...
Čin je bio tih i brutalan...
Životinja me sadistički svezala za stolicu i grubo silovala. Ulazio je u mene duboko, gotovo do dna duše.
Kad je napokon završio s unakrsnim ispaljivanjem sjemenja po mojim gudurama, na scenu je stupio njegov kolega.
Mislim da se zvao Oskar.
Bio je proćelav i imao je malu kitu.
Ponosno ju je izvukao van i opalio me po obrazu.
Sluzavi trag orosio mi je oči.
Potekle su suze.
Spustio je hlače i naredio mi da kleknem.
Nisam htjela. Lijepo sam mu i detaljno objasnila da ne mogu sad odmah s konja na magarca...
Pogledao me unezvjereno i luđački odvalio šamarčinu.
Topla krv briznula je niz rasječenu usnicu.
Ustajali zrak iz ventilatora hladio je mokro meso oko pice.
Bila sam potpuno gola.
Prije nego što je otišao u susjednu prostoriju još me jednom bogovski opizdio.
Sve je oko mene zatitralo.
Pala sam u nesvijest.
Vratio se ubrzo..
Raširio mi noge i rekao da šutim.
Iz džepa je izvadio fino obrađenu mesinganu šipku... drška joj je bila hladna... Hladnija čak i i od one legendarne sige kojom su me prošle godine konstantno obrađivali...svršila sam odmah... razum više nije stanovao u mojoj glavi...
...
svjetlu niti traga...
Probudila sam se u bolnici. S 347 šavova na pizdi. Pokušala sam ustat, no gospon doktor mi je ljubazno prišao i rekao da je još prerano za to. Legla sam natrag i raširila noge ko prije. Prizor je bio zastrašujuć..
Ulaz u vaginu mi je bio poput replike nekog omanjeg aerodroma. Piloti ef sedamnajstice mogli bi unutra komotno vježbat lupinge za nadolazeće aeromitinge. Straaaaašno!!!
Doktor je to vidio i tješio me.. Usput me pitao i jel patim od ksenofobije. Iako nisam znala kakve to ima veze s konjskim trkama, rekla sam da nisam ksenofobična i da mogu bez problema bit u zatvorenim prostorima. Nasmijao se od srca i pohvalio moj smisao za humor. Meni niš nije bilo jasno.
Malo kasnije vratila se sestra s nekakvim kartonom.
Rekla je da ima lošu vijest.
Pokazala mi je list na kojem je jasno pisalo da sam već u trinestom mjesecu trudnoće i da će mali najvjerovatnije bit srbin.
Vani je nemilice padala kiša. Počelo je i sijevat.
Grom je puknuo blizu bolnice... odmah zatim čula sam kak neka baba jauče... smijala sam se kozi.
Na kraju se ispostavilo se da je to bila moja stara. Koji bed. Skurilo ju je skroz. Prepoznali su je po zubalu. Jedva.
...
sablasni zvukovi se šire...
Drugi je dan na moj odjel došo dečko s inficiranim jajnicima. Pitala sam ga kak može imat jajnike.
On je reko da je dvospolac. Postali smo si super.
Kiša je prestala. Pojavila se duga.
Dečko je otišo na operaciju.
Ostala sam sama.
Vrijeme sam kratila čitajući Cosmo.
Vratio se oko ponoći. Sav sjeban.
Navodno je operacija ošla u ku.rac.
Zamijenili su rendgenske slike i, umjesto da mu otpile mošnje, odrezali su mu obje noge i pročačkali kateterom po šupku.
Jebote, izgledo je ko da ga puca Dawnov sindrom. Jadnik.
Ja sam zato dobro napredovala.
Šavovi su se sve manje vidjeli.
Čak sam mogla i nogama mlatarat. Juuuuhu !!!
Za večeru smo taj dan imali pohane krumpire.
Ja volim pohane krumpire.
Dečko nije mogo jest.
Upalila mu se sluznica na nosu i dobio je hemeroide.
Kupili su mu jastuk. Mislim da se zvao Kontur Pilou.
Dostavio ga je osobno Oliver Mlakar.
Pohvalio nam se i da mu je ovo već treća isporuka danas i da mu je žena preko ebay-a kupila pumpicu za karu.
Svi smo oduševljeno zapljeskali.
...
mira, mira mi treba...
Svjetla su se ugasila oko devet i petnajast.
Dečko je hroptao i tražio vode.
Pravila sam se da spavam, a zapravo sam potajno razvlačila slinu po pici.
Ko ga jebe.
Linearni mod
