Uličarske priče Uličnog Muzičara!

Ulični Muzičar · 23.04.2010., 03:52

KAKO MI JE PALO NA PAMET DA SVIRAM NA ULICI

Slušao sam noćni program na radiju ... 1987-ma ...
Luka Mijatović (voditelj) je u studio doveo prve ulične svirače iz Knez Mihajlove
onog ALFI-ja (što je posle pevao "domoljubne" pesme i još kasnije prodavao kasete u Knezu)
i Vladu (izvodi Dilanove stvari , uglavnom)

Ne sećam šta su pričali , samo znam da se meni opasno upalila sijalica ... TO JE ONO ŠTO ŽELIM DA RADIM !!!

Narednog leta 1988. sam bio sa drugovima na more ... Cavtat - kamp ...
Jednog dana sam skoknuo do Dubrovnika i video sam uveče neka dva tipa kako sviraju.
sviraju, sviraju ... i posle pokupe lovu od onih sto su se okupili ...

U to vreme sam malo nastupao na nekim svirkama (pisaću o tome) pa sam malo dobio samopouzdanje ...

naredne godine me je otac ubacio u njegovu fabriku da radim ... (nije njegova - tamo je radio)
to mi je dobro došlo - neki tip mi je pravio pojačalo na baterije ... košta ...
radio sam 4 meseca i 8 dana ... i to mi je jedini radni staž ...
(pre toga sam kao išao sa drugarima da beremo višnje
kasnije sam jedno kraće vreme prodavao LP-ploče , polovne ...)

i tako .. moji krenu na more u Crnu Goru ... jul 1989. ...
ja podjem sa njima ... da probam da sviram , pa ako ne ide - da ostanem sa njima ...
otac mi sredio da se vratim u fabriku (neplaćeno sam dobio)

oni ostanu u Petrovcu ... valjda , a, ja krenem za Dubrovnik ...
izadjem uveče ... puno šetalište ....
NISAM IMAO HRABROSTI ...
...i ... nadjem "rešenje" !

Pitam nekog milicionera (tako su se tada zvali) ... mogu li da sviram ?
on, naravno kaže da ne može ... mada , da ga nisam pitao , verovatno me ne bi dirao ...
i ja , sav sećan krenem kući ...
pa, eto, ne daju da se svira na ulici ... nisam ja kriv - savest mi je mirna !

Dok sam čekao autobus ... svirao sam sa nekim Bosancima na stanici ... malo opuštanja ...

Otiš'o sam za BG ...
Prodjem Knez Mihajlovom ... nekoliko njih svira ...
Ja pridjem onom Vladi "Dilanu" ... popričamo malo ...
on je super tip ...
rekao mi kako ide , kol'ko može da se zaradi ...
...i da se ne premišljam mnogo ... nego da idem da probam .

Nisam imao hrabrosti i vratim se kući ...

prvi pokušaj - nije uspeo !

drugi - jeste !

Ulični Muzičar · 23.04.2010., 22:12

KAKO SAM POČEO DA SVIRAM NA ULICI

znači, leto 1989.
pošto mi se nikako nije vraćalo u fabriku na peglanje čarapa ,
a, više nije išlo da mi roditelji daju džeparac...
reših ja da ponovo pokušam.

Jedan drug, komšija, je polazio u Budvu .... tamo su mu već bili drugari - rokersko društvo ...
krenem ja sa njim vozom za Bar (i Budvu)

Ja sam zamišljao da , kao , stranci imaju lovu i treba da se usresredim na njih ...
tako odredim da treba da sviram tamo gde je ona grupa hotela ... na kraju šetaišta

Moram da kažem da me je mnogo bilo sramota ...
pomog'o mi je jedan od tih drugara (da , oni su pošli sa mnom tamo)
i to mu neću nikada zaboraviti... (Spasa)
stavio je onu kutiju od cipela (za ubacivanje para) ispred mene ... ja sam mu davao instrukcije gde da je postavi
to me je najviše bilo stid ... što "tražim" pare , a, ne što sviram ...

počeo ja da sviram ...
svirao sam 10-15 min (nešto sam i zaradio)
ali, videh da nije pravo mesto...

tako se mi svi pokupimo i vratimo ...
ispred starog grada , dole ispod hotela "Avala" , svirali su neki momci (dve gitare)
ja stanem malo podalje od njih i krenem i ja ...
e, sad, svi oni ljudi što su ih bili slušali (20-tak) polako predju kod mene ...
(i oni što su svirali - prekinu i oni dodju ...)
valjda im je bilo zanimljivo da vide električnu gitaru i pojačalo - na ulici (gde nema struje ...)[1989-ta !]

ja sam tada mislio da ljudi koji me gledaju (slušaju) kapiraju moj stil sviranja ...
dve ruke na vratu gitare (tada je bila jedna gitara - ne kao sada dupla ...)
.. stanley jordan fazon ...
kasnije sam shvatio da ljudi samo gledaju ... onako - bezveze ...
a samo retki stvarno kapiraju (i mnogi dodju da mi kazu da takvu tehniku sviranja prvi put vide ...)

ostao sam u Budvi nekoliko dana ... moj cilj je bio Dubrovnik !

Ulični Muzičar · 25.04.2010., 02:07

ovakvu temu imam već na nekim forumima
ovde ću polako da iskopiram tekstove koje sam već tamo objavljivao
i onda nastavljam paralelno ...

ali ...

bio je i ovakav jedan tekst :

Оd danas pišem i o dnevnim dogadjajima !
mislio sam da otvorim posebnu temu o tome , da ne "razredjujem" ovu ...
al' nešto mislim ... kad - tad ću da završim sa dugačkim pričama ... i onda ?
umreće mi tema !

ovako ću da je održavam u životu !

dalkle ...

evo , večeras prolaze : tri slepa Roma (dvadesetogodišnjaci , otprilike) , a vodi ih neki tip što na ruci nosi traku
crvenog krsta ...
zastanu , poslušaju malo... pa me "vodič" pita da li mogu da pipnu malo moju gitaru ...
ja , šta ću , dozvolim ...
i , on privede jednog pa mu uzme ruku i stavi je na moju gitaru ...
na gornji vrat , na donji ...
pa drugog momka , pa trećeg ...
oni se svi , kao , čude šta je to ... dva vrata , dupla gitara ...

kada sviram sa moje leve strane stoje ranac i koferčić (za pare) , a sa desne pojačalo
izmedju njih je 1 metar rastojanje , uglavnom
a , ja sam pozadi ... takodje na metar od njih
izmedju mene i pojačala - 2 kabla (za 2 gitare ...)
e , sad ...
dešava se da mi neki "nekulturnjaci" preskaču stvari - mrzi ih da ih zaobidju (!)
večeras neka žena upadne skroz na moju teritoriju ..
ja pomislim da će sad da mi nagazi na nešto ...
ona preskoči ranac i stavi telefon ispred zvučnika , na 3-4 sekunde ....
razgovarala sa nekim , pa , eto , usput i to ...
niti da pita može li , smeta li , da se izvini ... nije me ni pogledala !
ima raznih ljudi ...

takodje večeras me neki tip (sa nekim dobrim foto-aparatom) slika , slika , slika ...
jedno 10-tak puta ...(i oko 2 minuta)
ne pita da li se slažem ja sa tim ...
mislim o.k. je jednom - al' ovaj navalio ...
al' bar čovek (plus njegova devojka plate (i to fino !) i zahvale se na kraju !)

pre njega (takodje večeras) jedan drugi me fotografiše 5-6 puta ...
i , na kraju ... ode ...
niti fala, niti da ubaci neku siću ... (nije ni pitao da li može da slika ...)
ja bih bar ubacio nešto na kraju ili ... ne bih napravio više od jednog snimka - bilo bi mi neprijatno
svako može , naravno da me slika ... na javnom sam mestu , nije zabranjeno ...
MNOGI PITAJU , da se razumemo ... ovde sam pomenuo one koji to ne rade (današnji slučajevi)

znači , od danas ću da ubacujem i ovakve sitne priče (al' TAZE ...)
vrlo često se desi nešto ...
naravno ne uvek ...

to sve da bih i ovde pisao taze priče ....

dakle ...

