Tvrdoglav otac

[Lp_GIRL_zgb]

Kao što u naslovu piše, moj problem je moj stari -.-
Imam 17 god, u školi iam jaako dobre ocjene, mnogi kažu da sam jako dobra, draga i inteligentna, svestrana sam i mnogo tog me zanima i dost tog želim postići u svom životu, profesori me u šk hvale, imam mnogo frendova, ugl. ne ponašam se kao mnogi moji vršnjaci koji piju, puše i sl (bez uvrede). . .

No moj stari mi ne dopušta ništa što se tiče izlazaka
Doma moram bit do 20:00 !!! Meni to ruši samopouzdanje i mladost jer ne mogu izlazit navecer van, barem da budem do 23 h, ali nee.
Kad odem van, pita me kad cu doc, ja kažem oko 22, a on ne može! Ti nisi normalna, premala si da ideš van navečer, kaj ce ti dečko (iam ga, al stari ne zna), imaš sve šta želiš (yeah right)
Ne znam kaj se događa s njim. Ček malo, imam 17 god i premlada sam?! Koji mu je? Kad pokušavam s njim razgovarat o svom životu sve preraste u svađu. . . Moj stari ne pije i ne puši, oke je osoba, no meni ne dozvoljava da idem navečer van i da se idem zabavljat. Stara je naravno kao na njegovoj strani. Ja zaslužujem ići van, zabavljat se malo jer kad god nema stare doma, a to je često zbog njenog posla, onda ja i pospremam cijelu kuću i kuham. To je jako često.
Sinoć sam došla u pol 10 navečer doma i rekao je da više neću smjet van jer ga kao nikad ne poštujem! Dajte ljudi pomozite, kaj da radim?! S njim se ne može normalno razgovarat jer je tvrdoglav i uopće me ne razumije kak je meni. Ja znam da on želi sve najbolje za mene, ali ja ne mogu ovo trpjet više! Neki dan sam skoro otišla od kuće zbog toga jer mi ga je dosta, i njegovog komentiranja i žaljenja da ja niš ne radim. Kak ne radim? Brinem se za njega i buraza kad nema stare, i onda stari na kraju veli da ga ne poštujem.
Onda ja poludim i derem se doma i psujem sve živo i mrtvo i poželim ga ubit, jednostavno, što sam starija to mi više stvari zabrani -.-
Idem van s frendicama jedino popodne i poslije treninga jer navečer ne mogu i sram me toga! Moj stari ne kuži da ja padam u depresiju kao i prije 2 god, da mi je teško jer samopouzdanja imam sve manje i manje. Rekla sam frendovima za taj problem, no oni kažu jojj, daj pričaj s njim ili pobjegni. Nije to tako lako što oni kažu. . . Ja samo želim ići navečer van barem do 23 h. Nek mi stari bude zahvalan kaj ne pijem i ne pušim i ne izlazim po kojekakvim klubovima di puštaju cajke -.- Još mi je stari neki dan rekao da ak mi ne paše to kaj ne smem van, onda nek odem iz kuće. Zamislite vi to, pa kakav je to otac onda? Znam da se on brine za mene i sve, ali ja više neću to trpjet. Znam se zderat na njega i reći mu da me uništava, a on kak se usudjuješ to reći? I da nisam normalna, wtf?
Jedva cekam da škola počne i da iam napokon neke obveze, učenje i sl., ali ni onda necu smjet van jer cu naravno morat cijelo vrijeme učit i učit .
Dajte mi neki savjet kaj da učinim, kaj da zovem murju i velim da moj stari krši dječja prava i da me ne pušta poslije 8 van?
Često si pomislim da pobjegnem od kuće na par dana kod nekog, pa da vidim da li bi onda poduzeo on nešto. . .

[nef]

A gle, da ne ulazimo u detalje, možeš ga probati pikati s tim da ti omugući izlazak prema danu i noći, tj. nije isto biti vani do 8h u 12mj kada je mrak ili u 6-7mj kada je dan do 22, ako ga to muči. Recimo po ljetu do 23, po zimi 19. Samo kaj je sad ljeto pri kraju . I nemoj ga zvati stari ako ga tako zoveš

[Laura74]

Možda ti ovim neću pomoć, mislim, sigurno neću, šta ću napisati.

