S U P E R L I N K; karika koji ponekad nedostaje

[adriatic]

Nemruth Dagi kaže:

Jeah, blago onome tko je siromašog znanja, taj se ne zamara...

Svaka "vjera" koja se izvodi iz neke organizirane religije ili druge doktrine, nužno je oblik samoobmane. Ta "moja" vjera koju sam od nekog preuzeo može biti samo laž (samoobmana) jer ja nisam ti, ni on, ona itd.

Mogu zamisliti da nisam samostojno (odijeljeno) biće, nego jedna kap u oceanu života, ali glupo je iz toga izvoditi da me je Ocean stvorio. Radi se o odnosu dijela i cjeline i kao što dio ne može biti bez cjeline isto tako cjelina ne može biti (cjelina) bez svojega dijela.

[blue bird]

Nemruth Dagi kaže:

Što povezuje čovjeka i Boga???

Kakakv je to super link???


Gdje se skriva ta karika koja ponekad nedostaje???

Što je onda naš život ako je karike nema......a što ako super link ne postoji???

Moze se to i jednostavnije postaviti : koji je smisao zivota?
Izgleda, da mnogi ne mogu prihvatiti da nema nekog extra specijalnog razloga i smisla...nema 'superlinka'.....smisao je onaj koji ti sam pronzlazis..

'Superlink' je majka religije...

[angelina1]

adriatic kaže:

Pa već sam više puta odgovorio: Nisam stvoren - dakle NITKO.

pa čemu onda pišeš tu
recimo kad bi tebi NITKO ,netko zbrisao nick, ili umetao svoje riječi u postove ili tak nešt slično vjerojatno bi se ti NITKO razljutio na nekog,pa bi mu želio pokazati da si i ti NETKO



link

pa ja to ne bih nazvala linkom, prije bit to bilo conect ili disconect na net...
malo više i sofisticiranije od lina
život i smrt, konstruktivno i destruktivno

a preduvjet svega...pa u biti možda ta odluka i želja da uopće želimo konektirati se

[Kartikeya]

Nemruth Dagi kaže:

Što povezuje čovjeka i Boga???

Kakakv je to super link???


Gdje se skriva ta karika koja ponekad nedostaje???

Što je onda naš život ako je karike nema......a što ako super link ne postoji???

Duše su emanacija (odnose se kao živa energija i energetik) Boga, večno odvojeni delići (ne, nije kontradiktornost), njihov odnos je večan (nešto što ne može da se faktički izmeni). Oni su jedno po svojoj konstitutivnoj prirodi a različito po svojoj individualnosti.

[r0nin]

Vojnik Gorčin kaže:

U srcu! samo treba da slijediš Svjetlost i Uputu!

Kako slijediti svjetlost kad je Svjetlonoša "bad guy"? Jel treba biti los da bi slijedio svjetlost?

[Kartikeya]

adriatic kaže:

Krajnje pojednostavljeno: tvoje pitanje je "Kako spojiti Sebe sa Sobom ?
Koji je to link?"

Nismo mi Bog. Jesmo bogoliki i jesmo isti po konstituciji, ali Bog je jedna ličnost, a mi smo druga ličnost. Dakle, istovremeno smo isti i različiti. Isti kao što je molekul zlata istovetan po svom kvalitetu brdu zlata a različiti jer je Bog beskrajno veliki a mi beskrajno mali (inifinitezimalni) a oboje zasebne ličnosti. Pored toga Bog je izvor, a mi smo oni koji proizlaze iz tog izvora, ni po tome nismo isti. Ne proizilazi Bog iz nas, već mi iz Njega.

[r0nin]

adriatic kaže:

Krajnje pojednostavljeno: tvoje pitanje je "Kako spojiti Sebe sa Sobom ?
Koji je to link?"

Tesko pitanje, jer ti si tamo gdje te nema. Na tako nesto ni najmudriji nemaju odgovor.

[Kartikeya]

adriatic kaže:

Pa već sam više puta odgovorio: Nisam stvoren - dakle NITKO.

Ili što bi reko Lame, nisam ni odvojen, ali živim u iluziji odvojenosti.

Nažalost mnogi zamišljaju Boga (osobu ) kao nekog čarobnjaka koji izvlači ("stvara") zeca iz šešira.