CRNA TRUDNICA , CRNA PLASTIČNA KESA , A U KESI ... ?

Imao sam pauzu od 30-tak dana ( iš’o ja na tzv. odmor u svoj rodni grad )
i baš danas kad sam odlazio na „posao“ ...
pitam se : „da li će se desiti nešto od čega bih mogao da sastavim neku pričicu “

aj da probam ...
ali , ovo spada u „taze“ priče , tako da ne očekujete bog-zna-šta !
( rekoh već jednom ranije da ću tako da spašavam svoju temu od odumiranja ... he he ... )
evo , pre 15 minuta sam se vratio ...

znači , neka trudnica ( odevena u crno ) prvo prodje , pa zastade (4-5 m dalje) da , kao , posluša ...
svirao sam bio „ružica si bila ...“ od Dugmeta ( al’ to nije ni važno )
posle jedno 2-3 minuta pridje ona polako (pa, trudnica ...) i stavi u koferče ( namenjeno za „skupljanje dobrovoljnih priloga“ ) neku kesu ...
ja, onako , gledam ...
ima nešto poveće u njoj ... baš sam znatiželjan ...
ali , čekam da se ona udalji , pa da pogledam ...
a , kesa ?
pa , k’o one što daju u autobusima – za povraćanje ( crna ) ... samo sa „drškama“
ona je malo smotala , ali vidi se da ima nešto ... ne baš tako malo !

a ,da !
prošao je i neki Beogradjanin , moj poznanik i pita me da li imam nešto svoje u repertoaru ...
čuo je da je neko ( on reče i ko , al’ sam zaboravio istog trenutka ) rekao da ...
(otprilike) „ako guslar zna 50 pesama da odgusla , a , pritom ne napravi bar jednu svoju ... onda i nije neki guslar !“
Ja mu odgovorih da ja i nisam guslar , al’ posle razmišljam ...
Pa , da vidiš i jesam !
Mislim , hvatam taj prosek od 50 + 1 ... ipak ...
Plus , u mnoge stvari ubacujem neke svoje delove ...
Znači , ja - guslar i po !!!

A , šta je bilo u kesi ?
Djevrek ...
Pola evra košta ...
Ostavio sam ga golubovima ... ( sutra za doručak )
_

Ulični Muzičar · 26.04.2010., 00:51

e, jesam glup !
ostavio sam djevrek u kesi , tako da sam ga danas našao na istom mestu gde sam ga juče ostavio ...
a , da budete sigurni (u moju glupost) - opet je ostao u kesi ...
al' , ionako kažu da su golubovi ... leteći pacovi ... pa , što da ih hranim ?

nego juče sam zaboravio da pomenem i kako sam se najeo prašine iz usne harmonike ...
duvao sam je posle dužeg vremena ponovo ,
al' sam zaboravio da je malo "čuknem" , po propisu , pre upotrebe ...

nisam svirao mesec dana pa su me malo boleli prsti danas ...
nije to kao kod "običnog" sviranja gitare ...
PRITISNEŠ (samo) žice levom rukom , a desnom ih "okineš" i one ... zavibriraju !
ja moram da ih UDARAM I LEVOM I DESNOM !
desna ruka malo i pravi pauze (njom sviram melodije) ,
ali leva (manje-više) stalno RADI ... (AKORDI ...)
A 5 sati juče i 5 sati danas - nije malo posle duge pauze ...

moraću da uzmem ... bolovanje ... he he ... par dana !

p.s. sad će da me mrze golubari ...

Ulični Muzičar · 27.04.2010., 00:11

VARLJIVO LETO 89-te

Pošto sam uz pomoć drugara, koji su mi „držali stah“, "razbio led" (u Budvi)
Posle jedno 7 dana krenem ja za Dubrovnik ...

Bilo je mnogo turista ,jer je bio početak avgusta
Ljudi su se okupljali da slušaju, aplaudirali ...
Ja sam imao tremu pa sam gledao samo u gitaru
Svirao sam razne stvari (i razne gluposti)...
Udarna stvar mi je bila „Jovano, jovanke“
To se ljudima najviše dopadalo , jer je malo življe ...
Sećam se da sam jednom ispucao ceo repertoar (u to vreme jedva preko jednog sata), a ljudi stoje i čekaju ...
I ja odsviram nešto ... sramota me i da kažem šta je bilo...
Kad... aplauz ... ja pomislim „pa, ovi nisu normalni“ stvarno je bilo nešto glupo (plus poluimprovizovano)

Bilo je jedan tip , Banjalučanin , koji je svirao popularna dela za klasičnu gitaru ...
On odsvira jedan „set“ od 30-tak minuta , napravi pauzu ... pa ponovo
I tako 7-8 puta za veče ..
A, ja , neiskusan, odsviram to što imam ... sat, sat i četvrt i - dosta za to veče !

Bio je neki tip , iz Bihaća čini mi se , koji je stajao na početku Straduna (glavna ulica)
Na mestu gde na jednom zidu „štrči“ jedan kamen (taman da možeš da staneš sa oba stopala)
Fora je bila da se popneš na njega ... nije lako jer te odbije zid
Treba taman toliko jako da skočiš da budeš gore , ali ne prejako – da ne udariš u zid jako ...
Tu su se okupljali ljudi , on ih je malo zabavljao .. znao je i neke trikove sa ping-pong lopticama ...
I ja sam posle „posla“ provodio vreme tamo

odlazio sam na spavanje ujutru , kad svane
kupim taze hleb i odem u jednu šumicu , tu blizu
klupa, vreća za spavanje ...
tada nije bilo opasno !!!

imao sam problema sa pojačalom, jer je odjednom znalo da „utihne“
pravljeno pojačalo ...
rešenje je bilo da ga na trenutak samo adapterom prikačim na struju ...
tako da sam u sred svirke morao da ostavim publiku na minut i utrčim u najbližu prodavnicu u potrazi za strujom ...
niko me nije odbio od prodavaca, ali sam im bio čudan sa tim svojim zahtevom da uključim kod njih svoje pojačalo ... na 2 sekunde ...
kasnije sam provalio da se može povratiti u život i tako što jako „iščupam“ najdeblju žicu ... (to ga je šokiralo)

imao sam baterije na punjenje ... budala ...
kasnije sam ukapirao da ne trošim puno , pa sam kupovao alkalne baterije
8 debelih – i do 100 sati sviranja

Tamo sam našao nekog makedonca (majka mu Dubrovčanka) i kod njega ostavljao pojačalo da se napune baterije .
Svirao sam malo , tako da sam sa jednim punjenjem mogao po 3-4 dana da sviram.

