Kako uspostaviti autoritet u razredu?

[jednokratna nika]

totallyconfused kaže:

A tako sam i ja nosila kad sam išla u školu, pa su mi leđa sasvim ok.

a vidis, moja recimo nisu.

[kajpa]

jednokratni nik kaže:

a vidis, moja recimo nisu.

Tesko da ti je to samo od skolske torbe, osim ako nisi hodala par sati dnevno u/iz skole.

[Dalaj Sanja]

Sepulchrave kaže:

Najbolje je uspostaviti nekoliko jednostavnih i široko primjenjivih pravila (ne više od pet) koja nisu preapstraktna pa onda kažnjavati njihovo kršenje.

Npr.:
- Kad nastavnik uđe u učionicu, učenici moraju biti na svojim mjestima i imati pripremljen materijal za nastavu.
- Učionica se mora održavati čistom i urednom, što nadgledaju redari.
- Ako netko želi govoriti, treba dići ruku i čekati da mu/joj nastavnik dade odobrenje.
- Zabranjeno je korištenje mobilnih telefona i drugih uređaja na satu.
- Poštovanje prema sebi, ostalim učenicima i nastavniku.

Kuku i lele
Ja prva ne bih poštovala nastavnika koji očekuje a priori poštovanje, a da ga nije zaslužio

Poštovanje se zaslužuje. Nastavnik koji ovako frekventno koristi reč "mora" je neko koga učenici mogu možda slušati iz straha, ali ga svakako ne poštuju i nije im autoritet.
Učionica se ne mora držati čistom - ali je dobro i korisno za sve da bude čista.

Nekad će baš onaj najmirniji učenik nastradati, ali ako njemu oprostiš, oni najgori će vidjeti da se mogu izvući i onda pravila možeš okačiti mačku o rep. Kazne moraju biti razmjerne i primjerene. Nekad je to usmeno ispitivanje (uz namjerno teža pitanja ), nekad prekid zabavnih aktivnosti za cijeli razred i prešaltavanje na dosadne zadatke, nekad teža dodatna zadaća.

Dakle, škola kao kazna.
Zadaci kao kazna.
Zloupotreba pozicije nadmoći (namerno teža pitanja, isl.)


Profesor stiče autoritet upravo onda kada znanje uspe učenicima da približi kao nešto što je njihova prirodna potreba, a ne kao kaznu.
Kada boravak u školi uspe da učini prijatnim, a ne zastrašujućim, šabloniziranim i dosadnim.

Nastavnik stiče poštovanje učenika onda kada ih razume i poštuje njihov stav.
nastavnik stiče poštovanje onda kad je fleskibilan (ne popustljiv!), kada ima bolji pregled situacije od dece što mu omogućava da ih usmerava na način da oni to prepoznaju kao korisno usmeravanje.

Nastavnik koji nije konformista uvek će biti više poštovan od nastavnika konformiste.

Nastavnik kome su važniji učenici će uvek biti više poštovan od nastavnika kome je važniji nastavni plan i program.

Deca poštuju hrabrost, poštuju duhovitost, poštuju kreativnost, poštuju svestranost.
Deca, u suštini, poštuju znanje.

Ima toga dosta.

Rekao si da predaješ fiziku i hemiju - to nije dovoljno informacija.
Ono što je bitno je - kojoj deci predaješ? Koja je to škola?
Nije isto ako se radi o nekoj gimnaziji prirodnjačkog smera i umetničkoj srednjoj školi.

Kako vidiš svoju ulogu u školstvu, manchild? Zašto si u učionici?

[Sepulchrave]

Dalaj Sanja kaže:

Kuku i lele
Ja prva ne bih poštovala nastavnika koji očekuje a priori poštovanje, a da ga nije zaslužio

Poštovanje se zaslužuje. Nastavnik koji ovako frekventno koristi reč "mora" je neko koga učenici mogu možda slušati iz straha, ali ga svakako ne poštuju i nije im autoritet.

Da te pitam prvo, tražiš li i od policajca da ti se dokaže prije nego se zaustaviš kad upali rotirku s namjerom da te zaustavi? Hoćeš li i od suca tražiti dokazivanje prije nego ti može izreći presudu? Hipotetske situacije. Hoću reći, a to možda na ovoj temi vjerojatno jesam istaknuo, da ljudsko društvo funkcionira na temelju pozicija prema kojima moramo imati barem minimum poštovanja da bi one funkcionirale. Kako nastavnik može raditi ako učenici ne žele izvršavati zadatke koje im on zadaje? Najbolje da najprije skače kroz plamene obruče ne bi li najprije stekao njihovo poštovanje.