Prošla sam slično s tvojim godinama. Tvoj je još dobar, vjeruj mi...Moj je i pio i maltretirao me, svakodnevno. Nije mi dao ni da se učim niti da pišem zadaće. Morala sam raditi po vani, po kući, čuvat malog brata, mada bili doma. Morala sam vuć na nejakim plečima drva iz podalje šume i to uz brijeg da jedva ideš bez tereta, a kamoli s teretom....ako sam stala ili pala, derao se na mene i lupao me....nedjelja je bila teror dan....ima toga ohoho....al pokušavam i ja zaboravit, al ne ide...

Nije bilo telefona, nije bilo neta, mobitela...živjeli u zabačenom dijelu, nigdje nikoga...sama s njime i svojima...mogla sam jedino plakati i čekati 18 godina.

Spas mi je bio sport. Bavila sam se sportom i tu jedino imala izgovor da doma dođem u 21 sat s busom. Dakle, nisam smjela biti vani duže od 21 sat. Oko 21: 30 ako legla, vukao me iz kreveta zaljevat vrt....(tvoj je još mila majka....)....vidi me....živa sam..imam 38 godina i troje djece...s nepunih 18 sam otišla k dečku, poklopilo se da je i rat počeo pa se sve to nekako izmaklo strogoj kontroli oca drugog hitlera....

S navršenih 18 sam se udala....ne, nemoj se ti udavati ako ne nađeš pravog dečka....ja sam našla da pobjegnem od kuće....jer ga mrzila, ali nisam htjela prljat ruke takvim stvorenjem....niti nije on vrijedan da sebi nešto uradim....NITKO NIJE TOGA vrijedan....

No, reći ću ti još nešto....kakvo god imala usrano djetinjstvo...otac me naučio redu i disciplini, naučimo me radu, puno tome.....onda to nisam shvačala...danas imam skoro odrasle momke....koje odmalena učila redu, no, nikada im nisam bila takva kakav je bio moj strai nad menom, ali neku strogost imala i dobri su dečki...

I još nešto, ovo je moj pogled na nešto, nikoga ne silim da prihvati, al ću napisati...još kao mlada znala sam da sam si sama izabrala svoje roditelje, ima neki razlog, sad, dok odrasla, isto tako tvrdim da je to istina, pročitala sam knjigu Putovanje duša gdje isto to se navodi kroz tematiku knjige. Dakle, izbor je takav da naša duša nauči nešto....jest da nam izgleda kao pakao nekad nešto, al ima neki razlog. Mnogi će sad reći - glupost, ok....kažem, nikim ne namečem svoj stav....no, mnogi su toga svijesni.

Dakle, draga, moraš izdržat do 18 godina ovo, sva ta takozvana tvoja patnja te uči nečemu....vjeruj djete drago....izvuči iz toga najbolje.....i nije sve u izlascima...dok ćeš biti svoj čovjek, s svojim stanom, plačom.....moći ćeš izlaziti do mile volje, no, onda ćeš i drugačije gledat na to sve.

Nisam nikada izlazila, niti mi sad to fali niti žalim za time. Zahvaljujući sportu, izgledam daleko bolje i mlađe nego netko s 10 godina manje.....ti se ne moraš bavit sportom...nađi neki hobi i uči....i izdrži....

Želim ti od srca sve najbolje i da ne uradiš neku glupost za koju ćeš žalit cijeli život.

[Lp_GIRL_zgb]

Laura74 kaže:

Možda ti ovim neću pomoć, mislim, sigurno neću, šta ću napisati.
.................................

U potpunosti te shvaćam, i to jako dobro. . .

Ali ja jednostavno više neću trpjet, rekla sam dečku i mami za problem, ali jbg, moj stari je neki control freak odjednom postao otkad je škola u lipnju završila ://
znam da se on brine za mene i da želi samo najbolje, ali on nije razmišljao o posljedicama koje sam ja snosila jer mi samopouzdanje pada i potištena sam zbog tog.
Tata mi je rekao da cu moći tokom ljeta bit vani dokasno, moš mislit kak je to bilo! Morala sam doći doma do 21:00, ali sam ja ostala vani do 22, ili 22:30, i onda stignem doma, a stari ili šuti ili mi s*re i trkelja da nisam normalna. . .Još malo manje od godinu dana i odlazim od kuće, a to sam rekla i mami i užasno joj je bilo kad je to čula. Rekla je daj, nemoj to radit, uništit ćeš i sebe i nas.

