Zašto je propao nacistički napad na SSSR?

[Pilatus]

thortwins kaže:

Koliko više kamiona, proporcionalno manje tenkova.

Točno na to sam i ciljao.

S naravno, naglaskom na ogromnost brojke proizvedenih tenkova.

[HHmischko]

thortwins kaže:

Koliko više kamiona, proporcionalno manje tenkova.

Samo onih 2000 teških lokomotiva i 11000 vagona iz LL programa su ekvivalent 10-15000 tenkova.

I stavi u kalkulaciju i 2,3 miliuna tona čelika i čeličnih proizvoda svih vrsta i 229000 tona aluminija iz LL .

Koliko je to tenkova, zrakoplova i druge opreme?

Nešto mi se lokomotiva čini znatno jednostavnija i brža za proizvesti od tenka, pogotovo tadašnja PARNA uz taj nivo preciznosti industrije, a o vagonu da ne pričamo....

[automation]

HHmischko kaže:

Nešto mi se lokomotiva čini znatno jednostavnija i brža za proizvesti od tenka, pogotovo tadašnja PARNA uz taj nivo preciznosti industrije, a o vagonu da ne pričamo....

Pa prevario bi se i to debelo bi se prevario.

[antet]

thortwins kaže:

Koliko više kamiona, proporcionalno manje tenkova.

Samo onih 2000 teških lokomotiva i 11000 vagona iz LL programa su ekvivalent 10-15000 tenkova.

I stavi u kalkulaciju i 2,3 miliuna tona čelika i čeličnih proizvoda svih vrsta i 229000 tona aluminija iz LL .

Koliko je to tenkova, zrakoplova i druge opreme?

Za potpunu sliku treba u kalkulaciju uzeti vrijeme dolaska tih lokomotiva i vagona u SSSR.
A u istu kalkulaciju treba i dodati broj lokomotiva i vagona u SSSR na pocetku rata.

Isti stvar sa ostalom robom iz LL pomoci.

[thortwins]

HHmischko kaže:

Nešto mi se lokomotiva čini znatno jednostavnija i brža za proizvesti od tenka, pogotovo tadašnja PARNA uz taj nivo preciznosti industrije, a o vagonu da ne pričamo....

Radi se o mrcinama od 170 do 200 tona teškim, sa serijama visokotačnih i niskotlačnih cilindara za bolju iskoristivost, sve precizna i maloserijska izrada gomila ventila, parovoda, tlačne posude...
Jedna lokomotiva je težine materijala kao 7-8 T-34 (prosječni tenk, 26 tona)...

S druge strane, ni tenk iz WWII baš nije neki pretjerano komplicirani proizvod. Zavarena metalna kutija, gusjenice, mjenjačka kutija i motor, odlivena kupola sa topom...

Rekao bih da su tu negdje po razini tehnologije, samo što je veći stroj razmjerno teže napraviti (traži srazmjerno puno više radnih sati)

[oxydant]

Nomen Nescio kaže:

Pa, nisi morao, bar što se mene lično tiče, zato što sam taj članak sa Peščanika pročitao. 1) Ja sam ti rekao da su u vojnoj istoriografiji ovakvi izvori čisto smeće. Da je Staljin i vrh SSSR-a postupio drugačije, danas bi ih neko pljuvao jer su bili kukavice. Istoriju ne možeš promeniti, a 2) lako je biti sudija kada nisi učestvovao i još više, kada slabo znaš ili ništa ne znaš o njoj.

