Što vas je najviše iritiralo i iznenadilo u trudnoći..

[BlackBerry]

E da to s kilama....
To je pitanje koje sam najcesce dobila od frendica ili doktora. Dobro jos mozda doktorima oprostim iako i oni pretjeruju.
A najbolje mi je bilo to kaj sam odmah pala u hiperstimulaciju i dobila u 5tt jedno 5 6 kg (faking vode u faking trbuhu koji je bio velicine za 5 mjesec) pa kad su me krenule tjesiti da je sve to ok da se to moze izgubiti kasnije da se ne opterecujem... A ja gledam i ne vjerujem da ne shvacaju upravo receno tj. da imam stvari medicinaki problem, a ne 5 kg sala na trbuhu i pitam se tko se tu opterecuje. Mislim opterecivalo me je to kaj sam pod hitno i preko noci morala nabaviti trudnicke hlace jer u nis nisam vise stala. Al to su detalji

Ili kad je frend koji me nije vidio od otprilike 10 tt zakljucio da ono imam trbuh al jos uvijek dobro izgledam.
Ne znam kaj je ocekivao kak bi trebala izgledati pri kraju trudnoce.

Al ne kazem da me je to iziritiralo jer ne uzimam takve komentare za ozbiljno, samo kazem da ih je bilo puno vise nego sto sam ocekivala i to prakticki od svih zivih.

Mislim da je moju mamu najvise izluđivalo sto "kaj ce ljudi reci" i "sto ce netko misliti" nije imalo nikakvog utjecaja na mene i sto sam smatrala da je to moje najvece evolucijsko dostignuce Al svakako je oslobađajuce stanje duha i tijela

[Gremblina]

Ja sam doživila od skroz nepoznate zene/cure onako u prolazu komentar "Isuse, koliki ova ima stomak! "

[Ruralna]

Meni je i u 9mj bio manji, ne bi se bas reklo da san bila svaki tren za rodit, a to je bilo zato sto sam rigala do kraja trudnoce. Komentari ljudi su bili tako idiotski da je to bilo cudo jedno.

Sent from my XT1068 using Tapatalk

[Hisoka]

Gremblina kaže:

Ja sam doživila od skroz nepoznate zene/cure onako u prolazu komentar "Isuse, koliki ova ima stomak! "

Mene su dvije 80+ godišnje susjede prokomentirale s "Nu male što se poružnila, garant nosi ćer, ćere od matere uzmu lipotu.".

Ali me to nije iznenadilo-iritiralo, simpatične su mi te bapske priče.

Iritira me mudrovanje na dnevnoj bazi o tome kako trebam jesti puno voća. Okej, znam da nije zlonamjerno, znam da sam voćku zadnji put prije trudnoće u ruke uzela u prošlom stoljeću i da nemam tu naviku ali ako misliš da me prvih 100 telefonskih poziva nije potaklo da ga jedem - zašto misliš da hoće idućih 100? I na moje - Pa jedem, pokora mi je ali znam da moram pa se prisilim - dobijem: Je, mogu mislit kako jedeš, moraš jesti voće odgovor.

[Scissors.]

meni je bilo bezveze kak su mi kolegice na poslu (dakle samo žene, ne muški!) brojali kako još u petama hodam

[profesorka87]

Scissors. kaže:

meni je bilo bezveze kak su mi kolegice na poslu (dakle samo žene, ne muški!) brojali kako još u petama hodam

A ne smijemo u petama? Hodam u petama i hodat ću do kraja vjerojatno jer sve čizmice i imam samo s petama

Nisam još takve srela.

Ali znam čuti komentare da kako pijem colu, kavu 3u1 i sl jer je sve to štetno (znam i sama, al kad zatreba kofeina samo nešto od to dvoje mogu i to od nedavno).

[rastko]

Super što se ova tema napokon aktivirala.

Žene samo zdrav razum. Sve smo drugačije i kao žene i kao trudnice i kao majke. Naše bebe su drugačije.

Tek sam u ovoj trudnoći shvatila koliko sam bila shebana i koliko dugo nakon poroda. A ništa mi nije falilo. Čak nisam bila ni depresivna, realno život mi je hiljadu puta bolji i stabilniji od kako sam se udala i rodila.

I džaba. Na površini sam izgleda i ponašala se super, sve stizala, putovali smo, hodali, kretali se. Nisam se ograničavala, samo prilagodila. Super...osim što sam bila ukočena i preplašena, osim što je neovisno o pripremi i zrelosti i normalnom razmišljanju i divnom mužu i svekrvi, pa i mojom mami koja je napokon počela da se ponaša kao zdrava osoba... Veoma mi je teško pao osjećaj odgovornosti. Stalno govorimo kako su nama djeca najbitnija, ali ustvari roditelji su najbitniji u dječijem životu. Ti trebaš da nađeš novu osnovu u novom životu, ko si, šta si, koliko možeš, a pri tome si odgovoran za tuđi život.