Ma da mi je najbolje to kaj mi slijedeći tjedan počinju treninzi i velike pripreme tak da ću više bit na terenu neg doma
ali to mi neće pomoći nikako jer cu prek vikenda htjet ići van i još ću se više svađat sa starim -.-
Prije je uvijek govorio: Daj odi s curama na kavu i tak to, oke, odem (tad sam imala 15, 16 god). Prekjučer sam se spremala popodne za van i kažem da idem u grad na kavu, a stari onda: Ne, premlada si da hodaš po kafanama i ostale gluposti! Ček, sad. . .Prije je govorio da odem na kavu, a sad ne?!
Ako ce ovo i dalje bit ovako, ne preostaje mi niš drugo neg da odem jer ne mogu više trpjet

[Ribež]

Niti jedan od ovih opisanih načina roditeljstva ne smatram normalnim. Osvrnut ću se na pokretačicu teme.
Kakav je odnos mame i tate?
Roditelj nije biti lako no tvoj tata ovo radi iz užasnog straha za tebe - bar mi se tako čini.
Tatu trebaš uhvatiti kada primjetiš da je dobre volje i posjesti ga kraj sebe, uz par poljubaca uz obraz reći da cijeniš njegovu brigu i da znaš da je sve to iz brige prema tebi ali da bi mogao malo popustiti i dati ti izlazak do 22 sata.
Ako počne vikati, nemoj psovati jer time pokazuješ samo svoju ne zrelost.
Jednostavno mu mirno reci: tata, volim te i molim te daj razmisli malo.
Reci mu da želiš imati njegovo povjerenje, upoznaj ga sa svojim prijateljima ako ih ne zna.
Ni ne pomišljaj da pobjegneš od kuće. Samo ti to još treba.
Moram priznati kao roditelj imam isto određene strahove a kako i ne bi kada samo pogledaš vijesti smrzneš se.
Zato ih ja više niti ne gledam ali opet netko negdje nešto stravično ispriča.
Ok, to ništa ne znači, ne znači da će se baš tebi desiti ali kod roditelja je prisutan taj jedan strah koji nije opravdan i jako ga se teško riješiti.
Tjeskoba nekakva, ne znam kako bih to drugačije opisala.
Kada te tata pusti van drži se pravila. Ako on kaže u 22 sata dođi točno. Tvoj otac je jedan precizan tip koji će to očekivati od tebe.
Probaj sa solucijom da mu se povremeno javljaš mobitelom za početak.
Glupo zvuči ali eto čisto da ga smiriš a s vremenom ukinete tu naviku.
Problem je što sve prerasta u svađu.
Probaj uvijek biti smirena kada razgovarate. Ako kaže ne - ne vrišti, ne histeriziraj, ako on počne vrištati jednostavno se makni ali ne uz lupanje vratima.
Tvoj otac će morati prije ili kasnije shvatiti da odrastaš.
Nekako si mislim da će tata nakon nekog vremena ako mirno postupaš leći navećer u krevet i malo razmisliti.
Ako ti se to ne desi do 18-te tata ima ozbiljnjih problema od same brige..

[Taja.st]

Bravo Ribež , odlično napisano! Draga curo , ja sam isto imala strogog tatu , tvrd orah je bio....al za razliku od tvoje , moja mama je bila ta koja je pomagala i "smekšavala ga"... Ja sam tek u 4.srednje mogla do 23 ostajat vani, po danu kad bi negdi išla uvik bi bilo di ćeš s kim ćeš i kad ćeš doć, vječito sam kasnila i bilo bi onda ribanja i prodika ali sve to prođe i kad odrasteš sjetiš se i nasmiješ se većini tih stvari...i ja sam ko ti govorila kako je "život nepravedan i zašto nema povjerenja u mene kad nikad nisam dala povoda za to, svi mogu van a ja ne". Osvrni se , vidit ćeš što se događa, vrimena su sve teža i gora i ja danas sa svojih 35 godina i majka dvije curice sretna sam što još "imam vremena" jer su male, ali i nesretna jer godine će brzo proć i one će poželjeti izaći van s društvom i na plažu i slično i eto ti brige i nespavanja LOL ...Ja bi to rješila da bi kao što ti je i savjetovano, sjela i malo neobvezno pričala s tatom i mic po mic došla do "teme" i malo po malo pomicala te njegove granice. I tako...tek na fakultetu ostvarila sam "slobodu" ali danas kad se osvrnem , nije mi žao i ne zamjeram mu. Ja i danas uživam izaći vani povremeno, završila sam školovanje, udala se, imam djecu ,krasnog muža, radim... ali tata je umro lani i sad mi fale i njegova prigovaranja i svađe i savjeti i razgovori, sve mi fali.... Bio on tvrdoglav ili ne, moraš shvatiti ma koliko strašno il sramotno se to činilo tebi što ne smiješ vani, ne čini on to da ti napakosti. Nije ti rješenje bježati od kuće, ništa nećeš time postići, odeš li - vratit ćeš se a tek onda ćeš narušiti odnose s oba roditelja. Sretno i čuvaj se, doći će tvoje vrime, samo malo taktike i strpljenja :-*

