( koje dotični nije imao pri sebi) pokupio sam svoje stvari i otišao, i samo sam mu, u odlasku, dobacio: "aj, zdravo, tečo. Ode ti na internet, a i ne znaš to...".
Posle me je on našao tamo gde sam otiš'o da uzmem još neki evro. Ide prema meni i sve vrti repom. Baš sam hteo da ga pomilujem, al' taj se u životu nije ljudski okupao, čini mi se...
Evo, uradio sam "an-face" fotografiju tog lepotana, da ga vidite. Pogled mu jeste malo mutan i mrk, al' je duša od psa, ja vam garantujem!
Inače, psi i ostale životinje me vole, dok sam ljudima nešto manje simpatičan, jer imam brz jezik i ne pazim šta pričam, pa često umem da povredim... Uvek kažem sebi da, pre nego što otvorim usta, treba najpre da proverim da li je mozak priključen... al' stalno zaboravljam.
Sutradan sam i po dnevnom svetlu napravio još par fotografija. Hteo sam da ulovim naziv prodavnice (posle sam kod kuće, na kompjuteru, video da se, u stvari, i na noćnim snimcima on dobro vidi), i slučajno sam ulovio onoga što me sa terase susedne zgrade krišom posmatra.
A, istog dana je prošla ulicom i neka ciganka od 200 kila, koja je, dok je hodala, mlatarala rukama levo-desno, kao helihopter. Stvarno je bila ogromna. A, pošto mi je telefon bio pri ruci, snimio sam je dok na obližnjoj klupi skuplja snagu za narednih... dva'es' metara! Pa, dobro, nije joj lako da non-stop nosi tol'ki teret...
p.s.
kliknite na fotografije, da bi ste ih uveličali ! |
|
|
|
|
06.12.2010., 11:46
|
#97
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
|
|
|
|
|
13.12.2010., 07:47
|
#98
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Neće me biti par nedelja, tako da ostavljam da za to vreme na naslovnoj strani bloga
(i sa muzičkom podlogom) stoji ovaj tekst:
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...-bio-malo.html
Srećna Nova godina... |
|
|
|
|
24.01.2011., 15:17
|
#100
|
|
U samoizolaciji
Registracija: Mar 2010.
Postova: 151
|
Posle duže pauze, evo nečeg novog.
Napisao sam jedan dugačak tekst, koji sam naknadno podelio na dva dela,
tako da će sledećeg ponedeljka opet biti nešto u vezi "zimskih radosti".
Na blogu ima i 4-5 fotografija...
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2...-uslovima.html
...a, sam ću tekst i ovde da kopiram.
p.s.
ako se nekome sviđa, a da bi meni "nabacio" nove čitaoce, može slobodno da me reklamira...
mislim, ne bih se ljutio
-može da klikne LIKE, ispod teksta na blogu,
-može da moju FB stranicu ( http://www.facebook.com/ulicni.muzicar ) predloži svojim prijateljima
-može da ostavi link na svom zidu (na FB)
...
Evo teksta:
SVIRKA U ZIMSKIM USLOVIMA
Sviranje na ulici je pos'o k'o i svaki drugi. Mnogi se čude kada im kažem da sviram tokom cele godine, jer nekako svi misle da je to nešto što se radi leti, kada je lepo vreme, i u turističkim mestima. Možda je kod nekih kolega, kojima je sviranje na ulici dodatni posao (ili čak i nije posao, već zajebancija), zaista tako, ali ja, kao dugogodišnji profesionalac, ne mogu sebi da dopustim predugačke pauze, tako da nisam u mogućnosti da ispoštujem to pravilo... jedino da odem u Afriku, pa da tamo sviram.
Pošto ne misle da se može svirati i zimi, pitaju me ljudi često da li ja samo sviram ili i RADIM nešto u životu (dobro, sviruckanje retko ko smatra ozbiljnim radom, a i ne misle ljudi da mogu dovoljno da zaradim baveći se time, pa zbog toga...). Kada sam dobre volje, objašnjavam im da ja stalno sviram, tako da mi to jeste jedini posao. Nekada, pak (ne mora obavezno to da bude razgovor sa prolaznicima, na mom radnom mestu), kada mi nije do ljubaznosti, ja pitam : "A, ti? Kojim se tim poslom baviš?" I, posle, kada dobijem odgovor, dodam: "Samo to? Ne radiš još nešto? "
E, sad...
Kao što sviranje u letnje vreme ima svojih mana i vrlina, takav slučaj je i sa zimskim "guslanjem". Prvo što pada na pamet je, naravno, hladnoća. Međutim, nisam ja od juče. Nabavio sam sve što treba da sebi olakšam zimske muke.
Imam čizme za tri broja veće (broj 46), tako da mogu da obujem nekoliko para debelih čarapa. Zatim, imam onaj materijal kojim se pune jakne, pa skrojim sebi čarape (tj. nekakve obloge za stopala). To je ono, kao nekakva veštačka vuna, ne znam kako se tačno zove. To može da se kupuje na metar i u različitoj debljini. Lepo ja to isečem makazama i napravim i dodatke za prste i za odozdo (to su kritični delovi stopala). Pa, onda odozgo obujem super elastične čarape (lako i puno mogu da se razvlače).
Od pomenutog materijala stavim po potrebi i obloge na noge. Od kolena (uključujući i njih) pa na dole, ali samo sa prednje strane, jer za tamo, pre svega, postoji potreba. Naravno, "super elastičnim čarapama" (kojih imam više parova, podrazumeva se...) mogu da se iseku prsti, pa da se onda one povuku prema gore, da bi držali te obloge na nogama. Takođe i za donji deo leđa (ne mislim na guza!) treba jedno parče te "veštačke vune".