Nastavnik ima da radi svoj posao, djeca ima da slušaju što im se kaže. Poštovanje je tu sporedno. Imao sam i ja nastavnike koje nisam poštovao, ali sam ih svejedno slušao, inače mi badava odlazak u školu. I šablonizirani nastavnik ima autoritet a priori time jer je završio fakultet i ispunjava druge uvjete za to radno mjesto. Ili ćemo poštovati samo 5% najkvalitetnijih nastavnika, a ostale odbijati slušati?

[Dalaj Sanja]

Sepulchrave kaže:

Da te pitam prvo, tražiš li i od policajca da ti se dokaže prije nego se zaustaviš kad upali rotirku s namjerom da te zaustavi?

Ne poštujem autoritet policajca
To što se zaustavljam je zbog izbegavanja mogućih negativnih posledica.

Postavljač teme je postavio pitanje vezano za autoritet.
Autoritet koji se bazira na strahu je lažni autoritet.
To znači da te zaista ne poštuju - plaše te se. To nije isto.

Ali mi je zanimljivo kako se porediš s policajcem, jer mi je to upravo bila prva asocijacija - ovo je policajac, islednik, sudija - a ne učitelj (nastavnik, profesor)

Hoću reći, a to možda na ovoj temi vjerojatno jesam istaknuo, da ljudsko društvo funkcionira na temelju pozicija prema kojima moramo imati barem minimum poštovanja da bi one funkcionirale.

Ili kojima upravo trebamo odbiti poštovanje da bismo ih mogli menjati.
I robovlasništvo je funkcionisalo na temelju pozicija koje su za sebe zahtevale poštovanje, i Hitlerova Nemačka je tako funkcionisala

Kako nastavnik može raditi ako učenici ne žele izvršavati zadatke koje im on zadaje?

Nastavnik može raditi na tome da oni shvate da to u stvari žele, a ne na prisiljavanju da rade ono što ne žele.
Drugo - nastavnik nekad može prihvatiti da su učenici u pravu, i da neke stvari koje je on zamislio učenici ne moraju raditi - ako za to imaju dobre argumente.
To znači biti fleksibilan.
Fleksibilnost je suprotna dogmatizmu.
Time što sami nismo dogmate, podstičemo decu da i sami ne razmišljaju dogmatski, šablonski.
Time što tražimo argumente za odstupanje od predviđenog, učimo ih argumentaciji.
Time što poštujemo valjane argumente, učimo i njih takvom poštovanju.

Deca poštuju nastavnike koji ih neprestano uče i tim stvarima, pored predmeta koji predaju.

Najbolje da najprije skače kroz plamene obruče ne bi li najprije stekao njihovo poštovanje.

To je zabava.
Učenike treba motivisati.
Motivisati i zabavljati nije isto.

Recimo, ovo je zabavljač.
S druge strane, ovo je motivator. To je autoritet.

Nastavnik ima da radi svoj posao, djeca ima da slušaju što im se kaže.

To onda nije nastavnik, nego robot, deca nisu deca nego psi, a proces nije učenje nego dresura

Poštovanje je tu sporedno.

Poštovanje nije ni ključno ni sporedno, ono je redovan produkt kvalitetnog i profesionalnog rada s decom

I šablonizirani nastavnik ima autoritet a priori time jer je završio fakultet i ispunjava druge uvjete za to radno mjesto.

Ili ćemo poštovati samo 5% najkvalitetnijih nastavnika, a ostale odbijati slušati?

Da.
To je prvi korak ka reformi društva.
Poštovati kvalitet, odbiti poslušnost škartu.

[Dalaj Sanja]

Sad, mislim da je dobro da deca imaju i šablonizovane nastavnike, i nastavnike dogmate, i nastavnike diktatore i nastavnike totalitariste - jer oni deci omogućavaju upravo da uče kako da se odupiru šabloniziranju, dogmama, diktaturama, isl

[Dalaj Sanja]

Sepulchrave kaže:

Nastavnik ima da radi svoj posao

Čekaj, hajmo samo na ovo.

Šta je posao nastavnika?

[Sepulchrave]

Dalaj Sanja kaže:

Ne poštujem autoritet policajca
To što se zaustavljam je zbog izbegavanja mogućih negativnih posledica.

Mislim da je svakom policajcu to dovoljno dobro. Posao obavljen, što ćeš još. Tako i nastavnik. Cilj je obaviti posao, zaraditi plaću i otići doma na kraju radnog vremena. Pritom sačuvati psihičko zdravlje. Ako ga učenici vole, to mu čini posao ugodnijim. Ali da se i bez toga.