[Lp_GIRL_zgb]

Cure hvala vam na savjetima
Roditelji se slažu jako dobro, ali mama je pola na mojoj strani, a pola na njegovoj :/
Pokušat ću sa starim popričat za koji dan, nekako. . .
Ali sumnjam da bu pristao na razgovor za moje izlaske -.- , on je ugl takav, miran, ali tvrdoglav lik koji ne razmišlja kakve bi bile posljedice za neku određenu situaciju. On samo nešt učini, za posljedice ga nije briga
A i mislim da bi me izbacio iz kuće kad bi saznao da iam dečka. . .

[Lord Byron]

Lp_GIRL_zgb kaže:

On samo nešt učini, za posljedice ga nije briga

Kad čovjek pogleda neke tvoje rečenice, čisto se fascinira nad učinkom genetike .

A i mislim da bi me izbacio iz kuće kad bi saznao da iam dečka. . .

Misliti je drek znati.

Iz nekog razloga, ti smatraš da su dobre ocjene dovoljne za ostvarivanje tvojih prava i stjecanje roditeljskog povjerenja. Čovjek je očito u panici zbog svega što se danas i ovdje događa, čovjek je svoju paniku riješio na jedan od pogrešnijih načina kojima se mogao domisliti - ali, kako si se ti postavila u toj priči? Spominješ svoja kašnjenja, svoja svađanja i - vrh - najavu "pa ću ja malo otići od kuće pa ćemo onda vidjeti hoće li mu biti svejedno" .

Najavljuješ odlazak od kuće s 18 - svaka čast brojnim pričama o ovakvom ili onakvom životu nakon što se sa 18 otišlo od kuće, ali imam dojam da nemaš pojma kako bi danas i ovdje u ovim kriznim vremenima izgledao i taj tvoj život sa 18, i cijeli nastavak toga života. Najava tog odlaska zvuči mi jednako "ozbiljno" kao i najava odlaska od kuće. Daj se malo raspitaj prije nego se razmašeš izjavama: točno, tvoj odlazak od kuće bi, na razne načine, teško pao roditeljima - ali bi i tvoj život nakon toga postao bitno kompliciraniji: ne samo što bi se ili vratila sâma ili bi te vratili organi, nego bi si na vrat navukla kojekakve službe i kojekakva promatranja.

Tvoja situacija nije ugodna. Ali, jedino što možeš napraviti da bi zadobila povjerenje je - ponašati se kao netko tko zavrjeđuje povjerenje, a ne kao "a onda ću ja otići, a-haaaaa, pa ćemo vidjeti kome će biti krivo, a-haaaaa" petogodišnjakinja.

[Lp_GIRL_zgb]

Lorde Byron. . .Kak ti ne kuzis da ja shvaćam to sa svojim starim ili ima probleme na poslu (posao ziher nije problem jer uvijek ima bunt para kod sebe), ja znam kak je njemu, imali smo već par takvih situacija. A još mi je gore to kaj imam psihički bolesnu mamu koja mi baš i ne mre pomoći, ali hvala bogu ima posao. . .
Prije kojih mjesec dana mi je rekao da se čak ne smijem druzit s ekipom s kvarta jer oni kao nisu moje društvo, a išli su sa mnom u razred u osnovnoj i skroz su dobri!
Samo sam zakasnila dva puta doma. Prvi put je šutio, a drugi put govorio da nisam normalna, da cu završit u popravnom domu, da zkj lažem da mi kasni bus itd. Nisam mu lagala za izlaske i kažem mu di idem i s kim idem, ali on očito ima nešt protiv ljudi. . . Ako otiđem od kuće znam da to neće bit dobro, znam to jako dobro jer sam o tome razmišljala, odnosno razmišljala sam o negativnim posljedicama. Što se tiče službi, npr.socijalne, oni imaju ZABRANJEN PRISTUP k nama doma jer seru o nama, rade lažne dokumente i htjeli su nam oduzet kuću i imanje!!! Zato se i moji vec s njima vuku 6 godina po sudu, ali naravno moj stari je pobijedio jer ima dokaze protiv njih koji to dokazuju, ali neću dalje govorit jer je to komplicirano, a i ne tiče se to drugih. Socijalna kao želi pomoći, a zapravo pogoršava situaciju -.-, oni bi sve napravili da se dočepaju tuđih imovina i to onda pretvore u dječje domove! Nisam ja glupa, ja sam zrela za razliku od svojih vršnjaka i znam kaj oni rade. . .
Znam da život nosi uglavnom padove, ali to se da sredit, valjda :/

