Kemija - pomoć

[Komplex]

Štreberica kaže:

Budući da se ta reakcija odvija u otopini amonijaka, dakle lužnatoj otopini, nastala karboksilna kiselina odmah (kiselo-bazne reakcije su jako brze) reagira s amonijakom i daje svoju konjugiranu bazu (karboksilat) i amonijakovu konjugiranu kiselinu (amonijev kation), zato se može reći da nastaje amonijev karboksilat. Uvijek kad su u smjesi slabe kiseline i baze to je ravnoteža, ima znatno i disociranih i nedisociranih oblika, ali u ovim uvjetima prevladava disocirani oblik kiseline (karboksilat) zato što je otopina tako bazična od amonijaka.

Tu karboksilna kiselina kao produkt, protonira amonijak koji je isto produkt i nastaje amonijev karboksilat, ali ostaje još neprotoniranog amonijaka kao produkta: CH3COONH4+ + Ag + NH3 + H2O ?

[Štreberica]

Komplex kaže:

Kako izračunati množinsku konecntraciju otopine ako su zadani molalnost i gustoća otopine?

množinska koncentracija = množina otopljene tvari / volumen otopine = množina otopljene tvari / (masa otopine / gustoća otopine) = molalnost × gustoća ako aproksimiramo da je masa otopine približno jednaka masi otapala (vrijedi za jako razrijeđene otopine)
Inače ne možemo samo iz tih podataka.

Komplex kaže:

Molim malo pomoći oko fenola- reakcije na slici:
1. zašto se ove reakcije odvijaju uz taljenje i visoku temperaturu?
- da li zato što nastaje tekuča smjesa da na samom kraju lkaše dobijemo fenol?
Ili kako najbolje odgovoriti na to pitanje?
2. Koja je uloga NaOH u tim reakcijama?
Da li tu OH iz NaOH istiskuje Cl i SO3H?
3. Zašto u zadnjoj reakciji nastaje NaHSO3, zašto ne Na2SO3? Kako da to znam?
4. Od kud na kraju nastaje voda (na slici se ne vidi, nije dobro uslikano, ali nastaje u obje reakcije?)- isto od NaOH i vodika s benzena ili ??

1. Ne znam. Može se reći da su potrebni agresivni uvjeti jer je to nukleofilna supstitucija a benzen nije dobar supstrat za nju jer je bogat elektronima.
2. Da. OH- je nukleofil za nukleofilnu supstituciju.
3. Ovako je jednostavnija stehiometrija Zapravo mislim da jedino možeš znati iz pKa vrijednosti.
4. Da.

Komplex kaže:

Tu karboksilna kiselina kao produkt, protonira amonijak koji je isto produkt i nastaje amonijev karboksilat, ali ostaje još neprotoniranog amonijaka kao produkta: CH3COONH4+ + Ag + NH3 + H2O ?

Da.

[Stingray]

Komplex kaže:

Molim malo pomoći oko fenola- reakcije na slici:
1. zašto se ove reakcije odvijaju uz taljenje i visoku temperaturu?
- da li zato što nastaje tekuča smjesa da na samom kraju lkaše dobijemo fenol?
Ili kako najbolje odgovoriti na to pitanje?

Ostao je odgovoreno, pa samo oko nukleofilne supstitucije na aromatskim spojevima.
Reaktivnost aril-halida (halobenzena, tj. klorbenzena u tvom slucaju) izuzetno je niska s nukleofilnim reagentima (hidroksidni ion iz NaOH). Stoga se u reakciji primjenjuju visoke temperature i tlakovi (i jake baze).
Razlog tome je izuzetno jaka C-Cl veza, kao posljedica interakcije delokaliziranih elektrona u prstenu i nevezanog para valentnih elektrona u Cl. Visoka energija aktiviranja reakcije jednostavno ne omogucuje reakciju pri normalnim uvjetima.

Zapravo, taj princip supstitucije se smatrao nemogucim, s obzirom da halobenzeni ne u pravilu ne prolaze kroz SN1 i SN2 reakcije.

