Svekrve vol. 3

[mala nemirna]

ja u kutu kaže:

Eeee milo, to je nekaj drugač ondak! Ahahahahhahahah! Ti si lenguza b rekla svekriva! Tu pak nemreš niš! No, ak babac ni zloban ja bi s njom sve na šalu, tak da najčešće ostane paf, da se nemre zmisliti kaj bi dalje rekla....

I onda ti to ko zabava postane.

jesam
al ona baš ne kuži šale (probala sam već) onda još ispadnem bezobrazna pa radije odstupim i isključim se dok ona brblja kak ovo pa ono

[mala nemirna]

chocolatecookie kaže:

I takvoj osobi ti ostavljaš prljavu kuhinju i onda još prigovaraš.

Bravo.

ne ostavljam, počistim za sobom (u nekim stvarima smo čak i slične, ali se ja ipak ne zamaram tolko), samo je teško bit poletna i prigibat se u 7.mjesecu

[ja u kutu]

Ahahahaha! Na specijalnu biljku si naletila. Pa još k njoj u njenu kuću.

Niš, u prednsti si jer si mlađa; valjda si psihofizički stabilna.

Prilagodi se al se nedaj jebati, jasno.

Velim ja si uvijek razmotrim kako bi bilo da je situacija obrnuta.


I gledaj da se odselite; ili barem odvojite ......

Moji su , recimo, ljudi za živjeti skupa s njima; ono, kada bi bila sila - bilo bi nam dobro. NO, opet velim - ako nisu sile - bolje da je svak za sebe.

Moja mama si zgrije mlekeco u đezvici di kuham kavu i onda ju ne zalije s vodom. Pa jebatevrag. To si doma tak delaj, ne kod mene

Mislim, razmeš kaj ti oćem reći. Al, sve ti to i sama znaš. Garant.

[mala nemirna]

ja u kutu kaže:

Ahahahaha! Na specijalnu biljku si naletila. Pa još k njoj u njenu kuću.

Niš, u prednsti si jer si mlađa; valjda si psihofizički stabilna.

Prilagodi se al se nedaj jebati, jasno.

Velim ja si uvijek razmotrim kako bi bilo da je situacija obrnuta.


I gledaj da se odselite; ili barem odvojite ......

Moji su , recimo, ljudi za živjeti skupa s njima; ono, kada bi bila sila - bilo bi nam dobro. NO, opet velim - ako nisu sile - bolje da je svak za sebe.

Moja mama si zgrije mlekeco u đezvici di kuham kavu i onda ju ne zalije s vodom. Pa jebatevrag. To si doma tak delaj, ne kod mene

Mislim, razmeš kaj ti oćem reći. Al, sve ti to i sama znaš. Garant.

to dvoje mi je uvijek na pameti, još od prije sveki, imala sam već posla s pacijentima

[Penika]

mala nemirna kaže:

kužim ja kaj govoriš, jasno je meni da ak već sad soli pamet da ni onda nebu mira, zato već sad razrađujem plan i rezerviram mjesto di bumo ak kaj krene po zlu

Ovo boldano mozes slobodno promijeniti u kad

Imaj na umu da ces ibit pod hormonalnim susom kad rodis i da ti je bolje rijesiti ovu situaciju na vrijeme.

Lutkina kuca ti dobro kaze, odnos s muzem ti se moze poremetiti.

Svjesna si svega, financijski ste nezavisni. Makni se dok ste jos u normalnim odnosima svi skupa.

[onix]

Lutkina kuća kaže:

Postoje ljudi koji su slobodnijih razmišljanja i neće gnjaviti ako se npr. sin i njegova žena usele u njihov stan u istoj kući/zgradi. Postoje ljudi koji su u stanju druge pustiti da žive u miru jer imaju i sami ispunjen život. Ali takvi su u manjini, od ostalih se treba maknuti ako želiš imati imalo normalan brak i život.
...

