Kad odrasteš kod roditelja koji te ne vole...

[Shtefitza]

gea kaže:
ja nisam 'baba'... ja imam 18 godina i 4745 dana...

Koliko je to?

[plavva]

lucija kaže:
Ovo što si napisala je točno i ne želim zvučat nezahvalno (ovo je ipak moj cvileći topic pa da prostite....) ali nekako mi bez obzira na taj fakt tako jako fali toplina, razgovor, baza i sigurnost koju stječeš roditeljskom ljubavlju.

Gdje toga ima, da kupim sve zalihe?

vid kak cu ja sad bit pametna

znas di nadjes? svuda, ama bas svuda oko sebe, samo kad prestanes trazit tamo gdje NIKAD, NIKAD, NIKAD i NIKAD neces dobit, to jest kod svojih dragih roditelja.
pazi macko, sigurnost na kraju krajeva imas u sebi i mozes ti misliti sto god zelis, ali netko tko se sam!!!!! odskolovao na teskom faksu kao sto si to ti ucinila ima sigurnosti na izvoz.

mah... ja svoje roditelje danas obozavam. stvarno. evo, danas smo dragi i ja bili kod njih na rucku. sto je samo po sebi cirkus jer nam oni npr. nisu ni cestitali na vjencanju. prije godinu dana to bi me slomilo, sad im kazem da cemo o mojem braku pricati kada ONI budu spremni za to. e sad, zasto ja obozavam ljude koji su me tukli, ponizavali, vrijedjali i unistavali svaki tracak pozitivne slike koju sam imala o sebi? jer su oni jedini kojima ce to ikada vise u mom zivotu poci za rukom. nemaju oni pojma koliko sam ja jaka, isto kao sto ni tvoji nemaju pojma da si herkul od zene
a ima tu i nesto vaznije: ja danas cvrsto vjerujem da nitko, nitko pa cak ni moja sasava mama ne krece u zivot sa zeljom da ga ucini paklom svojoj djeci. jednostavno ne zna bolje, boji se, sama je slomljena. osim toga, ona nema blagog pojma sto mi je cinila, stvarno nema. i mislim da bi se, da se suoci s istinom, slomila. isto kao i moj stari.
sad, ja imam izbor: mrziti ih i ponoviti njihove greske na svojem djetetu ili nauciti oprastati i shvatiti da sam, da ga milijun puta jebes, em zrelija em pametnija od njih jer ja svojim strahovima ne dajem maha nego se s njima borim.

tak i ti. daj pogledaj sve sto si ucinila sa svojim zivotom i skuzit ces da su oni takvi, zajebani i neosjetljivi, tebi ucinili veliku uslugu jer su te natjerali da budes ovakva. a stvarno si krasna

[magic]

plavva kaže:

tak i ti. daj pogledaj sve sto si ucinila sa svojim zivotom i skuzit ces da su oni takvi, zajebani i neosjetljivi, tebi ucinili veliku uslugu jer su te natjerali da budes ovakva. a stvarno si krasna

Idem odmah istuc Juniora, mozhda mu tako uchinim bolju uslugu

[magic]

oftopik ~ sestra mi je rekla da je moj lav jutros kad smo bili kod staraca u posjeti, zakopao pecheni krumpir u njihov dragocjeni trosjed

[plavva]

eeeeeeeeej... znas ti dobro sto sam mislila

[magic]

plavva kaže:
eeeeeeeeej... znas ti dobro sto sam mislila

za tebe i mudonju

[lucija]

Bercana kaže:
Joj babe, ote v'rit, sad ste me raspekmezile i padam u sevdah i hoce mi se poslat sto slinavih smajlija.

Cak padam na suludu pomisao da organiziram neki suludi pidzama party u rozim spavacicama sa puno tekile...

Sram vas sve bilo

Berci, nisi ni ti sva od jezičine, ima u tebi i srca ma znam ja to otprije, al da te malo onako, ma znaš...

Ja sam suluda isto i imam guba pidžamu na medeke, jel može?

[lucija]

Shtefitza kaže:
Grozno... kao da se radi o natjecanju koja od vas dvije ce se slomiti... HVala bogu da se nisi slomila ti, samo steta sto ti nije mogla oprostiti hrabrost...

Štefi, mislim da se i radi o natjecanju i o moći...

Meni je majka govorila da sam bezosjećajna kad se nisam slamala pod njezinom torturom. Za neke su ljude tuđa tuga, suze i bespomoćnost neka vrsta eliksira.