Ja samo želim da moj tata bude tata kao što je prije bio, tata koji mi je uvijek davao novce za grad, koji mi je dozvoljavao bit vani do 22 h, puštao me na rođendane itd. Ali sumnjam da će se to dogodit jer je njemu netko vjerojatno napunio mozak kojekakvim glupostima o meni :/ -.-

[Ribež]

Uh, toga sam se bojala. Svi vaši problemi su dublji i dublji od onog što si na početku pisala..

[Lp_GIRL_zgb]

Ribež kaže:

Uh, toga sam se bojala. Svi vaši problemi su dublji i dublji od onog što si na početku pisala..

Da, ti problemi koje sam navela su najdublji. To je to. . .
Samo se nadam da ce stari popustit i da napokon shvati da ja gubim samopouzdanje
Zašto je takav?
On zna da ja ne bih učinila vani ništa loše jer nisam hiperaktivna iliti kak se kaže klošar koji radi sranja vani :/

[Laura74]

Lp_GIRL_zgb kaže:

....Što se tiče službi, npr.socijalne, oni imaju ZABRANJEN PRISTUP k nama doma jer seru o nama, rade lažne dokumente i htjeli su nam oduzet kuću i imanje!!!...

Dušo....da li ti roditelji imaju ovjereni dokumenat od javnog bilježnika / policije ili ine ustanove da nap. socijalni djelatnik ima zabranjen pristup?

Koliko znam, može se tvoj otac, mama, baka.....derati i vikati koliko žele na njih, djelatnik neće sam ući ali će dovesti policiju i pokrenut kazneni postupak protiv toga koji radi ometanje rada djelatnika...Lako je "lajati", no čovjek u lijepoj našoj nije pas koji laje na lancu...psu nitko neće zabranit nešto zakonom, niti će odgovarat pred zakonom, ali odrasloj osobi hoće.

Lažne dokumente - tu nešto smrdi...čisto sumnjam da su to radili....
Kuću i imanje vam nitko ne može uzeti ako postoje papiri....no...quitala sam ovaj dio jer mi taj dio odzvanja u ušima....

Možda postoji još nešto što ti tvoji nisu rekli....a u pozadini je neki problem, i otac ti "živčani" zbog toga (moguće) i ti ispaštaš taj dio....

Možda nije sve bajno i sjajno, a isto tako vjerujem da postoji neki razlog zašto ti sad najednom brani izlazak...često se desi da su starci u problemima i živcira ih sve živo...i onda im lakše zabraniti izlazak nego dopustiti i brinut se još di si i kako si....to im je dodatni napor....a opet, moguće da ti otac predosjeća neke stvari i želi to strogoćom izbjeći.

To možda sad ne shvačaš jer nisi majka...ali mogu ti reći jedno, ja kao majka, s svojim djetetom često komuniciram umom....pogotovo dok je bio mali....uopće nismo pričali.....i sad znam osjetiti jel dobro ili nije....da li ga boli nešto ili je sve ok....


No, kako god bilo da bilo....mislim da ti nitko od nas ovdje ne može rješiti tvoj problem, jer je to tvoj život, odrastanje, put, sudbina....možemo ti savjetovati...kao što dobila savjet od Lorda, ne ponašaj se ko razmaženo derište, ...ja ću sad pobjeći...bla bla bla......

Ne znam da li da ti dodam još ovaj podatak...da li ćeš shvatiti.....dolaskom na svijet, imamo zacrtane neke kordinate našeg života koje smo sami izabirali prije rođenja...ucrtani su ti roditelji, prijatelji, dečki, djeca.....nerođena djeca - prate put budućeg roditelja, snimaju njegovo ponašanje.....i djeca su onda odraz nas samih...u dosta tih točaka....no, nose i svoje znamenje..