Dalaj Sanja kaže:

Ili kojima upravo trebamo odbiti poštovanje da bismo ih mogli menjati.
I robovlasništvo je funkcionisalo na temelju pozicija koje su za sebe zahtevale poštovanje, i Hitlerova Nemačka je tako funkcionisala

Zanimljiv primjer, jer upravo je Hitler svojim djelima zaslužio poštovanje njemačkoga naroda. Ako je legitimnost njegovog dolaska na vlast sumnjiva, mase nisu imale ništa protiv. Zapravo su ga mase voljele, a njegovi suradnici u svojim memoarima dizali u nebesa. Mislim da bi bio uspješan nastavnik; prema onom što sam o njemu pročitao, znao je kako ljude navesti da rade ono što on želi, pa i cijele države su mu predavali u nekim slučajevima bez vojnog otpora.

Dalaj Sanja kaže:

Nastavnik može raditi na tome da oni shvate da to u stvari žele, a ne na prisiljavanju da rade ono što ne žele.
Drugo - nastavnik nekad može prihvatiti da su učenici u pravu, i da neke stvari koje je on zamislio učenici ne moraju raditi - ako za to imaju dobre argumente.

Da pitaš učenike, oni ne bi ništa radili i išli bi doma.

Zaboravljaš da se radi o državnoj školi, a tu treba poštovati kurikulum i nastavni plan. Nema puno prostora za promjenu sadržaja, bar ne službeno, inspekcija za to nema puno sluha. Uostalom, sustav mora biti posložen tako da je prosjek dovoljan. Ne može samo 5% najboljih raditi jer ih onda nema dovoljno i onda nema obrazovanja. Trebamo tisuće i tisuće nastavnika, teško da će baš svi biti izvrsni. Ja ne kažem da je kreativna nastava koja izaziva poštovanje loša stvar, samo kažem da je teško ostvariva jer ovisi o puno kriterija. Nisu svi za to sposobni. Moram malo braniti mediokritete u skladu sa svojim potpisom.

Dalaj Sanja kaže:

Čekaj, hajmo samo na ovo.

Šta je posao nastavnika?

Najsuhoparnija moguća definicija – uloga neposrednog odgojno-obrazovnog rada jest provesti nastavni plan i program kroz školsku godinu i vrednovati učenike na temelju njihovog naučenog znanja i odnosa prema radu. Pravilnici o školstvu ne kažu ništa o stjecanju poštovanja i zanimljivoj nastavi. To je bonus i nadgradnja.

Hej, ipak smo se poboljšali od vremena kad je obrazovanje bilo jednako prepisivanju Biblije po čitav dan.

[Dalaj Sanja]

Sepulchrave kaže:

Mislim da je svakom policajcu to dovoljno dobro. Posao obavljen, što ćeš još. Tako i nastavnik. Cilj je obaviti posao, zaraditi plaću i otići doma na kraju radnog vremena.

Ok, da mi je ovo cilj, bila bih političar ili pevaljka - pare su mnogo veće, domova bude više i na atraktivnijim su lokacijama, a radno vreme je fleksibilno.

Drugim rečima, ako ti je to cilj - pogrešno si zanimanje odabrao.
Šta predaješ?

Zanimljiv primjer, jer upravo je Hitler svojim djelima zaslužio poštovanje njemačkoga naroda. Ako je legitimnost njegovog dolaska na vlast sumnjiva, mase nisu imale ništa protiv. Zapravo su ga mase voljele, a njegovi suradnici u svojim memoarima dizali u nebesa. Mislim da bi bio uspješan nastavnik; prema onom što sam o njemu pročitao, znao je kako ljude navesti da rade ono što on želi, pa i cijele države su mu predavali u nekim slučajevima bez vojnog otpora.

Ali upravo ovo boldano je ono što ti nameravaš postići, a čemu se ja protivim - dresura.
Hitler je bio manipulator.
Dobar nastavnik to ne mora da bude (i najčešće i nije).
Dalje, većina Nemaca je poštovala Hitlera - oni koji su poštovali silu, šablon, egotrip.
Bilo je i neposlušnih, koji ga nisu poštovali.

Samo neposlušna deca mogu biti bolja od svojih roditelja, samo neposlušan đak može biti bolji od svoga učitelja.

Da pitaš učenike, oni ne bi ništa radili i išli bi doma.

