Porod bez dripa

[0merta]

Malo dizem temu...

mihaela8 kaže:

Prvi porod - nisam imala pojma o ničemu. Došla sam u rodilište bez trudova, samo mi je vodenjak lagano curkao. Uvalili mi drip - tih 6 sati nepomičnog ležanja i trudova pod dripom "nezaboravno" je iskustvo.

Drugi porod - došla naoružana planom poroda i između ostalog izjasnila sam se da ne želim drip. Ovaj put sam u bolnicu došla 4 cm otvorena, trudovi su bili na 1-2 minute razmaka i hvala Bogu uspješno sam izbjegla drip. Prirodni trudovi i oni koje sam trpila pod dripom su neusporedivi. Ovaj put nisam ni bila sigurna je li ta blaga nelagoda koju sam osjećala u leđima stvarno znak da moram krenuti u rodilište. Ostala sam "blago" šokirana kad je ctg pokazao tako česte trudove koji su se penjali do 100. Naravno, kako je vrijeme prolazilo i te prirodne trudove sam jače osjećala ali i dalje dosta blaže nego prvi put.

Isto tako je i meni bilo prvi put. Dosla sam tu vecer sa 38tj zbog laganog curkanja plodne vode.. Cekali do jutra i onda me pristekali na drip i to punih 8 sati. Uzas... Ne ponovilo se.

Nadam se da ce mi drugi put biti kao i tebi.

[BlackBerry]

Meh.. Drip opce ne mora biti strasan.
Ja sam dosla na porod 100% sigurna da necu drip jer je to uzas.
Nakon cca 3 sata mojih trudova koji nisu nis posebno napravili (a bila sam otvorena 10 cm i samo smo cekali da se beba "spusti") uletila doc s dripom. Ja rekla necu jer me strah jelte!
Odradila jos sat vremena svojih trudova i dalje nis.
Uzela na kraju drip... Osjecaj ko da i nisam. Trudovi jednako bolni i cesti, muz mi cak rekao da se vrijeme izmedju trudova cak produzilo. I tak ja tiskala oni pojacavali drip i dalje meni sve isto. Muz kaze da su ga odvrnuli do kraja za zadnjih par trudova. Da nije on bio tamo i da nije gledao ja ne bi ni znala da imam drip.
Eto ostavljam ovo iskustvo tu za sve zene koje ce citati ostale horor price o uzasima dripa. Ne mora znacit da ce ih biti

[Punjena maslina]

BlackBerry kaže:

Meh.. Drip opce ne mora biti strasan.
Ja sam dosla na porod 100% sigurna da necu drip jer je to uzas.
Nakon cca 3 sata mojih trudova koji nisu nis posebno napravili (a bila sam otvorena 10 cm i samo smo cekali da se beba "spusti") uletila doc s dripom. Ja rekla necu jer me strah jelte!
Odradila jos sat vremena svojih trudova i dalje nis.
Uzela na kraju drip... Osjecaj ko da i nisam. Trudovi jednako bolni i cesti, muz mi cak rekao da se vrijeme izmedju trudova cak produzilo. I tak ja tiskala oni pojacavali drip i dalje meni sve isto. Muz kaze da su ga odvrnuli do kraja za zadnjih par trudova. Da nije on bio tamo i da nije gledao ja ne bi ni znala da imam drip.
Eto ostavljam ovo iskustvo tu za sve zene koje ce citati ostale horor price o uzasima dripa. Ne mora znacit da ce ih biti

BlackBerry baš volim pročitati tvoje postove, uvijek rušiš predrasude i uvijek je pozitiva :klap:

[Scissors.]

Punjena maslina kaže:

BlackBerry baš volim pročitati tvoje postove, uvijek rušiš predrasude i uvijek je pozitiva :klap:

Blackberry da napiše knjigu sa svojim stavovima o trudnoći, bila bi bestseller!

ja ne znam niš o dripu, tj nemam negativan stav, općenito sam za sva pomagala i ubrzivače, tak da ću si probati memorirati u glavi samo ovo pozitivno Blackberryno iskustvo

[BlackBerry]

A da.. Mogla bi napisat knjigu o svojoj trudnoci opcenito. Bjese to jedno mnogo "zabavno" iskustvo i razdoblje zivota.

Al pazite... Ja sam mozda zericu cudna. Meni porod opce nije bio bolan toliko. Odnosno bol tijekom trudova i samog istiskivanja bebaca mi je bila sasvim podnosljiva. Ono boli al ne bas da ne bi mogla izdrzat. Al zato nagon za tiskanjem. E to mi je bio horor. Pogotovo kad ti nedaju da tiskas.
Sto je zanimljivo jer sam inace mimozica koju boli i cupanje obrva.

[Scissors.]

I, kak si se othrvala tom nagonu?

[BlackBerry]

Nemam pojma. Cekala sam da prestane.
Dok nisam bila na dripu sam kleknula na pod. Naslonila se na krevet i cekala.
Naravno kad su me spojili na njega, morala sam biti na krevetu i rekli mi preporucujemo lijevi bok.
Pa reko ajd. Sve ostalo setanje i hopsanje po lopti i cucanje i klecanje i kajjaznam nije uspjelo. Mogu bas i lezat na boku.
Recimo da mi je trud trajao neku jedinicu vremena (recimo oko minutu) od toga mi je bol bila prvih 15 sekundi ostalo je bilo tiskanje. Sto sam bila duze pod trudovima to je razdoblje boli bilo krace a tiskanje duze. Tj zadnji trudovi me je zabolilo na 3 sekunde doslovno i sve ostalo je bio push push push. Odnosno po bolnom dijelu sam znala da pocinje trud
Mogu jedino reci da su sipke na krevetu dosta cvrste

Cisto isto kao special note: moj bebac je bio okrenut malo nezgodno i na kraju od svih tih trudova sa i bez dripa, morali su ga doslovno istisnuti van.
U zadnja 3 truda je doktor nalegao na trbuh mi, sto sam pak opet dozivjela kao olaksanje i pomoc jer nakon cca 4 sata trudova i potpune otvorenosti samo sam htjela da to malo cudovise izadje van.
Isto se to nalijeganje na trbuh opisuje kao uzasno iskustvo. Ja sam doktoru na hodniku zahvaljivala na pomoci

[profesorka87]

I ja sam s prvom dobila drip i nije mi to bilo strašno,kao ni nalijeganje na trbuh jer sam baš bila umorna i gladna i ne bih ju nikad sama istisnula

[BlackBerry]

@profesorka eto vidis.. Ima nas jos

Inace ovaj upis sam nasla na jednom forumu

Ajde sad reci kako, jedino na podu, ti bi čučnula, oni bi te dizali, ti bi četveronoške, opet isto, baš kao što sam napisala, jesi luda? Pa nemaju ni strunjaču, ni plahtu na podu, samo linoleum, laminat, šta li, ne bi ti dozvolili da se namjestiš kraj kreveta jer je tebe puklo. Digli bi te. Bio bi to onaj scenarij koji sam napisala. Cirkus. Još bi prepričavali kako je došla neka luđakinja i jedva su je smjestili na stol za rađanje, privezali. Kome treba taj cirkus? A samo zato što želiš roditi u fiziološki najlakšem položaju. No, to nije na meniju. Ko da si naručila ćevape u veganskom restoranu.

Ja sam se doslovno sama spustila s kreveta bez pitanja i konzulturanja sa ikim, i hodala okolo. Sestra je dosla vidjela da nisam na krevetu i pitala jel hocu loptu i donjela mi plahtu. Lopta mi je bila bezveze i pa sam plahtu rasirila kraj kreveta i klecala i cucala tako tamo. Satima. Nitko ni u jednom trenu me nije dosao "vezati za krevet" niti mi uputio i jednu rijec na moje nebivanje na krevetu i klecanje i cucanje i bivanje u fizioloskom polozaju.
A jel su kasnije pricali da sam ludjakinja jer sam skakutala oko kreveta.. Whatever.
Ocu rec ne znam kome sluze ti upisi koje neke zene ostavljaju al nekak imam dojam da to sto je nekoga bilo strah i nisu se usudile pitati i same su si nametnule ogranicenja ...ne znaci da je univerzalno tako.
A mozda sam ja jednostavno imala srece

[profesorka87]

Meni je opet bilo puno lakše na krevetu i to na leđima.
Poticali su da legnem nabok, ustanem, ali nisam mogla, nekako mi je bilo lakše na krevetu.

A kad je rekla da će ona stisnuti trbuh da beba izađe, sjetila sam se opisa po forumu da je to grozno,mučenje, a ja sam baš, kako kažeš, bila zahvalna na tome.

A što se tiče dripa možda bih satima duže rađala. Ovako sam trudove imala par sati, nisu bili bolni kao što sam očekivala (sad me priprmni više bole nego ti na porodu s dripom).

[Scissors.]

volim ove pozitivne upise!

porod nije bauk

[frupy]

trudovi na dripu i trudovi bez dripa meni su bili potpuno identicni sto se jacine tice, samo sto sam uz pomoc dripa brze rodila, a bez njega bi valjda trajalo danima.
opcenito sve to skupa: drip, nalijeganje, busenje vodenjaka... nije nikakav horor.
fizicki mi je najneugodnije bilo to sto imam nagon za tiskanje, a babica jos ne da. to mi je najteze padalo - prodisavanje truda.
ono sto je meni pravi horor bio je ponasanje osoblja na drugom porodu, nepotrebni glupi komentari, tretiranje kao da ne postojim (razgovara dvoje doktora pored mene o meni u trecem licu, ni ne pogledaju me, a kamoli da mi se obrate), kasnije u boksu, doktor mi skace po trbuhu bez da mi ijednom uputi ijednu jedinu rijec itd.
nista to mene nije fizicki bolilo i bilo traumaticno toliko kao taj odvratan osjecaj da sam nekakva jbn lutka s kojom ne treba komunicirati.

[brzi gonzales]

BlackBerry kaže:

Ja sam se doslovno sama spustila s kreveta bez pitanja i konzulturanja sa ikim, i hodala okolo. Sestra je dosla vidjela da nisam na krevetu i pitala jel hocu loptu i donjela mi plahtu. Lopta mi je bila bezveze i pa sam plahtu rasirila kraj kreveta i klecala i cucala tako tamo. Satima. Nitko ni u jednom trenu me nije dosao "vezati za krevet" niti mi uputio i jednu rijec na moje nebivanje na krevetu i klecanje i cucanje i bivanje u fizioloskom polozaju.

To ograničavanje kretanja čini mi se jako ovisi o primalji. Moja je bila neki paničar. Stalno mi govorila morate ležati, neće ctg očitavati kucajeve srca djeteta, ajde lezite, a ja bih valjda svisnula da sam trebala ležati na leđima. Zanemarila sam kaj ona priča i bila na krevetu cijelo vrijeme četveronoške. S kreveta mi nikako nije dala, na položaj na krevetu je stalno prigovarala, ali eto guralo se i tako. Ok žena se sigurno brinula, ali treba imati na umu da je svakoj ženi lakše izdurati bolove u drugačijim položajima.

Inače, bojala sam se dripa ko samog vraga, a zahvaljujući njemu se i otvorila i rodila. Da nije bilo njega ne znam kako bi, svojih trudova nisam skoro ni imala. Bolilo je, al mislila sam da će i jače.

[BlackBerry]

Viš meni je barem 2 puta skliznuo onaj senzor, pa su lijepo dosli i namijestili ga ponovno. Opet bez nekih prigovora

Mozda ih je bilo strah muza mi

[Yava]

Ja sam dosla u rodiliste s idejom "Necu drip".
Nakon 24h pripremnih trudova po doma, one prave nisam mogla fulat i tad smo otisli u bolnicu. U 4-5 sati u bolnici sam se otvorila jos jedva 1cm (dosla 7cm otvorena, svi vele da ce to ic brzo i nisu forsirali drip), ali tad su mi ga dali.
Nakon 2h otvorena skroz, trudovi jaki (molim decka da me ubije ), ali mali se ne spusta i nemam ni najmanje nagona za tiskanje, a bome ni snage. Zavrsilo je nalijeganjem i malim rezom (ipak svaka cast babici koja me masirala i pokusavala ne rezati, ali nije islo), no bilo je gotovo i to je bilo jedino sto me u tom trenu zanimalo.

Trudovi na dripu me nisu boljeli nista vise od mojih prirodnih, a mozda bi sve islo daleko lakse da se nisam junacila i odbila drip. Mozda ne bih bila toliko iscrpljena, jer bi sve bilo prije gotovo. No bilo, pa proslo.
Ako vase rodiliste ima i opciju epiduralne, ne vidim problem.
U nasem je rodilistu epiduralna mokri san i ako dodjes za dana, tako da iduce dijete radjam drugdje. I bome necu brijat i fantazirat o super prirodnom porodu, bez icega i sve je to prirodno.. daj mi sve droge koje imas!

[brzi gonzales]

BlackBerry, ma i moj je bio sa mnom, al ona nije prestajala. Možda je tvoj muž izgledao opasnije.
S time da sam stvarno pazila, koliko sam mogla, da mi se ne miče ta sonda, al nije imalo smisla. Jednostavno se žena bojala valjda.

[khm khm]

Super za ovako pozitivna iskustva.
Ja sam dobila drip i epiduranu i to je bio san.

S obzirom da se ni pod dripom nisam nesto ludo otvarala, a vrijeme je vec prolazilo, epi je popustila.
Ti trudovi i moji prirodni su bili neusporedivi. Samo sam muzu prosaptala da ja vise ne mogu. On je pozelenio. Nisam mogla pricati od bola.
Na kraju je svakako zavrsilo sekcijom ali mene su trudovi na dripu bas bas bas gore boljeli. Ocito se ne itvaram samo tako

[profesorka87]

Nisam napisala da je moj porod s dripom bio bez epiduralne tako da ni u tom slučaju nije strašno