SRBIJA: Javni beležnici počeli sa radom
od 01.09.2014.g.
Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je i tarifnik usluga javnih beležnika, a građani će takođe moći da od danas u sudovima i opštinama pronađu informacije o sedištima kancelarija i javnim beležnicima koji će delovati na području tog suda ili te opštine
BEOGRAD - Javni beležnici, zaduženi za sastavljanje i overu ugovora i obavljanje drugih pravnih poslova, počeli su sa radom danas u devet časova, a spisak njihovih kancelarija objavljen na sajtu Ministarstva pravde Srbije i na sajtu Komore javnih beležnika.
Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je i tarifnik usluga javnih beležnika, a građani će takođe moći da od danas u sudovima i opštinama pronađu informacije o sedištima kancelarija i javnim beležnicima koji će delovati na području tog suda ili te opštine.
Više detalja sa infomacijama o adresama kancelarija, imejl adresama, brojevima telefona, građani mogu da potraže i u Službenom glasniku, rekao je predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.
Ministar pravde Nikola Selaković je poručio je da će javni beležnici doneti znatno viši nivo pravne sigurnosti.Prema njegovim rečima, tamo gde javni beležnik nije imenovan građani neće biti uskraćeni, jer će u nadležnom sudu moći da dobiju javnobeležnički zapis dok ne bude imenovan javni beležnik nadležan za njihovo područje.Pravilnikom je kao radno vreme javnih beležnika određeno vreme od 9 do 17 časova, a predviđeno je da ih u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik.
Prvi javni beležnici u Srbiji su počeli sa radom i za niz pravnih poslova kao što su overe ugovora o prometu nepokretnosti u potpunosti preuzeli nagležnost od sudova .Tako će svi koji budu hteli da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima - prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine - za to morati da se obrate javnom beležniku, a ne više sudu ili organu uprave (opštini).
Ti pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije, posle imenovanja prvih javnih beležnika, njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.Za overu potpisa i izdavanje potvrda građani će sve do 1. marta 2015. moći da biraju da li će ići kod javnog beležnika ili suda ili organa uprave.Za međunarodnu pravnu pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično.
Osim što će overavati ugovore i druge isprave javni beležnik je zadužen i za njihovo sastavljanje uz punu orgovornost za zakonitost i ispravnost za njihovu sadržinu. Bez obzira na to da li će stranka doneti ugovor u nekoj formi, koji je sastavila sama ili uz pomoć advokata, notar je dužan da proveri da li je sadržina ugovora u skladu sa zakonima i propisima jer on odgovara za zakonitost overenih isprava.
Notar će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kojem je reč nezakonit.Javni beležnici imaće zamenike, pripravnike i pomoćnike, kao i zaposlene u kancelariji za obavljanje raznih administrativnih poslova. Koristiće pečat koji zamenjuje pečat suda.
Za notarsku uslugu građani će morati da idu u kancelariju koja će biti obeležena posebnom tablom na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi. U slučaju starosti, bolesti ili izdržavanja zatvorske kazne, javni beležnik će ići kod stranke.
Njihovo radno vreme je od 9 do 17 sati. Pravilnikom je predviđeno da u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik. Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu, na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.Notarstvo postoji u svim zemljama u regionu a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost. Javni beležnik je pravnik koji obavlja službu od javnog poverenja i na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjavu volje, daje joj potrebnu pismenu pravnu formu i o tome izdaje odgovarajuće isprave koje imaju karakter javne isprave.
Kraljevina Jugoslavija donela je Zakon o javnom beležništvu pre 84 godine, 1930. Međutim, ta profesija nije bila dugog veka, niti se ukorenila u svim delovima države, a ukinuta je već 1944. godine. Tarifnikom koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde propisano je da javnom beležniku pripada nagrada za rad i naknada troškova nastalih u vezi s obavljanjem poslova.
Tarifa se određuje po tri osnova - vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje, fiksnom iznosu ili prema utrošenom vremenu za pripremu i obavljanje određene radnje.Prilikom obračunavanja nagrade za obavljeni posao, uzimaju se u obzir sve radnje povezane s preduzetim poslom, uključujući i pripremne poslove, kao što su savetovanje sa strankom i drugim učesnicima u pravnom poslu, čitanje i obrazlaganje javnobeležničkih isprava i slično
.
Tarifnik propisuje da prilikom obavljanja delatnosti javni beležnik postupa na način koji je ekonomski najpovoljniji za stranku, osim u slučaju kada stranka i posle odgovarajuće pouke javnog beležnika zahteva drugačije postupanje.
Tako će se za poslove do vrednosti od 600.000 dinara plaćati taksa od 9.000 dinara, a za poslove od 600.000 dinara do 2,5 miliona dinara taksa će biti 15.000 dinara i tako dalje prema vrednosti predmeta posla.Na sajtu Ministarstva pravde zainteresovani mogu pronaći spisak kancelarija javnih beležnika, kao i njihovu tarifu.Informacije o kancelarijama javnih beležnika mogu se pronaći i na sajtu Komore javnih beležnika.
Spiskovi kancelarija javnih beležnika od danas se nalaze i u sudovima i opštinama , u kojima od danas rade javni beležnici imenovani za područja određenog suda ili određene opštine.
Linearni mod
