Michael Moorcock, njegov fantasy i kak vam se dopada

[Glupinickname]

Problem koji imam sa Moorcockom je da mi on nikad ne zvuči fakat ufuran u ono kaj piše. Bez obzira jel piše sword & sorcery, steampunk romane ili swashbuckling dvorske intrige, uvijek imam dojam da Moorcock to radi sa određene distance ne ufuravajući se u žanr onolko kolko bi mogao. Na kraju, jedino kaj mu fakat bude bitno je da opiše sukob Reda i Kaosa i možda pruži kakvu ljevičarsku pouku dana. Možda je to zato kaj sam prvo čitao Moorcockove komentare o Tolkienu i fantasyu a tek onda romane, al kako god bilo, nemrem pobjeć od tog dojma. Jedini njegov roman koji mi je bio zbilja zabavan je bio "Dancers at the End of Time".

Za razliku od toga, recimo za Howarda fakat vidite da *voli* ono kaj piše. Taj tip uživa u svakom svojem opisu borbe, čudovišta, napuštene ruševine ili dekadentnog grada bez obzira kolko to bilo djetinjasto ili plitko. Čitao sam priče o Konanu koje su bile prevedene na hrvatski i, fakat su mi bile zabavne. Howard piše brzo, nabrijano i kratko. Njegove priče su mi pomalo ko crtić "Samurai Jack": puno stila, malo priče i sve je onak hipernabrijano.

[Izitpajn]

Hm, ja sam pročitao samo prvog Elrica i više mi je djelovao kao nekakav "Fight the Power" propagandni pamflet koji me s književne strane nije previše privukao. Ono, lik zapravo nije lik nego arhetip s funkcijom propovijedanja, a radnja pravocrtna da pravocrtnija ne može bit'. S druge strane, prije toga sam pročitao neki Moorcockov ZF - ne sjećam se kako se zove, ali bio je neki "Machine" ili slično u naslovu - i k'o za vraga, kad sam počeo, otkrio sam da to ima nekakav prequel, ali se dalo čitati i ovako pa sam nastavio. Uglavnom, stil je bio totalno, totalno starinski, kao da čitaš, ne znam, Princa Valianta, tip cijelo vrijeme pripovijeda, sve s nekom patinom, ali u to sam se uspio ufurati jer je radnja bila zanmljiva i sve me je nekako uvuklo duboko u knjigu. I cijelo vrijeme sam se pitao zašto Moorcocka smatraju subverzivnim. I onda sam došao negdje do polovice knjige. I onda je Moorcock počeo šamarati, ali onako, haubički. I onda shvatio zašto ga smatraju subverzivnim. I bi dobro. Za razliku od Elrica koji mi je djelovao kao anarhistička bajka za djecu, ono, "Bajke braće Bakunjin".

A što se tiče Moorcockovih komentara na fantasy i Tolkiena, tu je možda stvar u tome što je on više pisao o sveopćoj percepciji fantasyja, ono, kako fanovi shvaćaju Tolkiena i kakva vrsta ljudi i zašto to čita, nego o tome što je Tolkien zapravo htio reći. Jer ne vjerujem da bi si netko kao Moorcock mogao dozvoliti da jednostavno pogrešno shvati "Gospodara prstenova"...

Doduše, ovo je možda otišlo u offtopic, pa moderator komotno može preseliti stvar u drugi, jel', topic...

[Glupinickname]

Izitpajn kaže:

Hm, ja sam pročitao samo prvog Elrica i više mi je djelovao kao nekakav "Fight the Power" propagandni pamflet koji me s književne strane nije previše privukao. Ono, lik zapravo nije lik nego arhetip s funkcijom propovijedanja, a radnja pravocrtna da pravocrtnija ne može bit'.

Evo. Taman to je i moj dojam sa Moorcockom. U ovih par romana kaj sam čitao sam stekao dojam da je Moorcocku prvo na pameti propovijedati a tek onda pričati priču. Priča i žanr pri tome služe samo ko kaputi koje on navlači da baš ekipa ne veli "Gle, evo golog ludog tipa koji sam propovijeda."