ad 1.) Izvori iz vojne istoriografije komunističkog SSSR-a ?!?! (Krivošejev i ostala bratija?! ) Pa oni su tamo pisali ono što im se naredi! Upravo sam ti dao tekst koji saopštava podatak o cca 42.000.000 (42 meleona,hej!) iz post komunističke DUME gde se hronološki lepo navodi kako je (Staljinova) cifra od 7 stigla do fascinantnih 42 meleona. A ti sad (kakav si vredan) nađi podatak koji ovo demantuje...
Dakle,mislio sam da bi svakom ko je puno pročitao o WW2 kao ti, trebalo da bude jasno zašto je Staljinskaja pabjeda u WW2 ustvari bila katastrofa za narode SSSR i osnovni razlog što se sovjetska imperija raspala bez ikakvog rata posle tričavih 50. godina (Sve ostale su trajale stotinama godina..) dunque je poražena Njemačka nakon 10-tak godina postala vodeća država Evrope ?!
A znate li štovana mlada gospodo,šta je prouzrokovalo ovu katastrofu ?!
Upravo je kukavičluk Staljinov pro-uzrokovao Hitlerovu agresiju 1941katastrofu i potonju propasti SSSR! O tom kukavičluku biće još reči,a dokaza mnogo više od jednog...

ad.2) Nije bitno da li si učestvovao,mnogo čitao,nego da li si shvatio.

[sunshinestar]

Tu se nalaze neke informacije oko planova za napad SAD-a, Britanije i Njemačke odmah nakon završetka 2. svjetskog rata.

Unatoč željama Londona i Washingtona, zaključili su je nemoguće pobijediti devastiran i razrušen SOvjetski Savez.

https://www.facebook.com/kristina.fo...09644844342178

[HHmischko]

automation kaže:

Pa prevario bi se i to debelo bi se prevario.

Sumnjam.

thortwins kaže:

Radi se o mrcinama od 170 do 200 tona teškim, sa serijama visokotačnih i niskotlačnih cilindara za bolju iskoristivost, sve precizna i maloserijska izrada gomila ventila, parovoda, tlačne posude...
Jedna lokomotiva je težine materijala kao 7-8 T-34 (prosječni tenk, 26 tona)...

S druge strane, ni tenk iz WWII baš nije neki pretjerano komplicirani proizvod. Zavarena metalna kutija, gusjenice, mjenjačka kutija i motor, odlivena kupola sa topom...

Rekao bih da su tu negdje po razini tehnologije, samo što je veći stroj razmjerno teže napraviti (traži srazmjerno puno više radnih sati)

Još iza drugog svjetskog rata su se proizvodile parne lokomotive jer su zahtjevale znatno niže tolerancije u proizvodnji od jednog usporedivog diesel motora. O mjenjaču da ne govorimo, koji je za tenk bio neophodan. Za EMD, naravno, nije....

[Nomen Nescio]

oxydant kaže:

A ti sad (kakav si vredan) nađi podatak koji ovo demantuje...

Ne treba meni podatak da demantujem tvoje izjave koliko tebi treba informiranost koja je daleko bolja od novinskih članaka.

oxydant kaže:

ad 1.) Izvori iz vojne istoriografije komunističkog SSSR-a ?!?! (Krivošejev i ostala bratija?! )

Usput, taj Krivošejev je priznat vojni istoričar na zapadu. Predgovor njegovoj knjizi na engleskom jeziku Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century je ni manje ni više napisao John Erickson, vrlo respektovan istoričar ne samo na zapadu već i u samoj Rusiji, dobro vlada ruskim jezikom, bio profesor i više od toga. Ti izvori iz komunističkog SSSR-a, kakvi god da se tebi čine, mnogo su relevantniji od tabloida, političkih pamfleta i slično. U isto vreme, dok nekritički kritikuješ komunističke izvore, takođe si na isti način, nekritički, prihvatio članak i činjenice koje se u njemu objavljuju a previdio si neke sitnice.

