Dresura i odgoj pasa - skupna tema (II. dio)

[Didi]

Ja ne znam za to. Dobro, s labradorima je hrana najbolja nagrada, ali mi smo se uvijek igrale i igramo se nevezano s nagradama. Jednostavno zato što nam je to zabavno. Loptice su nam poticaj za plivanje, ali ne i za trčanje. Ali da, kod kuće mi često znaju donijeti natezalicu i baciti pred noge.

[ladytoto]

Didi kaže:

Ja ne znam za to. Dobro, s labradorima je hrana najbolja nagrada, ali mi smo se uvijek igrale i igramo se nevezano s nagradama. Jednostavno zato što nam je to zabavno. Loptice su nam poticaj za plivanje, ali ne i za trčanje. Ali da, kod kuće mi često znaju donijeti natezalicu i baciti pred noge.

da, po tom su lagotti (bar moj) jako slični loptica u vodi je nešto po što se skače pod svaku cijenu I mislim da ni hranu ne bi skužio tada, a inače samo hrana

[Coco_Nut]

ladytoto kaže:

ako neko slučajno zna, kad već pričamo o poticajima kod pasa.. Primjetila sam da se često koristi igra i loptica u dresuri pasa i da se zapravo izbjegava korištenje hrane. Kada smo bili na tečaju odgoja i socijalizacije, također se inzistiralo na toj igri s psom, i to se ispitivalo koliko je dobro kasnije na provjeri, jer pokazuje ima li vlasnik dobar odnos s psom. Kod pasa koji nisu toliko zainteresirani za igru se radi na tome (tj potiče se) da razvija taj poriv za igrom (potezanjem, lopticom), ako nije sam po sebi jak, i da mu on može biti onda nagrada. Mene zanima zašto je to tako? Zašto se preferira igra u dresuri(pogotovo kod pasa koji se bave nekim sportom)?

Rekao bih jer je igra nešto što uvijek imaš i ne može se potrošiti. Za razliku od hrane koju moraš namjenski ponijeti i možeš ostati bez nje. Moraš voditi računa koliko pas pojede u tim nagradama kako se ne bi udebljao.
Kada odemo van bez ičega, na livadi nađemo granu, komad špage ili lopticu koja je nekome ostala i možemo nešto raditi jer će joj nagrada biti natezanje ili trčanje za tim stvarima.

Što se tiče "sportskih" pasa, zato jer je na sportskim natjecanjima zabranjeno nagrađivati pse hranom. Valjda da ne nastane rusvaj kada netko izvuče hranu. Ili ako nekome ispadne hrana na stazi za agilty pa onda sljedeći psi, umjesto da jure preko prepreka i kroz tunele, krenu njuškati pod.

Osim hrane, mogu i neke druge vrste nagrađivanja biti zabranjene. Recimo na natjecanjima flyballa ne smiju se koristiti igračke koje ispuštaju zvukove, ne smiju se bacati loptice za nagradu.

[Quirita]

Smartie kaže:

Draganje može biti nagrada (većini i jest), ali je uglavnom slab poticaj. Poticaj i nagrada NISU isto.

Coco_Nut, jako ovisi i na koji način pristupaš draganju, gdje (dio tijela), pokreti i svašta nešto Većina ljudi automatski kreće dragati psa po glavi (rukom iznad glave ili nagli pokret prema glavi), a to psi recimo ne vole (da ne velim mrze).

Mi ljudi smo ko hobotnice s tim ručerdama, pipci na sve strane. Manje pokreta ruku ili bar suptilniji pokreti - pas radije prilazi.

To je možda bitno za ljude koje pas ne poznaje, meni svakako ne pada na pamet paziti da ju ne taknem po lijevoj uški, jer eto psi vole da ih se dira po desnoj uški.

Ako se psa ne poznaje - onda mu se pristupa sa znanjem reakcija pasa. Nikad ne idem na glavu, nikada odozgora.

Ali da svog psa idem maziti po ramenu, i isključivo tu jer to peseki vole - jebga, neće ići.

Ajmo sad malo prestat fantazirat, kao da tražimo lijek za rak. Draganje je draganje, ne mlaćenje i ne grabljenje i ne unošenje u facu.

[Didi]

Quirita kaže:

Draganje je draganje, ne mlaćenje i ne grabljenje i ne unošenje u facu.

Okej, ja možda imam pse koji sve prihvaćaju, ali bome i pokažu kad nisu sretne i zadovoljne mojim ponašanjem. O Sitki nema smisla ni govoriti - osim hrane i natezalice, njoj je najvažnije maženje po trbuhu i to vrlo konkretno pokaže, kako doma, tako i vani: ja sam na leđiima, vidi gdje me je najbolje češkati. Jucku sam odgajala od malih šapa, i to s nagradicama: danas vani hoda za mnom pa koji put dobije keksić, ali uglavnom maz-maz ili tepanje, važno da je primijetim, no svejedno joj nije drago bilo kakvo češkanje - najdraže joj na leđima iznad repa, kao i većini pasa, ali draganje po glavušici ne voli. Ne reagira negativno, ne odmiče se, samo pogleda u stranu - hajde, neka se žena izdovolji kad je baš navalila, a ja ne volim da me trpi, hoću pozitivnu reakciju. Osim češkanja iznad repa, u obzir dolazi češkanje ispod brade i postrance na glavi.

Zapravo, kao što sam već milijun puta rekla, ja sam dobro dresirani vlasnik: uopće ne razmišljam, nego postupam onako kako moji psi od mene očekuju da ću se ponašati.

Jebiga, tu smo i to ti je to.

[Quirita]

Didi, nisam se valjda dobro odrazila. Znam i ja gdje se pas više ili manje voli pomaziti.

Velim da neću svom psu pristupati kao porculanskoj lutki pazeći da se ne razbije ako ju pomazim tamo di dama ne preferira.

To znači da ću je najčešće češkati po korjenu repa i po trbuhu jer se tako namisti (zna dama šta voli) ali ću je bome bez beda od dragosti (moje, tad me ne zanima njena ) poljubit usred ćunke (njuške).

[Angelsss]

Rijetko kad dragam tudje pse ako mi se sami ne namjeste. No kod mog vrijedi sve naopako u odnosu na navedeno, ocito, jer najvise voli da ga ceskam po njuskici i cim prestanem se namjesta i trazi jos. Sve ostalo rado zaobidje a ovo sto voli dozvoljava iskljucivo kad je on u maznom modu.

Poslano sa mog LG-H815 koristeći Tapatalk

[Didi]

Nismo se razumjele, Kirita. Ja izbjegavam sve što znam da beštijama ne paše. Istinabog, morale su mi u nekoliko navrata pokazati.

[ladytoto]

Coco_Nut kaže:

Rekao bih jer je igra nešto što uvijek imaš i ne može se potrošiti. Za razliku od hrane koju moraš namjenski ponijeti i možeš ostati bez nje. Moraš voditi računa koliko pas pojede u tim nagradama kako se ne bi udebljao.
Kada odemo van bez ičega, na livadi nađemo granu, komad špage ili lopticu koja je nekome ostala i možemo nešto raditi jer će joj nagrada biti natezanje ili trčanje za tim stvarima.

ok, dakle stvar je u tome što je praktičnije.. ništa više od toga. Jer se nekako postavlja kao da je odnos s psom bolji ako se radi o igri kao nagradi..Ili da poslastice nisu dobra opcija pri treningu..

Coco_Nut kaže:

Što se tiče "sportskih" pasa, zato jer je na sportskim natjecanjima zabranjeno nagrađivati pse hranom. Valjda da ne nastane rusvaj kada netko izvuče hranu. Ili ako nekome ispadne hrana na stazi za agilty pa onda sljedeći psi, umjesto da jure preko prepreka i kroz tunele, krenu njuškati pod.

Osim hrane, mogu i neke druge vrste nagrađivanja biti zabranjene. Recimo na natjecanjima flyballa ne smiju se koristiti igračke koje ispuštaju zvukove, ne smiju se bacati loptice za nagradu.

nisam znala da su zabranjene poslastce na agilityju.. Baš zanimljivo. Samo onda je puno pasa koji su više motivirani hranom dosta u slabijem položaju..

[Didi]

ladytoto kaže:

ok, dakle stvar je u tome što je praktičnije.. ništa više od toga. Jer se nekako postavlja kao da je odnos s psom bolji ako se radi o igri kao nagradi..Ili da poslastice nisu dobra opcija pri treningu...

Mislim da to ne treba tako usko promatrati. Bar ja tako ne doživljavam odnos sa psom. Ako komuniciramo, a to je cilj, apsolutno je svjedno što je sredstvo kojim se to postiže. Može biti sad jedno, a sad drugo. Može biti i ništa od toga, nego samo muci-maci, ti si moje zlato jedino. Vrlo sam naivna, znam, no tomu me naučio moj prvi pas.