Sa milicijom (tako su se zvali tada) nije bilo problema , uglavnom ...
Samo sa jednim ...
Pokupio me i odveo u sporednu ulicu na pretres ...
Posle me je (isto veče) zatekao kako sviram ... tamo kod tog kamena , onako , za društvo ...
Kao ... : A-HA , JEL’ SAM JE TEBI REK’O DA NE SMEŠ DA SVIRAŠ ?
PA, JA NE SVIRAM ZA PARE SADA ... rekoh ... NIJE ZABRANJENO ...
I on se zbuni : ... BEZ OBZIRA !!!!
[[[To me podseća na ono iz „ko to tamo peva“
-KAKO IH NIJE SRAMOTA !
-ŠTO? PA, MI SMO DOŠLI NJIH DA GLEDAMO
-BEZ OBZIRA!! (Bata Stojković)]]]

Iz Dubrovnika sam skoknuo par puta u Cavtat

Na autobuskoj sam jednom pričao sa nekom babom , koja svake godine sama skokne do Dubrovnika ...
da opere noge ... hehe ... ne verujem da je bila znala da pliva
Ona mi je pričala kako je neka pesnikinja ... a kada sam zatražio da mi kaže neke svoje stihove ...
Ona se uplašila da imam skriven mikrofon , pa ću da snimim ... (i valjda joj ukradem to ...)
Hehehe...
Kasnije sam sretao razne individue , pa sam navikao ...
Jadna baba je , na primer ,tvrdila da je dobila Nobelovu nagradu za književnost ...
Ja sam se čak kasnije i raspitao ... jer nikad se ne zna ... ali niko iz te države nikada nije dobio to ...

Posle sam krenuo na sever .. Makarska , Omiš , Split ...
Pa , opet nazad ...
autostopom ... našao me je jedan zemljak u Makarskoj ...
posle smo se posvađali ...
on je bio stalno pijan i voleo je Miloševića (1989. !!) ... ja - ni jedno ni drugo (naročito ovo DRUGO !)

U Makarskoj sam prvi put posle završene svirke otišao da ispraznim kutiju i vratio se na „drugo poluvreme“ ...
Tada je bila nezgodna stvar što su postojale samo papirne novčanice ... poveće
I kutija se brzo napuni

U Splitu sam svirao prvo malo „unutra“ , a , posle sišao dole pored mora
Mislim da nikada nije više ljudi stalo da me gleda (na ulici ... ne računam „svirke“)
Valjda je bilo par stotina ljudi ... ili sam se ja bio uplašio pa mi se činilo toliko ...

Tako sam se muvao po Jadranu 30 dana ...
Na kraju sam se vratio preko Zagreba .
I tamo sam svirao par dana ...
Spavao sam na jednoj klupi , u jednom parku , blizu neke kasarne ( neka komanda , pre će biti ...) ,
pa su vojnici celo jutro prolazili ... išli po burek i jogurt
padala je neka sitna kiša , ali drveće je još bilo puno lišća , pa mi je tek po koja kap padala na ... krevet

trijumfalno sam se vratio kući ... ponosan
krenulo je ...
ne moram da peglam čarape (u ćaletovoj fabrici) do penzije !

Ulični Muzičar · 28.04.2010., 15:21

ODAKLE TI OVE PARE , A ?

Kada je prošlo to prvo leto (1989.) i ja se trijumfalno vratio kući ,
dosadjivao sam svima redom sa svojim pričama .
otprilike k’o oni “solunci” što su po bezbroj puta prepričavali svoje ratne avanture …

Odmarao sam 50-tak dana i …
krajem oktobra krenem ja ponovo …
bila je to četvorodnevna (mini) turneja
BG , ZG (2dana) i opet BG !

Ne sećam se da li se u Beogradu dogodilo nešto posebno važno ,
jer sam kasnije puno puta bio na po nekoliko dana i ne znam šta je tačno koji put bilo…

a, u Zagrebu je jedan drug služio vojni rok , pa sam ga posetio.
Pitao sam jednog taksistu da li ZNA gde je Vlaška ulica (tamo je bila kasarna) …
On me je onako “nezgodno” pogledao i rekao “pa , bilo bi glupo da ne znam”
Vlaška ulica je jedna o najvećih ulica u CENTRU Zagreba … to sam kasnije saznao !

Zanimljiva je bila razlika izmadju BG i ZG .
u BG su mi ljudi bliže stajali … i više me zapitkivali …
(dobro , i Knez-Mihajlova je tesnija od Zagrebačkog Trga Republike … [sada Bana Jelačića])
u ZG su bili na većoj distanci , što mi je odgovaralo (uvek sam imao tremu kad više od nula ljudi zastane da me sluša)
i , uglavnom , nisu me mnogo ”uznemiravali”
Ipak , posle jedne svirke u ZG mi je priš’o neki tip da mu objasnim kako to ja sviram (Stanley Jordan tehnika ...)
demonstrirao sam mu malo ... (i on je bio neki gitarista)
polako, polako , kasnije ... skrenuo je razgovor
počeo je da mi priča o hari-krišni ...
meni je bilo zanimljivo , jer sam prvi put slušao te stvari ( 1989 !!! ) pa sam i pitao ...
davio me on , davio ...
ja postavljao pitanja...
na kraju mi je dosadilo i ,kada je video da ja želim da zbrišem ...
kaže on , kao ... „čekaj, ne možeš tek tako da odeš ... pa, što sam se ja mučio 2 sata?“
he, he ... izgleda da je bio dobio zadatak od njegovih da misionari po gradu ...

Spavanje je bilo po vozovima.
a , pošto sam bio dva dana u Zagrebu , malo je bilo i na železničkoj stanici i na klupi u parku

Od para koje sam „ubrao“ za ta 4 dana , kupio sam neki sintisajzer ... 250 DM je koštao
vrlo loš... jedva da nije bio igračka (danas jeste – moj sin od 5 god. „svira“ na njemu , povremeno)

a, što ova priča ima takav naslov ... pitate se vi , možda ...

pa ... moji roditelji nisu bili baš sigurni da se od sviranja na ulici mogu zaraditi neke pare ,
iako sam doneo nešto sa svoje prve turneje („varljivo leto 89-te“)
u ova 4 dana sam , rekoh , zaradio oko 250 DM , što je u to vreme bilo oko pola radničke plate
tada su postojale samo novčanice (znači - HARTIJA) ...
pare sam stavljao u ranac , na dno... a, odozgo - pojačalo , razne stvari ...
tako da su bile skroz izgužvane
kada sam došao kući , izvrnuo sam ranac na kuhinjski sto (sa namerom da novčanice „ispeglam“ i prebrojim)
moj otac je zabezeknuto gledao u GOMILU para na stolu (stvarno GOMILA ... jer - em zgužvane, em ih je bilo puno )
i rekao : „ Odakle ti ove pare ? “

Ulični Muzičar · 29.04.2010., 00:17

GROZNI NEMAČKI POLICAJCI

Pošto sam bio izgustirao YUgu , rešim ja da se otisnem malo u svet .
A, gde bi drugo nego u Nemačku … oni su , kao , najbogatiji … valjda su i “široke ruke” ... nadao sam se !
Februar 1990. (podsećanje : 1989. Avgusta sam započeo karijeru…)

