Bas mi je drago da uzivate u mojim opisima i da vam se svidjaju.
Danas je opet vruce (zapravo, svaki dan je vruce), a ja uskoro idem u vlak za Ayutthayu koja je bila stara prijestolnica Siama (tako se Tajland zvao nekad, ne).
Nego, trek...
Na kraju nas se skupilo sedmero za trek. Neki Nizozemci, Nijemci, buraz i ja i ona Holandjanka sto smo je sreli u vlaku.
Bilo nam je super jer smo se svi odmah slozili i imali smo iste fore zajebancije. Vodic nam je isto bio legenda, a plus mu je bio i to sto je znao pricat jezik jednog od plemena pa smo se mogli sporazumijeti s njima.
I tako...nakon jedno tridesetak kilometara hoda po sumama i gorama nase zemlje pon...ups, kriva zemlja...dakle, po sumama i gorama Tajlanda dosli smo do prvog sela. Tamo zivi hilltribe Hmong. Ljudi moji...sta da vam kazem. Ja nisam imala pojma da ljudi u danasnje vrijem zive tako kao ovi. To jest, poznato vam je, al onak ovlas s TVa i filmova. Druga je stvar kad dodjes tamo pa vidis srednjovjekovni nacin zivota u zivo i kad jos i ti moras tako zivjet par dana.
Zene jos uvijek nose tradicionalne nosnje, kuce su sve neke potleusice gdje je zemlja pod, kuha se na otvorenoj vatri u loncima napravljenim prije jedno sto godina, nema struje, nema vode, nema nis. Najbolje je bilo to sto je taj dan padala kisa pa je sve bilo mokro jer je krov sapleten od nekog bilja pa propusta. Morali smo spavat na mokrim madracima (to jest, to nisu bili madraci nego neke tanke ko deke ili tako nesto stojaznam), al meni je to zapravo bilo cool.
Ah, da, oni su svi hodali bosi i trckarali uokolo, a mi smo se u svojim skupim cipelama za hodanje sklizali i imali blata do koljena. I ne znam samo kak su svi uspjevali izgledat cisto. Ja sam bila zmazana i zguzvana ko vrag, a tek mi je bio prvi dan izvan civilizacije.
Usprkos svemu meni je tamo bilo bas cool. Ovi iz plemena su nam skuhali hranu, svi su nas dosli pogledat da vide kakav je to cirkus dosao u njihovo selo i tak.
Drugi dan smo opet hodali tridesetak kilometara gore dolje po prasumovitim brdima (sva hilltribes plemena zive iznad 1000 m nadmorske visine), onda smo dosli do drugog sela gdje seljaci drze slonove ko domace zivotinje (ono a la krava, konj, ne) pa smo dalje nastavili na slonovima.
Buraz se bojao da ce past sa slona pa se grcevito drzao objema rukama, a ja sam bila ko Tarzan i dernjala sam se:"Ej, nu, vidis li sad kako se jasi slon! A nudera sad, bez ruku!"
Ohrabren mojim ratnim povicima i mojom neustrasivosti, buraz se ohrabrio i pustio...jednu ruku. Pih, amater!
Nakon slonova smo opet hodali gore dolje jedno dvadesetak kilometara do drugog sela.
Drugo selo je pripadalo Red Karen plemenu i bilo je malo vece nego ono prvo.
Kuce su isto bile potleusice na stiltovima. Ispod svake kuce bilo je zavezano par divljih veprova, a neki su veprovi i veprici okolo setkali i njuskali slobodno.
Isto nije bilo struje, kuhalo se na otvorenoj vatri i zemlja je bila pod. Medjutim, u ovom selu je bilo vode pa smo se mogli malo istusirat. Voda je bila neka pumpa malo povis sela i bila je hladna, al je bilo super istusirat se makar i u takvoj vodi nakon znojenja i teskog hodanja gore dolje tri dana. Svi smo se tusirali u saronzima ili bikinijima, al to jos uvijek nije sprijecilo pola sela da kampira u krosnjama drveca iznad "tusa" i spijunira na nas.
Naravno, da su nas svi opet dosli pogledat, pozdravit, uzet nase cigarete, popipat nas i tako dalje...
Meni je dosel neki mali klinac i pola sata se igral s mojim dzepovima na hlacama jer su bili na one cicke i to mu je bilo uzasno smijesno.
Dosla mi je i neka baka i pocela me milit po majici.
Vodic mi je rekao da joj se svidja moja majica, al joj je ja nisam mogla dat jer su nam objasnili da im ne smijemo nikakve karafeke sa zapada davat jer im to narusava njihov tradicionalni zivot. Mogli smo samo kupit neke rucne radove sto oni rade ili im dat voce i slicno. Osim toga, ne bi bilo zgodno da slijedece namjernike doceka bakica sa crnim zubima, dugackim usima i sljastece-dijamantnoj majici New York umjesto u tradicionalnoj odjeci, ne?
Ah, da, sve zene imaju neke male crno-crvene zube. Takvi zubi su im na snazi kao nesto najljepse ikad i sve zene zvacu neki nut po cijele dane koji im zube napravi takvima.
Isto su samo zene u tradicionalnoj odjeci (udane zene imaju crvene ili ljubicaste ili plave tunike s nekim dezenom sto one sve same ispletu, izvezu i istkanu, a neudane imaju bijele tunike s crvenim dezenom).
Prije su nosile i skroz kratku kosu sve, a sad imaju vise doticaja s Tajlandjanima pa mladje zene imaju uglavnom dugu kosu.
Stare zene jos uvijek imaju jako kratku i onda glavu pokriju nekim svojim pokrivalima ili RUCNIKOM. Muskarci nose obicnu seljacku odjecu kakvu nose i Thai seljaci, al imaju neke super pletene torbice u zivim bojama sto svi nose preko ramena i to im bas izgleda zgodno.
U tom selu postoji i skola (mislim cetverogodisnja) u kojoj djeca uce Thai jezik.
Navecer se nas vodic malo angazirao pa su nam djevojcice iz skole pokazale neke tradicionalne pjesme i igre, a mi smo im dali donaciju za skolu. Naravno, cijelo selo se okupilo da gleda (vise nas, nego njih).
Ujutro smo osli na jos jedan dvaestkilometarski hod gore dolje, a onda na rafting na raftovima napravljenim od bamboo grancica. To je bilo izuzetno zanimljivo jer sam ja skoro pala u vodu. (Voda je bila mutna rijeka u kojoj tko zna kakve sve zivine ima) jer je jedan od Nizozemaca koji je bio na mom raftu nasao za shodno da malo poskoci na njemu tek toliko da vidi kakav ce efekt njegovo bjesomucno skakanje imat na raft.
Posto smo i ovak i onak bili nogama u tri centimetra vode i posto su ti raftovi nestabilni, a po rijeci smo ih navigali mi, ljudi bez ikakvog iskustva na takvim raftovima, mozete zamisliti da se raft poceo micati, tonuti, da su moje noge sklizale i da mi je motka za veslanje skoro pala iz ruke.
Zapravo je bilo smijesno, al ne znam kolko bi mi bilo smijesno da smo zaista pali s rafta.
I eto, to je to...
Mislim da smo imali super trek jer smo odabrali trek s puno teskog hodanja i za to nije zainteresirano mnogo ljudi pa tako nismo vidjeli ni jednog jedinog turista osim nas sedmero.
Vodic nam je isto bio super, a i mi smo bili prepared na zivot bez modernih pizdariya tak da je sve bilo OK.
Linearni mod