[ladytoto]

Didi kaže:

Mislim da to ne treba tako usko promatrati. Bar ja tako ne doživljavam odnos sa psom. Ako komuniciramo, a to je cilj, apsolutno je svjedno što je sredstvo kojim se to postiže. Može biti sad jedno, a sad drugo. Može biti i ništa od toga, nego samo muci-maci, ti si moje zlato jedino. Vrlo sam naivna, znam, no tomu me naučio moj prvi pas.

da, tako i ja mislim. Samo sam eto primjetila da treneri koji se baš time bave će gledati da je pas motiviran na igu (lopticu, natezanje) i da postoji neki razlog zbog kojeg se to potiče.. I da je poželjnije da je motiviran na igru

Ja se igram sa svojim psom, igre radi, ne zbog motivacije. Ali dok smo išli u školu smo se igrali natezanja zbog vježbe i poticanja toga da pas uživa u igri..
U biti me zanimao razlog toga..

No moguće je da je stvar praktična, jednostavno je lakše raditi s psom koji je motiviran na igru (od hrane se može udebljati, nije zgodno uvijek imati poslastice itd)

[Didi]

Ovisi o školici odnosno o treneru, kao i o vlasniku. Vlasnik mora biti svjestan dodatnoga kalorijskog unosa i tome prilagoditi dnevnu prehranu. Ako je riječ o štencima i mladim psima, tu obično nema problema jer ionako rastu. Mi smo išli na osnovne tečajeve, nikakve posebne agility treninge ili natjecanja, pa smo se samo igrali i nagrađivali. Doduše, Sitko je išla na njuškarenje kao već starija, ali valjda joj je adrenalin pojeo sve kalorije.

[Smartie]

ladytoto kaže:

ako neko slučajno zna, kad već pričamo o poticajima kod pasa.. Primjetila sam da se često koristi igra i loptica u dresuri pasa i da se zapravo izbjegava korištenje hrane.

Netočno. U ŠRK je hrana broj 1, igračka br. 2. Oboje imaju funkciju, no hrana je primarni poticaj. Uvijek bio i zauvijek će ostati. Oboje treba znati koristiti - kada, za što i kako. Sve ima svoje zašto. Također ovisi i od psa do psa što ćeš i kada koristiti. Za neke vježbe loptica i igračka jednostavno nisu opcija.

Kada smo bili na tečaju odgoja i socijalizacije, također se inzistiralo na toj igri s psom, i to se ispitivalo koliko je dobro kasnije na provjeri, jer pokazuje ima li vlasnik dobar odnos s psom.

Igračka sigurno nije pokazatelj dobrog/lošeg odnosa sa psom Kao ni hrana.

Kod pasa koji nisu toliko zainteresirani za igru se radi na tome (tj potiče se) da razvija taj poriv za igrom (potezanjem, lopticom), ako nije sam po sebi jak, i da mu on može biti onda nagrada.

Potiču se nagoni određeni, ali kao što rekoh, sve ima zašto-kako-kada. Pretpostavljam o kojoj se školi radi i upravo sam upoznala čovjeka koji zbog takvog načina rada (isključivost u igračkama) sada ispravlja "krive drine" i muči se.

Mene zanima zašto je to tako? Zašto se preferira igra u dresuri (pogotovo kod pasa koji se bave nekim sportom)?

za nabrijavanje. uglavnom.

[Smartie]

Coco_Nut kaže:

Što se tiče "sportskih" pasa, zato jer je na sportskim natjecanjima zabranjeno nagrađivati pse hranom.

Na sportskim natjecanjima zabranjeno je psa nagrađivati bilo čime. Kad izađeš iz ringa moš' psu dati igračku ili pladanj ćevapa. Nebitno. Tijekom performansa ništa.

Quirita kaže:

To je možda bitno za ljude koje pas ne poznaje, meni svakako ne pada na pamet paziti da ju ne taknem po lijevoj uški, jer eto psi vole da ih se dira po desnoj uški.