In fact, često pitam učenike i nebrojeno puta sam dobila zanimljive predloge (svega par puta taj da idu doma).
Neretko sam se zadržavala u školi i nakon isteka radnog vremena, na njihovo insistiranje.
Neretko smo dogovarali nalaženje grupe mimo škole i mimo nastave radi rada na nekim stvarima kojima nismo stizali da se posvetimo za vreme časa.

Deca imaju prirodnu potrebu da uče.
Deca su prirodno znatiželjna.
kad nalete na nekoga ko izlazi u susret tim njihovim potrebama, vrlo su voljni da to iskoriste.

Zaboravljaš da se radi o državnoj školi, a tu treba poštovati kurikulum i nastavni plan.

Osim ako ne poštuješ, kao što ga ja nisam poštovala
Vešt nastavnik će uvek naći način da nadigra sistem, na korist đaka. I znanja.

Nema puno prostora za promjenu sadržaja, bar ne službeno, inspekcija za to nema puno sluha.

I to se da odigrati. Ali ne možeš menjati sistem a da nisi spreman na rizike.

Uostalom, sustav mora biti posložen tako da je prosjek dovoljan.

Mhm, da, ali profesor koji se trudi motivisati učenike ali nije baš vešt u tome je prosek.
Onaj koga nije briga za učenike je ispod proseka.

Ne može samo 5% najboljih raditi jer ih onda nema dovoljno i onda nema obrazovanja.

Ima obrazovanja.
Nema institucionalizovanog obrazovanja, to da - ali obrazovanja ima.
Misliš da ne postoji mogućnost učenja tvog predmeta van škole kao institucije?

Trebamo tisuće i tisuće nastavnika, teško da će baš svi biti izvrsni.

U eri informatike, škola u oblacima, online obrazovanja - kome su i zašto potrebne tisuće nastavnika?

Hej, ipak smo se poboljšali od vremena kad je obrazovanje bilo jednako prepisivanju Biblije po čitav dan.

Pa nismo, u stvari.
Cilj celodnevnog prepisivanja Biblije je bilo osposobljavanje budućih sveštenika za:
a) čitanje i pisanje
b) poznavanje Biblije

To jest, škola ih je osposobljavala za život (taj koji su odabrali da će živeti, ili je neko drugi za njih to odabrao, whatever)

Koliko predmet koji ti predaješ osposobljava tvoje đake za život?

[Dalaj Sanja]

Aha, ok, sad tek vidim potpis
Eh, Salijeri, Salijeri...

[Sepulchrave]

Dalaj Sanja kaže:

Drugim rečima, ako ti je to cilj - pogrešno si zanimanje odabrao.
Šta predaješ?

S neskrivenim uzdahom olakšanja pozdravit ćeš informaciju da više ne radim kao nastavnik. Isto tako ćeš u nevjerici uskliknuti na činjenicu da su razni ravnatelji i prosvjetni mentori pohvalili moju nastavu i ustvrdili da je zanimljiva i kreativna. Jedino stjecanje autoriteta, tu je škripalo. Nažalost, zapala me škola gdje je prosječan učenik takav da sve humanističke ideje o školstvu padaju u vodu. Badava kreativna nastava kad učenici imaju otpor već prema bivanju u školi. Probao sam oblikovati nastavu na temelju njihovih omiljenih pjesama, serija, celebriteta – ni najmanjeg interesa nije bilo. Predavao sam engleski – zadnja rupa na svirali u školi u kojoj učenike ne zanimaju ni predmeti struke koju su upisali. Onda treba posegnuti za drugačijim mjerama.

Na kraju sam to riješio da sam držao predavanje petorici zainteresiranih učenika, dok sam druge pustio da rade što žele tako dugo dok me ne ometaju. Takvo dugoročno službovanje dovelo bi me do otkaza, ali sam se izbavio od tamo dovoljno rano.

Dalaj Sanja kaže:

Samo neposlušna deca mogu biti bolja od svojih roditelja, samo neposlušan đak može biti bolji od svoga učitelja.

Hmm, ideološki se ne mogu složiti. Nema što učenik biti neposlušan svom mentoru. Mentor je mudriji i vidi cijelu sliku, a učenik ne može iz svog ugla sagledati zašto je neki naizgled bezvezni zadatak zapravo dobar za njega. To uglavnom shvaća tek kada odraste. Sistem mentor-učenik postoji od davnina; na taj način prenosile su se najveće filozofske, religijske i borilačke tajne – još od stare Grčke, Kine, Japana. U Japanu se sistem senpai-kōhai poštuje još dan-danas u mnogim disciplinama i zasniva se upravo na tome da učitelj zna što je najbolje za učenika, a ovaj ga mora slušati.