Nisi stvoren u smislu da nisi prešao iz nepostojanja u postojanje - nije postojao neki vremenski trenutak stvaranja duše, budući da je duša večna - ali si stvoren u smislu da si proizašao od Boga, da ti je on izvor, da ti je ishodište u njemu, da si emanacija od Njega.

Primer za bolje razumevanje (ne analogija) Čim je tu sunce tu su i sunčevi zraci, fotoni koji su emanacija sunca. Nije da prvo nastane sunce a onda sunčevi zraci, ne, tu su istovremeno. Pa ipak sunce "stvara" fotone, ono im je izvor, a fotoni su njegove emanacije, dakle stvara ih. Primeni to na večno.

Na sličan način i svaka duša je "stvorena" iako to ne znači da je prešla iz nepostojanja u postojanje (što bi se protivilo i zakonu o održanju energije) i iako je večna i nije postojao trenutak kada je stvorene.

Da faktički nisi odovjen to je istina. A da si odvojen to je stvarnost (budući da stvarnost nije isto što i istinitost). Odvojen si preprekom opažanja i to - na tebe - ima posledicu posve istu kao da si i faktički odvojen. Iako je uzrok iluzoran posledica je stvarna i deluje kao da je istinita sve dok iluzorni uzrok deluje, pa ipak ona nije istinita!

Primer: Kupiš lutriju, pri sledećoj proveri brojeva konstatuješ dobitak. Javi se u tebi osećaj sreće. Kasnije saznaš da si pogrešno uporedio svoj loz sa predhodnim izvlačenjem a ne aktuelnim. Međutim sam tvoj osećaj sreće, iako uzrokovan iluzornim, nepostojećim, lažnim uzrokom - je bio - STVARAN. Tvoja sreća je bila stvarna, sastavni deo tvog života. Na sličan način ti nisi faktički odovjen od Boga (niti je to uopšte ikada, ikako, igde moguće) ali dok na tebe dejstvuje iluzorni uzrok - on u tvojoj svesti izaziva stvarnu posledicu na tebe kao da jesi - i ta posledica premda nije istinita - stvarna je!

Stvarno je ono što ima dejstvo, a istina je ona stvarnost koja je oslobođene iluzornih (nestvarnih, lažnih...) predstava o toj stvarnosti. Dakle ti nisi odvojen, pa ipak jesi. To je kontradiktorno samo na nivou uma i reči, na nivou sintakse; na nivou stvarnosti u kojoj obitavaš - nije!

Bog jeste osoba ali osobe na počentnim stupnjevima duhovne realizacije se prvo suoče sa Njegovom bezličnom odlikom sa kojom se pogrešno identifikuju pa zagovaraju tu pogrešnu ideju. Kapljica može da se stopi sa okeanom - al ona sama nikada ne postaje okean, suviše je mala za to.

[adriatic]

Kartikeya kaže:

Bog jeste osoba ali...


Kapljica može da se stopi sa okeanom - al ona sama nikada ne postaje okean, suviše je mala za to.

Evo, ja ću po sedmi put:
Osoba je definirana samosviješću.
Samosvijest je svijest o odvojenosti (od Cjeline),
dakle osoba zna da je odvojena.
------------------------------------------
ERGO: Bog (kao Apsolut) ne može biti osoba.

Ne može čak biti ni biće, jer bih onda ja uvijek mogao zamisliti veće i moćnije biće od Boga.

Kapljica je dio Oceana i on ne može biti cjelovit bez te kapljice.
Kada prestaje odijeljenost - kapljica je Jedno/Ocean.

[mmamma]

dominikx10 kaže:

život je griješilište

osim toga čistilište ne postoji

postoji

[Kartikeya]

adriatic kaže:

Kapljica je dio Oceana i on ne može biti cjelovit bez te kapljice.
Kada prestaje odijeljenost - kapljica je Jedno/Ocean.

Kapljica može biti deo okeana, ali ne nužno sastavni deo, kako pogrešno predpostavljaš ovim primerom. Niti kapljica, iako može da se stopi sa okeanom, čini okean-okeanom. Sa njom ili bez nje okean je okean. Okean je jedna potpuna celina za sebe (bez obzira koliko se kapljica vode izdvojilo od njega - on i dalje ostaje potpuna celina okeana) a kapljica je opet celina za sebe. Bilo da su fizički spojeni ili fizički odvojeni oni u obe situacije su ono što jesu - potpune celine, kako god okreneš, zasebno ili odvojeno. Može i jedno a može i drugo.