Recimo, Staljin je govorio o 7 miliona ljudi ali nije u svom intervjuu precizirao je li reč o vojnicima i civilima zajedno ili pak samo o vojnicima. Za razliku od njega Hruščov govori o 20-ak miliona vojnika+civila. Kad ovo ne znaš, lako sklopiš pogrešnu sliku ili stvoriš lažnu sliku. Osim toga, Staljin je rekao da je reč o "bespovratnim gubicima" - to je vojni termin, odnosno odnosi se na ubijene vojnike ali ne i civile. Treće, Staljin je ovo izjavio prvi put u martu 1946. Januara te godine on je imao informaciju na svom stolu o nekih 7,5 miliona "bespovratnih gubitaka" na bojnom polju - ovo je bio čisti vojni izveštaj o poginulim vojnicima, ali ne i o civilima. Njemu je ovaj izveštaj dostavio Generalštab, nije reč o rekla-kazala pričama. Četvrto, Staljin, koji je važio za najinformisanijeg čoveka svoga doba, je znao da je za vreme rata mobilizirano oko 29,5 miliona vojnika, i znao je da je svaki četvrti ubijen. Podeli 29,5 i dobiješ cifru koju je Staljin rekao javno, oko 7 miliona. Nasuprot svemu ovome ostaje mi da verujem da je Staljin 1) bio glup, nije znao tačan broj poginulih vojnika, 2) namerno lagao, 3) tek tako iz glave lupio cifru. Ako je bio glup - onda je dokazano da je bio glup jer nije znao tača broj. Ako i jeste lagao, onda bar znamo da je lagao, ta greška je ispravljena dosta kasnije. Kao i mnoge druge. Ako je lupio tek tako cifru, opet znamo da je samo lupio i ništa više. U šta ti od ovoga veruješ, tvoja stvar, ali meni ovo ne liči na Staljina. Čak i neki ruski istoričari danas misle da je on "lupio" tu cifru, malo mi je nemoguće da to prihvatim, čovek koji je sve znao ne lupa takve gluposti. Možda je namerno lagao? Ne znam. Sve i da jeste, znamo da je lagao.

Peto, Krivošejev govori o nekih 8,6 miliona poginulih vojnika Crvene Armije. On u ovu cifru ubraja KIA, MIA, itd. Cifra je kod njega zapravo veća, ali se odbijaju od te cifre vojnici koji su se vratili živi a bili su pre toga u nemačkim logorima, zarobljeni negde, nestali i slično. 8,6 miliona i nije neka velika cifra, reč je samo o vojnicima. Nije on prvi koji je pokušao znanstveno da se bavi ovom temom, ali je verovatno jedan od najpoznatijih. Njegovo delo je priznato i na zapadu.

Šesto, Krivošejev daje cifru od nekih 3,6 miliona Nemaca, MIA/KIA, samo na Istočnom frontu. Nemački "Krivošejev" je Rüdiger Overmans. On kaže da je na Istočnom frontu poginulo oko 4 miliona Švaba, na zapadu samo 1. Ne razlikuje se previše od komunjare. Naravno, kako Overmans, tako i Krivošejev nisu nepogrešivi, ali u principu - nije im loša statistika, uglavnom prihvaćena.

Sedmo, nemačko delo iz 1953, Bilanz des Zweiten Weltkrieges: Erkenntnisse und Verpflichtungen für die Zukunft, u kome se kaže da je poginulo 20-ak miliona Sovjeta, oko 13 miliona civila i ostalo vojnici, izvor koji je iskoristio Hruščov kada je govorio o statistici. Hruščov je ovo prvi put rekao švedskom premijeru 1961.

ITD. Uglavnom, ne verujem baš previše medijima, politici i političarima (njima posebno), senzacijama i slično.

Na kraju, ono što svakako NE znaš jeste da je Duma dala cifru, koju prihvataju mnogi poznati ruski istoričari, a koja, uprošćeno, izgleda ovako:

19 miliona vojnih žrtava: u ovo se ubrajaju sovjetski vojnici koji su se tada borilil u redovima Wermachta, SS, policajci, gerilskim grupama, te vojnika koji su umrli od bolesti i nekih drugih razloga nakon što su oslobođeni iz nemačkih logora. Primera radi, od oko 5,7 miliona zatvorenika, po logorima i kojekude je umrlo oko 3,3. Preostalo je nešto manje od 2,5 miliona koji su se vratili živi. Mnogi od ovih su nedugo umrli. Oni se računaju u ovih 19, kao što se računaju i tih 3,3 miliona koji su ubijeni po nemačkim logorima. Kao što se računaju ubijeni, nestali i slično, i to po nekima OD 1939, a ne samo od 1941, čisto za tvoju informaciju. Kada sve ove cifre sabereš, ne treba ti veća škola od osnovne pa da vidiš kako su došli do 19 miliona vojnih žrtava. Oko 22-23 miliona su civili, koje opet nisu nasumice određivali, već uz pomoć demografije. I tako su dobili 40-ak i nešto miliona. Šta ti u ovome vidiš pogrešno? :klap:

Ovakvo računanje (uz neke korekcije) su podržali ruski vojni istoričari, poput Sokolova, Isaeva i ostalih. A oni su bogovi i na zapadu a ne u komunjarskoj Rusiji. :klap: Najbolje vojne istoričare, bar ako govorimo o Istočnom frontu, sam našao upravo u komunjarskoj Rusiji. Zapadni istoričari uglavnom prepisuju jedni od drugih, prevode ruske izvore i slično.

oxydant kaže:

ad.2) Nije bitno da li si učestvovao,mnogo čitao,nego da li si shvatio.

A shvataš na osnovu pročitanog, jel? Vidim kako si ti shvatio tih 42 miliona. Sada verujem da ćeš biti malo kritičniji prema novinskim člancima.

[sunshinestar]

Zanimljiva špekulacija, kako bi završila agresija koju su planirali zapadni saveznici na SOvjetski savez 1945?, tj ponavljanje operacije Barbarossa

[trpe grozni]

thortwins kaže:

Radi se o mrcinama od 170 do 200 tona teškim, sa serijama visokotačnih i niskotlačnih cilindara za bolju iskoristivost, sve precizna i maloserijska izrada gomila ventila, parovoda, tlačne posude...
Jedna lokomotiva je težine materijala kao 7-8 T-34 (prosječni tenk, 26 tona)...

S druge strane, ni tenk iz WWII baš nije neki pretjerano komplicirani proizvod. Zavarena metalna kutija, gusjenice, mjenjačka kutija i motor, odlivena kupola sa topom...

Rekao bih da su tu negdje po razini tehnologije, samo što je veći stroj razmjerno teže napraviti (traži srazmjerno puno više radnih sati)

Zar je tolko tesko da se pregleda sta je pisano pre ovog ??

Kad smo vec kod lokomotiva i vagona, od tih skoro 2.000 lokomotiva, oko 60% doslo ih je posle zavrsetka rata u Europi a oko 15% posle zavrsetka drugog svetskog rata uopste.
Od njih oko 35o komada su bile manje lokomotive koje se nisu mogle upotrebiti u SSSR-u, vec su upotrebljene od strane saveznickih snaga (dakle ne samo SSSR-a) u Persiji.

Da su pomogle, jesu, ali da je on njih zavisio rat, pa i ne bas.

Ukupna ratna pomoc u vidu LL-a SSSR-u iznosi negde oko 15% materijala upotrebljenih u ratu od strane SSSR-a (daleko od toga da je to malo ili nebitno), ali vecina toga dolazi tek posle 1943 godine kada je kretanje fronta na suprotnu stranu od Moskve.

[Nomen Nescio]

antet kaže:

Za potpunu sliku treba u kalkulaciju uzeti vrijeme dolaska tih lokomotiva i vagona u SSSR.
A u istu kalkulaciju treba i dodati broj lokomotiva i vagona u SSSR na pocetku rata.

Stvarno? A od kada je to bitno?

Zlata vredan komentar, samo da vas još vidim o lokomotivama, vagonima, vozovima, koristio sam sovjetske i ruske izvore za ovo, i onda odgovorio jednom forumašu:

Na šta misliš kada kažeš lokomotiva? Nisu "tisuće lokomotiva," već oko 1 900, tj., cca nekih 6.3% sovjetske proizvodnje. Ko to zna da su Sovjeti do početka rata imali najmanje 25 000 lokomotiva? Onaj ko čita ruske, a ne samo isključivo zapadne, izvore (ovaj podatak se, s toga, ne može pronaći u pomenutoj knjizi koju sam ti gore citirao). I nije tačno da nisu proizveli niti jednu, proizveli su jedno 700 - 800 lokomotiva. Još i pre nego što je počeo WWII, ne treba zaboraviti da je SSSR imao vrlo razvijen železnički transport, razvijeniji nego što može da se pretpostavi (sam Staljin je govorio da je SSSR "velika železnička država"). Osim toga, verovatno nisi znao da su elektro-vozovi postojali u Sovjetskom Savezu bar 20-ak godina pre početka WWII. Bili su vrlo važni za vreme rata. No, Sovjeti nisu primili niti jednu električnu lokomotivu. Primili su 44 lokomotiva do 1943, što ih je "izvuklo" s obzirom na njihovih 10 ili 20 tisuća. Pola od lokomotiva su dobili nakon završetka rata (1947, npr.), a jedan deo 1944 i 1945. Ovo sigurno nećeš naći na wikipediji, niti u pomenutoj knjizi. U tim izvorima ćeš naći da je Lend-Lease pomogao Sovjetima sa 90-ak % s obzirom na njihovu proizvodnju, ali nigde nećeš naći koliko su Sovjeti pre te pomoći već imali dizel, parne i elektro-lokomotive. Na ovaj način se iskrivljuju stvari. Sad kad ovo znaš, nećeš više nikad smatrati da su američke lokomotive izvršile prevagu na Istočnom frontu. Lepo uzmeš izvore, poput Большая энциклопедия транспорта (Velika Enciklopedija Transporta), tom 4 se bavi železnicom. Локомотивы отечественных железных дорог, 1845-1955 (Lokomotive sovjetskih železnica) se do u detalja bavi ovim temama, imaš tamo sve, godinu proizvodnje, broj proizvedenih lokomotiva, fabrike gde su se proizvele, karakteristike, i brdo drugih informacija. 1941 je proizvedeno 707 lokomotiva, a u narednim godinama rata, mnogo manje, od 1942 - 1944 samo 81 (nisu uračunate elektro i parne lokomotive). Otuda broj od 1 900 od Lend-Lease pomoći izgleda impozantno.

Engleska wikipedija se malo popravila:

[

Just 446 locomotives were produced during the war, with only 92 of those being built between 1942 and 1945. In total, 92.7% of the wartime production of railroad equipment by the Soviet Union was supplied under Lend-Lease, including 1,911 locomotives and 11,225 railcars which augmented the existing prewar stocks of at least 20,000 locomotives and half a million railcars.

Uvećao LL tih 1 911 lokomotiva spram "at least 20 000" koji su već postojali pre rata. I bez detaljnijih referenci kada su te lokomotive stigle. Ali je važno da su one bile ključne u sovjetskom ratu, jer da nije tih lokomotiva i gvožđurija, sovjeti svakako ne bi dobili rat. :klap:

[Nomen Nescio]

thortwins kaže:

Koliko više kamiona, proporcionalno manje tenkova.

Samo onih 2000 teških lokomotiva i 11000 vagona iz LL programa su ekvivalent 10-15000 tenkova.

Za lokomotive je jasno. Ako treba još nešto, pitaj. :klap:

thortwins kaže:

I stavi u kalkulaciju i 2,3 miliuna tona čelika i čeličnih proizvoda svih vrsta i 229000 tona aluminija iz LL .

Koliko je to tenkova, zrakoplova i druge opreme?

Ne znam koliko se tenkova, zrakoplova i druge opreme moglo napraviti za tih 2,3 mln tona čelika i 229 000 tona aluminijuma, ali znam ovo: Sovjeti su dobili 2.8 miliona tona čelika, ne baš 2,3, ali - u razmacima. A sami su proizveli od 1941 - 1945, najmanje 57 miliona tona čelika. Proizveli minimum dvajs puta više nego što su dobili. :klap: Aluminijum je proizveden u nekih 283 000 tone, ali samo od 1942-1945, nisam našao podatak za 1941 godinu. Ipak, all in all, tih 2,8 mln tona čelika ih je spasilo propasti.

[Nomen Nescio]

trpe grozni kaže:

Zar je tolko tesko da se pregleda sta je pisano pre ovog ??

Kad smo vec kod lokomotiva i vagona, od tih skoro 2.000 lokomotiva, oko 60% doslo ih je posle zavrsetka rata u Europi a oko 15% posle zavrsetka drugog svetskog rata uopste.
Od njih oko 35o komada su bile manje lokomotive koje se nisu mogle upotrebiti u SSSR-u, vec su upotrebljene od strane saveznickih snaga (dakle ne samo SSSR-a) u Persiji.

Evo ga i ovaj o lokomotivama. Jesi i ti ovo čitao na Peščaniku? :klap:

trpe grozni kaže:

Da su pomogle, jesu, ali da je on njih zavisio rat, pa i ne bas.

I jedna je pomoća ne dve iljade.

trpe grozni kaže:

Ukupna ratna pomoc u vidu LL-a SSSR-u iznosi negde oko 15% materijala upotrebljenih u ratu od strane SSSR-a (daleko od toga da je to malo ili nebitno), ali vecina toga dolazi tek posle 1943 godine kada je kretanje fronta na suprotnu stranu od Moskve.

Zaboravio si avione, tenkove, žice, posebno kamione, gume...A hrana?

Pšenica - 50 000 tona, pšenično i raženo brašno, 510 000 tona, pirinač 52 000 tone, ovas 8 000 tona, ječam 5 300 tona, mekinje 200 tona, sojino brašno 35 000 tona, čokolada 307 tona, griz 86 000 tona, makaroni 157 tona, boranija (ili buranija) 167 000 tona, šećer 484 000 tone, ostale mahunarke (uglavnom grašak) 17 000 tona, konzervisano meso 520 000 tona, dimljeno meso 61 000 tona, riba i konzerve sa ribom 130 tona, salo 162 000 tona, mast 180 000 tona, ovčetina i goveđi loj 40 000 tona, margarin 40 000 tona, suvo mleko u prahu 48 000 tona, konzervisano mleko 17 500 tona, sir 22 000 tone, puter 81 000 tonu, koncentrati supe i ekstrati mesa 6 400 tona, suvo meso 13 000 tona, sušeno i sveže voće 1 400 tona, sol 1 900 tone, čaj 993 tone, kava 6 200 tona, raznih vitamina 167 tona, riblja mast 204 tone, ribovlavin manje od tone, jaja u prahu 70 000 tona, saharin 477 tona, vanilin 14 tona, limunska kiselina zanemarljive količine, biljno ulje 327 000 tona, laneno ulje 17 000 tona, pamučno ulje 273 tone, kukuruzno ulje 942 tone, sojino ulje 1 500 tona, maslinovo ulje 155 tona, razne druge vrste biljnih ulja 25 000 tona, konzervisano povrće i paradajz 7 500 tona, sveže voće 1 500 tona, sušeno voće 4 500 tona, sojin sos 10 tona, ekstrati voća 1 900 tona, kvasac 820 tona, i koječega još (orasi, npr., ne zna se tačan broj). I sa ovim su umirali od gladi gde su stigli, šta bi tek bilo da ovo nisu dobili.

[trpe grozni]

Nomen Nescio kaže:

Evo ga i ovaj o lokomotivama. Jesi i ti ovo čitao na Peščaniku? :klap:

Jok, od tebe (kao primarni izvor, a onda sam kopao po net-u i po nekim knjigama. ).

Nomen Nescio kaže:

Zaboravio si avione, tenkove, žice, posebno kamione, gume...A hrana?