Preispitivanje može doći tek kasnije, kad se upije svo znanje koje učitelj može prenijeti. Informirano buntovništvo, e to je već nešto. Neposlušnost i buntovništvo bez znanja jer najveća greška koju jedan učenik sebi može napraviti.

Dalaj Sanja kaže:

In fact, često pitam učenike i nebrojeno puta sam dobila zanimljive predloge (svega par puta taj da idu doma).
Neretko sam se zadržavala u školi i nakon isteka radnog vremena, na njihovo insistiranje.
Neretko smo dogovarali nalaženje grupe mimo škole i mimo nastave radi rada na nekim stvarima kojima nismo stizali da se posvetimo za vreme časa.

Radi se o gimnaziji?

Dalaj Sanja kaže:

Deca imaju prirodnu potrebu da uče.
Deca su prirodno znatiželjna.

Imaju i potrebe za fejsom i ljubavnim vezicama i ispijanjem kava i bavljenjem raznim glupostima. To ne znači da im sve od toga treba dopuštati, posebno ne za vrijeme nastave. Učenje zauzima tek mali dio njihovih potreba.

Dalaj Sanja kaže:

Koliko predmet koji ti predaješ osposobljava tvoje đake za život?

To je strani jezik. Djeca jezik još najmanje nauče u školi, pa i ja sam najviše naučio iz TV-a zapravo, škola tek dodatno izbrusi gramatiku. Razred s 30 učenika ionako nije pogodni uvjet za učenje stranog jezika. Koliko osposobljava za život? Pa, otprilike koliko to učenici žele. Ja samo predajem znanje, na njima je da ga iskoriste ili ne. To je ono što nikad nisam mogao, preodgajati nekog. Bio bih najsretniji kad bi škola bila samo obrazovna ustanova, bez onog odgojnog dijela.

Dalaj Sanja kaže:

Aha, ok, sad tek vidim potpis
Eh, Salijeri, Salijeri...

Ja te razrješujem!

[Emericzy]

Dalaj Sanja, ti pričaš o nastavničkom pozivu kao posebnoj, maltene svećenićkoj vokaciji koja se odabire iz ljubavi i predanosti i nadarenosti za predavanje i ljubavi prema djeci. Takvih ljudi u svakoj državi ima deset na sto tisuća. A treba ih bar sto. Znači, na jednog posvećenog imamo devet onih kojima je to jednostavno posao kao svaki drugi.

Istovremeno, imamo pedagogiju namijenjenu baš takvim rijetkim egzamplarima. I realnost koja je sasvim drukčija. I zato nam škola ne funkcionira. Kad budemo imali školu koja je prilagođena realnosti, i uspjeh djece u njoj bit će bolji nego što je danas.

[Sepulchrave]

Zanimljivo je da se upravo u nastavničkom zvanju nekako najviše naglašava taj element poziva, predanosti i požrtvovnosti. Nastavnici imaju prilike raditi s djecom i to bi samo po sebi trebalo biti nekakva nagrada, pritom treba izdržati svakakve apsurdne administrativne i materijalne uvjete u hrvatskom školstvu jer se, eto, ipak radi s djecom.

Ja, recimo, ni od svećenika ne tražim da svoj sveti red shvate kao životni poziv. I to je zanat kao i svaki drugi, može se korektno obavljati i ako se čovjek od njega potpuno emocionalno odvoji.

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

Vešt nastavnik će uvek naći način da nadigra sistem, na korist đaka. I znanja.

Još mi samo reci zašto bi to činio?

Da pogodim: iz idealizma. Entuzijazma. Buahahahaha... to će biti tvoj odgovor.

A pravi je zato što su toliki egotriperi i toliko oholi da sebe smatraju boljima i vrednijima od drugih i to stalno ističu. Kao i ti ovdje.

Ovakvi kao ti najgori su mogući nastavnici. Puna usta ljubavi za posao i djecu, rezultati nula. Ne kažem da si ti takva, nego da si ovi gorljivi najžešći luzeri. Nagledala sam se toga. Stalno frustrirani što oni takvi divni i prenajbolji ne dobivaju dovoljno priznanja i nemaju sljedbenike.

A ti, micica, primijeni svoju medicinu na život i idi kaži svom ravnatelju da ga nećeš poštovati kao nadređenog sve dok ti ne dokaže da tvoje poštovanje zaslužuje. Zatim to isto kaži inspektoru, a onda ministru. Kladim se da će se sva trojica živi polomiti ne bi li ti dokazali da zaslužuju baš tvoje oh! poštovanje. Pokaži svojim učenicima vlastitim primjerom kako se poštovanje ne daje nametnutom autoritetu, nego samo prema zasluzi. I kako si ti sva tako cool.