Smatram da smo super roditelji, obožavam fazu nemogućeg dvogodišnjaka, jer on napokon hoda, trči, govori, jede sam, igra se sam, zna reći piški, kaki, gladan.
I neovisno o nepostojanju strašnih prepreka, opet mi je bilo teško. Tek sam se u novoj trudnoći malo oslobodila, malo otvorila, malo sjetila kakva sam.

I pere me strah da će se ta novootvorena vrata ponovo zatvoriti. Da ću ponovo pokupiti djecu, otići u Zagreb na vikend i obilaziti oko muzeja i ne ući jer me je sramota popeti se sa bebom uz stepenice i zamoliti portira da mi popne kolica.

Totalna glupost, ali tako je. Nekada nisu u pitanju velike stvari, nekada super funkcionišeš na površini, iznenadiš i sama sebe, ali i zaboraviš na samu sebe.

A ja imam predivnog, normalnog muža, roditelja i partnera...koji bdw svojoj ženi kupi skup romobil 20 dana pred porod. Jer je ona odlučila da na to želi potrošiti lovu koju će dobiti od grada za rođenje drugog djeteta. Lovu koju ću dobiti za 2.mj.

Neko stigne sve, neko u sebi pronađe novu snagu, neko završi fakultet, a neko si kupi romobil jer je nesposoban voziti automobil u zadnjim mj trudnoće i prvim mjesecima bebinog života.

Poenta, bravo za sve. Samo zdrav razum i trud. Nema veze da li ste roditelj koji stigne otići na Mjesec i odgojiti dijete ili čitati sat vremena i zbrljati makarone sa sirom. Polako. Roditeljstvo traje dugo, veoma dugo...

Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

[rastko]

Generalno na temu - iritira me činjenica da mi dijete iz vrtića donese prehladu, on ju aktivno odšmrca za 2 dana, a ja 20 dana pred porod se raspadam, kišem, curi mi nos, boli me grlo, sve me boli, jedva gledam na oči.

I onda se nađe neko pametan pa krene pričati kako ću se ranije poroditi i kako je "neka njihova" zbog prehlade izgubila svu plodnu vodu.

Kako bih rado, onako zdravoseljački, im kihnula u lice.

I pošto sam aktivna, a idem na zakazani carski rez, priče o superbrzom drugom porodu...iliti, neću stići na carski, porodiću se na cesti.


Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

[Verbena]

rastko kaže:

Generalno na temu - iritira me činjenica da mi dijete iz vrtića donese prehladu, on ju aktivno odšmrca za 2 dana, a ja 20 dana pred porod se raspadam, kišem, curi mi nos, boli me grlo, sve me boli, jedva gledam na oči.

I onda se nađe neko pametan pa krene pričati kako ću se ranije poroditi i kako je "neka njihova" zbog prehlade izgubila svu plodnu vodu.

Kako bih rado, onako zdravoseljački, im kihnula u lice.

I pošto sam aktivna, a idem na zakazani carski rez, priče o superbrzom drugom porodu...iliti, neću stići na carski, porodiću se na cesti.


Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

Mene je ovog sa drugim porodom realno strah jer je pred koji tjedan jedna forumasica završila sa komplikacijama i rezanjem mjehura jer se beba preduboko spustila

Poslano sa mog SM-G800F koristeći Tapatalk

[Bam Bee]

rastko kaže:

Tek sam u ovoj trudnoći shvatila koliko sam bila shebana i koliko dugo nakon poroda. A ništa mi nije falilo. Čak nisam bila ni depresivna, realno život mi je hiljadu puta bolji i stabilniji od kako sam se udala i rodila.

Bila si sjebana tijekom trudnoće i poroda ili prije trudnoće, ne razumijem?

[antony34]

Verbena nemoj biti u strahu. To sto se meni dogodilo ne dogada se cesto. Ja sam ocito jedna od 1000 trudnica kojoj se situacija tako zakomplicirala.

[rastko]

Bam Bee - u toku prvih godinu i nešto od poroda.

Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

[Ana Niko]

Pozdrav cure!
Trudna sam 22 tjedana,imam 36 godina. Zeljena trudnoca naravno. Prije trudnoce sam bila prilicno aktivna,i posao mi sam po sebi takav,u voznji u komunikaciji sa ljudima. Kad sam ostala trudna,posto sam dozivjela vanmatericnu trudnocu prije ove,doktorica me stavila na komplikacije doma,bilo je ok 8 tjedana,e onda je pocela "moja golgota" dobila sam manje krvarenje,pa hodocascenje po doktorima,pojma niko nema sta je,beba ok,na kraju skuze da je pored ovoja bio hematom,koji se apsorbirao,to me isprepadalo so te mjere da sam trcala u wc virkala dolje jel sve ok,to smedjarenje je trajalo oko mjesec i pol,i bila sam oko mjesec dana nakon toga mirnija malo,i onda sljedeci posjet doktorrici,me navelo da kopam opeet,duzina cerviksa,koji nije reprezentativan,kao sve je ok,ali nije predug,dovoljno da mene ulovi panika opet,prikupljanje informacija,pracenje tijela non stop,eto to mi je jako narusilo cijelu ovu "blazenu" stvar.