Dobro , Nemačka … Minhen – tamo sam rešio da krenem .
Smešno mi je bilo što je jedan drug rekao da , ako vidim njegovog oca u Minhenu ,
(i on je odlazio istog vikenda … vreme Ante Markovića 1dm=7din … stariji pamte to - SVI U ŠOPING U EVROPU !),
… da mu po njemu pošaljem žice za gitaru .
Ja sam ga pitao … kako zamišlja da , kao , slučajno - sretnem njegovog ćaleta u sred 5-milionskog grada ( ili koliko već miliona ima … )
Ali , stvarno sam ga bio video tamo , jer … svi su se muvali po centru …

Video sam i situaciju kada NAŠI ljudi k’o životinje navale u neku prodavnicu sa jeftinom robom , čim je vlasnik otvori ujutro …
Ko će pre … ako nisi brz možda ne nadješ kasnije tvoj broj … gaća , majice i tako to …
a , stvarno bilo jeftino …

Krenuo sam bio vozom za Beograd , odakle sam planirao da “uhvatim” medjunarodni za Minhen …
Ali, u vozu za BG upoznam tipa koji je takodje bio krenuo u Minhen (malo šverca …) , ali on iz Beograda – autobusom.
Preporuči mi on da krenem i ja sa njim .
Slučajno je bilo ostalo POSLEDNJE mesto u dotičnom autobusu … skroz pozadi i u uglu …
Predhodno smo svratili kod nekog njegovog druga u BG …
To pamtim jer se sećam da smo diskutovali da li Sinead O Connor stvarno pušta suze u spotu za pesmu NOTHING COMPARES 2 U (tada se pojavio)

Stignemo mi u Nemačku , uzmemo 3-krevetnu sobu u nekom pansionu .
A , tamo fino , čisto , toplo … (a februar…)
Ranije sam sa roditeljima bio putovao u Grčku na more par puta (početkom 80-tih) , u Sofiju (1982. otprilike) i u Trst (1978.) ,
Tako da sam se u stvari tad sada upoznavao sa jednom … “dobrostojećom” državom !
Prošli smo i kroz Austriju pre toga , koja je ista k’o Dojčland … sve čisto , putevi široki i … crni (nov asvalt)

Elem , izadjem ja da sviram …
Računao sam da ću zaraditi dobre pare , pošto mi ni u YU tada nije išlo loše …
A, tek tamo … kolika li će da “padne” lova … pitao sam se ja …

............. kraj prvog dela ................

.

Ulični Muzičar · 30.04.2010., 00:47

GROZNI NEMAČKI POLICAJCI (2. deo)

Elem , izadjem ja da sviram …
Računao sam da ću zaraditi dobre pare , pošto mi ni u YU tada nije išlo loše …
A, tek tamo … kolika li će da “padne” lova … pitao sam se ja …

Odmah da kažem da nije bilo ništa bolje nego kod nas , uprkos višem životnom standardu … (čak bih rek’o i za nijansu lošije !)
Razlozi ?
Pa , mi smo , bre - MI … ! … bili tada nešto posebno …
U odnosu na standard , plate , uvek su NAŠI ljudi NAJDAREŽLJIVIJI … bili …
Ćaletovu radničku platu sam mogao kod nas da zaradim za 4 dana ,
A, Nemačku radničku , u Nemačkoj – nisam mogao za tako malo dana !
(Dobro , igralo je ulogu i to što su se kod nas tek pojavili ulični svirači , pa su bili interesantni ljudima
A, na zapadu je to bilo već poznato …)

Pored ne baš neke zarade, odmah mi se tu stvore policajci sa sve mapom centra grada na kojoj su ucrtane tačkom mesta gde može da se svira …
… ne možeš gde ti se prohte …
Plus - mora da se menja mesto na svakih pola sata (ili sat … zaboravio sam )
Plus – ne sme da se koristi pojačalo , a ni instrumenti koji posebno mnogo prave buku
(sve su lepo objasnili u tim papirima , a i usmeno ...)
A, ja ne mogu bez pojačala … znači – nema svirke !!!

Ostave mi oni papire i odu , a ja, misleći … “jaka stvar” – posle dva minuta nastavim da sviram …
Mislim : “valjda se neće vratiti … a , ako se baš vrate – o.k. tada ću da prestanem” …

Al’ , eto njih za pola sata ! Ulove me …
Ja se pokupim i kao krenem … ali … ne ide tako kod njih !
Nego oni lepo pozovu kola …
Lepo udjemo u njih i pravac – policijska stanica !
Kad smo stigli tamo oni izlaze , pa i ja krenem napolje ali … ne biva tako …
Ne mozeš sa zadnjeg sedišta iznutra da otvoriš vrata … he he … (inače bi kriminalci iskakali u letu …)
Napišu mi kaznu …oko 100 maraka ,
Ali je meni izašlo oko 140 … kada sam po lošijem kursu tamo kod njih zamenio sve pare što sam imao (dinari , dolari (kanadski) …

............ kraj drugog dela ...............

Ulični Muzičar · 30.04.2010., 16:27

GROZNI NEMAČKI POLICAJCI (poslednji deo)

odem ja posle u “OPŠTINU” i , praveći se lud (nisam pomenuo da mi je gitara električna) , dobijem dozvolu …
mog’o sam da sviram tog dana (četvrtak) a i ostalih … četvrtaka …
da … samo jedan dan u nedelji , zbog velikog broja zainteresovanih !

Izadjem popodne da sviram , onako sa zebnjom … (ipak sam bio “ilegalac” – zbog pojačala !)
Znao sam da ne mogu isti policajci da ponovo nalete na mene (ne mogu da rade i pre podne i posle podne) ,
Al’ ipak me bilo strah jer sam ostao skroz švorc … (ne bih imao za još jednu kaznu)
Sve su mi se bili pričinjavali …

Ništa … odsviram to popodne (i veče) i sutra – pravac Balkan !
Nezgodan narod ove Švabe …

Bio sam još par puta u policijskim stanicama , ali u drugim državama …
Kazne više nisam plaćao , osim što je jedan šef policije od mojih para (sitniša) sebi platio kafu (upravo su mu je bili doneli iz obližnjeg kafića)
Naučio sam da , kada mi se prvi put kaže da ne smem da sviram … da se odmah pokupim i odem (k’o bajagi … )
A tek drugi put – otvaram usta i … pravdam se …
A , kada se desi da me isti policajci i tri puta u roku od par sati nadju kako sviram (a ne smem) …
pa … onda se , kao , naljute i odvedu me u stanicu i predaju me kolegama …
koji i nisu baš ljuti (obično) na mene , te me puste … he he …

nekada neki slučajno prodju i obaveste me da ne smem da sviram (a nisam u njihovom domenu) ,
a , ja ih onda pratim malo …
i , kada vidim da odu daleko … ja se vratim na posao …!

Tako je bilo nekada .
Sada znam gde je kakva situacija sa policajcima , tako da stvarno RETKO imam tu vrstu problema … (najveći neprijatelji su mi – KIŠA i GALAMA)

A , dozvole …
Dobio sam iz Kulturnog Centra Beograda (1989.) neki papir …
Skeniraću ga , (pošto ga još imam … ) pa ću da ga zakačim …
Pisalo je da ,kao , “oplemenjujem i oživljavam sadržaj u Knez Mihajlovoj itd …”
Posle sam i u Budvi dobio isti … prepisali su …
Samo je bio Kulturni centar Budve i … ” … sadržaj Starog grada … itd.”
I to čuvam …

Zapravo je ulično muziciranje – nelegalna rabota jer … kako da ti naplate porez ?
Tako je u većini država , mada … gledaju “kroz prste”
A, mnogi policajci i ne poznaju baš zakon … Na sreću ... he he ...