[Dalaj Sanja]

Sepulchrave kaže:

S neskrivenim uzdahom olakšanja pozdravit ćeš informaciju da više ne radim kao nastavnik.

Hahah, pa ne, zašto bih?
Rekla sam maločas da je to dobar trening za decu

Isto tako ćeš u nevjerici uskliknuti na činjenicu da su razni ravnatelji i prosvjetni mentori pohvalili moju nastavu i ustvrdili da je zanimljiva i kreativna.

Pa nema neverice, zašto bi je bilo
Bilo bi neverice da si rekao da su deca pohvalila nastavu kao zanimljivu i kreativnu (ali ni tad to ne bi bilo neverovanje, nego sumnjičavost zbog toga što to nisi ranije pominjao u komentarima)

Jedino stjecanje autoriteta, tu je škripalo. Nažalost, zapala me škola gdje je prosječan učenik takav da sve humanističke ideje o školstvu padaju u vodu. Badava kreativna nastava kad učenici imaju otpor već prema bivanju u školi. Probao sam oblikovati nastavu na temelju njihovih omiljenih pjesama, serija, celebriteta – ni najmanjeg interesa nije bilo. Predavao sam engleski – zadnja rupa na svirali u školi u kojoj učenike ne zanimaju ni predmeti struke koju su upisali. Onda treba posegnuti za drugačijim mjerama.

E, pa pazi, zato ja i pitam koja je škola u pitanju. Sistem je loš, hajde da se oko toga najpre složimo - engleski jezik u nekoj zanatskoj školi je, ako ne bespotreban, a ono malo značajan predmet.
Kao što su fizika i hemija u umetničkoj školi.

Na kraju sam to riješio da sam držao predavanje petorici zainteresiranih učenika, dok sam druge pustio da rade što žele tako dugo dok me ne ometaju. Takvo dugoročno službovanje dovelo bi me do otkaza, ali sam se izbavio od tamo dovoljno rano.

Po meni je to sasvim ok. Ne vidim zašto bi te to dovelo do otkaza

Mada je dobro napustiti besmislen posao.

Preispitivanje može doći tek kasnije, kad se upije svo znanje koje učitelj može prenijeti. Informirano buntovništvo, e to je već nešto.

Na to sam i mislila.
No i đaci mogu biti informirani buntovnici.
Ja na proces sticanja znanja ne gledam kao na pretakanje iz jedne posude u drugu, nego kao na omogućavanje uslova za maksimalno iskorišćavanje razvojnih kapaciteta.
Tu spada i prenos znanja, ali prenos znanja nije sve.

Neposlušnost i buntovništvo bez znanja jer najveća greška koju jedan učenik sebi može napraviti.

Na greškama se uči

Radi se o gimnaziji?

Erhm, ne, u stvari se radi o osnovnoj školi
Mada sam sa srednjoškolcima radila dramske radionice, i tu je saradnja bila odlična.

To je strani jezik. Djeca jezik još najmanje nauče u školi, pa i ja sam najviše naučio iz TV-a zapravo, škola tek dodatno izbrusi gramatiku. Razred s 30 učenika ionako nije pogodni uvjet za učenje stranog jezika.

Sve stoji. Čemu onda to?
Da bismo mi imali posao i primali platu?
Ali onda treba da ljubiš noge tim učenicima zato što te trpe a svesni su koliko za tim nema nikakve realne potrebe

Koliko osposobljava za život? Pa, otprilike koliko to učenici žele.

Ma nije, realno gledajući, učenje jezika u školi te uvek osposobi za praktičnu upotrebu tog jezika za nijansu (ili više nijansi, zavisi od mnogo čega) manje nego što te za to osposobi aktivno slušanje tog jezika na tv-u ili u sredini u kojoj se on zvanično govori.

Bio bih najsretniji kad bi škola bila samo obrazovna ustanova, bez onog odgojnog dijela.

Ali to nije razdvojivo.

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

Još mi samo reci zašto bi to činio?

Zato što je to ispravno

A pravi je zato što su toliki egotriperi i toliko oholi da sebe smatraju boljima i vrednijima od drugih i to stalno ističu. Kao i ti ovdje.

Nije stvar u meni, nego u načinima na koje se nešto radi.
Neki načini su bolji od drugih.
Neki motivi su bolji od drugih.