[tcd]

Stingray kaže:

Ostao je odgovoreno, pa samo oko nukleofilne supstitucije na aromatskim spojevima.
Reaktivnost aril-halida (halobenzena, tj. klorbenzena u tvom slucaju) izuzetno je niska s nukleofilnim reagentima (hidroksidni ion iz NaOH). Stoga se u reakciji primjenjuju visoke temperature i tlakovi (i jake baze).
Razlog tome je izuzetno jaka C-Cl veza, kao posljedica interakcije delokaliziranih elektrona u prstenu i nevezanog para valentnih elektrona u Cl. Visoka energija aktiviranja reakcije jednostavno ne omogucuje reakciju pri normalnim uvjetima.

Zapravo, taj princip supstitucije se smatrao nemogucim, s obzirom da halobenzeni ne u pravilu ne prolaze kroz SN1 i SN2 reakcije.

mozes li, molim te, objasniti ukratko te SN1 i SN2 reakcije? konkretno, pronasla sam u jednoj knjizi da ovisno o gradi alkilnog ostatka alkohola, supstitucija moze biti SN1 za vecinu sec i tert alkohola, ali i SN2 za metanol i vecinu primarnih alkohola, pa mi to nije bas jasno.

[thelarch]

Bok,
trebam pomoć oko uglijkovodika, točnije alkohola, etera. Ako je netko voljan pomoći bilo bi mi drago da riješi nekoliko brzih zadataka

[CherryLie]

thelarch kaže:

Bok,
trebam pomoć oko uglijkovodika, točnije alkohola, etera. Ako je netko voljan pomoći bilo bi mi drago da riješi nekoliko brzih zadataka

Postavi zadatke, napiši što te muči u njima i gdje si stala pa ću ti ja, ili netko drugi riješiti.

[Elsevier]

Ovo je formula koja opisuje "linking number" DNA:



Nije mi jasno što točno označava Tw, a što Wr. Tj.pročitao sam definicije, ali ne shvaćam ih i ne mogu si to predočiti pa bi molio nekog da mi to objasni razumljivo, jednostavnim terminima. Također me zanima koja je uloga tih fenomena, zašto mi to toliko detaljno učimo i izračunavamo koliko zavoja ima koji oblik molekule?

[Dinamo557]

Spaljivanjem 13,8 g organske tvari koja osim ugljika i vodika sadrži i kisik nastaje 26,4 g CO2 i 16,2 g H2O. Gustoća para nepoznatog spoja prema gustoći para vodika iznosi 23. Izračunaj empirijsku i molekulsku formulu spoja.
Ne znam kako doc do mase kisika u spoju, mnozinu ugljika i vodika , znam nac i masu reagiralog kisika, al ovog u spoju ne

Aluminij se dobiva iz boksita - hidratiziranog aluminjeva oksida - koji kao nečistoće sadrži željezov(III) i silicijev(IV) oksid. Na kojem se svojstvu aluminijevog oksida temelji njegovo pročišćavanje. Odgovor potkrijepite jednadžbom kemijske reakcije
Ne kuzim sta bi trebalo? sta na amfoternosti il cemu

Kojim smjerom putuju elektroni u vanjskom strujnom krugu?
Od anode prema katodi ili?. Sta inace naboj tak putuje il?

[Komplex]

Da li se za polarnu kovalentnu vezu može reći da je to veza u kojoj su težišta + i - naboja u istoj točki ili to samo vrijedi za polarnu molekulu?
Uostalom u HCl je polarna veza , ali to je i polarna molekula?
Da li je kod nepolarne veze težište naboja u istoj točki ili to samo vrijedi za nepolarnu molekulu?
Recimo može li se kod joda govoritio o težištu naboja pošto tu nema atoma različite elektronegativnosti?
Dakle ako se treba objasniti pojam ne/polarna veza da li su gornja objašnjenja ispravna?

[Štreberica]

Elsevier kaže:

Ovo je formula koja opisuje "linking number" DNA:



Nije mi jasno što točno označava Tw, a što Wr. Tj.pročitao sam definicije, ali ne shvaćam ih i ne mogu si to predočiti pa bi molio nekog da mi to objasni razumljivo, jednostavnim terminima. Također me zanima koja je uloga tih fenomena, zašto mi to toliko detaljno učimo i izračunavamo koliko zavoja ima koji oblik molekule?

Koje to nejasne definicije imaš? Pomaže li ovo: Superstruktura_DNA_i_topoizomeraze.pdf?

Dinamo557 kaže:

Spaljivanjem 13,8 g organske tvari koja osim ugljika i vodika sadrži i kisik nastaje 26,4 g CO2 i 16,2 g H2O. Gustoća para nepoznatog spoja prema gustoći para vodika iznosi 23. Izračunaj empirijsku i molekulsku formulu spoja.
Ne znam kako doc do mase kisika u spoju, mnozinu ugljika i vodika , znam nac i masu reagiralog kisika, al ovog u spoju ne

maseni udio kisika = 1 - maseni udio ugljika - maseni udio vodika (te udjele možeš dobiti iz masa koje možeš dobiti množenjem mase CO2 s M(C)/M(CO2) i mase H2O s M(2H)/M(H2O))
I onda iz toga i molarne mase (koju dobiješ iz "Gustoća para nepoznatog spoja prema gustoći para vodika iznosi 23") izračunaš molarnu masu kisika u spoju, podijeliš molarnom masom atoma kisika da dobiješ broj atoma kisika.

Dinamo557 kaže:

Aluminij se dobiva iz boksita - hidratiziranog aluminjeva oksida - koji kao nečistoće sadrži željezov(III) i silicijev(IV) oksid. Na kojem se svojstvu aluminijevog oksida temelji njegovo pročišćavanje. Odgovor potkrijepite jednadžbom kemijske reakcije
Ne kuzim sta bi trebalo? sta na amfoternosti il cemu

Da.

Dinamo557 kaže:

Kojim smjerom putuju elektroni u vanjskom strujnom krugu?
Od anode prema katodi ili?. Sta inace naboj tak putuje il?

Na anodi se odvija oksidacija, otpušteni elektroni putuju prema katodi, gdje se primaju (odvija se redukcija). Da.

Komplex kaže:

Da li se za polarnu kovalentnu vezu može reći da je to veza u kojoj su težišta + i - naboja u istoj točki ili to samo vrijedi za polarnu molekulu?

Misliš kojoj NISU?

Komplex kaže:

Uostalom u HCl je polarna veza , ali to je i polarna molekula?

Da. Dok npr. CO2 ima dvije polarne veze ali nije polarna molekula.

Komplex kaže:

Da li je kod nepolarne veze težište naboja u istoj točki ili to samo vrijedi za nepolarnu molekulu?

Pa, valjda se može i tako reći.

Komplex kaže:

Recimo može li se kod joda govoritio o težištu naboja pošto tu nema atoma različite elektronegativnosti?

Može ako razmišljaš o nabojima elektrona i jezgara, valjda, ali nije uobičajeno.

Komplex kaže:

Dakle ako se treba objasniti pojam ne/polarna veza da li su gornja objašnjenja ispravna?

Valjda. Meni su puno spretnija objašnjenja preko vektora ako učenik zna ili mu se mogu objasniti vektori-strelice. Pisala sam već o tome više puta ovdje ali ne uspijevam naći, kopiram svoje objašnjenje sa stranice koja će uskoro nestati:

Polarna veza je veza između dva različita atoma, to polarnija što su različitije elektronegativnosti. Nepolarna veza je između dva ista atoma.
Za svaku polarnu vezu možeš nacrtati dipolni moment kao strelicu od središta jednog do središta drugog atoma. Tu strelicu možeš gledati kao vektor (vektor-strelicu), ako su ti vektori poznati iz matematike. Ako molekula sadrži samo nepolarne veze (npr. N2) ili se dipolni momenti u prostoru vektorski zbrajaju u nulu (kad bi ih sve pomaknula tako da se početak sljedećeg nastavlja na kraj prethodnog, kraj zadnjeg bio bi u istoj točki kao početak prvog), molekula je nepolarna, a inače je polarna. Ako ne shvaćaš ovo s vektorima, preostaje ti gledati da ako nepolarne molekule sadrže polarne veze, te veze moraju biti nekako ravnopravno, simetrično raspoređene u prostoru da se dipolni momenti međusobno "ponište". Npr. nepolarna molekula je CH4 jer su C-H veze raspoređene u pravilni tetraedar, a NH3 je polarna jer u jednom vrhu tetraedra nije H (nego nevezni elektronski par) pa se sve N-H veze ne ponište tj. njihovi vektori nemaju zbroj 0.