Misliš na drugi stan, ne na suživot u istom stanu? Tu se slažem, trebali bi dovoljno poštovati jedni druge da ne gledaju tuđa posla. No kako se i po ovoj temi piše, to vrlo često nije tako jer i svekrve i snahe ponekad zabadaju nos tamo gdje mu nije mjesto pokušavajući osvojiti titulu ŽMK.

No ako žive svaki u svom stanu onda to nije život u zajednici. Ja sam pisala o nečem drugom - o situaciji kad se netko useli u životni prostor partnerovih roditelja, pri čemu su prisiljeni na dijeljenje barem kuhinje i kupaonice.

Još ako pridošlica nema dovoljno pristojnosti da se prilagodi ustaljenom ritmu nego trkelja o vlastitoj organizaciji kučanstva... . Ne znam kako joj ne padne na pamet da bi prvo trebala osnovati vlastito kućanstvo koje onda može organizirati po volji?

Toga se užasavam. Ako ću biti u prilici ponuditi djeci i njihovim partnerima prostor odvojen od mog vlastitog stana, bit će mi drago da im mogu pomoći. Nadam se da ću dovoljno ostati pri zdravoj pameti da im se ne trpam sa savjetima koje nitko nije tražio. Ali ja ionako imam drugih interesa u životu.

[mala nemirna]

onix kaže:

Misliš na drugi stan, ne na suživot u istom stanu? Tu se slažem, trebali bi dovoljno poštovati jedni druge da ne gledaju tuđa posla. No kako se i po ovoj temi piše, to vrlo često nije tako jer i svekrve i snahe ponekad zabadaju nos tamo gdje mu nije mjesto pokušavajući osvojiti titulu ŽMK.

No ako žive svaki u svom stanu onda to nije život u zajednici. Ja sam pisala o nečem drugom - o situaciji kad se netko useli u životni prostor partnerovih roditelja, pri čemu su prisiljeni na dijeljenje barem kuhinje i kupaonice.

Još ako pridošlica nema dovoljno pristojnosti da se prilagodi ustaljenom ritmu nego trkelja o vlastitoj organizaciji kučanstva... . Ne znam kako joj ne padne na pamet da bi prvo trebala osnovati vlastito kućanstvo koje onda može organizirati po volji?

Toga se užasavam. Ako ću biti u prilici ponuditi djeci i njihovim partnerima prostor odvojen od mog vlastitog stana, bit će mi drago da im mogu pomoći. Nadam se da ću dovoljno ostati pri zdravoj pameti da im se ne trpam sa savjetima koje nitko nije tražio. Ali ja ionako imam drugih interesa u životu.

napisala sam da ja ima drugačije navike od nje, pritom nisam mislila na to da ja njoj organiziram kućanstvo, prilagodila sam se, zapravo, prilagođavam se kolko mogu, ali opet ne mislim baš sve podrediti njezinim željama jer u nekim stvarima pretjeruje

ak ja njoj plaćam stan i režije onda valjda imam pravo da sat vremena budem u kuhinji i da si skuham ručak bez njezinog filozofiranja kak da to radim, nemam ja cijeli dan vremena, a ni volje, bit u kuhinji i gulit krumpir prema njezinim uputama i savjetima, isto tak mi se neda tri sata glancat pločice u kupaoni, volim iskoristiti dan vani, a ne visit u kući i živcirat se zato kaj mi je na cipeli ostala pokošena trava koju treba odma pomesti s poda

ja nju ne živciram s tim kaj i kak treba raditi, napisala sam da njoj se mičem s puta tim više kaj po njezinom ponašanju vidim da njoj ne pašem, a i mm mi je reko da njoj ionak nijedna nebi bila po volji, nemrem ja tak dobro očistiti kuću da ona bu zadovoljna, niti skuhat ručak niti bilo kaj drugo, pa se i ne trudim, a njoj to ne daje za pravo da me davi tam di ne treba

[chocolatecookie]

Pravo da te davi dao joj je tvoj muž kad mu je palo na pamet da bi mogli živjeti s njom.