Emocionalni vampiri. Sjećam se kao derle sam imala filing da će se mama i tata pretvorit u čudovišta (obično vampire) i napast me. Zato noću nisam išla piškit, nego sam trpila cijelu noć...

Eh, al se meni ispovijeda... najte kaj zamerit...

[lucija]

Shtefitza kaže:
I meni se cini da je to najbolje rjesenje.

Svi lijepo dobiju svoju surogat majku, nitko nije sam niti prazan. Evo, magic, tebe cu usvojit ja. Ili moze Pesica, biraj! (Pesica, jel'da da se neces ljutiti sto sam te kandidirala? )

Odlično!!!! A onda se prijavimo na Oprah show i možda dobijemo neku donaciju i svi budemo ne samo sretni i voljeni, nego bogati.

Vrijedi?

[lucija]

plavva kaže:
vid kak cu ja sad bit pametna

znas di nadjes? svuda, ama bas svuda oko sebe, samo kad prestanes trazit tamo gdje NIKAD, NIKAD, NIKAD i NIKAD neces dobit, to jest kod svojih dragih roditelja.
pazi macko, sigurnost na kraju krajeva imas u sebi i mozes ti misliti sto god zelis, ali netko tko se sam!!!!! odskolovao na teskom faksu kao sto si to ti ucinila ima sigurnosti na izvoz.

mah... ja svoje roditelje danas obozavam. stvarno. evo, danas smo dragi i ja bili kod njih na rucku. sto je samo po sebi cirkus jer nam oni npr. nisu ni cestitali na vjencanju. prije godinu dana to bi me slomilo, sad im kazem da cemo o mojem braku pricati kada ONI budu spremni za to. e sad, zasto ja obozavam ljude koji su me tukli, ponizavali, vrijedjali i unistavali svaki tracak pozitivne slike koju sam imala o sebi? jer su oni jedini kojima ce to ikada vise u mom zivotu poci za rukom. nemaju oni pojma koliko sam ja jaka, isto kao sto ni tvoji nemaju pojma da si herkul od zene
a ima tu i nesto vaznije: ja danas cvrsto vjerujem da nitko, nitko pa cak ni moja sasava mama ne krece u zivot sa zeljom da ga ucini paklom svojoj djeci. jednostavno ne zna bolje, boji se, sama je slomljena. osim toga, ona nema blagog pojma sto mi je cinila, stvarno nema. i mislim da bi se, da se suoci s istinom, slomila. isto kao i moj stari.
sad, ja imam izbor: mrziti ih i ponoviti njihove greske na svojem djetetu ili nauciti oprastati i shvatiti da sam, da ga milijun puta jebes, em zrelija em pametnija od njih jer ja svojim strahovima ne dajem maha nego se s njima borim.

tak i ti. daj pogledaj sve sto si ucinila sa svojim zivotom i skuzit ces da su oni takvi, zajebani i neosjetljivi, tebi ucinili veliku uslugu jer su te natjerali da budes ovakva. a stvarno si krasna

E, Plavva moja... svaka čast. Malo offtopic - onaj moj veliki baš kaže kako ste super ti i onaj tvoj, Garavi

Sve pet, sve jasno ko dan... još samo da prestane boljeti...

A za tvoj brak i roditeljsku nezainteresiranost - totalno mi je jasno; moji su skakali oko mog bivšeg, dok sam još dolazila k njima i dala se maltretirat.

Sad su upoznali mog velikog - nisu ga pitali ni što radi, zanemarili čovjeka...

Jer ja sam imala tog tipa, njima se sviđao (jer je lud ko i oni...) i sad kad sam to "prokockala" - ko me jebe. A i uostalom, ak neću igrat po njihovom; onda je svejedno.

Ma ne mrzim ja njih, niti mene brine što su oni bili, nego me eto stislo sve to skupa jer sam bila doma, predstavila Velikog...

I htjela bih reći - popušta... ali neću prenaglit. Iako sam puno bolje od kad sam sve ovo rekla...

[lucija]

magic kaže:
oftopik ~ sestra mi je rekla da je moj lav jutros kad smo bili kod staraca u posjeti, zakopao pecheni krumpir u njihov dragocjeni trosjed

Psi kuže stvari. Jedan miran pas - baset (jel se tako kaže) napao mog starog. Gazde ostale u čudu - star pas, 13 godina, nikad nije pomislio pokrenut se... al kad je vidio mog starog, izbezumio se.