Ja se ne slažem s time. Ja sigurno neću dirati svog psa na način koji mu ne paše ili na mjestima po kojima se ne voli dirati. Baš kao što i ja očekujem od meni bliskih ljudi da me ne škakljaju ili ne šlataju koliko god ih volim i poznajem. Kužiš paralelu? Da, postoje situacije u kojima ćeš se možda zaboraviti ili ćeš psa iz neke druge potrebe trebati hendlati na način koji mu neće pasati. No generalno, ja znam da se psi ne vole dirati po glavi (prilaženje rukom iznad glave, tapšanje po glavi i sl.) i naučila sam samu sebe da to ne radim.

ladytoto kaže:

ok, dakle stvar je u tome što je praktičnije.. ništa više od toga. Jer se nekako postavlja kao da je odnos s psom bolji ako se radi o igri kao nagradi..Ili da poslastice nisu dobra opcija pri treningu..

Nije stvar praktičnosti nego poticaja i koji bolje funkcionira u određenom trenutku i za određenu vježbu. Ako radiš vježbu u kojoj pas treba ostati u određenoj poziciji sigurno nećeš koristiti lopticu ili igračku koju trebaš baciti ili mlatarati s njom. Kužiš? Onaj ko pili samo po jedno te istoj tehnici za sve prilično je ograničen trener/instruktor.

nisam znala da su zabranjene poslastce na agilityju.. Baš zanimljivo. Samo onda je puno pasa koji su više motivirani hranom dosta u slabijem položaju..

Naravno da nisu pobogu Ja sam ih koristila šakom i kapom. I lopticu također. I potezalicu. I samu sebe kao igračku (igra sa psom bez igračke, da, moguće je).

Zgodan linkić:
https://www.dogstardaily.com/blogs/j...ampaign=buffer (slažem se sa svime osim sa korištenjem dehidrata jerbo su moji na barfu)

[ladytoto]

Smartie kaže:

Nije stvar praktičnosti nego poticaja i koji bolje funkcionira u određenom trenutku i za određenu vježbu. Ako radiš vježbu u kojoj pas treba ostati u određenoj poziciji sigurno nećeš koristiti lopticu ili igračku koju trebaš baciti ili mlatarati s njom. Kužiš? Onaj ko pili samo po jedno te istoj tehnici za sve prilično je ograničen trener/instruktor.

jasno je meni to. to sam samo nazvala praktičnosti, jer se dakle radi o tome da ovisno o vrsti vježbe je bolja neka nagrada. a ne o nekom sad dubljem razlogu. Ali nebitno, ok

Smartie kaže:

Potiču se nagoni određeni, ali kao što rekoh, sve ima zašto-kako-kada. Pretpostavljam o kojoj se školi radi i upravo sam upoznala čovjeka koji zbog takvog načina rada (isključivost u igračkama) sada ispravlja "krive drine" i muči se.

ja nisam imala iskustvo da se u školici samo inzistiralo na igrački, nasuprot, radilo se uglavnom na hranu. (samo neki psi koji ne žele hranu, s njima se pokušavalo drugačije). Bila je samo jedna vježba gdje se baš gledalo kako se igramo sa psom, koliko smo animirani, zabavni psu itd.
U drugoj jednoj školi pak, u koju nisam išla ali sam ih bila zvala i pričala s njima u jednoim trenu, su mi preko telefona rekli kako nije baš dobro da mi je pas motiviran prvenstveno na hranu, ali da se može potaknuti motivacija na igru.. oni su baš preferirali tu igru kao motiv. Možda je to ta..
Tako da eto, to sam dosta puta čula, a nije mi jasno bilo čemu je fora. Jer je meni logika da ako je pas motiviran, nije bitno na što i što mu je važnije.
Moj pas voli i donositi lopticu, voli i potezanje, ali hrana mu je top i recimo u tren će pustiti lopticu ako je hrana na vidiku..

Smartie kaže:

za nabrijavanje. uglavnom.

da, i ovo ima smisla, diže im se nivo uzbuđenja. Ali mom se npr, to bez problema radi i s hranom na vidiku A nije da ta nabrijanost mi nešto pomaže. Ali da, zezam se, razumijem.

Additionally, put food in out-of-reach hiding places in the areas where you train. If you reward your dog when you don't appear to have any food with you, your dog will learn that you have the ability to give food rewards at any time, and are always worth listening to, even when you're empty-handed.

ovo je dobar savijet. moj ako zna da imam poslastice sa sobom je skroz drugo ponašanje cijelu šetnju

[leeloo27]

Ja muku mučim sa lopticama, mom je to vrh vrhova. On kad skonta negdje loptu to je oduzimanje. Toliko je obožava da kad krene vijati mačku po stanu da mu samo dreknem di je lopta i on stane i krene tražiti okolo di je lopta. Do sada sam pokušavala sa naredbama stani, dođi, ma kakvi, morala sam ih ja rastavljati dok nisam otkrila čarobnu riječ lopta.