Želim ti reći - PAZI ŠTA RADIŠ u životu! Da se kasnije ne bi kajala, jer poslje nema povratka....Izdrži ovo...život nije haj lajf, nismo došli da bi uživali, već učili, nekad treba i trpiti....rekla si da nisi više tako mala da shvačaš....nadam se da si onda shvatila moju poruku. želim ti sve najbolje....al ostalo je u tvojim rukama.

[Lp_GIRL_zgb]

Laura74 kaže:

Dušo....da li ti roditelji imaju ovjereni dokumenat od javnog bilježnika / policije ili ine ustanove da nap. socijalni djelatnik ima zabranjen pristup?

Koliko znam, može se tvoj otac, mama, baka.....derati i vikati koliko žele na njih, djelatnik neće sam ući ali će dovesti policiju i pokrenut kazneni postupak protiv toga koji radi ometanje rada djelatnika...Lako je "lajati", no čovjek u lijepoj našoj nije pas koji laje na lancu...psu nitko neće zabranit nešto zakonom, niti će odgovarat pred zakonom, ali odrasloj osobi hoće.

Lažne dokumente - tu nešto smrdi...čisto sumnjam da su to radili....
Kuću i imanje vam nitko ne može uzeti ako postoje papiri....no...quitala sam ovaj dio jer mi taj dio odzvanja u ušima....

Možda postoji još nešto što ti tvoji nisu rekli....a u pozadini je neki problem, i otac ti "živčani" zbog toga (moguće) i ti ispaštaš taj dio....

Možda nije sve bajno i sjajno, a isto tako vjerujem da postoji neki razlog zašto ti sad najednom brani izlazak...često se desi da su starci u problemima i živcira ih sve živo...i onda im lakše zabraniti izlazak nego dopustiti i brinut se još di si i kako si....to im je dodatni napor....a opet, moguće da ti otac predosjeća neke stvari i želi to strogoćom izbjeći.

To možda sad ne shvačaš jer nisi majka...ali mogu ti reći jedno, ja kao majka, s svojim djetetom često komuniciram umom....pogotovo dok je bio mali....uopće nismo pričali.....i sad znam osjetiti jel dobro ili nije....da li ga boli nešto ili je sve ok....


No, kako god bilo da bilo....mislim da ti nitko od nas ovdje ne može rješiti tvoj problem, jer je to tvoj život, odrastanje, put, sudbina....možemo ti savjetovati...kao što dobila savjet od Lorda, ne ponašaj se ko razmaženo derište, ...ja ću sad pobjeći...bla bla bla......

Ne znam da li da ti dodam još ovaj podatak...da li ćeš shvatiti.....dolaskom na svijet, imamo zacrtane neke kordinate našeg života koje smo sami izabirali prije rođenja...ucrtani su ti roditelji, prijatelji, dečki, djeca.....nerođena djeca - prate put budućeg roditelja, snimaju njegovo ponašanje.....i djeca su onda odraz nas samih...u dosta tih točaka....no, nose i svoje znamenje..

Želim ti reći - PAZI ŠTA RADIŠ u životu! Da se kasnije ne bi kajala, jer poslje nema povratka....Izdrži ovo...život nije haj lajf, nismo došli da bi uživali, već učili, nekad treba i trpiti....rekla si da nisi više tako mala da shvačaš....nadam se da si onda shvatila moju poruku. želim ti sve najbolje....al ostalo je u tvojim rukama.

Da, moji roditelji imaju ovjerene dokumente da je socijalnim radnicima zabranjen pristup do daljnjeg. Tak je i bolje jer ja ni nisam imala mira zbog socijalnih koje sam susretala po kvartu ponekad -.- ljudi su uhodili i mene i moje frendove, trazili su da im damo broj moba i da di izlazimo van, ugl kopali su nam po privatnosti i meni je tog bilo dost i rekla sam to doma svojima te su socijalni radnici dobili zabranu pristupa da pričaju sa mnom jer mi ruše privatnost.
Hvala vam na savjetima i pokušat ću privremeno prestat mislit na izlaske jer ipak sad dolazi šk i moramo se primit učenja

Ali samo da vam kažem nešto. . .Nemate vi ljudi pojma kaj je to socijalna služba i kakvi su oni veliki prevaranti, zato pazite koga puštate u kuću i nemojte im vjerovat i nemojte im dozvolit da upravljaju vašim životom. Samo vam kažem, jer znam kaj sam doživjela svašta zbog njih.