[magic]

Mozhe li mi netko reci zashto je OnajGore mene kaznio i malim sisama

[lucija]

magic kaže:
Mozhe li mi netko reci zashto je OnajGore mene kaznio i malim sisama

To je pesici postalo jasno na jednom topicu na žk, mislim. O kontracepciji. Nek ti ona kaže kak je zaradila male sise

[Marakana]

Shtefitza kaže:


Ma gle ga!! Ish odavde!!

gea kaže:
khm... nemoj da ja tebi nekaj dodam....

-------------------------------------------------------

Ma može mi i tebe dodat.............Hvatam!!

[gea]

Maki, ja sad samo ne znam, jel da se ja bacim... il da ti dobacim Shtefitzu

[splicanka]

A luce, kosa mi se na glavi digla kad sam procitala tvoj post. Grozno je kad te ljudi koji bi te trebali podrzati i voljeti, jednostavno ne vole. Netko je savjetovao knjigu Otrovni Roditeljic (Toxic Parents), i mislim da je to fenomenalna knjiga jer ce ti puno toga razjasniti. Moj savjet ti je da knjigu citas zajedno sa psihlogom jer psiholog ti uvijek mozes dati i jednu drugu perspektivu i razjasniti ti stvari. Nemoj se bojati psihologa. Jako ti moze pomoci razumjeti zasto se tvoji tako ponasaju, i na koncu kako preci preko toga i imati svoj zivot. Svi problemi sa roditeljima me sjete na roditelje mog muza, jer oni misle da je njihov sin na ovom svijetu da bi sluzio njih i ispunjavao njihove zelje. Najgora stvar je to da su spremni doslovno odreci ga se ako ne zivi onako kako su oni zamislili. Ona knjiga Otrovni Roditelji plus jos neke druge u vezi kontrolirajucih roditelja i godina dana psihologa, puno toga su objasnile. U nasem slucaju je ispalo da su u muzevoj familiji neke stvari ponavljale kroz generacije. Mozda je to tako i kod tebe. Puno srice, i stvarno drzim fige da nadjes snage za razrijesiti sa prosloscu, i naci srecu i buducnosti (pogotov sa svojom djecom).

[Tija]

magic kaže:
Najbolje da vas ja svih usvojim

Oću i jaaa!!!

[el Torro]

lucija kaže:
Dragi moji forumaši od kad sam se rodila imam problema s roditeljima.

Bila sam plačljivo i osjetljivo dijete i moja je majka odlučila da sam «bezobrazna» i da se neće baviti mnome (u čemu ju je podržao i otac), pa me je ostavljala u kolicima na dvorištu da plačem i tome slično. Brigu su preuzeli djed i baka, koji su živjeli s nama. Oni su bili ok (iako dosta rezervirani da ne ulaze u konflikt s mojima), ali sam ja dobijala po glavi za svaki rat između njih; moje pernice, olovke i odjeća bili su ratište – otac bi mi radije uskratio neku potrebnu stvar, nego dozvolio baki da mi kupi nešto u vremenu kad su oni imali konflikt, ili kad su imali konflikt sa mnom. Skrivanje stvari, konspiracije, nestašice.. bili su moja svakidašnjica.

Kad se rodila moja seka, ona je postala «mamina i tatina» i ja sam stalno bila uspoređivana s njom na svoju štetu (normalno da dvomjesečna beba ne razbija čaše i ne pokida hlačice... ali njima je to bio prilično valjan argument...) i odbacivana. Bila sam u par navrata kod liječnika zbog psihosomatskih problema s disanjem (gušenje) i liječnici su govorili (vidjela sam to u medicinskim kartonima) da je riječ o ljubomori na mlađe dijete itd. Imala sam pet godina. Roditelji nisu ništa učinili. Bila sam jako mala (osam godina) kad sam shvatila da mi nitko ne može pomoć i da mi je bolje da se pobrinem za sebe, pa su gušenja prestala.

O zapostavljanjima i zlostavljanima raznih vrsta mi se ne da pisat – da ne oduljim ovaj post preko svake mjere. Pogledajte popis, izuzmite seksualno zlostavljanje i sve će vam biti jasno... nažalost... Uglavnom, bilo je prestrašno i roditelji nisu tajili da očekuju od mene da se udaljim iz kuće kad odrastem. Kao maloj, otac mi je to pričao u formi alegorije o ptićima koji izlete iz gnijezda i više nikad ne dođu pogledat svoje roditelje. Ja sam na to plakala, a on bi otišao i ostavio me u suzama.