Debele skijaške pantalone - obavezno! Imam ih u tri veličine, pa mogu, ako zatreba i sva tri para odjednom da obučem. Naravno, ispod njih je ili pidžama, ili neka deblja trenerka (sve imam u više primeraka, da se ne ponavljam stalno...).
Gore je najmanji problem: majica, bluza (jedna, dve, tri...), debeli džemper (dugačak, pa ide u pantalone) i jakna koja nije kruta (jer bi mi to smetalo dok sviram). Par pletenih kapa sam rašio na vrhu, pa sam od njih napravio nekakav "šal bez krajeva" (ili "kružni šal"), pa i to koristim po potrebi (bluze sa rol kragnom samo izuzetno). Na glavi pletena kapa: imam ih tanjih, debljih, manjih, većih...
Ostaju ruke, to jes' prsti. Tu je glavni problem, ako je temperatura u minusu. Dobro, imam rukavica bez prstiju, takođe različitih između sebe (neke tesnije, neke šire), pa mogu i više njih odjednom da navučem (redak slučaj). Teško je svirati sa njima, ali šta da se radi... bolje i tako nego da čekam leto.
Kada je stvarno hladno (a dešavalo mi se da počnem svirku na temperaturi od -5, -6, pa onda sviram 4, 5 sati i, u međuvremenu, još više zahladni), ja onda na sebe natrpam sve što stignem, pa onda kao nekakav robot, ili medved, (jedva se krećući) krenem da radim. I nije mi hladno.
Jedino ti prsti... Još ako duva neki fini zimski "povetarac", onda je stvarno zabava na nivou. Žice na gitari su od gvožđa, prsti su (na vrhovima) goli, pa nije ni malo prijatno. Kada je stvarno nepodnošljivo hladno, moram posle svake pesmice malo da protrljam svoje prste. Ili, dok sviram, njima lupam jako po žicama (pojačalo reguliše jačinu buke koju proizvodim, da podsetim...), ne bi li ih malo zagrejao. Pomaže samo delimično. Zima je zima.
Desi se često da neko od prolaznika ne može da odoli a da ne čuje kako to uspevam da sviram po mrazu, a još uvek mrdam (nisam se smrz'o), pa me priupita da l' mi je hladno (a, siguran je da jeste). Ja onda počnem da kenjam, kao... "pa, znaš, dobro sam se obukao, samo prsti malo..." U stvari, gledam njega jadnička, koji je, recimo, samo u farmericama, i mislim u sebi: "Pa, tečo, i ja da sam obučen k'o ti, i ja bih cvokotao zubima!"
A, ovako, kada izgledam kao neki debeljan od sto dva'es' kila, a nemam tol'ko (sa svim tim što sam obukao), normalno da mi hladnoća ne smeta kao ostalim (normalno obučenim) ljudima. Iako se oni kreću a ja sam statičan, što je, kada je niska temperatura, otežavajuća okolnost.
Jeste da se ljudi "krste" kada me vide da (posle ponoći, recimo) sviram po hladnom vremenu, ali, pošto tada ubacuju više para nego obično, ja ne sekiram mnogo zbog toga. Dobro, jasno mi je da mnogi to rade iz sažaljenja, ali, kažem, ja ne pravim pitanje. Pos'o je pos'o, i pare su pare... Ima toliko poslova koji se rade napolju, na otvorenom. Nije moj baš jedini.
Kada sam na dužoj zimskoj turneji, umesto kupanja se brišem onim vlažnim maramicama, koje se koriste za bebe (kada se ukenjaju). Naravno, koristim najkvalitetnije (nema štednje). "Okupam" se lepo, pa se presvučem (majica, čarape, gaće i to...) i k'o nov sam. Komplet "kupanje" povremeno (svaki, treći dan, otprilike), dok samo određeni (kritični) delovi tela češće, normalno.
Pranje kose mi je bio najveći problem, pa sam ranije često svirao sa kapom na glavi (kamuflaža). Ponekad sam znao da, na nekom parkingu, zagrejem vodu u šerpi (imam malu plinsku bocu), pa operem glavu, ali sam nedavno otkrio jedan novi sistem: kada krenem nekuda, stavim plastičnu flašu (sa vodom) od 2 litra (može i dve flaše) tamo ispod haube, blizu motora (od kombija) i ona se tamo zagreje, pa onda stanem negde na putu (često menjam gradove...) i operem si lepo kosu. Flaša sa vodom može da se zagreje čak i unutra, kada je stavim tamo gde udara vruć vazduh od grejanja, ali treba malo više vremena (par sati).
Sve u svemu, ni zimi... nema zime!
P.S.
Nije oduvek bilo ovako kao što je danas. Postepeno sam, tokom vremena, novim dodacima obogaćivao svoju zimsku sviračku opremu.
Sećam se kada sam jednom, početkom devedesetih u Novom Sadu, svirao u "Zmaj Jovinoj" po vrlo, vrlo hladnom vremenu. Na svakih pola sata sam ulazio u obližnji kafić, da (kao) popijem kafu (koju inače ne "trošim").
U stvari, da bih se malo vratio među žive. Verovatno je napolju bilo 7, 8 stepeni ispod nule, a ja sam imao samo tenerku ispod pantalona... |
|
|
|
|
|
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vrijeme je: 13:09.
|
|
|
|
Linearni mod