Na netu dosta ekipe govori kak je Moorcock fantastičan i kak je preobrazio sword & sorcery al ono, osim samog lika Elrica, meni njegove priče zvuče taman jednako ko i priče Leibera, Burroughsa, Vancea ili Howarda. Dapače: Leiber i Vance su mi definitivno puno draži od Moorcocka.

Doduše, ovo je možda otišlo u offtopic, pa moderator komotno može preseliti stvar u drugi, jel', topic...

Ma, evo, stavio sam. Mislim da smo do sad, ak smo i pričali o Moorcocku, to radili u sklopu one "Šta ste zadnej čitali od fantastike" teme. Mislim da bi tip trebo ipak imati svoju temu, ak ništa drugo onda zato kaj ga se smatra nekakvim SF klasikom i kaj piše fakat već hrpe i hrpe vremena.

[mizantrop]

Ja sam pročitao njegovu trilogiju Dancers at the End of Time i to mi je bilo drugačije od bilo čega što sam prije pročitao,svidio me se cijeli spoj steampunka,sf-a i fantasya,a radnja iako ponekad malo otegnuta mise poprilično dopala,nažalost to je sve što sam od njega pročitao,ali tu nisam dobio dojam da nije ufuran u ono što piše.

[Roose Bolton]

Moorcockov fanatsy je ok....ali...
...pisan je u drukčijim vremenima u odnosu na današnji trend serija knjiga sa 1000 stranica.
Zato će mnogima to izgledati prešturo i pravocrtno ali u vrijeme Elricove sage fantasy se pisao na takav način.

[Katatonični Dabar]

Prvo sam se upoznao sa Moorcockom preko BOC-a i hvalospjeva tipa "jooj, kak je on genijalan i suberzivan i anarhističan i malte ne Če Gevara sf žanra“ i onda sam na mlaznim motorima tih preporuka doletio do Algoritma i tamo kupio prvu knjigu koju ću pročitati od Moorcocka. "Corum." Evo, baš je gledam, još je na polici, pod slojem prašine koji se skuplja već nekoliko godina. Mislim da sam prošao nekih 15 % knjige. Jao, jao, koji užas, zgadio mi se Morecock za sva vremena, meni je to bilo na razini onog "Groma" što je izlazio na kioscima.

U svakom slučaju bolji mi je kao pjesnik nego kao pisac.

Black Blade i Great Sun Jester su odlične stvari.

[Glupinickname]

Roose Bolton kaže:

Zato će mnogima to izgledati prešturo i pravocrtno ali u vrijeme Elricove sage fantasy se pisao na takav način.

Caka je u tome da pravocrtne fantasy priče možeš naći i 30 godina prije Moorcocka, u pričama Jacka Vancea, Fritza Leibera, Roberta E. Howarda i Clarka Ashtona Smitha koje sam, BTW, čitao i prije i poslje Moorcocka i od kojih su mi mnoge super. Moorcocka se često ističe kao pisca koji je unio neke velke promjene u sword & sorcery žanr i izorkenuo ga naglavačke. No, čitajući Elrica prije par godina i ponovo početkom ove godine, nisam stekao dojam neke velke razlike u odnosu na standardni sword & sorcery pisan još u 1930ima.

mizantrop kaže:

Ja sam pročitao njegovu trilogiju Dancers at the End of Time i to mi je bilo drugačije od bilo čega što sam prije pročitao,svidio me se cijeli spoj steampunka,sf-a i fantasya,a radnja iako ponekad malo otegnuta mise poprilično dopala,nažalost to je sve što sam od njega pročitao,ali tu nisam dobio dojam da nije ufuran u ono što piše.

"Dancers at the End of Time" je meni isto bila divno lagana i zabavna knjiga. Zato sam ju i spomenuo kao jednu od najboljih stvari koje sam pročitao od Moorcocka.

[Izitpajn]

No, čitajući Elrica prije par godina i ponovo početkom ove godine, nisam stekao dojam neke velke razlike u odnosu na standardni sword & sorcery pisan još u 1930ima.

Okej, možda to i nije baš cijela istina. Dobro, što se tiče načina pripovijedanja, to je zaista standardni pravocrtni fantasy, i s književne strane - pretpostavljam - saga(e) o Elricu i nisu neki bogznakakav novitet. Ali, što jes' jes', mislim da je filozofija tog i takvog glavnog lika, a što ipak jest sastavni dio književnog djela, zaista preokrenula stvari naglavačke u odnosu na ono što je postojalo prije toga.

Problem je u tome što se meni to ne da čitati. Mislim, ja se 100% slažem s ideologijom koju Moorcock tu prodaje, ali jebemu, ja sam tu knjigu uzeo da pročitam priču, a kad budem htio ideologiju, uzet ću esej. Mislim da postoji povelik segment ljudi kojima baš takva književnost odgovara - a pritom ne mislim na političke aktiviste, nego na mainstreamaše koji svaku književnost koja je različita od realizma gledaju ili kao šund ili kao alegoriju. E, pa, ovo je savršena alegorija. Možda je zato čak i greška trpati Elrica u fantasy. No, opet, ja nisam ljubitelj fantasyja, a SF/F/H izgovore za alegorije tek ne volim, tako da valjda i nisam njegova ciljana publika.

S treće strane, ima puno manje načina na koji se može pisati fantasy nego načina na koji se može pisati ZF, pa možda i ne treba previše pljuvati po Moorcocku koji je jednostavno postao žrtva podžanra kojeg se dohvatio, ni kriv ni dužan.

S četvrte strane, ova treća strana je poništena pojavom Pjesama vatre i leda, tj. g. Martina. E, zamislite Moorcockovu filozofiju i likove, ali napisane onako kako piše Martin! E, to bi bilo subverzivno...

I tako dalje...

[Roose Bolton]

glupinickname kaže:

Caka je u tome da pravocrtne fantasy priče možeš naći i 30 godina prije Moorcocka, u pričama Jacka Vancea, Fritza Leibera, Roberta E. Howarda i Clarka Ashtona Smitha koje sam, BTW, čitao i prije i poslje Moorcocka i od kojih su mi mnoge super. Moorcocka se često ističe kao pisca koji je unio neke velke promjene u sword & sorcery žanr i izorkenuo ga naglavačke. No, čitajući Elrica prije par godina i ponovo početkom ove godine, nisam stekao dojam neke velke razlike u odnosu na standardni sword & sorcery pisan još u 1930ima.

Pa ne znam.
Pogrešno je vezati Moorcocka uz sagu o Elricu.
Bibliografija mu je punu šira i puno heterogenija od te sage koju je pisao u mladim danima..
Moorcock je ipak prije svega SF pisac. Ja se nisam puno bavi njime ali itekeko znam da je cijenjen i među kolegama i među SF fanovima.
Za ocjenu Moorcocka treba ipak malo propišati krv i krenuti se čitanjem velikog broje knjiga.
Ovako ispada kao da netko tvrdi za Martina da je govno od pisca nakon što pročita Armageddon Rag koji fakat spada među 2-3 najgora SF romana ikad napisana.

Ali opet..kad smo kod Elrica..
Treba vidjeti koji su se fantasy romani pisali u to vrijeme (period od cca 10 godina)..
Earthsea saga od Ursule, Ardneh saga od Saberhagena, Amber saga od Zelaznoga i malo kasnije Brooksova Shannara i slična djela.
Sorry..ale sve je to bilo preinfantilno i nedorečeno.
Moorcock je ipak pisao nešto drukčije od svih u to vrijeme...no bio je u ondašnjem fanatsy klišeu kratkih romana.

Mislim da se ipak radi o tome da su jedan Erikson , Martin ili Kearney itkeko razmazili svoje čitatelje.
Kada čitaš Eriksona jedan Kay ti liči na pisca dječje literature, a kamoli da ti stariji pisci neće biti šturi, pravocrtni i neinventivni.

