zato i velim da treba poraditi na ovom mentalitetu u samom korijenu.
naprosto se fizičko zlostavljanje djece prenosi iz generacije u generaciju.
to je jednostavno tradicija.
isto ko i nepranje poslije poroda.
tu treba biti pametan i kroz jedno uho unutra a kroz drugo van.
ignorirati.
odjebati takve sugestije.
i driblati po svom.
no, dakako. ovakvi slučajevi su daleko gori od obične "tradicije mlaćenja".
ovo navedeno je već pravi , istinski i iskonski sadizam.
poremećenost.
i morbidarija.
ono fizičko zlostavljanje djece u svrhu famozne "edukacije" je uglavnom stvar neukosti o nečemu.
tipa , potezanje djeteta za uho.
pa da ti potegneš dijete za uho...on se malo cimne... pa moš ga sjebat za čitav život.
ima, dakle , ljudi koji to čine jer su obični sadisti.
a ima onih koji misle da time čine dobro.
ko jedna luđakinja iz mog sela... o majko mila...ta se nikad nije udala niti imala svoju djecu. sad ima već 50 godina. al bitno da svima sere oko odgoja i petlja se u njega.
pa tako je i tuđu djecu mlatila okolo naokolo kad bi bili "zločesti".
uključujući i mene. par me puta zašamarala.
jednom je došla da me čuva dok je moja mama bila u bolnici.
i kak sam ja imala malo slobodniji odgoj skakala sam po krevetu dok sam gledala crtiće u spavaćoj sobi (mislim. wtf. nije to tvoja soba niti tvoje dijete da ćeš mu određivati kaj će radi u sobi).
i ona meni ovo ono , jesi neodgojena, puf puf, paf, za uho, pa šamar pa ovo pa ono.
ja gledam koji kurac?...
a moja mama makar je uglavnom bila ok i dozvoljavala mi svašta...
imala je neke poremećene faze...valjda jebeni klimakterij ili koji kurac.
kad bi mi se nasrala na glavu i počela se izdrkavati na meni.
jednom kad sam imala 6 godina...uzela sam škare i ošišala sebi šiške.
ona kad je to vidjela tako je popizdila da me je posjela na balkon, počela me šišati i pritom me mlatila rukama po golim nogama a ja sam vrištala i plakala a ona me i dalje udarala zato jer plačem.
(na balkonu. nitko od susjeda nije reagirao jer to je bilo normalno)
moj otac je bio u invalidskim kolicima i ništa nije mogao napraviti po tom pitanju nego se samo derao da prestane i da nije normalna.
onda je i njega počela tuć i čupat ga za kosu i govorit mu da je budala i da je pokvaren i zločest.
a ja i on smo se na kraju samo jadno i bespomoćno pogledavali.
ja uplakano dijete i gledam njega u kolicima i žalim ga makar je mene pretukla...
a on u tom trenu žalio mene i pokušavao me utješiti riječima da ona jednostavno nije pri sebi i da ne okrivljavam sebe za njezino ludo ponašanje.
(on je bio neki glas razuma u našoj kući. šteta što je umro.)
danas ona kaže da to nije istina i da ona mene nikad nije udarila.
no, ja joj to nikad neću zaboraviti.
to je jednostavno-ogavno da ogavnije ne može biti.
i onda kad mi netko kaže danas kako nikad nisam poštivala majčin autoritet.
ne. nisam. priznajem da nisam.
jer batine i takvo ponašanje nisu autoritet nego samu utjerivanje straha u dječje kosti.
kad dijete sazre , ako sazre dakako... odjebat će takvog roditelja dok kažeš keks.
iskreno mi je veći autoritet bio moj otac invalid nego ona.
jest da ja nju volim...ipak mi je majka...
ali jednostavno sam se na vlastitoj koži uvjerila da roditelji nisu uvijek u pravu i da jednostavno griješe.
reći da je dijete zlostavljača nužno i sam zlostavljač je bezobrazna laž i diskriminacija.
nema meni nitko pravo na temelju mojih roditelja određivati moju osobnost.
ja jesam lajava i svakakva...ali ono što definitivno prezirem jest iskaljivanje fizičke moći nad slabijima od sebe.
ako se netko hoće tuć...neka se namerači na nekoga tko mu je ravan ili veći od njega.
pa nek se onda pravi pametan.
ovako je to samo kukavičko preseravanje i kurčenje i vrijedno svake osude.
ne mogu zamisliti u najgorem snu da svoje dijete namlatim na takav način ko što je moja majka taj put namlatila mene.
da mi se to dogodi odrezala bih sebi ruke.
nakon toga me nije tukla.
Linearni mod