[CherryLie]

Štreberica kaže:

Na anodi se odvija oksidacija, otpušteni elektroni putuju prema katodi, gdje se primaju (odvija se redukcija). Da.

Odličan post. Samo bih htio na ovo nadodati jednu mnemotehniku koju nam je profesor na PMFu rekao. KRPE - katoda, redukcija, primanje elektrona. A ODE - anoda, oksidacija, davanje elektrona. Danas sam baš to rekao curama kojima sam objašnjavao kemiju i rekle su da im je sad lakše zapamtiti jer ih je prije uvijek bunilo tko, kad, na koju elektrodu ide.

[Telomere]

Štreberica kaže:

Koje to nejasne definicije imaš? Pomaže li ovo: Superstruktura_DNA_i_topoizomeraze.pdf?

Dokument se ne može downloadati

[Štreberica]

CherryLie kaže:

Odličan post. Samo bih htio na ovo nadodati jednu mnemotehniku koju nam je profesor na PMFu rekao. KRPE - katoda, redukcija, primanje elektrona. A ODE - anoda, oksidacija, davanje elektrona. Danas sam baš to rekao curama kojima sam objašnjavao kemiju i rekle su da im je sad lakše zapamtiti jer ih je prije uvijek bunilo tko, kad, na koju elektrodu ide.

Divna mnemotehnika, hvala! Moja je logika bila "samoglasnici sa samoglasnicima i suglasnici sa suglasnicima" (Anoda/Oksidacija/Otpuštanje; Katoda/Redukcija/Primanje), kasnije su mi spominjali akronim KRAO, ali ovo je još elegantnije

Telomere kaže:

Dokument se ne može downloadati

Kako? Ako i dalje ne uspiješ, pošalji mi svoj mail privatnom porukom pa ti pošaljem tako.

[biende]

Zašto je entalpija otapanja jednaka razlici entalpije solvatacije(hidratacije) i energiji kristalne rešetke, a ne obrnuto?
Može li se reći entalpija kristalne rešetke ili se kaže isključivo energija kristalne rešetke? Veliko hvala!

[biende]

Zašto reakcijom MnO2 i HCl nastaje i elementarni klor, ako reakcijom metalnog oksida i vode uvijek nastaje sol i voda (metode dobivanja soli)?
MnO2(s) + 4 HCl(aq) → Cl2(g) + MnCl2(aq) + 2 H2O (ℓ)

Da li se ista reakcija odvija i ako reagira Mn2O3 ili MnO tj. da li nastaju isti produkti samo narvano u drugim omjerima?

[Štreberica]

biende kaže:

Zašto je entalpija otapanja jednaka razlici entalpije solvatacije(hidratacije) i energiji kristalne rešetke, a ne obrnuto?

Ali je obrnuto Točnije:
entalpija otapanja = entalpija kristalne rešetke (energija potrebna da se razori rešetka, koja je pozitivna) + entalpija solvatacije (energija koja se oslobodi solvatacijom, koja je negativna)

biende kaže:

Može li se reći entalpija kristalne rešetke ili se kaže isključivo energija kristalne rešetke?