[Bam Bee]

rastko kaže:

Bam Bee - u toku prvih godinu i nešto od poroda.

Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

Aha, sad razumijem

[rastko]

Ana Niko, žao mi je zbog silnog stresa. Drago mi je da je najgore završeno i da će ti ostatak trudnoće biti daleko prijatniji.

Iskreno, obe moje trudnoće su bile školske i potpuno uredne i opet ih nisam doživjela kao blažena stanja. Poznanica je obe trudnoće provela nepomična u krevetu i bilo joj je super. Sve je to lični doživljaj.

Ako vam zdravlje to dopusti krenite na neku aktivnost (meni je klasična joga otkrivenje i mnogo mi je pomogla), čitajte (ne samo knjige o odgoju i bebama, nađite nešto za sebe. Teri Pračet i Murakami su meni fantastični).

Ne zaboravite na sebe i svoje ćejfove, jer ne kažu bezveze: sretna mama = sretna beba.

Poslano sa mog 6045K koristeći Tapatalk

[imri dan]

Vene i kapilare, noge ko u stare babe :/ ne samo noge, one izviru posvuda natecena pip_ca :/ ko buhtlica!
Ovi sto maze tebuh me ne smetaju...moji i njegovi ne...al polupoznati ljudi da...na poslu: pa viste trudni! Rukovanje s mojim trbuhom, dzizs, daj me ne diraj poznanico
I nemoj me zvat debela posred ceste susjedo, nije smijesno! Fakat nisam debela kaj je najbolje, ne osjecam se debelo, al nije lijepo cut ni iz zezancije
Iznenadili me i troskovi trudnoce...znam da beba puno kosta ali kosta bome i trudnoca!
Evo sad sam se ispucala

[maroline]

"vidim ti po usnicama da nosis curu"
"...po trbuhu..."
"....po tome jer jedes cimet..."

Fakof.

[charmed84]

maroline kaže:

"vidim ti po usnicama da nosis curu"
"...po trbuhu..."
"....po tome jer jedes cimet..."

Fakof.

Meni su svi govorili - bit će dečko, po tenu, bez mučnina, po trbuhu....čak.mi je neka baba u prolazu iz čista mira dobacila, bit će dečko...skoro sam ju nabila.
Imamo curicu

[BondWannabe]

Kratko sam trudna - 7 tjedana. Toliko dugo smo radili na djetetu i konačno se uhvatilo.
Posve mi je svejedno jel dečko ili curka samo da sve prođe dobro.
Ono šta nisam očekivala su mučnine. Zadnja 2 tjedna od rana jutra do noći, neprekidno. Ovaj tjedan nisam ni otišla na posao. Nikome nismo rekli za trudnoću i sad je teško prikrivati mučnine.

[BlackBerry]

Protokoli! Protokoli su me najvise iznenadili!

Trebalo mi je vremena da shvatim i fakat prije o tome nisam razmisljala...al jednom kad si u nekom sustavu zdravstvene njege - spadas pod neki protokol.
Test za ovo ili ono u to i tom tjednu, ako se dogodi ovo onda prelazis u protokol xy i onda vadis krv jednom mjesecno.
Ako dodjes u bolnicu u 37 tt i otvorena si za prst bez trudova protokol je da te se salje doma s kontrolom za tjedan dana...
Sve je protokol, a znatizeljna kakva jesam voljela bi ih znati.
Ne mislim da su protokoli losi, definitivno omogucavaju manje grsaka i mogucnosti da nesto zeznes ili zaboravis.
Samo ono...smijesno mi je kad ti doktor kaze, ja prema protokolu moram napisati da je kontrola za tjedan dana al ak se budete osjecali ok, moze i za 10 ne morate tocno na dan.
Al to odmah i odgovara na pitanje zasto su iskusniji doktori bolji - jer su naucili sve protokole u dusu i imali vremena se suaresti s manje ceatim slucajevima i obnoviti znanje i o tim rubnim protoklima.
A i zasto su mladi doktori/stazisti losiji - jer mozda jos nisu zapamtili sve protokole pogotovo one rubne slucajeve.
Ali da.. Na kraju jesmo samo broj, koji spada u protokol 44...zato i imas taj osjecaj da si na traci.

Bas me zanima jel postoji neka skripta koji kao doktor dobijes kad se zaposlis u nekoj bolnici s popisom protokola. I kako se docepati te magicne knjige :klap: