Trudna sam, a dečko ne želi dijete

[Pika225]

matea-- kaže:

Molim vas za pomoc..u 5-om sam mjesecu trudnoce i prije 15 dana smo ja i decko prekinuli i ja sam dosla svojim roditeljima..Inace sam imala depresivna stanja i pila antidepresive,prije trudnoce.Sada sam u totalnoj komi i ne mogu prestat mislit na mog dragog i fali mi a on se ne zeli pomorit,kaze da ce se brinut za dijete i sve ali mene ne zeli..svjesna sam da sam ga nekim svojim ispadima povrijedila i otjerala i zao mi je..odlucila sam zvat svog psih.da opet pocnem pit antidepresive..ali stvar je u tome da se zelim ubiti,trazim tablete koje bih mogla popiti,samo da zavrsim ovaj kaos u glavi.Ne mogu misliti,zivjeti bez njega i sta je najgore nemam niti jedan jedini osjecaj za to dijete od kad smo se ja i on razdvojili.A radili smo na njemu,bilo je planski! Pomozite nekako

Situacija nije laka i znam da je lako reći sa strane da prestaneš misliti na njega i okreneš se svom nerođenom djetetu. U tvojoj situaciji najbolja stvar koju možeš učiniti je nazvati psihijatra i što prije popričati s njim. Bilo kakve ishitrene odluke mogu imati strašne posljedice.
I sama vidiš iz iskustava cura s ove teme da se stvari znatno promijene kad vidiš svoje dijete, a često se promijene i mišljenja očeva te djece. Zato, glavu gore i obrati se liječniku.

[matea--]

Znam da bi trebala biti jaka radi bebe ali mislim da sam zakazala u svemu u zivotu..zasto ne mogu biti normalna? Uzimala sam ga zdravo za gotovo i sada ostala sama,bar se tako osjecam U jednom trenutku se osjecam jako i da ce sve biti u redu,dok u drugom vidim sebe kao totalnu propast i kao osobu koja se nije trebala ni roditi..i plakanje,ne znam od kud mi toliko suza,tolika bol u srcu i ocaj..i tako iz sata u sat.Znam i da ima puno gorih situacija od moje,ali ne mogu u tome naci utjehu..

[Lauf]

Mislim da bi njemu trebala govoriti te stvari a ne nama.

[jaja_njet]

Znam koliko ti je tesko,al moras odluciti zelis li biti jaka mama koja ce se brinuti za svoje dijete,ili uplasena curica koja ce cmizdrit za deckom..Mozda i on zeli da promijenis stav, jel znam da te sibaju hormoni..ali pokazi malo zube imas u sebi predivno malo bice..Koje mora biti na prvom mjestu..Onog trenutka kad si ga napravila pristala si na te uvjete..

[molika]

Nikad nisam pomislila da bih mogla da se nadjem na ovoj temi, srce mi se raspalo, desko disem, ne znam ni kud cu ni sta cu
Moja prica traje 3god, bilo je i uspona i padova ali nikad ljubav nije bila upitna. On je bio taj koji je zeleo dete, davao mu imena i nadimke, govorio mi da ako rodim a ne budemo u ok odnosima to dece ce imati sve sto mu treba. Radili smo na bebi, planirali kredit za stan, svadbu. Da bi se konacno to i desilo.

Ja sam bila euforicna a on.. on je posle svega izjavio da on to zeli sa mnom ali ne SADA! Ne oseca se spremnim, nema jos posao, ne moze da ide protiv sebe i eto ako hocu da rodim moracu da budem sama a mogu i da ne rodim pa da se skucimo kako treba, uzmemo stan, pocnemo da zivimo zajedno (on je u 2. drzavi trenutno), pa planiramo bebu! Zivot mi se srusio u trenutku, sve mislim da li ja to sanjam, da li je ovo neka nocna mora?!

Rekao mi je da ako odlucim da rodim to dokazuje da sam ga iskoristila samo dati deteta (starija sam od njega i bioloski mi je vreme).

Ja sam u totalnom haosu, u teskoj depresiji Gledam klinike za ab, cene, razmisljam bolje da nemam ni dete ni njega pa da pocnem svoj zivot ispocetka sa nekim ko mi je sudjen i ko zasluzuje da mu rodim dete. A opet gledam i ovu temu, pitam se kako cu sama, roditelje nemam, zivim kao podstanar, treba ceo zivot da cimam tudje ljude da mi nose pelene i lek Ja sam zelela dete sa NJIM a ne radi sebe, nisam u fazonu radjam ga za sebe sta me briga ko je otac.