Pored toga, ako primer okean-kapljica ima izvestan smisao jedinstvenosti taj konkretan smisao jedinstvenosti (iako, videli smo predstavlja usko i jednostrano tumačenje tog primera i pojma jedinstvenosti) nije primenljiv u odnosu Bog-živo biće, jer se oni međusobno ne odnose na taj i tako usko predpostavljeni način:

Mi jesmo deo Boga (večno odvojeni delić) - tatashtha-shakti (sans.), al ne sastavni!!! delić Ličnosti Boga - već odvojeni delić! Ne činimo mi Lično biće Boga (panteizam), pa da je On bez našeg stapanja sa Njim tobož ne-celovit. Imamo mesto u sveukupnosti Boga, ali ne kao sastavni već kao odvojeni delić, izvora te sveukupnosti.

Iša Upanišada kaže:

"...Sve što je proizašlo (emaniralo) iz potpune celine i samo je za sebe potpuno. Budući da je On potpuna celina, On zadržava savršenu ravnotežu čak i kad toliko mnogo potpunih jedinica emanira iz Njega."

On kao potpuna celina je samobitan, a mi kao potpune jedinke nismo, jer naše postojanje dugujemo Njemu, a On svoje nikome, budući da je On izvor svega. Mi niti smo samobitni niti smo samosvojni.

Primer za pojašnjenje (običan, banalan, materijalni - primeni na večno i Apsolutno):

Mleko je odvojeni deo krave. Ono nije sama krava niti čini kravu-kravom pa ipak je deo krave - njen odvojeni deo! Ili primer teleta (za živo biće) - ono je odvojeni deo krave koji proizilazi iz nje. Ono nije sama krava iz koje je proizašlo, pa ipak je odvojeni deo krave.

Jeli krava postala nepotpuna time što je iz nje proizašlo tele? Ne, oni su odvojene celine, i još uvek tele je proizašlo iz nje i oboje su odvojene individue, iako je tele odvojeno od nje, ono je ipak deo nje, ne sastavni već, odvojeni deo. Neće ona biti ništa potpunija ako se tele ponovo stopi sa njom (budući da je ono odvojeni a ne sastavni deo nje), niti je to moguće budući da njihov odnos nije odnos sastavnih - već odvojenih delova jedne sveukupnosti.

To je smisao tatashtha-shakti (tatasta šakti), ivična energija ili večno odvojeni delić Boga, ne-stopljena jedinstvenost sveukupnosti Boga, kada živa bića jesu deo Božije sveukupnosti ali ne čine Ličnost Božijeg Bića (nisu ona Ličnost Boga), svak je odvojena individua, u odnosu odvojenog dela i celine, koji iako nije "stopljena jedinstvenost" - jeste "jedinstvenost". Za razliku od nižeg, impersonalističkog koncepta poimanja Apsoluta, kada jedinstvenost podrazumeva pod nužno gubitak individualnosti u stopljenoj jedinstvenosti. Može i tako, al ne mora tako; i ne samo da ne mora već u svoj izvornom obliku to i - nije tako!

Tako da ni "odijeljenost" nikada ne prestaje ali ni jedinstvenost ne prestaje, budući da je duša večno-odvojeni-deo Boga, ono što nedostaje je ta spoznaja duše koja obitava u odvojenosti svesti od te večne duboke duhovne Istine.

[Kartikeya]

adriatic kaže:

[INDENT] Evo, ja ću po sedmi put:
Osoba je definirana samosviješću.
Samosvijest je svijest o odvojenosti (od Cjeline),
dakle osoba zna da je odvojena.
------------------------------------------

Ovo možda sada,nakon predhodnog posta i ne zahteva objašnjenje al ipak ću ga dati:

Svest ne uključuje samo i jedino samosvest, znatno je šira od samosvesti. Zatim, samosvest znači "ja jesam" i to je sve. Ona ne znači "ja jesam odvojen", već "ja jesam", - to je samosvest. Svest o vlastitom postojanju a ne o odvojenosti je samosvest. Na šta se sve "ja jesam" može primeniti i koncepti koji odatle proizilaze, to je već drugo, složenije pitanje:

može i - detaljnije:

Postoji više mogućnosti sa čim se može to ja identifikovati i u zavisnosti od toga različite ideje o odvojenosti ali i jedinstvenosti. Kada to "ja jesam" primeniš na materijalno telo onda dobijaš ono što se na sanskritu zove "ahankara" - lažno ja, kada se jastvo pogrešno identifikuje sa materijalnim telom ili umum...