U srednjoj su stvari bile grozne; tata je govorio da sam delikventna i luda i poslao me k psihologu; ja sam s radošću otišla jer sam vjerovala da mi žena može pomoć. Porazgovarale smo i rekla je da je sa mnom sve u redu, ali da misli da moji roditelji imaju ozbiljnjih problema i da neka dođu sa mnom idući put. Upozorila me na mogućnost nasilja ako im to kažem i neka to umotam u fini celofan; ja sam to probala i dobila premlaćivanje. Ni prvi ni zadnji put. Otac je rekao da neće njemu neka ženturača zabadat nos u život... I to je bilo to.

Ne znam da li da idem u detalje, je li uopće bitno; poanta je da sam otišla od kuće ko oparena čim sam završila srednju školu i krenula na fax. Nešto su me kao financirali (nisu mi pomogli da nađem stan, nisu se raspitali za dom, dali su mi 1000 kn i stavili na bus i na dušu rođacima), ali kad sam nakon dva mjeseca dobila stipendiju 500 kn, smatrali su da imam dovoljno za život (100 dem bio mi je samo stan), pa sam radila i studirala itd. U nekim periodima su mi se toliko smučili da nisam ni razgovarala s njima.

Kad sam se jednom rasplakala ocu da nemam za jaknu (ispiti, bila sam bolesna i nisam mogla raditi...) i da mi je zima, predložio mi je da prekinem studij jer sam očito "psihički labilna" što mu je bila izlika za svako odbijanje moje želje ili potrebe. (A nisam labilna, majkemi). Nisu imali puno love, ali seka je tada, kao srednjoškolka, imala par večenjih haljina, putovala je svuda okolo, tata joj je davao npr. za kazete (što meni nikad nije), imala je poneke kreatorske stvari itd.

Nisu ni oni imali idealne živote, ali su bili hladni i okrutni na svoje moje molbe. Pokušavala sam biti dobra, ne pričati, pričati, pisati pisma; točno se vidjelo kako uživaju u mojoj slabosti.

Sad radim, neovisna sam, daleko od njih, u zadnjih par godina bila sam nekoliko puta doma i skoro svaki put je bilo grozno.

Iako imam sretan život, dobar posao, dečka kojeg volim i koji je super, frendove, jako često osjećam prazninu u sebi, kao da dijete u meni vapi za roditeljskim zagrljajem; ja nikad od roditelja nisam čula nijednu lijepu o sebi.

U nekim trenutcima (osobito sad, nepunih dva tjedna nakon povratka iz njihove kuće u moj grad) to postaje neizdrživo. Od svega na svijetu najviše bih voljela doživjeti jedan jedini roditeljski zagrljaj, lijepu riječ, toplinu i povjerenje. Jer se to NIKAD NIKAD nije dogodilo. Majka me jednom zagrlila – i to kad je bila neka svađa u obitelji, pa je srala da će se ubit i skočila mi je za vrat u nekoj histeriji i ja sam je odgurnula.

Kad čitam sve postove vas koji ste brižni i topli roditelji strašno se rastužim i poželim na trenutak biti u poziciji vaše djece... iako sam već velika i odrasla cura. Na pozadini onog što osjećam u sebi sve, baš sve (osim dečka i njegovog zagrljaja ) mi je glupo, površno, nebitno i želim se sklupčati i otprilike umrijeti. Ne mogu plakati; samo mislim na to koliko mi je potrebno da imam osjećaj da su me starci voljeli i da im je bitno što se sa mnom zbiva...

Eto, to sam željela podijeliti s vama...

Meni je ovo jako, jako tužan post ...
Držim ti fige da ti budeš bolja mama ... ma hoćeš, siguran sam ...
Ti si meni za 5 !!!

[VelmaX]

Jako me rastužio tvoj post, lucija

Dobila sam želju da te zagrlim i utješim i ulijem malo majčinske ljubavi koja ti toliko nedostaje...

Evo ti od mene jedan topli i čvrsti zagrljaj...

[Sanjar61]

lucija...drž' se...pretpostavljam da nije lako (kažem pretpostavljam jer nemam takvih iskustava) ali znam da ti to možeš! A da fali, fali...A da boli, boli...

I nemoj misliti što bi bilo da je bilo...ti si takva kakva si i zbog njihovog odnosa prema tebi...a super si!

Sada dolazi tvoje vrijeme, tvoja realizacija a t(r)užne stvari pokušaj ostaviti iza sebe...

Okruži se ljudima koji te vole i posveti se njima; oni to zaslužuju!