Negde nakon treće godine rada u školi, uđe mi koleginica na čas da pozajmi nešto (ne sećam se više šta) a ja počinjem priču o tome "kako ćemo učiti nešto jako važno i nek zato dobro paze".
Ona me samo onako usput potapše po ramenu i kaže "Dođi kod mene sledeći čas" (sledećeg časa sam imala pauzu).
Odem kod nje, a ona radi istu nastvnu jedinicu - samo nigde nema toga "ovo je jako važno" i "pazite dobro" - nego postavlja problemsku situaciju, zaintrigira ih, neprestano ih drži aktivnima i zainteresovanima;
I njeni na kraju tog časa znaju mnogo bolje nego moji.
Posle me pitala "Je li tebi ovo bilo korisno?"
Šta misliš da sam joj rekla?
Da je egotriper koji se smatra boljim od mene?
Dafaq, pa jeste bila bolja od mene.
Rekla sam joj - hvala.
I počela da menjam način na koji radim.

Ovakvi kao ti najgori su mogući nastavnici. Puna usta ljubavi za posao i djecu, rezultati nula.

Ne znam na šta misliš pod rezultatima?
Rezultate jednog ili dva učenika na nekim takmičenjima?
Ili dugoročne rezultate tipa - tvoj bivši đak je sad odrastao čovek, sretneš ga na ulici i on te pozdravlja i zahvaljuje (i navodi šta mu je bilo naročito značajno), i to je pravilo sa uglavnom svim tvojim đacima?

Ne kažem da si ti takva, nego da si ovi gorljivi najžešći luzeri. Nagledala sam se toga. Stalno frustrirani što oni takvi divni i prenajbolji ne dobivaju dovoljno priznanja i nemaju sljedbenike.

Opet, ja se nisam toga nagledala - kreativni ljudi uglavnom dobijaju više priznanja (od učenika, roditelja, lokalne zajednice isl).
Učenička su najbitnija.
Šta bi bili sledbenici?
Ti imaš nekakve sledbenike?

A ti, micica, primijeni svoju medicinu na život i idi kaži svom ravnatelju da ga nećeš poštovati kao nadređenog sve dok ti ne dokaže da tvoje poštovanje zaslužuje.

Ja to i kažem
Jedan je čak zaslužio poštovanje, jer je davao maksimalnu slobodui podršku kreativnim učiteljima/nastavnicima. Kod njega si mogao da realizuješ sve što zamisliš.

Zatim to isto kaži inspektoru, a onda ministru.

In fact, dobro sam prošla s inspektorom.

Imamo novog ministra, čini se da će biti ok, videćemo.
(ovaj je iz Petnice, zato pretpostavljam valjanost)

Pokaži svojim učenicima vlastitim primjerom kako se poštovanje ne daje nametnutom autoritetu, nego samo prema zasluzi.

Pa pokazujem

[Dalaj Sanja]

Emericzy kaže:

Takvih ljudi u svakoj državi ima deset na sto tisuća. A treba ih bar sto.

Zašto?
Kome i zašto trebaju?
Siguran si da je organizovani sistem školstva ovakav kakav imamo nužnost?

Istovremeno, imamo pedagogiju namijenjenu baš takvim rijetkim egzamplarima. I realnost koja je sasvim drukčija.

Nije li realnost takva da to što deca mogu naučiti u školi većinom mogu (i to efikasnije) naučiti mimo školskog sistema?
Ko to onda ima potrebu za onih 100?

Kojoj se realnosti treba prilagođavati škola?

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

Zato što je to ispravno

Samo da potvrdimo: ispravno je, kažeš, ginuti na barikadama u borbi protiv sustava, izigravajući sustav, a u korist znanja?

Samo izvoli.

Tko želi znanje, steći će ga i unutar sustava i izvan njega. Nisi li sama govorila o tome kako je danas informacija i znanje dostupnije nego ikad?

Još si govorila o tome kako su djeca prirodno znatiželjna i imaju usađenu želju za učenjem.

Zaboravila si da su djeca jednako tako prirodno... well... glupa i lijena. Svi ovi odrasli glupi ljudi bili su, nećeš vjerovati, glupa djeca. Glupa i nesposobna djeca postoje ma koliko se metodičari i pedagozi zgražali nad ovom mojom konstatacijom.

Njihova želja za učenjem usmjerena je na učenje nekih drugih, većinom ne obrazovnih sadržaja.

Neka nama odlikaša, jer svi smo tako oh! pametni i sposobni.

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

Zašto?
Kome i zašto trebaju?

Jel se praviš bedasta? Pa ti govoriš da trebaju. Ti govoriš o nastavniku kao o svećeniku, magu, vraču, idealistu i entuzijastu, motivatoru, prosvjetitelju, gorljivom pregaocu, kome je nastava vokacija, a ne zanimanje.