Boli me sto s njegove strane nemam podrsku a zivot svoj sam mogla da dam da bi bio uz mene kad mi je najteze, kao do sad. Trazim i najmanju naznaku u njegovim recima da bi me drzao za ruku dok idem na UZ, ali dzaba.

Molim vas, ako imate neke reci utehe... Ja sam dete razvedenih roditelja, nemam ni brata ni sestru i ceo zivot sam zelela da svom detetu pruzim sve ono sto nisam ja imala i eto ti sad. Ako ga rodim u startu ga lisavam oca A ko ce mene sa 35-36god hteti sa detetom? Gusim se u suzama, zivot mi se okrenuo u sekundi, sta su drame...

[okruglica]

molika kaže:

Nikad nisam pomislila da bih mogla da se nadjem na ovoj temi, srce mi se raspalo, desko disem, ne znam ni kud cu ni sta cu
Moja prica traje 3god, bilo je i uspona i padova ali nikad ljubav nije bila upitna. On je bio taj koji je zeleo dete, davao mu imena i nadimke, govorio mi da ako rodim a ne budemo u ok odnosima to dece ce imati sve sto mu treba. Radili smo na bebi, planirali kredit za stan, svadbu. Da bi se konacno to i desilo.

Ja sam bila euforicna a on.. on je posle svega izjavio da on to zeli sa mnom ali ne SADA! Ne oseca se spremnim, nema jos posao, ne moze da ide protiv sebe i eto ako hocu da rodim moracu da budem sama a mogu i da ne rodim pa da se skucimo kako treba, uzmemo stan, pocnemo da zivimo zajedno (on je u 2. drzavi trenutno), pa planiramo bebu! Zivot mi se srusio u trenutku, sve mislim da li ja to sanjam, da li je ovo neka nocna mora?!

Rekao mi je da ako odlucim da rodim to dokazuje da sam ga iskoristila samo dati deteta (starija sam od njega i bioloski mi je vreme).

Ja sam u totalnom haosu, u teskoj depresiji Gledam klinike za ab, cene, razmisljam bolje da nemam ni dete ni njega pa da pocnem svoj zivot ispocetka sa nekim ko mi je sudjen i ko zasluzuje da mu rodim dete. A opet gledam i ovu temu, pitam se kako cu sama, roditelje nemam, zivim kao podstanar, treba ceo zivot da cimam tudje ljude da mi nose pelene i lek Ja sam zelela dete sa NJIM a ne radi sebe, nisam u fazonu radjam ga za sebe sta me briga ko je otac.

Boli me sto s njegove strane nemam podrsku a zivot svoj sam mogla da dam da bi bio uz mene kad mi je najteze, kao do sad. Trazim i najmanju naznaku u njegovim recima da bi me drzao za ruku dok idem na UZ, ali dzaba.

Molim vas, ako imate neke reci utehe... Ja sam dete razvedenih roditelja, nemam ni brata ni sestru i ceo zivot sam zelela da svom detetu pruzim sve ono sto nisam ja imala i eto ti sad. Ako ga rodim u startu ga lisavam oca A ko ce mene sa 35-36god hteti sa detetom? Gusim se u suzama, zivot mi se okrenuo u sekundi, sta su drame...

Uh... hajdemo polako.

Prva stvarčica je ta da ti s 35- 36 godina nisi stara bakica s djetetom, nego seksi mama .
Samostalna, pametna, zanimljiva mama koju najveći izazovi u životu tek čekaju.

Mislim da je puno bolje biti žena u tim, još uvijek mladim godinicama, s ispunjenim životom- bebom, poslom, prijateljstvima... nego depresivno biće u nesretnoj vezi.

Želim naglasiti nešto što vidim da ti već znaš, no ipak... ako se odlučiš pobaciti, vi nećete imati super stan, super posao, super odnos i super isplaniranu bebu.
Nažalost, takvo njegovo ponašanje u ovakvoj situaciji vrlo često naruši odnos i vezu.
Vrlo je teško opet se oslanjati na takvu osobu, jednom kada se pokazala tako nepouzdanom.

Nemoj misliti da je ta beba NJEGOVA.
Počni misliti o njoj kao da je tvoja.
I sretno. Što god da odlučiš...

[makik]

molika kaže:

Nikad nisam pomislila da bih mogla da se nadjem na ovoj temi, srce mi se raspalo, desko disem, ne znam ni kud cu ni sta cu
Moja prica traje 3god, bilo je i uspona i padova ali nikad ljubav nije bila upitna. On je bio taj koji je zeleo dete, davao mu imena i nadimke, govorio mi da ako rodim a ne budemo u ok odnosima to dece ce imati sve sto mu treba. Radili smo na bebi, planirali kredit za stan, svadbu. Da bi se konacno to i desilo.

Ja sam bila euforicna a on.. on je posle svega izjavio da on to zeli sa mnom ali ne SADA! Ne oseca se spremnim, nema jos posao, ne moze da ide protiv sebe i eto ako hocu da rodim moracu da budem sama a mogu i da ne rodim pa da se skucimo kako treba, uzmemo stan, pocnemo da zivimo zajedno (on je u 2. drzavi trenutno), pa planiramo bebu! Zivot mi se srusio u trenutku, sve mislim da li ja to sanjam, da li je ovo neka nocna mora?!

Rekao mi je da ako odlucim da rodim to dokazuje da sam ga iskoristila samo dati deteta (starija sam od njega i bioloski mi je vreme).

Ja sam u totalnom haosu, u teskoj depresiji Gledam klinike za ab, cene, razmisljam bolje da nemam ni dete ni njega pa da pocnem svoj zivot ispocetka sa nekim ko mi je sudjen i ko zasluzuje da mu rodim dete. A opet gledam i ovu temu, pitam se kako cu sama, roditelje nemam, zivim kao podstanar, treba ceo zivot da cimam tudje ljude da mi nose pelene i lek Ja sam zelela dete sa NJIM a ne radi sebe, nisam u fazonu radjam ga za sebe sta me briga ko je otac.

Boli me sto s njegove strane nemam podrsku a zivot svoj sam mogla da dam da bi bio uz mene kad mi je najteze, kao do sad. Trazim i najmanju naznaku u njegovim recima da bi me drzao za ruku dok idem na UZ, ali dzaba.

Molim vas, ako imate neke reci utehe... Ja sam dete razvedenih roditelja, nemam ni brata ni sestru i ceo zivot sam zelela da svom detetu pruzim sve ono sto nisam ja imala i eto ti sad. Ako ga rodim u startu ga lisavam oca A ko ce mene sa 35-36god hteti sa detetom? Gusim se u suzama, zivot mi se okrenuo u sekundi, sta su drame...

sa 35 godina nisi stara,u najboljim godihnama si,a vjeruj doći će netko tko te zaslužuje i tko će te voljeti,a ovaj čovjek te ne voli jer da te voli bio bi uz tebe i nebi te ucjenjivao,a ucjena je kad netko kaže ili pobaci ili me gubiš!!!sram ga može biti,kako to uopće može reći,draga NEMOJ pobaciti tu bebu,kada rodiš osjetiti ćeš neopisivu sreću,snagu i ljubav 100 puta veću nego što osjećaš prema njemu,znam da si sada ranjiva i da ti je teško ali mislim da imaš pravo biti sretna uz svoje dijete,a on ako ga neće nemora,dijete je blagoslov i nemoj ga propustiti.šaljem ti punu podršku i želim ti puno sreće.btw možda on shvati šta propušta kada ugleda to malo biće,a možda je bolje da beba odrasta samo sa tobom nego sa nekim tko ju ne želi,nadam se da će se situacija promijeniti i da ćeš na kraju biti sretna i puna optimizma

[marina_pu]

Mislim da sam maloprije u parku vidjela tebe i tvoju malu preslatku curicu

[Doña Barbara]

Nezz hoće li ovo tko pročitati, ali eto..moram napisat!

Prvo, @autorice, negdi prije sam naletila na ovu temu i pročitala je u dahu, i svaka ti čast i jako mi je drago da se sve složilo kako treba! I svima ostalima.

Evo da kažem moju priču.
Upoznala sam divnog dečka, zaljubili smo se i sve je bilo super, priačo mi je kako ćemo se vjenčat i napravit malu nogometnu momčad, i sve divno i krasno. Par mjeseci kasnije, izašli smo van i ja mu kažem kako me boli probada u donjem dijelu stomaka, već par dana i da mi m kasni...a on na to možda si trudna, al sav sretan! I za par dana, od moje m ni traga, i ja sa povratka sa posla u ljkarnu i kupila test. Nisam mogla čekat jutro da ga napravim, nego odmah i bio je PLUS...ne mogu opisat kako sam se osjećala, znam samo da sam kad sam vidjela plus prvo gledala u njega jedno par minuta, i onda išla čitat upute da nisam možda nešto pogrešno napravila pa je pokazao lažan rezultat ili nešto, i kad sam shvatila da je zapravo to to, u istom tom trenutku sam počela plakat, smijat se i ne znam ni sama što sve ne! Zaboravila sam što sam trebala radit i sve ostalo, samo mi je to bilo važno! I brže bolje nazavala njega da mu kažem, prvo sam ga pitala da dođe, ali je radio pa nije mogao do drugog dana, ali mi je rekao da mu kažem šta god bilo, i jesam! Prvo je zašutio i mislila sam da mi je poklopio, i onda je rekao da će doć sutra da me vidi i da pričamo!
Došao je i prvo je bilo dobro, kad smo sjeli i kad sam ga pitala što misli i sve, tu je sve krenilo nizbrdo. Davao mi je neke čudne signale da sam mislila da je uz mene, pa onda da nije i tako skroz! Njegova prva rečenica je bila premladi smo, nemamo novaca, i on nije spreman biti tata...mislila sam, ajde, uplašio se i razumijem ga, treba mu vremena! Drugi dan opet isto, i onda rečenica koje sam se bojala: "Sad nam dijete ne treba, idi napravi abortus." Naravno, to mi nije palo na pamet, jer poznajem sebe i znam da odem i svjesno to napravim da bih završila u ludnici zavezana na krevet ili nešto gore..i rekla sam mu da ja to ne mogu i neću napravit, da ja to ne bih bila u stanju izdržat, i ako i bi, kasnije bi sama sebe lagano ubijala krivnjom koju bih osjećala zbog toga. Njega to i nije previše smetalo, samo je govorio kako ja ne razmišljam i da me nije briga za njega, da sam blesava jer ne mislim na to dijete, da kako ćemo ga školovat i sve jer nemamo novaca, i da nemamo gdje živjet! Kod njegovih je gužva, a ako bi bilo kod mojih, on bi morao dat otkaz di radi, a ne pada mu na pamet živjeti kod nekog da on ne plaća, barem nešto. Ok, ovo zadnje sam ga shvaćala i to je bilo prihvatljivo, i onda je opet počeo, idi napravi abortus, što će nam to, ovo-ono! Rekla sam da ne želim, da ja želim to dijete sa njim ili bez njega, i da abortus ne želim više ni čuti jer tko mi jamči da ću kasnije moć imat djecu...a ona na to, pa nisi jedina, koliko je njih tako radilo i dobro su, imaju djecu i sve, to stoji, ali poznavajući sebe a ne bih mogla živjeti sama sa sobom...a on, bit ću uz tebe, proći ćemo sve ovo....
I to je trajalao danima..onda je došao, i počeo me maziti po stomaku, grlit me, ljubit, sve će bit u redu, nek ne brinem, imat će to dijete sve na svijetu i da se nada da je curica, da će bit predivna i sve...i ja se ponadala, možda je posložio sve i odlučio da nas želi u svom životu i sve...

Nisam ga ni jednom pitala da me ženi, moja jedina rečenica njemu je bila samo da znam da je uz mene, i da znam da će bit tu za mene i najviše za bebu!
I došao je dan kad sam išla na UZ. Rekao je da će doć, ali nije, morao je radit, ajde, reko možda stvarno je, jer kod privatnika radi i znm kako je to. Išla je sestrična sa mnom...kad sam vidjela mrvicu na ekranu, ništa mi više nije bilo bitno osim njega/nje! I tako, vrijeme je prolazilo, on je dolazio tu i tamo, ali me nije pitao ni jednom kako je beba, niti ništa. Moji roditelji, pa prvo im je bio šok i sve, ali su se pomirili sa time i sad su mi najveća podrška u životu, kao i sestrična koja je sa mnom od početka prošla sve, i moje suze i bijes i histerične ispade i sve, ugl., od obitelji imam najveću podršku, i od prijatelja, ne svih, ali eto, njih malo su se pokazali da su dobri i da mogu računati na njih.

Dečko je dolazio još par puta, i jednostavno se prestajao javljati na mobitel, i odg na poruke. On je očito odlučio i eto, sa njegovom sestrom se čujem nekad-nekad, i bratom mu i oni su ajmo reć uz mene, ali od njega ni riječi. Prošlo je tri mjeseca od zadnjeg susreta, i poruke njegove koja je glasila da je on pijan i da želi doć da se po***emo! I to je bilo to...da budem iskrena, svejedno mi je sad za njega..pomirila sam se s tim da njega nije briga za mene i bebu, za mene više-manje, ali to dijete koje nije ničemu krivo, i koje je njegova krv, ne razumijem kako mu to nije žao..ali eto, on je tako odlučio, on će živeti sa tim da njegovo dijete raste i uči svoju prvu riječ, prve korake, a on to propušta. Jednom će mu bit žao, i doći će mu iz guzice u glavu, al kasno je!

Dosta sam ja potrošila suza zbog njega, i živcirala se toliko da sam se nekad znala trest, neprospavanih noći i plakanja u jastuk, dok se nisam trgla i rekla da ne mogu više, da ni jedan nije vrijedan da ja trošim svoje živce na njega, i što je važnije, štetim malom biću koje nije krivo ni dužno. Jesam, slala sam mu milijun poruka, i pitala ga svega i svačega, ali odgovor nikad nisam dobila...
Sad evo, još 11 tjedana dok moje srce ne primim u naručje i dobro mi je i bez njega! Još ne znam spol, ali i iskreno, svejedno mi je, samo da mi bude živo i zdravo, to mi je najbitnije. Udara me cijelo vrijeme gdje god stigne, ali ne bunim se, to mi je najljepši osjećaj i volim ga/ju više od svega na ovom svijetu! I bit će najvoljenije dijete, jer će imat mamu koja bi dala život za njega, baku id jeda koji već planiraju kako će ga/nju vodit na pecanje i u šetnje, tetu i ujaka koji će ga učit svega i svačega...

Ispričavam se na dugačkom postu, ali morala sam...

[mrvica-maky]

Dona Barbara,zena majka kraljica

Svima zelim puno hrabrosti i snage,da izdrzite,da postanete ponosne majke!

[Flover]

Dona Barbara! svaka cast, bas mi je drago za tebe da si uspjela da to prebrodis! zelim ti jos super porod i da ti ta bebica krasi zivot.

[Doña Barbara]

Hvala vam cure!

Shvatila sam da mi to ne vrijedi, zašto da se živciram zbog nekoga tko ni sam ne zna što želi ili ne želi, i ne zna sam sa sobom! Ne kažem, da se možda desilo kasnije, možda bi bilo drugačije, ali ovako je trebalo bit i kako bude bit će! Sad imam ovu bebu i jedva čekam da je vidim, i ljuljam i mazim i pazim i ništa mi više ne treba! osim još da saznam jel curica ili dečko

Svima koji su u ovakvoj ili sličnoj situaciji želim da im bude puno bolje i da im se na kraju posloži sve!

[makik]

Dona Barbara naklon do poda,svaka ti cast,vidjjet ces da nisi pogrijesila i da je ljubav koju si nekada osjecala prema njemu nista u odnosu na ljubav koju vec sada osjecas prema toj maloj mrvici a bit ce sve veca i veca kada se rodi
Zelum ti lagan porod i puno srece u zivotu

[frayla]

ja sam se rasplakala od ljepote, a možda i od hormona da nema nas žena ne bi muškarcara ni bilo kakve su to kukavice žene moje drage, pa mi vodimo sve konce života !!!!

[Doña Barbara]

Hvala

[fairy_dea]

Doña Barbara

Svaka čast! :klap: Dobit ces najbolju bebu na svijetu kojoj sigurno nece nista falit. Imat ce svoju obitelj koju ce ju voljeti, a to je najvažnije!
Puno sreće ti želim!

[Doña Barbara]

Hvala!

Točno to, imat će sve obitelj koja ju/ga obožava, a to je da, najvažnije!