Ulični Muzičar · 30.04.2010., 23:29

Ej , muzičar ... da nisi ti slučajno crnac ?

Ma , ne ... šalim se ... nije me tako pitao !

Nakon što je ubacio lovu u koferčić , pita mene neki tip : „Jurop?“
Ja se trgnem malo , prestanem da sviram ...
Kao ... „a ?“ ( više pokretom glave , nego što sam baš izgovorio to „a“ ... )
„Europe?“ ... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on ...
Ja ga ( onako belo ) gledam ... kao ... šta me ovaj sad pita dal’ sam iz Evrope
Kakvo mu je to pitanje ... neobično ...
„Jurop?“
„ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“ ... mislim ja u sebi ...
„Jurop? ... Santana ...?“ – on ...
„Aaaa....“ ... konačno ja ukapiram
„Da , da ...“ (al’ to „da“ - na engleskom !)

I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope ... he he ...

Da ... bio sam svirao „Europe“ od Santane , al’ su mi misli bile odlutale ...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao ...
A , i ... bio je već kraj ...
mislim , na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Evrope“) malo se zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te ...)
to mi je olakšavajuća okolnost ...

p.s.
Jeste da nije bog-zna-kakva priča , ali ... bar je - TAZE !
... malopre sam se vratio !

Ulični Muzičar · 02.05.2010., 02:05

MUZIČAR ... ŽALIM SLUČAJ AL' ... MNOGO MI SE BIO JEO KUKURUZ !

„taze“ dogadjaji (od sinoć) :

1.
Neki tip je navalio da me slika (fotografiše) , k’o što se povremeno dešava ...
Al’ ja sam ga malo zeznuo !
Sve vreme sam gledao u gitaru (znači glava okrenuta na dole) , tako da ... he he ...
Sve će mu fotografije biti iste ...

2.
Jedan drugi tip stao da me sluša – to je o.k.
Al’ nije o.k. to što nije prestao da gricka semenke i da mi pravi djubre ispred „radnje“ ...
To me mnogo nervira ! (nekad im i kažem ... pošto se dešava to ...)
Jednom su neki tipovi jeli nešto i , pošto su bili tik uz moje pojačalo , počela je da kaplje masnoća iz tog što su bili jeli ...
I danas , kao uspomena , stoji masna mrlja na tananom najlonu koji (ispod metalnog „rupičastog“ poklopca) štiti zvučnik od prašine ...
Ovoga sa semenkama sam danas hteo da „oteram“ tako što sam prestao da sviram (obično to upali ... )
Kao , nešto čačkam oko gitare ...
Ali , on je , na zahtev svoje devojke , ubacio prvo pare ... i tek onda otiš’o ...
Fala mu ...
P.S. pre početka svirke uvek malo „pometem“ ispred svoje „radnje“ !
odšutiram pikavce i tako to ...
a , stvari postavim u perfektnom rasporedu !
kada sviram više puta na istom mestu – obavezno na POTPUNO isto mesto stavim ranac , pojačalo , kofer ...

3.
neki klinac (deca , šta ćeš ...) mi malo , udarcem nogom , pomeri koferčić (što služi kao „kasa“)
Majka ga pita , kao , zar ne gleda kuda ide ...
A , meni ništa ... (izvinjenje , na primer ...)
Ali , to nije strašno !
Dešava se da mi i odrasli nagaze , šutnu , to moje koferče (obično njega) , i ni ne pogledaju me , a , kamo li da se izvine ...
A , baš bih voleo da vidim kako bi reagovali kada bih ja prošao pored njihovog radnog mesta i gurnuo im nogom nešto ...
Mislim , hoću reći ... ja jesam na ulici i može da se desi da me neko ne primeti ... al’ izviniti se – nije valjda tol’ko teško !
Inače , predhodno koferče je par puta bilo i pregaženo automobilom ... muvaju se ljudi kolima i po pešačkim zonama !

4.
Video sam nekog dečka kako je stavio prednji točak od bicikla na skejt , pa tako vozi ...
Eto rešenja kako transportovati skejtbord do kuće , a da obe ruke ostanu slobodne !
Izvinjavam se ...
Ovo nema veze sa mnom ...

5.
Prolaze neke starije žene ... ili mladje babe , kako vam draže ...
čet’ri – pet komada ...
Zastanu ...
Neke od njih mi ubace nešto (nisam baš brojao koliko njih ...)
Al’ jedna se mučila da iskopa pare iz novčanika ...
I na kraju reče svojim „drugaricama“ , al’ , onako , malo glasnije - da bih i ja čuo :
„Nemam ništa sitno ! Imala sam , ali sam dala onome za kukuruz !“
Ja posle razmišljam ...
Možda je trebalo da pitam gospodju kod kog prodavca tačno je kupila taj svoj kukuruz ...
... da idem da zahtevam odštetu !
Pa , nije li me direktno oštetio , a ?
Zbog njega mi je sinoć zarada bila manja !
Da bog da ... da drugi put neko ubaci svu sitninu kod mene , pa da nema posle za kukuruz !!!
Ali ... kad treba da se pojede nešto – ljudi daju i krupnjiji novac ! ... pa , posle , ono ... kusur ...

A , i meni se dešava da mi traže kusur ... he he ...
Dobro , simpatično mi je to , stvarno !
Znači da im je baš stalo da me „počaste“ ... kad ih nije blam da traže kusur (a , eto , nemaju dovoljno sitnu monetu)
Ono ... ubace 2 evra , a traže 1 nazad ... (ili od 1evra – traže 50 centi „kusur“)
Neki i sami to obave ... da ja ne moram da prekidam sviranje !
Jedino je smešno kada neko pokuša da , u ime kusura , uzme baš neki od onih novčića što stoje zalepljeni za dno kofera (služe kao „mamac“)

A , znate’l za ono kad je ...
Jedna žena , jednom , ubacila 2 evra , a tražila je da joj vratim ... 1 evro i 90 centi ... ha ha ...
’oću da kažem ... fala na 10 centi , al’ dok sam joj ja brojao kusur ... bolje da sam nastavio da sviram ...
Misi’m , možda bi neko ubacio 20 centi ...

Kada smo već kod 20 centi ...
Jednom je jedna cigančica ubacila 20 centi ...
U stvari prvo me pitala dal’ ih hoću ... he he ...
Ja sam bio samo slegnuo ramenima (glupo pitanje ... al’ dobro , klinka je bila ...)
Ali , posle jedno dva’es minuta , ona se vratila da ih zatraži nazad ... bila se predomislila ...
Trebalo je da joj naplatim proviziju .. he he ...

Ulični Muzičar · 03.05.2010., 02:25

UPALJAČ , PATIKE , MENUET , DŽOINT I MILICIJA

Imaju ljudi običaj da me posmatraju dok nameštam gitaru , pojačalo i ostale stvari ...
Sinoć ...
Tek sam se pripremao za start , a , vidim prilazi neki stariji čovek ...
Mislim ... sad će da me pita nešto u vezi gitare
(obično pitaju kako mi se zove instrument , pošto nisu nikada videli dve spojene gitare ...)
Al’ , čikica me pita ... da li imam upaljač ... he he ...