Pšenica - 50 000 tona, pšenično i raženo brašno, 510 000 tona, pirinač 52 000 tone, ovas 8 000 tona, ječam 5 300 tona, mekinje 200 tona, sojino brašno 35 000 tona, čokolada 307 tona, griz 86 000 tona, makaroni 157 tona, boranija (ili buranija) 167 000 tona, šećer 484 000 tone, ostale mahunarke (uglavnom grašak) 17 000 tona, konzervisano meso 520 000 tona, dimljeno meso 61 000 tona, riba i konzerve sa ribom 130 tona, salo 162 000 tona, mast 180 000 tona, ovčetina i goveđi loj 40 000 tona, margarin 40 000 tona, suvo mleko u prahu 48 000 tona, konzervisano mleko 17 500 tona, sir 22 000 tone, puter 81 000 tonu, koncentrati supe i ekstrati mesa 6 400 tona, suvo meso 13 000 tona, sušeno i sveže voće 1 400 tona, sol 1 900 tone, čaj 993 tone, kava 6 200 tona, raznih vitamina 167 tona, riblja mast 204 tone, ribovlavin manje od tone, jaja u prahu 70 000 tona, saharin 477 tona, vanilin 14 tona, limunska kiselina zanemarljive količine, biljno ulje 327 000 tona, laneno ulje 17 000 tona, pamučno ulje 273 tone, kukuruzno ulje 942 tone, sojino ulje 1 500 tona, maslinovo ulje 155 tona, razne druge vrste biljnih ulja 25 000 tona, konzervisano povrće i paradajz 7 500 tona, sveže voće 1 500 tona, sušeno voće 4 500 tona, sojin sos 10 tona, ekstrati voća 1 900 tona, kvasac 820 tona, i koječega još (orasi, npr., ne zna se tačan broj). I sa ovim su umirali od gladi gde su stigli, šta bi tek bilo da ovo nisu dobili.

Slazem se, poprilicno bitnije od necjelih 2.000 lokomotiva.

[ferda]

Pilatus kaže:

Misliš da industrija koja je proizvela 60 tisuća samo T-34orki (uz još gotovo 50 tisuća ostalih tenkova i samohodnih jurišnih topova) nije bila sposobna proizvoditi kamione i automobile?

Tko bi ga znao.
Ali po meni, hrana je puno bitnija, spomenuo sam ju već u postu koji citiraš. Koliko se sjećam nekih dokumentaraca (ne znam u kojoj mjeri su ti dokumentarci propagandni ili istiniti) radnici u tvornicama su i uz LL pomoć u hrani skapavali od gladi. Ne znam koliko je sam SSSR proizveo hrane u tim godinama a koliko su dobili od američana.

[antet]

SSSR je kroz LL pomoc dobio 4,5 miliona tona hrane.
Naizgled velika kolicina, ali u kontekstu 1400+ dana rata te 35 miliona vojnika u CA te jos desetak miliona radnika, i ne bas.

U samom SSSR je 1942 proizvedeno je 24 miliona tona krumpira, 27 miliona tona zita i psenice, 2,2 miliona tona secerne repe te 1,8 miliona tona mesa.
Opet izgleda puno, ali u 1940 su te brojke bile 95, 76, 18 i 5 miliona tona!
Ogroman pad proizvodnje, no razumljiv s obzirom na gubitke teritorija.

[Roy]

trpe grozni kaže:

Ukupna ratna pomoc u vidu LL-a SSSR-u iznosi negde oko 15% materijala upotrebljenih u ratu od strane SSSR-a (daleko od toga da je to malo ili nebitno), ali vecina toga dolazi tek posle 1943 godine kada je kretanje fronta na suprotnu stranu od Moskve.

Drug Žukov se ne slaže.

"Now they say that the allies never helped us, but it can't be denied that the Americans gave us so many goods without which we wouldn't have been able to form our reserves and continue the war," Soviet General Georgy Zhukov said after the end of WWII.

"We didn’t have explosives, gunpowder. We didn’t have anything to charge our rifle cartridges with. The Americans really saved us with their gunpowder and explosives. And how much sheet steel they gave us! How could we have produced our tanks without American steel? But now they make it seem as if we had an abundance of all that. Without American trucks we wouldn’t have had anything to pull our artillery with." link

[sunshinestar]

Nije to bila pomoć.
Nego biznis.

Isto kao što je biznis bila pomoć nacističkoj Njemačkoj u napadu na SOvjetski Savez

[antet]

Cime je to vlada SAD (ne privatne kompanije) pomagala u napadu Njemacke na SSSR?