[Lutkina kuća]

chocolatecookie kaže:

Pravo da te davi dao joj je tvoj muž kad mu je palo na pamet da bi mogli živjeti s njom.

Da, to je ta tragedija koju svaka žena u sličnoj situaciji s vremenom shvati. U ovoj fazi još ima ružičaste naočale,nakon par godina ne bude ih više imala. I onda kreće... ukratko rečeno:nezadovoljstvo. Daj bože da to drugačije završi, meni na žalost nije.

Nitko ne bi odabrao ovakav suživot sa svojom obitelji da mu to ne paše zbog nečega. Možda je mamin sinek, možda mu blizina rodbine daje sigurnost u ovoj situaciji jer je nesiguran...a možda su u šumi. Ali nešto je, jer da nije ta se situacija ne bi ni desila.

Ja sam s dvadesetak godina shvatila da je moja mama nezadovoljna sa svakim dečkom u mojoj blizini, da ih ubrzo počne omalovažavati i počela sam ih micati što dalje od nje. Maknula sam i sebe ubrzo. Sa dvadesetak sam imala poriv da emotivno zaštitim svoje muške partnere. Moj muž to nije imao ni sa trideset i nešto za svoju ženu i tek rođeno dijete. Zašto ne? Za to postoje razlozi, a za njih mi nije odgovorna svekrva.

[yonaa]

Kod mene pak druga prica.
Svekici jedva docekali financ injekciju i dodatan autic jerbo smo na selu.
Glume se simpatije i empatije, a lijenost...nit se cisti niti kuha.
Pridoslica sam, uvjetovano mi je bilo ‘da ne odvodim sina od kuce’.
‘Imate tu kvadrate pa si napr stan, za pocetak cemo biti zajedno’.
Htjeli smo u podstanare al ideja je otpala, kao ‘izdrzat cemo godinu dana’ pa...

Nitko mi nis ne brani, okrenula sam im pol kuce, krecenje, svoj namjestaj dofurala, ribam, cistim, a oni trljaju rukice (zbilja su lijeni i zmazani ko family), tak da sam se nametnula.
Cesto spomenem i da nas moji zovu kod njih jer je blizu vrtic, skola etc, pa pozelene.
A to sto sam pridoslica (ruzan izraz), neka se i oni prilagode novoj osobi obzirom da zele copor na okupu.
Komocija nije niti njima niti nama, ali imamo rok suzivota s njima.
Najpametniji zakljucak koji sam izvukla je da se par odvoji od svih, makar i podstanare i da se skupa bore za zivot jer svi zele svoj mir..
(A to kurcenje ‘moja hiza’, ‘tu si gradite stan’ (al je moja hiza, je!), radije dizem stambeni, ne ulagat u tudje, sa svojim starcima neki ne mogu, a gdje jos kod ‘tudjih’...hm bas cu pokrenuti temu da i kod mene ima kvadrata za napr stan...zakaj ne! Pa da im sin i pridoslica stvaraju dom kod snahice)

Ma nek si taj beton nose u grob! Nisu niti moji niti njegovi gradili te kucerine, nego naslijedili i uhljebili se..

Slazem se jos svakako da bi bilo ok stvarati family KAD osiguras stambeno pitanje, slozis financije etc...bilo bi idealno.
Koji mladi ljudi to mogu bez pomoci roditelja? Rijetko koji.
Zanimljivo da je vani normalno da djeca odu od kuce i rade za svoj kruh, puno ih zivi i najmu i to je sasvim normalno.
Kod nas je jos uvijek primitivizam prisutan. I snobizam.
Ak nisi mng/direktor, nemoj stvarat obitelj..fuj

[Lutkina kuća]

yeli kaže:

Nitko mi nis ne brani, okrenula sam im pol kuce, krecenje, svoj namjestaj dofurala, ribam, cistim, a oni trljaju rukice (zbilja su lijeni i zmazani ko family), tak da sam se nametnula.......

Ma čistoća i zmazanoća nemaju veze s time, već kakvi su ljudi. Moji su svekići prilično zmazani (tuširaju se valjda ako dva put mjesečno, kupaona im je majko draga), pa me sveki prala zbog sveg živog, a na kraju si je i svekar dao maha, iako on doslovno hoda pokakan od kokošjeg dreka.

Isto sam stan u koji sam došla sama farbala, zbacala stari namještaj, donijela novi, postavljala laminat s mužem i slično. Stvarno sam se naradila ko nikad u životu, stan je bio u prestrašnom stanju. Ali vidiš, i dalje mi je govorila da sam ja nju izbacila, iako živi u drugom mjestu, a stan je od svekra i na početku su me svi nasmješeno pozivali.

[yonaa]

Lutkina kuća kaže:

Ma čistoća i zmazanoća nemaju veze s time, već kakvi su ljudi. Moji su svekići prilično zmazani (tuširaju se valjda ako dva put mjesečno, kupaona im je majko draga), pa me sveki prala zbog sveg živog, a na kraju si je i svekar dao maha, iako on doslovno hoda pokakan od kokošjeg dreka.

Isto sam stan u koji sam došla sama farbala, zbacala stari namještaj, donijela novi, postavljala laminat s mužem i slično. Stvarno sam se naradila ko nikad u životu, stan je bio u prestrašnom stanju. Ali vidiš, i dalje mi je govorila da sam ja nju izbacila, iako živi u drugom mjestu, a stan je od svekra i na početku su me svi nasmješeno pozivali.

A to i mene vjerojatno ceka.
Iskreno se nadam da necu biti takva svekrva.
U pocetku mi je bilo nelagodno sugerirat nesto...al s vremenom skuzila da ispadam stranac i podstanar, dragi to ne kopca.
A onda sam okrenula plocu pa ako i bude komentar ja ispalim: ‘smrdi vam soba, spavate s tri zivotinje, morate pripaziti na higijenu’
Nemam vise zivaca sutit.
A dragi mi je vise x spustio da nek svojima doma radim preinake pa sam pred svima rekla da se kod mojih zna neki red a i da nemam problema s tim jer imam gdje biti , da me starci zovu doma etc
Pa je bilo od svekica ‘nemoj tako jadajada’

Proci ce i ‘ovo’.

[yonaa]

Lutkina kuća kaže:

Ma čistoća i zmazanoća nemaju veze s time, već kakvi su ljudi. Moji su svekići prilično zmazani (tuširaju se valjda ako dva put mjesečno, kupaona im je majko draga), pa me sveki prala zbog sveg živog, a na kraju si je i svekar dao maha, iako on doslovno hoda pokakan od kokošjeg dreka.

Isto sam stan u koji sam došla sama farbala, zbacala stari namještaj, donijela novi, postavljala laminat s mužem i slično. Stvarno sam se naradila ko nikad u životu, stan je bio u prestrašnom stanju. Ali vidiš, i dalje mi je govorila da sam ja nju izbacila, iako živi u drugom mjestu, a stan je od svekra i na početku su me svi nasmješeno pozivali.

Pusti ju nek zonca,nemoj se zivcirat kaj prica, moji kad pocnu pocnem :’ dadadadadada’, okrenem temu na neku desetu, bas se pravim luda.
A kad beba dodje...nahebali su.
Kud ja tu i beba.
Rekla sam im nek si naprave dijete (oni ce spavat s bebom, bit ce kod njih u sobu...kaaaako da ne)

[onix]

chocolatecookie kaže:

Pravo da te davi dao joj je tvoj muž kad mu je palo na pamet da bi mogli živjeti s njom.

Nisam očekivala od tebe ovakav komentar. Zvuči kao da je muž raspalio toljagom po glavi i u nesvjesnom stanju za kosu odvukao u svoju pećinu.