Vani su cirkusi. Ako se dočepa lopte ne sijem mu ni blizu jer krene bježat od mene jer misli da ću mu je maznuti. Nema te poslastice za koju bi je mijenjao. Dobijem loptu samo kad izvučem drugu i to moram paziti da su iste jer si izabere koja je lopta zanimljivija.

Znaju mi reći blago tebi, tvoj otkida i na nešto što nije klopa. Bome meni je ovo problem, ne da se namamiti i neće se mijenjati samnom za klopu.

[Smartie]

ladytoto kaže:

(samo neki psi koji ne žele hranu, s njima se pokušavalo drugačije).

Svi psi žele hranu. Inače ne bi bili živi
Kad pas "ne želi" hranu koju koristimo za nagradu, ili nije dovoljno gladan ili mu taj tip hrane nije napet ili je pod stresom pa ne želi jesti. Naravno, ima izjelica (poput tvog kao što opisuješ) i ima izbirljivaca, ali sa svima se može raditi na hranu.

[Quirita]

Smartie kaže:

Ja se ne slažem s time. Ja sigurno neću dirati svog psa na način koji mu ne paše ili na mjestima po kojima se ne voli dirati. Baš kao što i ja očekujem od meni bliskih ljudi da me ne škakljaju ili ne šlataju koliko god ih volim i poznajem. Kužiš paralelu? Da, postoje situacije u kojima ćeš se možda zaboraviti ili ćeš psa iz neke druge potrebe trebati hendlati na način koji mu neće pasati. No generalno, ja znam da se psi ne vole dirati po glavi (prilaženje rukom iznad glave, tapšanje po glavi i sl.) i naučila sam samu sebe da to ne radim.

Kužim poantu, al ne znam jel ti kužiš moju?

Naravno da ne volim da me moji ljudi počnu škakljat jer to izaziva određenu fizičku reakciju, a ne samo moj osjećaj da su me zasmetali. Tako se neću naljutiti niti zamjeriti staroj kad me od dragosti zagrli ili opali po dupetu u prolazu. Iako taj dodir ne preferiram. Kužiš?

Niti ja ne biram stalno dirati psa di ne voli, ali ako je nekad poljubim po nosu - ne mislim da će past na pod i počet se histerično smijati kao ja kad me škakljaju. Ponavljam- neću tuđe pse niti dirati ako sami ne dođu.

Generalno niti svoju ne mazim ako sama ne dođe na maženje. I mazit ću je po tom vražjem korjenu repa, jer se vrti ka nenormalna da ju tu mazim, i mazim ju po očima (da, OBOŽAVA kad ju se lagano dlanom po očima) ali bome ću je nekad i zagrlit kad mi se propne na kauč. Ona će malo otrpit i onda će otići, a ja ne neću ganjat da ju grlim, ali niti ću se grist jer sam ju eto zagrlila umjesto da sam ju okrenula i mazila po korjenu repa.

[ja u kutu]

Fali mi naša kuja; nju sam zagrlila oko vrata; izljubila joj čelo i onda je stavila glavu na moje rame.



Đukeletina muška nikada nije bio za to; može draganje baš po glavi ali nema puse. Kreneš k njemu glavom, oči u oči kao...okrene ju. Tako od kada je štene bio.

I jasno da mu to ne radimo, 99,99% vremena. A onda mi dođe da ga cmoknem posred očiju pa mu primim glavurdu, pa se on malo kao otima....pa ga u letu poljubim, sva se zaslinim usput.......onda on skoči na mene pa zapikne šapu u moj trbuh koji izbije van na leđa od težine....

Htjedoh reći......razmem Quirita-u šta je htjela reći.


Svoji smo si, nećemo se percima titrati i paziti na svaki mig .

Gurnem ga nogom, koljenom, spava a mora na svoj krevet.....povućem ga kada se neće probuditi.......

Jutro je , ide se na posao - neće baš žurno izaći van. Stanem mu iza leđa pa ga koljenima guram.


I najsretniji je s nama.

[Quirita]

Upravo sam to tila rec.

I potjeram ju van kad prne da se gusimo.