Ne samo da se može nego ako je entalpija solvatacije onda je i ono što se s njom zbraja/oduzima najpravilnije zvati entalpija kristalne rešetke (postoje i druge energije solvatacije i kristalne rešetke, npr. Gibbsove energije, ali to je onda malo drukčija stvar).

biende kaže:

Zašto reakcijom MnO2 i HCl nastaje i elementarni klor, ako reakcijom metalnog oksida i vode uvijek nastaje sol i voda (metode dobivanja soli)?
MnO2(s) + 4 HCl(aq) → Cl2(g) + MnCl2(aq) + 2 H2O (ℓ)

Jer je MnO2 dovoljno jak oksidans da oksidira Cl- u Cl2. To su redoks reakcije, to ćete valjda učiti tek kasnije.

biende kaže:

Da li se ista reakcija odvija i ako reagira Mn2O3 ili MnO tj. da li nastaju isti produkti samo narvano u drugim omjerima?

S Mn2O3 da. S MnO ne jer on nije dovoljno jak oksidans (on bi se morao reducirati u elementarni Mn, što je nepogodno jer je Mn prilično reaktivni metal - točnije ćeš to moći razumjeti kad naučiš redoks reakcije i osnove elektrokemije).

[biende]

evo sad rješavam zadatak s entalpijom veza i promjena entalpije se računa na način da se energija reaktanta odume od energije produlta, a ne obratno? Zašto se tu reakcije ne zbrajaju ili zašto se entalpija produkta ne oduzima od entalpije reaktanta? Nema uopće objašnjenja, to je sve prekratko objašnjeno.

[biende]

Štreberica kaže:

Jer je MnO2 dovoljno jak oksidans da oksidira Cl- u Cl2. To su redoks reakcije, to ćete valjda učiti tek kasnije.
S Mn2O3 da. S MnO ne jer on nije dovoljno jak oksidans (on bi se morao reducirati u elementarni Mn, što je nepogodno jer je Mn prilično reaktivni metal - točnije ćeš to moći razumjeti kad naučiš redoks reakcije i osnove elektrokemije).

Cu se isto ne ponaša poput nekih metala:
Cu+ HNO3--> Cu(NO3)2 + NO2 + H2O
Tu ne nastaje vodik jer ga Cu ne može istisnut?
A zašto nastaje NO2? Tih N-oksida ima bezbroj, kako mi je najlakše uočiti koji će nastati? Može li N2O3 nastati ovom kemijskom reakcijom ili N2O5? Znam da ovisi i o konc. i razr. kiselini , ali ima li još koji način (kao što si prethodno tumačila redoks procesima da se zaključi koji će oksid nastati?

[Štreberica]

biende kaže:

evo sad rješavam zadatak s entalpijom veza i promjena entalpije se računa na način da se energija reaktanta odume od energije produlta, a ne obratno? Zašto se tu reakcije ne zbrajaju ili zašto se entalpija produkta ne oduzima od entalpije reaktanta? Nema uopće objašnjenja, to je sve prekratko objašnjeno.

Objašnjeno je ne puno stranica ranije na ovoj temi (nbedeko2 ako se ne varam). Najjednostavnije: energija je potrebna za pucanje veza (pa se entalpije veza u reaktantima, koje moraju puknuti, uzimaju kao pozitivne), a obrnutim procesom, nastajanjem veza oslobađa se energija (pa se entalpije veza u produktima, koje nastaju, uzimaju kao negativne).

[Štreberica]

biende kaže:

Cu se isto ne ponaša poput nekih metala:
Cu+ HNO3--> Cu(NO3)2 + NO2 + H2O
Tu ne nastaje vodik jer ga Cu ne može istisnut?

Da. Onda ste ipak nešto već učili o Voltinom nizu, elektrodnim potencijalima i sl.?

biende kaže:

A zašto nastaje NO2? Tih N-oksida ima bezbroj, kako mi je najlakše uočiti koji će nastati? Može li N2O3 nastati ovom kemijskom reakcijom ili N2O5? Znam da ovisi i o konc. i razr. kiselini , ali ima li još koji način (kao što si prethodno tumačila redoks procesima da se zaključi koji će oksid nastati?

Samo NO2 i NO nastaju u takvim uobičajenim redoks reakcijama - NO2 (onaj "sličniji" kiselini, u kojem N ima sličniji oksidacijski broj) kad je kiselina koncentrirana, a NO kad je razrjeđena (ali i on odmah na zraku prelazi u NO2).