Najljepše ljubavne pjesme poznatih pjesnika

[didac]

Nevolja
Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi taštog svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?

Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
„O kako si draga, koliko te ljubim!“


Percy Bysshe Shelley

[didac]

LAKU NOĆ!

Tiho mila nojca pada.
Naokolo svečan mir.
Sa listića cvijeća mlada
Razlijeva se miomir.
Grudi diže rajska moć -
Laku noć!

Kroz dolinu milocvjetnu
Vesô stiže potok drag;
Otpozdravlja nojcu sretnu
I lahora šumor blag.
Dušu njiha milja moć -
Laku noć!

Kao milo oko tvoje,
Sitnih zvijezda gori plam.
U gradini tiho poje
Pod ružicom slavuj sam;
On ljubavi pjeva moć -
Laku noć!

Već se iza gora javlja
Na obzorju mjesev plav.
Tihi sanak mrežu stavlja,
Zemlju poji zaborav.
Tog je pića slatka moć -
Laku noć!

Spavaj i ti, čedo milo,
Ružičasti snivaj san.
Dok ti sanak stere krilo,
Ja ću čekat svijetli dan,
Pjesmom slavit tvoju moć -
Laku noć!


Aleksa Šantić

[didac]

Zelja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira... ?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović

[didac]

Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.


Josip Pupačić

[didac]

Lirski razgovor

-Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Konstantin Galcinjski

[TheProvense]

didac kaže:

NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.

D.Maksimović

jedna od najdivnijih..
http://www.youtube.com/watch?v=7b1g9GB13qc

[didac]

Tebi ljubav dati?

Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hocu da pogatam ...
- Gataj.
- Jos hocu da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucacu ...
- Pusticu te.
- Recimo, pozvacu te ...
- Poci cu.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprosticu.
- "Otpevaj" - naredicu ti ...
- Otpevacu.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoricu.
- Reci cu ti: ubij!
- Ubicu.
- Reci cu ti: umri!
- Umrecu.
- Ako se zagrcnem?
- Spasicu te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpecu.
- Ako se zid ispreci?
- Srusicu.
- Ako se cvor zamrsi?
- Preseci cu.
- Ako ima sto cvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga nece biti!
- Zasto?!
- Zato sto
ne volim
robove.

Robert Rozhdestvensky

[WhiteWillow]

"Meditacija" mi je jako prirasla srcu...

Svejedno je jesi li blizak ili dalek,
jesi li prijatelj ili nisi.
Svejedno je kakav si i tko si.
Jer ja te volim zato što više nije svejedno kakva sam ja,
kakve je boje lanjsko lišće.

Ne volim te zbog boli koju mi zadaješ.
Niti zbog radosti.
Već te volim zato što je napukao obruč samoće oko moga srca,
i što se moja krv izmiješala
s krvlju velikoga svijeta.

Ne volim te zbog djevojačkog sna o ljubavi.
Niti zbog mosta između dva plača.
Ali te volim jer si ti pukotina
kuda u mlazu izbija živa voda mog bića
i otječe, sretnica, daleko od sebe.

Vesna Krmpotić

[didac]

Zašto si tako lepa?
Ne budi tako lepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege
da ih večno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog bih života na kolenima
ubedjivao razroko oko.
Ali, ti si lepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živeti s tobom.
Suviše si lepa.

Milan Kundera

[didac]

Sudba

U prolece, u prolece kad vrbe zelene
i potok tece plavim nebom umiven,
u cvetovima kad mirisu magle;
u prolece, u prolece ruze uvele
zavoleh miris skriven.

U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
sudjenice vile nisu umele
od ludosti da mi ga spasu.
U prolece,u prolece ja zavoleh
senke u necijem glasu.

U prolece, u prolece, tako je sudjeno,
srcu mom uvek ce ljudi da se cude
i zedji mu niko nece shvatiti.
O, zao mi je mladica koji me voleo bude
u prolece, jer ce patiti.


Desanka Maksimovic

[didac]

Zvijezde u visini

Ne ljubi manje koji mnogo cuti,
on mnogo trazi, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parce kruva
za gladne zube) on brizljivo cuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Cutanje kaze: u tudjem svijetu
ja sanjam jos o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trosne grede,
i o ljepoti nase svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noci
snim: ja cu doci, ja cu doci.


Tin Ujevic

[didac]

Ja i ja

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeci od sebe.
Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz sume,
razgrnula livadi nedra.
U zivot bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pruzala.
Sa strascu bih se pozurila:
da vidim u zivotu kako je,
dusa necija ako je
za radost stvorena.

Jer od rodjenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja vecno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noc letele,
kad je lisce tiho opadalo;
kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari dusi smetale.
Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u sumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni caska me nije ostavljala.
Znam, umrecu i ostaricu;
a nju uvek mladu,
uvek zednu bolova
na zemlji ostavicu.

Desanka Maksimovic

[didac]

Nezvani gost

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so...
A sve je novo u meni...
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.