[VirgilM]

Grupa Hawkwind vecinu svojih tekstova i tema je napisala na osnovu knjiga Michael Moorcocka. Takodjer, ekipa iz Hawkwinda koja je zajedno svirala sa Pink Fairiesom, a oni stvorili i Motorhead, pa su imali i zajedno projekte PindWind (kao Pink Fairies Hawkwind) itd.... To je sve ekipa bendova koji su jedni s drugima svirali, tu je jos i John Alder Twink, kao i Mick Farren i The Deviants. Jer Pink Fairies je nastao iz grupe Deviants. Tu je onda i Robert Calvert, muzicar, pisac etc... koji je bio kratko pjevac Hawkwind-a i ima solo albume gdje je sva ekipa iz hawkwinda (Lemmy itd), fairiesa svirala.

E sad, tu postoji i grupa Michael Moorcocka "Michael Moorcock & deep fix" na kojoj su svirali ljudi i iz ovih bendova.
Evo par linkova:

https://www.discogs.com/artist/30982...cocks-Deep-Fix

https://www.youtube.com/watch?v=kS1ouoTKXRY

Lemmy on Moorcock 3min:

https://www.youtube.com/watch?v=88rLI5sN61Q

Hawkwind i njihov album o Elricu "The Chronical of the black sword" meni jedan od najdrazih albuma:

https://www.youtube.com/watch?v=BtIN32GfBnA

Hawkwind documentary, Moorcock, Lemmy etc..

https://www.youtube.com/watch?v=JzAldD6t-ps

[VirgilM]

Glupinickname kaže:

Evo. Taman to je i moj dojam sa Moorcockom. U ovih par romana kaj sam čitao sam stekao dojam da je Moorcocku prvo na pameti propovijedati a tek onda pričati priču. Priča i žanr pri tome služe samo ko kaputi koje on navlači da baš ekipa ne veli "Gle, evo golog ludog tipa koji sam propovijeda."

Na netu dosta ekipe govori kak je Moorcock fantastičan i kak je preobrazio sword & sorcery al ono, osim samog lika Elrica, meni njegove priče zvuče taman jednako ko i priče Leibera, Burroughsa, Vancea ili Howarda. Dapače: Leiber i Vance su mi definitivno puno draži od Moorcocka.

Ma, evo, stavio sam. Mislim da smo do sad, ak smo i pričali o Moorcocku, to radili u sklopu one "Šta ste zadnej čitali od fantastike" teme. Mislim da bi tip trebo ipak imati svoju temu, ak ništa drugo onda zato kaj ga se smatra nekakvim SF klasikom i kaj piše fakat već hrpe i hrpe vremena.

Ako covjek 'sam propovijeda' i pametno propovijeda ne vidim problem oko toga da nesto nauci ljude. Problem je kad ljudi misle da su najpametniji i da nemaju kaj nauciti od drugoga, to je onda vec sukob 'ideologija'. Ja smatram da ljudi koji su protiv partizana i nob-a ne znaju nista o civilizaciji i trebali bi svasta nauciti. A vecina njih ce biti bahata, misle da su jako pametni a glupi ko kurac, i reci ce 'kaj ces ti meni drzati predavanje..'. Ovo se ne odnosi na tebe ali je jedan banalan primjer. Propovjedanje moze biti jako dobro i korisno, problem je kad neki imaju svoja misljenja kojih se drze zubima i rukama i nogama i ne zele nista nauciti, ne zele otvarati vidike i izlaziti iz svojih malih okvira koje su nasljedili u svojoj kuci kako tompson kaze 'uniforma crna stajala mom didi, mom ocu, pa ce i meni.....' i takvi odurni primitivizmi.

Ne biti ljubomoran na 'propovjednika' sto je pametniji od tebe i propovjeda, nego nauciti nesto i malo razmisliti.

[Lyanna Stark]

Ja volim knjige o Elricu. Prvi dio koji je Zagrebačka naklada prevela je bio veoma dobar uvod, dok je drugi dio hrvatskog izdanja odličan. Uživala sam u svakoj rečenici. Sada čitam Sleeping sorceress.

[MichaelMoorcock]

Za hrvatski portal Michael Moorcock dao ekskluzivni intervju (ovaj mjesec slavi 80 godina):

http://www.perun.hr/michael-moorcock...lue-yster-cult