Siguran si da je organizovani sistem školstva ovakav kakav imamo nužnost?

Siguran je da je realnost, koliko vidim. A oni gore opisani tebi trebaju da bi se takva realnost promijenila.

Nije li realnost takva da to što deca mogu naučiti u školi većinom mogu (i to efikasnije) naučiti mimo školskog sistema?
Ko to onda ima potrebu za onih 100?

Zajebavaš se? Pa ti ovdje navještaš evanđelje prosvjetara, vrlo je očito da ti imaš potrebu za njima. Prozirne su ti te retoričke smicalice. Misliš, ako si stavila dovoljno upitnika da smo zaboravili što si prije pisala.

Kojoj se realnosti treba prilagođavati škola?

Khhhm... životu?

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

Samo da potvrdimo: ispravno je, kažeš, ginuti na barikadama u borbi protiv sustava, izigravajući sustav, a u korist znanja?

Samo izvoli.

Nije baš da se "gine", ne znam čemu to dramatiziranje

Bila na ovoj tribini, i nakon što je Ana govorila o standardima i značaju šabloniziranja, i istovremenoj potrebi za kreativnim nastavnicima, ja se javim pa kažem - pa da, ali to dvoje je uskladivo samo ako mi zaobilazimo pravila koja vi postavljate.
Ona se nasmeje i kaže "pa da, to se od vas, nezvanično, i očekuje".

Tko želi znanje, steći će ga i unutar sustava i izvan njega. Nisi li sama govorila o tome kako je danas informacija i znanje dostupnije nego ikad?

Pa da, upravo to pričam.
Ako ti nisi neko koga bi učenici tražili radi znanja i da nisi u sistemu - koja je tvoja uloga u sistemu?
Osim da ih učiš da budu poslušni sistemu, ma kakav da je.

Još si govorila o tome kako su djeca prirodno znatiželjna i imaju usađenu želju za učenjem.

Da

Zaboravila si da su djeca jednako tako prirodno... well... glupa i lijena.

Ovako, imaš decu s poremećajima, mentalno zaostalu i slično - i tu sam apsolutno protiv inkluzije, takvoj deci je potrebna specijalna pažnja i intenzivan rad s ljudima koji su stručno osposobljeni da rade s njima.

No ako govorimo o deci koja ne padaju u tu kategoriju - da, ima glupljih i ima pametnijih.
No ima li ih koji su bez ikakvog interesa i bez ikakvog talenta?
Nema.
Svako dete ima nešto u čemu može biti dobro. I u tome ga treba podsticati.
I ne treba ga u tome saplitati.

Recimo, za 18 godina u učionici, samo sam jednom poklonila ocene. Klinac je zaista bio ne baš pametan, ali je bio sjajan u fudbalu - no ovde uslovljavaju decu da moraju biti najmanje vrlodobri da bi mogli igrati za prestižnije klubove.
I šta je trebalo da uradim, da mu dam realnu ocenu znanja i time mu onemogućim da se bavi onim u čemu je dobar samo zato da bih ispoštovala usran sistem?
Jebo sistem.
Objasnila razredu kako stoje stvari - njegova poklonjena ocena ne ugrožava nikoga od njih. On im neće time oteti poziciju pri upisu u neku srednju školu, jer ga to ne zanima. Ocena mu se poklanja da bi mogao šutirati loptu. Jebiga.
Pitaš decu slažu li se - svi se redom slažu.

Svi ovi odrasli glupi ljudi bili su, nećeš vjerovati, glupa djeca.

Da, ali glupi, pokvareni i beskorisni ili opasni ljudi nisu nužno bili deca od koje nisi mogao izvući nešto što bi ih učinilo korisnima, dobrima, poštenima, vrednima.
Pitanje je i šta znači "glup". Mocart nije bio baš najbistriji, kažu.
Mojoj ćerki ne ide fizika, poklonjena joj dvojka u prvom i drugom srednje.
Najbolja je iz umetničkih predmeta u umetničkoj školi. Bila izložba maturanata, i među njihovim radovima samo jedan rad mlađih učenika - njen rad.
Je li glupa?
Za fiziku jeste

Njihova želja za učenjem usmjerena je na učenje nekih drugih, većinom ne obrazovnih sadržaja.

Da.
Šta je tu problem? Dete, ili sistem koji ne uzima u obzir takvo dete?

Neka nama odlikaša, jer svi smo tako oh! pametni i sposobni.

Otkud sad odlikaši uđoše u priču?
Kakve veze imaju odlikaši s bilo čim?
Ja obično imam najmanje odlikaša