A s roditeljima ću pokušat pričat što se tiče izlazaka za vikende tek kad bude stari bio jako dobre volje, a nadam se da će to bit čim prije. . .

[Ribež]

Meni tu puno toga nije jasno. Socijalna služa? Što oni točno rade u vašim životima?
Zaustavljaju tebe po ulici poradi čega točno?
Eto micek došli smo možda do odgovora zašto tvoj otac ne dopušta izlaske.
Očigledno neki problemi vise mu nad glavom a sada kakvi stvarno ne znam ali pretpostavljam da ti znaš.
Imate neku gadno zapetljanu obiteljsku situaciju..

[Lord Byron]

Lp_GIRL_zgb kaže:

Da, moji roditelji imaju ovjerene dokumente da je socijalnim radnicima zabranjen pristup do daljnjeg. Tak je i bolje jer ja ni nisam imala mira zbog socijalnih koje sam susretala po kvartu ponekad -.- ljudi su uhodili i mene i moje frendove, trazili su da im damo broj moba i da di izlazimo van, ugl kopali su nam po privatnosti i meni je tog bilo dost i rekla sam to doma svojima te su socijalni radnici dobili zabranu pristupa da pričaju sa mnom jer mi ruše privatnost.

Ovako ni mali Ivica ne zamišlja socijalne radnike .

[Lp_GIRL_zgb]

Ribež kaže:

Meni tu puno toga nije jasno. Socijalna služa? Što oni točno rade u vašim životima?
Zaustavljaju tebe po ulici poradi čega točno?
Eto micek došli smo možda do odgovora zašto tvoj otac ne dopušta izlaske.
Očigledno neki problemi vise mu nad glavom a sada kakvi stvarno ne znam ali pretpostavljam da ti znaš.
Imate neku gadno zapetljanu obiteljsku situaciju..

Oni nam žele oduzet kuću koju smo kupili prije 7 god, to nam žele uzet zato jer iam psihički bolesnu mamu koju su htjeli strpat u ludnicu. A moja mama nije luda kao što oni misle -.- ne želim govorit o tome jer ne vrijedi trošit riječi na budale kao što su soc.radnici.

Vratit cu se na temu za starog. Imate li neki prijedlog kak da ga pitam? A šta ak ćemo se opet posvadit? Kaj da jednostavno prestanem s njim pričat? možda ce onda skužit da neš nije u redu sa mnom

[Laura74]

Niti meni tu puno toga nije jasno...šta socijalna ima s uzimanjem kuće? Ako su tvoji to legalno kupili (nisu ju valjda dobili preko socijale) nema socijal šta s time...I ako ti je majka bolesna (neću ulaziti da li je ili nije, nadam se da je ženi ok) NEMA vas tko napadati od socijale, pratiti, tražiti brojeve mobitela i sl...Jedna službena osoba to ne radi...Vi tu osobu možete prijaviti na policiju, da vas uhodi bez valjanog razloga.....dalo bi se o tome naširoko i nadugo...no..nije tema priče...i ne bih ulazila u to, jer bi se moglo još svašta iščeprkati iz te kuće/obitelji.....pa bolje ostajmo mi kod problematičnog oca.

Ono šta si navela, da li da prestaneš pričat s njime.....to je tvoj izbor komunikacije prema ocu, ti ga najbolje poznaš, mi ga ne poznamo...Ako misliš da će on bolje te doživljavat, probaj...no, sumnjam.....ignoriranjem njegovih riječi, njega kao pojave, tj.kao tvog oca, stvorit će još veći bunt prema tebi.

No, ti ga poznaš, mi ne.

Moj bi ti savjet bio, popusti i ti nešto..ne idi glavom kroz zid. Počet će škola i biti ćeš van kuće.....i uskoro ćeš biti punoljetna i odgovorna za sebe. Izdrži još to vrijeme.