[Light Green]

Čitam malo što pišete o zajedničkim domaćinstvima pa rekoh, ajde da upišem i ja svoje iskustvo. Kod nas sam ja bila ta koja je dovukla muža svojima(kao i moja sestra prije mene). Bili smo u odvojenom stanu u prizemlju, a moji starci na katu. Sestra s dvoje djece i mužem u stanu do nas.
Nagovorila sam muža da za početak budemo u kući kod mojih jer nisam htjela biti u nekom podstanarskom stanu kad nam se rodi dijete već u krugu obitelji (pošto on često bude na terenu po mjesec i pol).
Ja sam uvijek nekako imala ideju da bismo sagradili još jedan kat koji bi bio samo za nas, ali muž me lijepo posjeo i rekao da nema ništa protiv mojih roditelja i da ih razumije...da je to njihova kuća i da je normalno da oni donose neke važne odluke u kući, ali da i on želi sam donositi odluke te da stoga smatra da bi bilo bolje da nađemo nešto svoje. Volim svoje roditelje , ali činjenica je da je moja mama priličan control freak i da se ja često sukobljavam s njom (kao svekrva, vjerujem, da bi bila noćna mora). Unatoč tome, bilo mi je teško odmaknuti se. Voljela sam tu kuću i veliku okućnicu s vrtom i voćnjakom gdje se klinci mogu bezbrižno igrati, voljela sam i kad moj tata izađe raditi u vrt pa uzme sa sobom unučice malo (a one ga obožavaju).
S druge strane, razumjela sam da muž nije zadovoljan tamo i da stoje svi njegovi argumenti pa i taj da ja nisam sva svoja jer bih često popustila pod maminim pritiscima i ucinila neke stvari po njenom samo da se ne moram više svađati i onda bih bila nervozna jer nisam učinila po svom.
Sada smo u svom stanu i stvarno sam zadovoljna. Opet imam neki obiteljski osjećaj jer mi je sveki kat ispod nas (u zgradi ) i jako smo si dobre.

Poslano sa mog LG-D410 koristeći Tapatalk

[tiluriumm]

Kaže moj svekar često di kuća nije tisna ni čeljad nije bisna kad svako ima svoj kat/stan i svoje kućanstvo, svoj ulaz koji možeš zaključat i svoja vrata lakše je, bilo da je zgrada, bilo da je kuća s vanjskim stubištem (što je opet mala zgrada...). U konačnici se sve svede na to da su ljudi normalni i poštuju se međusobno, jer ako nije tako onda je nered isti, dijelio nas plafon ili kilometri...
Ja sam došla na "muževo ( iako sam imala i svoj manji stan koji sad iznajmljujemo), ali on je već živio sam na svom katu, na jednom je stričeva obitelj, na jednom njegovi, a jedan je u grubo i čeka njegovog rođaka koji je mlađi kad se on odluči odvojiti od svojih... Ali oni su takvi, skladni, svatko u svom stanu, vanjsko stubište, podijeljena okućnica, svatko svoju garažu, sve se unaprijed dogovara i stavlja na papir i nema brige ni svađe što je čije isl... Takvi su i njihovi roditelji bili i kad je bilo vrijeme sjeli su za stol i dogovorili što kome ide i što tko želi. Nisu čekali da umru i da se onda njihovi kolju bez oporuke.
Moja sveki je relativno mlada žena, rano je mog muža rodila, a zadnje dijete, muzevog brata relativno kasno, što bi se reklo u zadnjem vlaku... Ja je zezam da je ona to namjerno da obnovi znanje za unuke
Naučili smo se da svatko ima svoj prostor i život, ali nam je isto drago i međusobno se družiti, popiti kavu, nedjeljom zajedno ručati, zaroštiljati... Poštujem ja njih i oni mene još otkad nismo ni bili vjenčani, a oni sami su takvi da čak možda i sami forsiraju odvojenost... Možda je i do toga što imaju osim mog muža još dvije cure i malog sina i zapravo mojoj svekrvi samoj dobro dođe rasterećenje.
Ja u svakom slučaju blagoslivljam sreću koja me takla i obitelj u kakvu sam ušla jer znam da je danas tako nešto strašno teško nać. I moji su od početka zadovoljni njegovima i obrnuto, svi se skupa možemo družiti, zovu se međusobno kad mogu jedni drugima pomoći i sl...
Valjda je kao i sa svime u životu, bilo u poslu, i u traženju svekrve bitno imati sreću i dobar nos 😂