To me podsetilo na ...
Prilazi mi neki engleski turista (momak) , prekida me u sred svirke (to ne volim nikako !)
kaže : „very beautiful ... ... “
Ja mislim sad će da kaže da mi je lepa gitara , da lepo sviram ... ...
A , on ... svidjaju mu se moje patike ... he he ...
Pita koji je to model ...
A , model je bio UNIVERZAL (Planika , Slovenačka) ... to nema kod njih ...
Bilo je to pre 5-6 godina ...

A , prošle godine me isto neki „žuti“ (englez , skandinavac ... ko zna ...) pita za patike ...
Gde sam ih kupio , koliko koštaju ...
He he ... ja mu objasnim
Kina , brate ... 10 evra ...
A , on reče da ipak nisu loše , bez obzira što su kineske ...

Da ... samo treba da menjaš čarape dva puta dnevno ...

Nego , ništa sladje nego kad sviram nešto svoje , a ljudi plaćaju !
Juče sam , po prvi put u ovoj godini , svirao neke svoje menuete (3 komada) ...

Sinoć ...
Neki tip je sedeo iza mene ... dobro ne preblizu (inače bi me i to nerviralo) - na nekoliko metara razdaljine ...
Slušao je jedno 20 minuta i ... „kulirao“
Kad je dovoljno „iskulirao“ dodje i reče :
„lepo sviraš , brate !“
I ... ponudi mi džoint (sam je jedan već „duvao“)
Ja se zahvalih i rekoh da ne bih ...
On ode , ja ostah ...
i mislim ... pa , ovom bi se činilo da lepo sviram čak i da sam odsvirao ................
e ,sad je trebalo da stavim nešto smešno – da efektno završim ovu epizodu ...
Al’ ne pada mi nešto dobro na pamet !
Aj , da čujem neki predlog !!!

Dopuna za tekst o policajcima :

1995. u Budvi je jedan MILICAJAC NOGOM ZATVORIO MOJ KOFER (za pare) , pošto ...
bilo je prošlo 12 sati (ponoć) a ...
muzika može da svira (po kafićima) samo do tada ! .... znači - isto i ja !
da bi mogli ljudi na miru da spavaju !
bez obzira što sam svirao kod onog velikog zvona ... znači najbliža kuća (ili zgrada ...) je na par stotina metara ... (plus - ja okrenut prema moru ...)

Ulični Muzičar · 04.05.2010., 01:11

RAMBO AMADEUS I KAFIĆ ZA SVAKU PRILIKU

Bilo je to 1997. u Herceg Novom (odakle je Antonio Pušić (Rambo) i rodom ...)
ja i još jedan tip smo svirali na ulici...
obično sam devedesetih odlazio u Budvu avgusta meseca
ali , tada sam prvi put otišao u Herceg Novi
poveo sam jednog tipa da svira sa mnom ... udaraljke , raznorazne ...
ja sviram gitaru (sa dva vrata) na "klavirski" način ... (Stanley Jordan fazon ...)

i tako počnemo mi da sviramo u onoj ulici , lepoj , u centru ...
ali, nešto nismo izazivali interesovanje ...
rešimo da promenimo mesto ... i spustimo se dole pored mora da probamo tamo...
ali ,ni tamo nešto nije išlo...
medjutim prodje Rambo tu slučajno i ... da ne dužim , počnemo mi sa njim da sviramo...
on uzeo neke udaraljke i otkačio se čovek ... veliki zajebant ...
posle nam reče da dodjemo u neki kafić ,
zaboravih ime ...a i zašto da idemo tamo ... da sviramo , da se zezamo ... zaboravio sam tačno zašto ...
ode on , a mi nastavimo da sviramo...
opet nije bilo kako treba (interesovanje prolaznika) ...
ja se iznerviram i kazem kolegi da idemo u tunel da sviramo !
(ima neki tunel 30-tak metara dugačak kojim prolazi šetalište pored mora ...)
rekoh , aj' kad već slabo ide , da se bar mi zajebavamo ...
i ... bilo je super zezanje a, i publike je bilo...
napravili smo mini show ...
na kraju je bilo samo ... give me five... sa kolegom ...
posle smo nastavili da samo u tunelu sviramo ... tih 10-tak dana ...

Jedno veče je Rambo održavao koncert gore u tvrdjavi u Herceg Novom (citadella se ,valjda, zvaše...)
mi , naravno, išli da gledamo ... uvek je zanimljiv uživo ...
posle koncerta on seo pored miksete i mi , u odlasku, svratimo do njega ...
zdravo - zdravo ... i pohvalimo se mi kako smo našli super mesto za svirku, tunel... itd ...
on nam opet kaže da svratimo u taj kafić .... već pomenuti ...
u tom trenutku prolaze neke devojke ...
i valjda , ohrabrene time sto Rambo ne izigrava zvezdu , nego priča sa ljudima - one pridju ...
kaze jedna ,kao , super je bilo (koncert) i tako to ...
on njoj kaže kako je lepa (muvanje ,ov korz ...)
a, ona ,da uzvrati, kaže njemu kako je i on lep ...
a Rambo njoj :"aj' dodjite u kafić (dotični ...) da nastavimo sa komplimentima"
ja i moj kolega smo umrli od smeha ... posle ...

taj njegov kafić ... he he ...
za sve prilike ...

Ulični Muzičar · 05.05.2010., 01:05

VOZOVI

proveo sam dobar deo mladosti po vozovima ...

Jednom sam u komadu 30 dana "živeo" u vozu !

1991.
uzeo sam "inter rail" kartu ... (par puta)
sa njom si mogao da putuješ mesec dana po (skoro) svim evropskim državama
uslov je bio da imaš ispod 26 godina
kada putuješ od jednog mesta do drugog
samo upišeš polaznu i krajnju stanicu u prazna polja
i , posle , kondukter samo ... overi to (izbuši ili napiše nešto ...)

još se tada dešavalo da iz Nemačke krenem uveče i probudim se u Italiji
a, da me niko nije dirao ...
znači Nemačka carina na izlazu ,
pa Švajcarska na ulazu , pa na izlazu
pa Italijanska na ulazu u Itaiju
jednom čak ni kondukteri nisu ulazili ...
Nekada na granici udje carinik ...
samo prodje i ne traži svima pasoš na uvid
nago samo "sumnjivim" tipovima ... meni obavezno ...hehe...

Tako ja sviram , znači , u jednom gradu pre podne , a, popodne sam već u nekom drugom
uveče sednem lepo u voz i .... spavanje
naravno , izaberem neki poluprazan voz , da bi ceo jedan kupe mogao da bude samo moj ...
a ,ako se desi da se usput voz napuni i udju ljudi i kod mene ...
pa, ja lepo izadjem na narednoj stanici .. i sve iz početka !

ili ... dodjem u neki grad prerano (počinjao sam svirku oko 10-11 ujutru ...)..
ništa , napravim još jedan krug ...
odem do nekog bližeg mesta ... i vratim se ponovo

sećam se kad su u moj kupe jednom upali neki Englezi (4-5)
pošli ljudi na oktober fest ... u Minhen
svaka druga reč im je bilo ono "faken"... za bilo koju stvar su morali da kažu da je - "faken"
elem , imali su PUN jedan ranac sa pivskim limenkama ...
i meni su dali da se "okrepim" ...
ja počeo da im sviram neki BLUES ...
al' za 5 minuta oni su već počeli da hrču (osim jednog)

U Nemačkoj su vozovi tačni ... taman pomisliš : "a-ha , evo ga kasni" , kad on ... eto ga stiže
Našao sam bio i neku varijantu za pranje kose toplom vodom (u umivaoniku)
čak i za sušenje ... neka "duvaljka" je bila , odakle je duvao topao vazduh (odozgo) .. pojma nemam čemu im je to služilo ...

a , naučio sam i kako sa 1,5 litra vode (iz flaše) oprati kosu ..
a, za kupanje ... dobro , mora se prenoćiti u nekom jeftinom pansionu ...
mada sam čuo i za varijante .... tuširanje na benzinskoj pumpi , ali nisam probao ...

najsmešnije je bilo kada sam morao da punim baterije za pojačalo ! (bile su unutra u pojačalu)
Obično sam to radio u čekaonici
ali , negde nije bilo utičnice za struju
pa sam nalazio nekakve utičnice izmedju koloseka ...
ljudi su me čudno gledali , jer im nije bilo jasno šta ja to muvam tamo...
pojačalo je bilo u nekoj kutiji od kartona, koja mi je služila , u toku dana , kao "kasa" ...
oni su gledali kako ostavljam neku sumnjivu stvar i vraćam se na klupu
(verovatno ih je to ohrabrivalo ...
da sam ostavljao tu kutiju i odlazio - sigurno bi zvali policiju)
ipak , i ovako me čudi kako nikada niko nije pozvao obezbedjenje ...
... da provere da ne postavljm bombu , možda ...

to su neke stvari sa početka moje karijere ...
sada imam jedan mali kombi , krevet unutra , posteljina , jastuk ,
bejbi vlažne maramice - za "kupanje" , balone za vodu (u letnje vreme) ,
mali TV (i DVD) ...
veći broj kvalitetnih baterija itd.
pa , i ja sam u nekakvom 21-om veku ... majku mu !!!

Ulični Muzičar · 06.05.2010., 00:21

DIREKTAN PRENOS - EKSKLUZIVNO ZA ... ALBANIJU !

Mene prenosili i u Albaniji ... ha ha ha
tj ... prenosili moju (uličnu) svirku ...

elem , dodje neki tip (pošto je predhodno poslušao malo kako sviram) ... i pita da li bih mogao da odsviram nešto romantično ...
„pa , evo , ovo što sam malopre odsvirao je bilo romantično” - kažem ... (koristimo engleski ... )

ne,ne , da li bi mogao SADA da odsviraš nešto romantično ... za moju devojku ( ja počnem da gledam naokolo ... da je pronadjem )
... koja nije tu - kaže on
i vadi mobilni ...
ahaaa, hoćeš telefonom da ... ahaaa OK OK ... (nije mi prvi put...)

pozove je on , stavi telefon ispred zvučnika i ja odsviram „za Elizu” (ha ha ha ... to mi je prvo palo na pamet)
posle jedno 30 sekundi prekine on vezu (malo su i pričali ...) ... da se ne istroši ...
i kaže da je ona (njegova darling) ... u Albaniji ... da joj je bilo drago itd ...itd ...

plati lepo momak i ode ...

Ulični Muzičar · 06.05.2010., 08:58

jel' niko baš neće da se uključi ?
mislim , ovo je forum ...
ajde , slobodno !

Ulični Muzičar · 07.05.2010., 12:28

KAKO SU MI UKRALI GITARU

U godinama kada je carevala hiperinflacija za male pare mi je jedan tip napravio gitaru sa dva vrata
bila je neobična zato što nije bilo čivija nego se štimovala na kobilici
mnogi ne znaju za tu foru , pa su me pitali koji je to instrument ...

malo mi je bila "tvrda" , pa su me boleli prsti ...

počeo sam da sviram na njoj februara 1994-te .

krajem marta iste te godine sam se muvao po italiji ...
putovao sam jedne noći iz Fodje za Rim ...
bio sam mnogo umoran , jer sam predhodnu noć proveo u brodu, predhodni dan svirao ...
udjem u neki kupe gde je , pored prozora sedeo neki crnac ...
ja sednem odmah do vrata ...
skinem jaknu ...
crnac mi kaže da pazim na KOŽNU jaknu , jer ima lopova ...
a, jakna je turska "koža" ... 35 DM ...

zaspao sam kao priklan ...

probudio nas je ... i mene i crnca ... radnik sa železnice ... na stanici u Rimu !
voz je bio stigao , putnici -izašli , voz odvezli u garažu ...
i tu nas probudili ...

... Kad , nema mi gitare !!!
počnem od muke da je tražim, tražim ... i ispod sedišta (u vozu !)
počnem da psujem ... da se derem ...
ovaj radnik što nas probudio me pita da li sam "slavo" (... jugoslavo ...)
... prepoznao psovke

posle , kad sam razmislio , čini mi se da sam mogao da se setim da je neko bio otvorio vrata kupea ...
a, ja sam samo na tren otvorio oči ... bio sam mrtav umoran ...

sreća da sam imao para , pa sam kupio neku "raketa" gitaru - da bih mogao da radim ..
ništa futrola , ništa kaiš ... imao sam neki zidarski konac ...

kasnije sam tu gitaru , a i staru - isekao i spojio ih ... pa sam na njima svirao 10 godina .

dobro , štete je bilo , ali sam jednom u vozu našao neke pare ... tako da se potire nekako ...

Ulični Muzičar · 08.05.2010., 02:31

DAN JE BIO PREDIVAN , ALI ... JA SAM BIO malo NERVOZAN !

Volim da pre posla odspavam malo . Da akumuliram energiju ...
Ali danas , kada sam se probudio , osećao sam se još umornije nego pre spavanja !
Lep dan , inače , ali ...
ja podjem da sviram malo „raštimovan“ (u glavi) ...

Da ne bi bilo samo to :
1. Neki tip (kolega) mi je bio zauzeo mesto na kome sam planirao da sviram večeras (pa sam MORAO da se zadovoljim "pozicijom B" ...)
2. Taman počnem da sviram – shvatim da sam zaboravio da malo isečem nokte ... smetaju mi , al’ ... ko da sad seče nokte na ulici ...
3. Gitare mi nisu perfektno naštimovane ... ali (mislim ja) ... dobro , izguraću nekako ...
pa ću da ih na kraju naštimujem – da za sutra budu o.k.
4. Odma’ da kažem da je u toku štimovanja (po završetku svirke) baterija na štimeru „crkla“ , a rezerna (ona što može da se puni) je bila prazna (dugo je nisam punio)
tako da ... moram sutra , pre svirke , da se naštimujem ... a to će biti mučenje , pošto se pri dnevnom svetlu (još će biti sunca) slabo vidi (!)
to jest , te male crvene sijalice - slabo se vide ...

Svirao sam tako , a bio sam skroz „down“ ...
I slabo mi i išlo ...
Niti para , niti materijala za napraviti priču ...

Jedno sat i po (otprilike) sam se mučio tako ,
a , onda (postepeno) mi se „ovce vrate“ (i „budu sve na broju“)
i tako ... „sa svim ovcama na broju“ sam zaradio za pola sata isto koliko i bez njih za - sat i po ...

To me je podsetilo da ...
Izgleda možda neverovatno , ali ...
Kada je meni lepo dok sviram – obavezno dobro i zaradim !
Čudno , ali – ISTINITO !