Kada tu samosvest "ja jesam" primeniš na Univerzalnu Aposlutnu svest (bezličnu odliku Ličnoga Boga) dobiješ transcendentalnu spoznaju Bezličnog Brahmana (ono o čemu ti govoriš, ta stvar postoji, realna je al nije poslednja reč u transcendenciji, već početna, i uzgred, nepoželjna). To jeste transcendencija al tek njen vid koji se prikazuje na prvim stupnjevima duhovne spznaje Apsoluta. Ako osoba dalje napreduje spoznaće lokalizovanu odliku Brahmana (Paramatma) a potom i Ličnu odliku (Bhagavan - jedan Bog u svom izvornom Ličnom obliku) - kada "ja jesam" znači ja jesam sluga Boga, Njegov večno odvojeni delić - to je izvorni, večni i nepromenljivi identitet duše (svarupa).

Dakle, osoba samosvešću zna da ona jeste, a ne da je odvojena ili da nije odvojena; a šta jeste to - zavisi od nivoa lične spoznaje. sve do one konačne.

To je razlika između personalističkog i impersonalističkog viđenja Apsoluta, (Aposlut je i jedno i drugo) zavisi samo od zrelosti spoznaje onoga koji je "ja jesam" koje ako se primeni na materijalno postojanje i pogrešnu identifikaciju sa materijalnim telom ima odliku iluzije, ako se primeni na bezlični Brahman i pogrešnu identifikaciju jastva sa Njim - ima odliku "večnosti" (sat); na Paramatmu odliku večnosti i istiinitosti (sat-cit) i na spoznaju da je sluga Božiji, njegov večno odvojeni delić, ima odliku večnosti, istinitosti i blaženosti (sat-cit-ananda).

Dakle, "ja jesam" u krajnjoj spoznaji uključuje i spoznaju o istovremenoj jedinstvenosti i individualnosti (odvojenost koja ne remeti jedinstvo), jer smo mi, živa bića, večno odvojeni delići -Boga; i "večno" i "odvojeni" i "delići", svo troje a ne samo jedno od toga ili neka dvojna kombinacija toga.

[Kartikeya]

adriatic kaže:

ERGO: Bog (kao Apsolut) ne može biti osoba.

Ne može čak biti ni biće, jer bih onda ja uvijek mogao zamisliti veće i moćnije biće od Boga.

ERGO: (što proizilazi iz predhodnog objašenjenja) ne samo da Bog može biti, osoba, Ličnost, već On to i jeste.

Kakve veze ima tvoje mašta sa tim šta je Bog? Kakve veze ima tvoja mašta čak i sa mojom (ili bilo čijom drugom) ličnošću ili bićem? To što ti maštaš ne menja moju ličnost i moje biće. Ono što oseća bilo ko indivudualno, ne oseća i neko drugi, dakle mi jesmo individue, ali i pored toga postoji nivo jedinstvenosti svih u jednoj celini.

[r0nin]

mmamma kaže:

postoji

Pa gdje je?

[Nemruth Dagi]

Kartikeya kaže:

ERGO: (što proizilazi iz predhodnog objašenjenja) ne samo da Bog može biti, osoba, Ličnost, već On to i jeste.

Kakve veze ima tvoje mašta sa tim šta je Bog? Kakve veze ima tvoja mašta čak i sa mojom (ili bilo čijom drugom) ličnošću ili bićem? To što ti maštaš ne menja moju ličnost i moje biće. Ono što oseća bilo ko indivudualno, ne oseća i neko drugi, dakle mi jesmo individue, ali i pored toga postoji nivo jedinstvenosti svih u jednoj celini.

Da nije zez da je Bog skup više ličnosti i da djeluje kao cjelina?

[adriatic]

Kartikeya kaže:

Svest o vlastitom postojanju a ne o odvojenosti je samosvest.