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

[mala nemirna]

Lutkina kuća kaže:

Da, to je ta tragedija koju svaka žena u sličnoj situaciji s vremenom shvati. U ovoj fazi još ima ružičaste naočale,nakon par godina ne bude ih više imala. I onda kreće... ukratko rečeno:nezadovoljstvo. Daj bože da to drugačije završi, meni na žalost nije.

nemam ružičaste naočale, odavno ih ne nosim, skužila sam ja kak sveki "funkcionira", zato težim tomu da se maknem od nje

yeli kaže:

Ma nek si taj beton nose u grob! Nisu niti moji niti njegovi gradili te kucerine, nego naslijedili i uhljebili se..

Slazem se jos svakako da bi bilo ok stvarati family KAD osiguras stambeno pitanje, slozis financije etc...bilo bi idealno.
Koji mladi ljudi to mogu bez pomoci roditelja? Rijetko koji.
Zanimljivo da je vani normalno da djeca odu od kuce i rade za svoj kruh, puno ih zivi i najmu i to je sasvim normalno.
Kod nas je jos uvijek primitivizam prisutan. I snobizam.
Ak nisi mng/direktor, nemoj stvarat obitelj..fuj

e vidiš, i moja sveki je "svoju" kuću naslijedila, isto kak i moj tata svoju, al to nema veze, neću ja njezinu kuću, da oću, uvlačila bi se u dupe, nebi tu cmoljila

kad bi bar bilo tak idealno da si čovjek sve može osigurat kaj mu treba

Light Green kaže:

Nagovorila sam muža da za početak budemo u kući kod mojih jer nisam htjela biti u nekom podstanarskom stanu kad nam se rodi dijete već u krugu obitelji (pošto on često bude na terenu po mjesec i pol).

i ja sam svog ispočetka nagovarala da budemo kod mojih, tj. u odvojenom prostoru, za početak, moji nisu naporni tak ko njegova mama (jedino žensko uz mene je moja sestra koje ionak nema doma, a muški su ipak drugačija sorta i ne zamaraju se s tim kaj se događa pri susjedu), lijepo mi je reko da njemu to ne paše, okej, onda sam predložila da idemo na stan (bili kod mojih ili njegovih financijski nemamo izbora neg sve plaćati pa nam na dođe na isto), ali je predložil da jedno vrijeme ipak ostanemo s njegovima iz njemu bitnih razloga, nisam drage volje pristala na to, ali sam mu rekla da ne mislim pol života biti s njima i da najkasnije dok mi prođe porodiljni idemo dalje

tiluriumm kaže:

Naučili smo se da svatko ima svoj prostor i život, ali nam je isto drago i međusobno se družiti, popiti kavu, nedjeljom zajedno ručati, zaroštiljati... Poštujem ja njih i oni mene još otkad nismo ni bili vjenčani, a oni sami su takvi da čak možda i sami forsiraju odvojenost... Možda je i do toga što imaju osim mog muža još dvije cure i malog sina i zapravo mojoj svekrvi samoj dobro dođe rasterećenje.
Ja u svakom slučaju blagoslivljam sreću koja me takla i obitelj u kakvu sam ušla jer znam da je danas tako nešto strašno teško nać. I moji su od početka zadovoljni njegovima i obrnuto, svi se skupa možemo družiti, zovu se međusobno kad mogu jedni drugima pomoći i sl...
Valjda je kao i sa svime u životu, bilo u poslu, i u traženju svekrve bitno imati sreću i dobar nos 😂

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

da mm nije jedinac možda bi i sveki bila drugačija, al to je već ono, kak bi bilo kad bi bilo

[yonaa]

Light Green kaže:

Čitam malo što pišete o zajedničkim domaćinstvima pa rekoh, ajde da upišem i ja svoje iskustvo. Kod nas sam ja bila ta koja je dovukla muža svojima(kao i moja sestra prije mene). Bili smo u odvojenom stanu u prizemlju, a moji starci na katu. Sestra s dvoje djece i mužem u stanu do nas.
Nagovorila sam muža da za početak budemo u kući kod mojih jer nisam htjela biti u nekom podstanarskom stanu kad nam se rodi dijete već u krugu obitelji (pošto on često bude na terenu po mjesec i pol).
Ja sam uvijek nekako imala ideju da bismo sagradili još jedan kat koji bi bio samo za nas, ali muž me lijepo posjeo i rekao da nema ništa protiv mojih roditelja i da ih razumije...da je to njihova kuća i da je normalno da oni donose neke važne odluke u kući, ali da i on želi sam donositi odluke te da stoga smatra da bi bilo bolje da nađemo nešto svoje. Volim svoje roditelje , ali činjenica je da je moja mama priličan control freak i da se ja često sukobljavam s njom (kao svekrva, vjerujem, da bi bila noćna mora). Unatoč tome, bilo mi je teško odmaknuti se. Voljela sam tu kuću i veliku okućnicu s vrtom i voćnjakom gdje se klinci mogu bezbrižno igrati, voljela sam i kad moj tata izađe raditi u vrt pa uzme sa sobom unučice malo (a one ga obožavaju).
S druge strane, razumjela sam da muž nije zadovoljan tamo i da stoje svi njegovi argumenti pa i taj da ja nisam sva svoja jer bih često popustila pod maminim pritiscima i ucinila neke stvari po njenom samo da se ne moram više svađati i onda bih bila nervozna jer nisam učinila po svom.
Sada smo u svom stanu i stvarno sam zadovoljna. Opet imam neki obiteljski osjećaj jer mi je sveki kat ispod nas (u zgradi ) i jako smo si dobre.

Poslano sa mog LG-D410 koristeći Tapatalk

Ovo se zove kompromis i vidi se da ti i muz imate korektan odnos.
Bas lijepo za vidjeti kada se ljudi mirno dogovaraju u vezi, svaka cast!

[yonaa]

mala nemirna kaže:

i ja sam svog ispočetka nagovarala da budemo kod mojih, tj. u odvojenom prostoru, za početak, moji nisu naporni tak ko njegova mama (jedino žensko uz mene je moja sestra koje ionak nema doma, a muški su ipak drugačija sorta i ne zamaraju se s tim kaj se događa pri susjedu), lijepo mi je reko da njemu to ne paše, okej, onda sam predložila da idemo na stan (bili kod mojih ili njegovih financijski nemamo izbora neg sve plaćati pa nam na dođe na isto), ali je predložil da jedno vrijeme ipak ostanemo s njegovima iz njemu bitnih razloga, nisam drage volje pristala na to, ali sam mu rekla da ne mislim pol života biti s njima i da najkasnije dok mi prođe porodiljni idemo dalje



da mm nije jedinac možda bi i sveki bila drugačija, al to je već ono, kak bi bilo kad bi bilo

Takodjer se nadam da i mi idemo dalje nakon porodlijnog...brine me to sto dragom svekici pune glavu za gradnju stana u nastavku kuce, a zapeo je za tu ideju..ehh

[chocolatecookie]

onix kaže:

Nisam očekivala od tebe ovakav komentar. Zvuči kao da je muž raspalio toljagom po glavi i u nesvjesnom stanju za kosu odvukao u svoju pećinu.

Meni zvuči samo kao skretanje pozornosti na to da nije u suživotu sa svekrvom završila slučajno ni po sili zakona, nego jer je njen muž tako htio. Dakle, umjesto "kako se ona može tako ponašati prema meni u svojoj kući" bolje je pitanje "zašto je mom mužu toliko bitno da živimo kod njegove majke koja se prema meni loše ponaša".

Nakon toga može i "jesam li ja sišla s uma da plaćam da me netko jebe u mozak".