Desi se , tako ... jednom u 10 dana (ako sviram svaki dan !) da mi dodju neke „lutke“ ... (ili bube ...)
I to ne mora da bude celo veče ...
Obično se desi pred kraj svirke.
ili nekada , kada postoje svi uslovi (umor, neki problemi ...) da sviram preko volje – desi se neko čudo i , u stvari – lepo mi bude dok sviram !
tada mi nije ni važno koliko ću da zaradim ... ali , kao za nagradu – obavezno bude dobar „pazar“ !

Ja razumem muzičare koji sviraju pred puno ljudi , na koncertima , kada kažu da „publiku ne možeš prevariti“
Stvarno se oseti kada neko svira iz zadovoljstva ...
Ali , menii je čudno da to funkcioniše i na ulici ...
Mislim , to su samo slučajni prolaznici koji ... prolaze ... nisu došli zbog mene !

Jednom mi je prišao neki momak (17-18 godina ...) ... sa još jednim drugom ...
Zatražio mi da mu odsviram nešto ... za oca koga je nedavno izgubio (poginuo , čini mi se ....)
Ja ga pitam ... šta da sviram , a on kaže da mogu ono što ja hoću ... ali , da to bude za njegovog ćaleta !
Da ga utešim , ja mu kažem da sam i ja izgubio majku ( ... naredne godine „otišao“ je i moj otac ... btw ... )
Pa , kao , eto , sviraću za njih ...
Oni su seli tu kraj mene ...
Svirao sam „adagio“ od Albinoni-ja ...
E ... sad je to teško objasniti .... ne postoje reči ...
Uglavnom ...
Ja sam se bio naježio ...
Sviram i ... vidim dlačice na rukama kako su „skočile“ ...
... i ... to traje ... nije to kao kad ti se koža naježi na trenutak ...
Dodje mi da i tim momcima kažem da mi pogledaju ruke ...
Ali , nije bio momenat ...
momak je bio plakao ... onako jako ...
a, drug ga je smirivao ...

...

p.s.
adagio u g-molu od Albinonija :
Adagio in G minor by Albinoni

Ulični Muzičar · 11.05.2010., 09:42

AH , TAJ ALBINONI ...

Posle one priče o albinonijevom adagio-u , nije mi se dalo pisati ...
Mislim da je to bila naj-priča do sada ...
Dok sam je pisao , ponovo me je bila drmala „struja“ ...
Nisam umeo da iskažem rečima ono što sam hteo reći , ali ...
Možda je i bolje ispalo (nekad previše priče zna da pokvari stvar!)

Na nekim forumima je bilo lepih reakcija , na nekim ih nije uopšte ni bilo , (imam ovakvu temu na puno foruma)
Ali , meni je dovoljno da znam da je bilo par ljudi koji su se „naježili“ dok su čitali tu poslednju priču !

Narednog dana sam bio malo pod utiscima ...
Počeo sam svirku upravo sa adagio-m ... neizbežno je bilo ...
(inače imam neki svoj red ... repertoarski)
I , posle samo 7-8 sekundi desila se prva „uplata“ ,
A do kraja (adagio sviram oko 4 minuta) ukupno 4 (uplate)...
Što nije normalno ... po toj stopi bi bilo 60 ubacivanja (u koferče) za 1 sat ...
Bilo bi previše ...
Al’ lepo sam svirao taj adagio toga dana ...
Uzgred ... posle njega sam na narednu uplatu čekao ... 11 minuta (!)
Imam sat na gitari ...

Da ...
Uopšte ne sviram po notama taj adagio , kao i ostale stvari iz repertoara !
Onako ... malo je tačno , malo nije ,malo ubacujem svoje ...
------------------------------------------------------------------

video sam toga dana (nedelja) „soldžer of fortjun“ –a ... jednog poznanika sa kraja devedesetih

------------------------------------------------------------------

opet mi je neko ponudio travu ....
vozi čovek bicikl i ... puši travu !
nije li to opasno ?
mislim , nisam stručnjak ...

------------------------------------------------------------------

Dava stara drinkera (imaju po 55 godina , otprilike) su sedeli na dvadesetak metara ...
Stigli su tamo kad sam i ja (počeo da sviram)
Posle jedno ... sat i po , dolazi prvi , ubacuje pare i kaže da je to od njegovog druga (drinker B )
Kasnije dolazi taj drugi i ubacuje pare (pošto nisam uzeo 2 cigarete kojima me je najpre ponudio)
I kaže da je to ... od druga (drinker A)
He , he ...
Tako je ispalo , ne verujem da su se dogovarali ...
Bili su „uradjeni“ previše !

Posle , dok sam svirao „wind of change“ , prišli su obojica ...

Pustio sam ih da mi pričaju malo ...
Da bih skupljao materijal za svoje pisanje !
Sad sam „pisac“ i malo sam profesionalno deformisan ... he he ...
sigurno i pravi pisci pokušavaju da iskoriste sve što čuju , pročitaju ...
ranije nisam stimulisao ljude na predugačke razgovore jer ...
kod mene je baš ... vreme = novac !
ako me neko zadrži u ćaskanju 5-6 minuta , recimo - ja znam koliko me je to (otprilike) koštalo ...
1 sat (60 min.) : 10 ... (t.j. zarada za 1 sat ... )
Inače , ništa posebno zanimljivo mi nisu ispričali ...
Jedan od njih ima brata , koji je (kada je bio mlad) svirao Hendriksa po 8 sati dnevno ...
Sada daje časove gitare ...

Ulični Muzičar · 12.05.2010., 08:18

MAMAC

znate li šta je to?

kad' sam svirao u Nemačkoj, negde na početku karijere ....
neka žena traži siću po novčaniku ... taman da stavi , kaže
au, pa ti nisi ništa zaradio (slobodan prevod....) ... i ubaci pare i ode ...

ja pomislim ... pa tek sam počeo da sviram ... 2-3 minuta....

posle nešto razmišljam ...
pa, ljudi ne znaju kad sam ja počeo ... i glupo je da bude prazan koferčić ...

i tako počnem da stavljam "mamac" ... tj. da stavim nekol'ko novčića sam , na početku ...
kasnije sam već to usavršio ... duplo dno (gornje - pokretno) sa zalepljenim parama...

e, sad ... nije dobro ni da ima puno para , tako da ,čim se s'kupi malo .... hop !
podignem duplo dno i pare odu dole , a gore ostanu samo one zalepljene ...

smešno mi je kada prolaznici vole da dzvirkaju u kofer .. da vide kako mi ide ...
neki i komentarišu ...
neki kažu ... a, slabo ...
a, ja se mislim ... pa, otkud , bre, tečo ,znaš da li sam počeo pre 1 minut ...? ... nego ćutim , šta ću ...

U vreme hiperinflacije , pitaju me ljudi kol'ko mogu da zaradim za jedan dan ... mogu li 5 maraka ...
... a meni je mamac bio toliko ...
al' dobro , tada je ovde 100 maraka bilo bogatstvo ...

sećam se jednog komentara ... u Knez-u ...A, PA TI SI VEĆ ZARADIO ZA PEČENJE !
hehe ... kao da ja sviram zato što sam gladan ...

a, jedan deda je pričao svome unuku ..(a ja sve čujem)...
EVO , OVO JE ULIČNI SVIRAČ ... NJEMU NIJE VAŽNO KOLIKO ĆE DA ZARADI , NEGO DA ZABAVLJA PROLAZNIKE ...
ja samo slušam i mislim .... sigurno ...