[Ribež]

Stavit ću po stranu ove vaše obiteljske zavrzlame no bojim se da one imaju jako puno veze s odnosom tvog tate prema tebi.
Ne poznam vas da bi to mogla baš točno tvrditi ali čini mi se da je tako.
Ovako, imaš 17 godina i društveno biće. Meni osobno su to bile najljepše godine života.
Zbog puno razloga, nikakve brige me nisu morile osim škole.
Napisala sam - pričekaj dan i tren kada prepoznaš da je tata dobre volje pa ga pitaj da sjednete i razgovarate.
Ne idi odmah s pretpostavkom svađe. Izbjegni je. Budi mudrija sa svojih 17 od tate a gore sam ti napisala i kako.

[culey]

Pozz svima
Moja priča je takva da sam do 24 godine živio s svojima,kod mojih je bilo raznih problema,ali največi je stvarao alkohol,djetinjstvo je bilo kakvo takvo,bilo je lijepih trenutaka ali bilo je jako loših.majka ima problem s alkoholom od davnih dana,a otac se isto tako s vremenom navukao kraj nje.obitelj je počela polako propadat.jedina utjeha je bila baka koja mi je bila podrška u svemu s vremenom i ja njoj.moji su dobili priliku ić na liječenje jer je majka završila na psihijatriji(tablete+98%med.alkohol),otac je to odbio i rekao da nema šanse da njemu netko brani da si popije.i tako je išlo sve dublje i ja sam odrastao uz svađe galame,tučnjave i ostala sranja.od 18 -24 godine krenuo sam u borbu i pokušaj da preko oca izbacim alkohol van,ali bezuspješno.iako nije od njegove strane bilo znakova kronikus alkus i na trijezno drugi čovjek,ali svaki dan je morao nešt popit.stara je propadala sve više i više još i pušač teški i jednostavno nije bilo spasa.ja sam to promatrao i vidio da neće bit dobro.stara stalno napadala baku ponekad i otac ali ni jedna jebena stvar nije mogla proć bez galame.ja sam imao problema s curama,loš glas i to me smetalo,zato sam i htio promjenit neke stvari.pošto mi je baka bila više nego majka,obečao sam joj dok je živa nitko je neće dirat i napadat.obečanje sam izvršio baka je umrla,imala je divan sprovod(i zaslužila je).poslije njezine smrti sam odlučio otići i početi iz nova jer sam bio u vezi i nisam htio to upropastit.u drugom gradu sam dobio dobar posao,gdje se skupa samnom odlučila i preselit moja draga i davala mi veliku podršku za početak.od roditelja sam otišao s putnom torbom,i par stvari koje sam si sam kupio,imao sam 50000 kn duga,kredit kartice i sve gluposti koje na kraju koštaju.sad je več 5 godina kako sam u drugom gradu,moja familija u tih 5 godina nije ni pitala ni gdi sam ni kako.javio sam se svojima i pokušao pomoći i uradit bilo šta da ostanemo u komunikaciji i da ako treba pomoć zna gdje sam.4godine ni glasa,ni pitanja gdje si ,šta si,ni zvuka.pošto je bilo tako ja sam stavio svoj život u prvi plan i isto tako prestao se trudit i živcirat radi nečijeg ponosa.
Danas nakon 5 godina živim sa svojom dragom,kupili smo kuću,imamo ponekad financijskih problema,a ko nema ,jednostavno sam stvorio svoje gnijezdo i živim ali bez grešaka koje su moji radili.
Banane su krenule jer je pred 3,5 godina majka imala nesreću pa dva puta slomila kuk,i od onda se vuće u polupokretnom stanju.otac je sve vrijeme brinuo o njoj(koliko je brinuo)više je bila sama,sad je i on nastradao i slomio dva kralježnjaka,gadni pad i leži u bolnici(ima šanse za oporavak ako bude slušao),gospodarstvo je propalo i sve s njime.tu je bila sestra koja isto prestala komunicirat samnom,od odlaska,i bila uz njih dok je trebalo.ja sam bio kod oca u posjeti ,pokušao ga ohrabriti u oporavak,tu je i majka kojoj sam samo rekao da se nadam da bude sve u redu i da im toga svega nije trebalo da su me slušali. Pomoći im ne mogu jer dok sam mogao i htio nisu htjeli,jer sad imam svoj život i svoje obaveze koje ne želim prekidati.ja sad živim život koji nisu oni htjeli,i po mnogim razmišljanjima ja bi se trebao vratit i opet ispočetka.ne hvala.
Naučio sam na njihovim greškama kako ih ne radit,kao što kaže Laura74 sve je s razlogom. zanimaju me vaša mišljenja o takvim situacijama,sličnim iskustvima...