Mira Alečković

[maher18]

Jesmo li se voljeli - Zvonimir Golob

Jesmo li se voljeli, je li to bila
ista ljubav oduvijek prekrivena poljupcima
od mesa i kože, ljubav slatka kao smrt
dovoljna sama sebi? Put je bio dug
u sjeni vatre. Postoji
jedna žena u svima, stvorena
bez nade na granici očaja, od razbijenih lutaka,
od krhotina plača. Isto ime
za sve što se izgovara, za sve
što se kaže, sazivljući duhove neke sobe
u koju ulazi vjetar.

Jesmo li se voljeli, je li to bila
igračka ili nož u ruci, kolijevka
ili odar? više ne znam
odakle dolazi bol, ni tko je taj
u kome se nastanjuje
dio neba.
Bez mene sve se dešava, i ja pamtim,
kao što sam oduvijek pamtio, samo ono
što se zaboravlja.

Sve se izmiješalo poput karata i više
ne znam bdiješ li ili spavaš oslonjena
o moje srce. A tu je i svijet
okrenut naglavce i misao
koja tumara između zidova i udara
poput jeke u svome kavezu. Volim te
kao što sam volio stotinu ruža.

Jesmo li se voljeli kao što voli
skrušeno srce, je li to bio
krik ili jecaj u našem zajedničkom grlu?
U vremenu koje je stalo prije nego krene
i taj glas odjekuje
između mnogih.
Da, mi smo se voljeli oduvijek razdvojeni,
ne znajući
odakle stiže taj brod krcat snovima,
ni tko je zaboravio da ih sanja.

didac kaže:

Nezvani gost

Da li znaš...da si jedino odmorište
jedina postaja
gdje ZNAM
da naći ću spokoj i mir...?

Gdje sjest ću i zastati jer
znam da me čeka okrepa i utjeha,...
ma kakav bio mi dan...?

Da UVIJEK ćeš naći nešto...
što podsjeća me na život
na mene
i ne da mi da zaboravim tko sam i što sam.

I ima tu svašta još,
al od mene i ovo je a way toooooooooooooo much...
znam da je glupo govorit u mrak i tišinu
pa me stra' da ćeš nestat
čitamo te i uživamo
samo toliko

[daria25]

Mario Benedetti, urugvajski knjizevnik, jedan od meni najdrazih...nadam se da netko razumije spanjolski


CORAZON CORAZA

Porque te tengo y no
porque te pienso
porque la noche está de ojos abiertos
porque la noche pasa y digo amor
porque has venido a recoger tu imagen
y eres mejor que todas tus imágenes
porque eres linda desde el pie hasta el alma
porque eres buena desde el alma a mí
porque te escondes dulce en el orgullo
pequeña y dulce
corazón coraza

porque eres mía
porque no eres mía
porque te miro y muero
y peor que muero
si no te miro amor
si no te miro

porque tú siempre existes dondequiera
pero existes mejor donde te quiero
porque tu boca es sangre
y tienes frío
tengo que amarte amor
tengo que amarte
aunque esta herida duela como dos
aunque te busque y no te encuentre
y aunque
la noche pase y yo te tenga
y no.

[didac]

Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas.
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom.
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda.

Paul Eluard

[Bude li bed]

NE TJERAJ ME
ILI
PJESMA PROSJAKA

Vani je hladno
i pahulje prolijeću,
a mene
obuzima studen.

Prsti su mi promrzli
i lice mi je
modro od hladnoće.

Molim te, ne ljuti se
prolazniče na mene
ako ispružim
ovu svoju staru i smežuranu ruku
ispred tebe.

Ne činim to
zato što mi se sviđa,
već zato što moram
kako ne bih umro od gladi.

Ne tjeraj me
od sebe,
samo me pogledaj.

Kao što vidiš
ti hodaš u toplom kaputu
koji te grije,
a mene propuhuje vjetar
kroz ove moje
poderane skute.

Ne okreći oči
u preziru od mene,
jer mene tvoj pogled boli;
već ako mi ne udijeliš ništa,
barem mi kaži
neku riječ utjehe.

Svima je bolje
ako im se kaže
bit će bolje jednog dana
čak i ako ga ne dočekamo budni.

Moje oči su jednom bile
sretne poput tvojih,
ali onda je nešto
krenulo krivo i nadovezivalo se
dok se nije moglo više odvezati.

Okolnosti su bile takve,
a sudbina ne pita
ni za zdravlje, ni za sreću,
ni za milosti,
već svoj pokrov tame
prebacuje na oči.

I moje oči
u neimaštini traže
malo topline sunca
i kao upaljena šibica
moje srce će gorjeti
ako mi kažeš
kako ipak ima još nade.

Prosjak sam i svima sam smetnja
kao kamen na putu,
ali ti me nemoj
odgurnuti nogom.

Samo mi molim te
pogledom pokaži
kako će jednom
ipak sve biti u redu.

(Nives Puhalo)

[didac]

Danas

Danas bih mogao...
voljeti te kao jucer,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao..
otici daleko...puno dalje
no sto je vrijeme,
puno dalje no sto oci dosezu.

Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog
srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.

Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smjesta povjetarac
usuljavsi se izmedj´ zavjesa
nosen mojom zeljom...
i srebrnom trakom mjeseca


Horhe Luis Borhes

[didac]

Bezimena

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.
Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?

Gustav Krklec