Usamljena srca, kakav vam je društveni život?

[tabanšaban]

Ovo nisam ni vidio:

Riona kaže:

Nailazim gotovo stalno na takve; uostalom, baš među forumašima i forumašicama sam naišla na mnoge.

Dobra. Dobra.

@tabanšaban, pokušaj zamisliti da si ti u društvu nekog namrgođenog, samosebidovoljnog, jebitesesvi tipa; koliko bi se trudio da ga nasmiješ, da mu razvedriš dan, da iz tvojeg društva ode sretan, željan ponovnog susreta?

Ali najviše volim 'namrgođene', ozbiljne, jebitesesvi ljude - obično takvi imaju najbolje fore. mene nije teško nasmijati, ako je fora mog tipa, a meni se ljudi konstantno smiju, ne znam je li to radi formulacije izgovorene rečenice, do moje ozbiljnosti i otresitosti, ali ljudi u mom prisustvu nekada zbilja plaču od smijeha, dok ja ostajem ozbiljan u većini slučajeva. Već sam pričao o 'klaun' efektu, evo ti primjer gore. Ako se čovjek nasmijao, drago mi je. Naravno, postoje i oni koji se ne smiju...

Koliko si nam dao da te upoznamo, ne bi makao ni malim prstom. Dapače, ovdje bi se požalio da si opet imao nesreću naići na samoživu, umišljenu budalu.

Nemam se šta žalit, uopće se ne žalim. Ovo su konstatacije. Moje privatne činjenice. Svijet kakvog vidim.

Ne znam da li baš nikome, ali, ogromnoj većini ljudi dani nisu neprekinuti niz sunčanih točkica; svi ustaju u sivilu, piju kavu da se pripreme za okršaje dana, ulaze u promet, ulaze u interakcije, koje nužno nisu samo ljepota i radost, dapače... vraćaju se kući, u novi niz "ljepota i radosti" -svako svoje vrste. Zašto misliš da je drugima bolje i da su drugi sretniji?

Naravno da nije. Uopće ne mislim da je drugima bolje i da su sretniji. To je stvar relativnosti. Moj upis, koji komentiraš, upravo i govori - ne samo o meni. Razlika između mene i drugih, ma koji to drugi bili, jest ta što ćeš moći pročitati moje mišljenje i komentirati ga, a ja ću ga napisati. A drugi? Drugi šute. I ne žele priznati. Što nije ni potrebno - da priznaju.

Ako jesu, to je možda zato što ne gledaju svoj pupak, vide druge, zanimaju ih drugi i trude se učinit život ljepšim sebi i svojoj okolini.

Misliš da se ja ne trudim? Mene ne zanimaju drugi, ali uvijek pomažem drugima. Ne zanimaju me tuđi životi i ne zanima me više biti tuđom budalom. To me ne zanima, da.

Reći samo - "ja sam drukčiji, ja to ne mogu"... je em oholo, em jadno... što misliš da si osobit? Nisi. A "ja to ne mogu" mantra... je linija manjeg otpora... no, znaš i sam.
Jesi li time zadovoljan? Nisi.

Uopće ne govorim da sam ja drukčiji. Ti sama izvodiš svoje zaključke.

Jesam osobit? Naravno da jesam. Jebeno jako. Baš kao i ti. I baš kao i dr.diego, ili Šaćir iz Rijeke.

Ne mogu što? Jebat? Istina je. Ne mogu.

Jesam zadovoljan? Pa ne, nisam zadovoljan, jer mislio sam donedavno da imam sve što mi je potrebno.

Leman_Russ kaže:

Ja sam se preselil u drugu drzavu tak da neki odnosi prirodno isparili, ekipa s faksa se rasula, sto po svijetu, sto vratila u svoje rodne gradove, bas pred 2 tjedna zadnja best frendcia iz djetinjstva odjebala na Novi Zeland tak da cak i kad se povremeno vratim u Hr. je cudno. Zna se desiti da nemam sa kime vise izac.
A ovdje, svakakvi ljudi, ima dosta stranaca, jako smo razliciti svi i definitivno mi ne pasu svi, al nemas izbora.

Kako provodiš dane, kada ne radiš?

Ja sam bas stvorio dojam o tebi da si neki otvoreni zajebant.

Edit: Inace, bude kakav tulum forumasa skoro?

Jesam zajebant, ali ozbiljan zajebant.

[alcro]

Problem je što treba imat nekoga tko će večeras u sljedeća 2 sata htjeti ići na kavu. Da sad nekog pozovem na kavu jedan frend je bolestan, drugom se neda, treći gleda filmove. Da bi ljudi imali redovito druženje kad ih uhvati depresija treba imat curu koja će baš biti luda za kavama, ili za druženje samnom i da baš sad želi ići van. Ovako sa ekipom se može dogovoriti nešto za par dana, ali teško je ovako nazvat na telefon nekog i reć e ajmo, jer ljudima niti je do kave niti je do gledanja mene.

[Leman_Russ]

tabanšaban kaže:

Kako provodiš dane, kada ne radiš?

Svaki dan radim.
Al kuzim sta pitas, slobodno vrijeme zapijam, ne mogu se pozalit da mi je drustveni zivot los, jednostavno nisam zadovoljan kvalitetom. Iskreno, radje tak nego doma sjedit u sobi.

[The Maystor]

alcro kaže:

Problem je što treba imat nekoga tko će večeras u sljedeća 2 sata htjeti ići na kavu. Da sad nekog pozovem na kavu jedan frend je bolestan, drugom se neda, treći gleda filmove. Da bi ljudi imali redovito druženje kad ih uhvati depresija treba imat curu koja će baš biti luda za kavama, ili za druženje samnom i da baš sad želi ići van. Ovako sa ekipom se može dogovoriti nešto za par dana, ali teško je ovako nazvat na telefon nekog i reć e ajmo, jer ljudima niti je do kave niti je do gledanja mene.

A nazoves i pitas, direktan pristup.

Ja nekad odem i sam u birc na kavu, al ne bas u kasne večernje sate, nego onako preko dana, dva sata pijem kavicu i malo citam nekaj vezano za poslovnu edukaciju i tako, nije lose

[tasha_116]

Leman_Russ kaže:

Svaki dan radim.
Al kuzim sta pitas, slobodno vrijeme zapijam, ne mogu se pozalit da mi je drustveni zivot los, jednostavno nisam zadovoljan kvalitetom. Iskreno, radje tak nego doma sjedit u sobi.

Pa onda ti je dobro. Ja bih se s nekim zapila vrlo rado, ali oko mene sve neki ozbiljnjak ljudi. Najrađe bih se okružila s ljudima koji su kao mali pali na glavu i samo da se zezam hahaha ali svi odlaze u neke dubine.

Nije loše tako se zapijat, doduše mislim da je to jedan vid bijega...ali kako kažeš, bolje nego sjediti sam doma u sobi.

[tasha_116]

The Maystor kaže:

A nazoves i pitas, direktan pristup.

Ja nekad odem i sam u birc na kavu, al ne bas u kasne večernje sate, nego onako preko dana, dva sata pijem kavicu i malo citam nekaj vezano za poslovnu edukaciju i tako, nije lose

gdje odeš pa da i ja navratim to sam i ja radila: npr nakon tržnice odem u birc sjednem, čitam novine promatram ljude....nekad mi čak i priđe neki stariji okuraženi gospon, iz filma kad starci prolupaju

[alcro]

Pa nazovem, ali jedan je bolestan, jedan gleda filmove i odmara, jednom se neda. A šta da radim, pa neću molit "e molim vas ajte samnom van". Želim ljude koji na vikend gledaju kao vrijeme kad se ide van na priču i zezanciju, a ne da poziv na kavu gledaju jel kava ukusna ili nije. Nejdem ni ja zbog kave van.

[The Maystor]

tasha_116 kaže:

gdje odeš pa da i ja navratim to sam i ja radila: npr nakon tržnice odem u birc sjednem, čitam novine promatram ljude....nekad mi čak i priđe neki stariji okuraženi gospon, iz filma kad starci prolupaju

A znam otići blizu Kvatrica il Maksimira.

A inace eto, do pred mjesec dana sam imo solidan posao, a firma propala, sad krenuli probni dani za nekaj drugo, uglavnom ne volim bit doma, a nemam bas puno ljudi za druzenjce, al opet čemu kukat bolje i nekad sam na kavu nego samo bit doma uz telku

[The Maystor]

alcro kaže:

Pa nazovem, ali jedan je bolestan, jedan gleda filmove i odmara, jednom se neda. A šta da radim, pa neću molit "e molim vas ajte samnom van". Želim ljude koji na vikend gledaju kao vrijeme kad se ide van na priču i zezanciju, a ne da poziv na kavu gledaju jel kava ukusna ili nije. Nejdem ni ja zbog kave van.

Ma vikend ili ne vikend, svejedno.....svaki dan je bitan...

[tabanšaban]

Leman_Russ kaže:

Svaki dan radim.
Al kuzim sta pitas, slobodno vrijeme zapijam, ne mogu se pozalit da mi je drustveni zivot los, jednostavno nisam zadovoljan kvalitetom. Iskreno, radje tak nego doma sjedit u sobi.

Jesi naučio češki? Kakvi su oni inače? Češke pice su dobre pice.

tasha_116 kaže:

Pa onda ti je dobro. Ja bih se s nekim zapila vrlo rado, ali oko mene sve neki ozbiljnjak ljudi. Najrađe bih se okružila s ljudima koji su kao mali pali na glavu i samo da se zezam hahaha ali svi odlaze u neke dubine.

Nije loše tako se zapijat, doduše mislim da je to jedan vid bijega...ali kako kažeš, bolje nego sjediti sam doma u sobi.

Pa evo, nisam ozbiljan u tom smislu. Ali da volim duboke razgovore, volim i još ako su ljudi duhoviti u tom razgovoru, meni nema ljepšeg. Nema ništa loše u povremenom eskapizmu.

[tabanšaban]

alcro kaže:

Problem je što treba imat nekoga tko će večeras u sljedeća 2 sata htjeti ići na kavu. Da sad nekog pozovem na kavu jedan frend je bolestan, drugom se neda, treći gleda filmove. Da bi ljudi imali redovito druženje kad ih uhvati depresija treba imat curu koja će baš biti luda za kavama, ili za druženje samnom i da baš sad želi ići van. Ovako sa ekipom se može dogovoriti nešto za par dana, ali teško je ovako nazvat na telefon nekog i reć e ajmo, jer ljudima niti je do kave niti je do gledanja mene.

Znam otić na kavu nekada u 3 ujutro. Sam, normalno.

Znate šta bi mogli napravit? Mogli bi otići jedan dan na noćnu kavu i ne predstavljat se jedni drugima stvarnim imenima.

[tasha_116]

tabanšaban kaže:

Znam otić na kavu nekada u 3 ujutro. Sam, normalno.

Znate šta bi mogli napravit? Mogli bi otići jedan dan na noćnu kavu i ne predstavljat se jedni drugima stvarnim imenima.

Može, i onda da po postovima otkrijemo tko je tko ne moramo si niti zalijepiti papirić na čelo, a igramo igru pogodi tko sam

[tabanšaban]

Bolesno dobra ideja! Ja za!

[Coupdegrace]

Pošto svi djele negativna iskustva, evo pokušat ću vam ja vratit malo optimizma sa svojom pričom. I dalje sam solo al nisam više toliko usamljen. Pa krenimo....

Moj društveni život donedavno je bio mrtav. Stari prijatelji su me više manje odjebali. Prolaze kroz nekakve "vlastite krize" pa kao smišljaju svakakve izlike da ne iziđu van. Jebeš takve frendove mi je bila nit vodilja... Uglavnom odkad sam elimirao neku negativnu misao da sam osuđen na to da budem sam, sve se preokrenulo. Btw., ta negativna misao uključivala je cijeli paket sumnji u samog sebe: "joj sigurno sam ja taj koji je čudan zato se niko neće družiti samnom, promjenio sam se nisam više onaj isti, nikad neću nać žensku pogle na šta ličim, nepopravljiv romantičar osuđen na samoću, itd." Međutim, dogodio se neki klik u glavi spontano ovog ljeta. Odlučio sam za promjenu otić van u kvart na košarku i igrat sa bilo kim koga sretnem. U tom trenutku psihički sam bio poprilično slomljen jer jedino društvo mi je bila obitelj i ekran. Tužno ali isitinito. Prvi dan sam upoznao klince 7, 8 razred osnovne, i par njih iz srednje škole. Nije to sad neka ekipa s kojom mogu vodit kvalitetni dijalog i je malo čudno al ajde bar nekog da imam da se pokrenem... I tako je krenulo, tjedan dana kasnije su došli vršnjaci pa i neki stariji od mene. Nakon duuugoooo vremena to je bio trenutak kad sam spontano sklopio nova prijateljstva i osjećaj je bio super. I danas sam si dobar s ekipom i čim je malo toplije ako sam u gradu bacimo tu i tamo basket. U tom trenutku shvatio sam da možda sve shvaćam preozbiljno - međuljudske odnose i da to sve ja previše analiziram. Ta grupacija ljudi od 12g - 35g me prihvatila onakvim kakav ja jesam. Opustio sam se i vratilo mi se neko samopouzdanje. Mislim da mi je to kronično nedostajalo. Uspio sam se sabrat i upisat se na fakultet(da to malo društvance mi je pomoglo). Doslovno mi je taj događaj sjeo kao budali šamar baš u pravo vrijeme - vrijeme studiranja. Pretvaram se u ekstroverta, lakše upoznajem kolegice i kolege. A imam i zavidnu prednost jer sam u metropoli, daleko od malog rodnog grada...

[nemouzagrebu]

Coupdegrace kaže:

...

Bravo

Prvo za pozitivu koju donosiš na temu, a i za pozitivu u tom životu!
Jako lijep primjer kako i male promjene mogu poboljšati stvari, te pokrenuti druge stvari koje vode do većih promjena. Još i kako si to opisao, kao da ti ništa nije moralo ići na brzinu, ništa nije moralo biti odmah, bar sam tako to pročitao. Lijepo iskustvo za podijeliti, a nije nikakva grandiozna priča, nego jedna mala promjena koja je povlačila bolje stvari za sobom

[tabanšaban]

Dobra priča, da. Koje si godište?

Konkretno, imam problem sa samopouzdanjem kod upoznavanja i nove okoline opcenito.

[rocket86]

Prepoznao sam se u temi Pratim


Društveni život mi se svodi na forumašenje, a više kava zapravo mislim da uspijem dogovoriti s forumašima, nego sa "stvarnim ljudima". Dakle, osobama koje poznajem van foruma, i koje nisam upoznao preko foruma.

[Coupdegrace]

nemouzagrebu kaže:

Bravo
Još i kako si to opisao, kao da ti ništa nije moralo ići na brzinu, ništa nije moralo biti odmah, bar sam tako to pročitao. Lijepo iskustvo za podijeliti, a nije nikakva grandiozna priča, nego jedna mala promjena koja je povlačila bolje stvari za sobom

Drago mi je! Upravo tako, polako se to razvijalo i razvija se.

tabanšaban kaže:

Dobra priča, da. Koje si godište?

Konkretno, imam problem sa samopouzdanjem kod upoznavanja i nove okoline opcenito.

@ tabanšaban Poslao sam ti poruku.



Btw. i ja sam za ove kavice s forumašima ako će bit.

[Soenia]

tabanšaban kaže:

Znate šta bi mogli napravit? Mogli bi otići jedan dan na noćnu kavu i ne predstavljat se jedni drugima stvarnim imenima.

I ja bi to. Mene nitko ni s nickom neće spojit kad većinom samo čitam Jedino su noćni tramvaji zajeb i činjenica da bi to vjerojatno bila kava na bengi

[Riona]

Soenia kaže:

I ja bi to. Mene nitko ni s nickom neće spojit kad većinom samo čitam Jedino su noćni tramvaji zajeb i činjenica da bi to vjerojatno bila kava na bengi

Prosvjetlite me: dogovarate kavu negdje, noću, a predstavljat ćete se - ničim? Hrpica strenđera koji će ostati strenđeri?

Ili idete nekam na kavu i predstavit ćete se nickom? To je, za razliku od običnih US-ovskih druženja, posve genijalna ideja. Jer tamo se nalaze ljudi u dogovoreno vrijeme i predstavljaju se nickom.