Svijest o vlastitom postojanju jest svijest o odvojenosti.

Žao mi je što to ne možeš shvatiti.

[adriatic]

Kartikeya kaže:

...ne samo da Bog može biti, osoba, Ličnost, već On to i jeste.

Ja tebi nudim (logične) argumente -
ti meni dogme.
Dakle komunikacija je nemoguća.

[Kartikeya]

Nemruth Dagi kaže:

Da nije zez da je Bog skup više ličnosti i da djeluje kao cjelina?

Bog se ispoljava u tri vida i bezbroj oblika u jednoj nepodvojenoj suštini. Dakle On je Jedan, a ispoljava se u tri vida i bezbroj različitih oblika.

[Kartikeya]

adriatic kaže:

Svijest o vlastitom postojanju jest svijest o odvojenosti.

Žao mi je što to ne možeš shvatiti.

Dabome da shvatam, samo shvatam i šire od toga i više od toga i dublje od toga uprošćenog i jednostranog poimanja, a to je ono što ti, izgleda - ne shvtaš!

Imaš li ti šta da prigovoriš konkretno na gore kazato i objašnjeno osim što ponavljaš tvrdnju čiji su ti nedostaci i nepotpunosti već jasno obrazložene? To da smo odvojeni je samo fragment od sveukupne istinitosti, jer jesmo odvojeni ali jesmo i jedinstveni i to - istovremeno a na način koji sam delimično opisao.

Stanje stopljenosti sa Apsolutom (Univerzalna Svest u Šankaraćarjinoj impersonalističkoj filosofiji, ili neutralno stanje ništavila /koje je prilično ispod čak i te Šankaraćarjine impersonalne spoznaje/ u Budustičkoj nirvani) jesu delovi realnosti u kojoj imaju svoje mesto kao što i materijalna realnost ima svoje mesto i ulogu - prvi je čak vid Apsoluta a drugi je na granici između materijalnog i transcendentalnog - predstavljaju samo delimičnu, dakle nepotpunu, viziju sveukupne realnosti sa stanovišta onoga ko je spoznaje. Puno znanje podrazumeva znati šta je znanje i šta je neznanje i razliku između njih.

[Kartikeya]

adriatic kaže:

Ja tebi nudim (logične) argumente -
ti meni dogme.
Dakle komunikacija je nemoguća.

Tebi su ponuđeni i logički argumenti a i puno više od toga, za razliku od tebe koji nudiš samo vrlo ograničene, fragmentirane i jednostrane logičke argumente koji važe samo uz određene predpostavke, uz određeni pogled na svet i paradigmu iz koje se posmatra svet. Šta je nelogično u primerima koje sam naveo? I šta to nisam uvažio u tvojim "logičkim" argumentima? Objasnio sam i ograničenja, nedostatke, jednostranosti, logike koju si izneo, ali je nisam odbacio već samo odbio da niži vid spoznaje predpostavim višem vidu.

Duhovnost i transcendencija nisu tek i samo logičke discipline pa da se potvrđuju samo logikom (iako logika tu ima svoje mesto), već pre svega spoznajne, tiču se svesti a ne samo racija,tj. logike. Potraga za istinom putem filosofske spekulacije se svodi na logiku; jedan od vrlo sporih, vrlo dugih puteva i puteva koji mogu u svom krajnjem vidu stići tek do impersonalnog shvatanja Apsolutne Istine. Ali nije jedini, a ni najobuhvatniji način spoznaje Apsoluta, tu su mistika i devocijska duhovnost sa svojim metodom koji, uključuje i logiku, ali je kud i kamo prevazilazi....

Zatim šta razumeš pod "dogmom" Ako je to Bogom otkrivena Istina (koju iskustveno može svako da potvrdi) koja se ne može otkriti ninakoji drugi način, pa ni logikom (ali se može logikom razumeti i sveščću potvrditi) šta bi bilo to nevaljano u ponudi takve Istine? I koja je to prednost ograničavanja sebe, drugih i sveta samo na domet čistog ljudskog uma (Kant je davno napiso "kritiku čistog uma") U čeme bi bila prednost logike (koja je vrlo, vrlo ograničena) nad objavom i ličnim osvedočenjem u krajni vid Apsolutne Istine?