(nasilna trash priča o tome kako...)

[beheaded]

Sunašce je radosno provirilo da bi bljesnulo po kapima rose koje su pojile mala paperjava bića čiji je pjev lepršao ponad kreveta usnulog djeteta koje se svakog trena moglo probuditi i neoprezno bačenim pogledom prema samom izvoru svjetlosti nanijeti svom vidu trajnu štetu uzrokovanu sljepilom uslijed izlaganja očiju žarkom, iako tek jutarnjem izvoru svjetlosti.

Dragica je najednom protrljala oči. Ljepše buđenje poželjeti nije mogla. Cvrkut ptica činio je savršen sklad s milovanjem sunca. Tek je zadah smrti remetio idilu. Baka je čerupala kokoš.

Dragica bijaše nenavikla na taj prizor. Bila je gradsko dijete, koju je majka ostavila preko ljeta na selu. Tata ih je obje ostavio kad je vidio na što liči izrod što se Dragicom naziva. Budući da Dragičin problem, hendikep, situacija - nazovite to kako želite - nema značajnijeg utjecaja na radnju, vratimo se priči bez gubljenja vremena na nevažne stvari koje samo bespotrebno kompliciraju ionako nepotreban uvod.

Unuka se počeše po rebrima: - Šoto radiš bako?
- O sunašce moje malo se stalo! – reče baka. - Pa evo čistim kokicu da imamo fini ručak. – reče baka i prepusti se poslu.

Unuka se počeše po kralježnici: - A kako moreš vubit kokicu bako?
Baka zastane i namrgodi se. Nije voljela da je netko prekida u poslu.
- Pa moreš je vubit sekirom. Zemeš kokicu, i zmeš sekiru pa rečeš kokici joj pogleč tam kak ima lepe travice pa kad ona okrene vrat ti brzo zemeš sekiru pa joj glavu odsečeš a ona počne po celom dvoru bežat…

Uto dođe djed, iščupa vlas s glave i dade je unuci: - Da si očistiš zubeke prije jela, dete.
Unuka radosno zahvali, a djed ode.

Unuka se počeše po jetrima: - A kako još moreš vubit kokicu bako?
Baka zastane i zaškrguće zubalom. Imala je doista radoznalu unuku, sunce joj žarko.

- Pa moreš je vubit znožem. Zemeš kokicu, i zemeš nož pa rečeš kokici joj pogleč tam kak ima lepe kuruze pa kad ona okrene vrat ti brzo zemeš nož pa je porežeš a ona te svu pošprica, kurva ena prokleta…

Uto dođe djed, od svoje drvene noge sjekirom odsječe čačkalicu i dade je unuci: - Da si očistiš zubeke prije jela, dete.
Unuka radosno zahvali, a djed ode. Sjekira ostade.

Unuka se počeše po guzi: A kako još moreš vubit kokicu bako?
Baka uputi nedvosmisleno misaoni pogled. Jednim okom bljesne unuku, u drugo zabljesnu sjekira.

- Pa moreš je vubit z vratemi. Zemeš kokicu, držiš je med nogami, staviš joj glavu tu gdje se vrata zapiraju i lupiš z vratemi. Če zalupiš slabše, kokica će reč kokoak. Tak oče reč da kaj delaš to. Če zalupiš jakše, bu rekla KOkoAKAkoKOHKO. Tak oče reč da koga vraga to delaš kaj si ponorela, vrag te črni dal. Če lupiš još jakše, bu zanavek začkomila.

Unuka se nepristojno počeše: - A kako..
Bakino se oko zacakli. Odsjaj se nađe na sjekiri.
Mozak saživi sa sječivom. Unuka umre i zašuti.
Uto dođe djed.

[Druid]

Dobra pričica hehe, podsjeća me na onaj crtić isto trash šta se svojevremeno vrtio na cartoon networku o onoj babi i djedu psihodeličnom te o onom psu koji je uvijek najebao dok su došle elijenske kokoši sa crvenim očima, na kraju su deda i baba pojeli njihova jaja i transformirali se isto u te neke kokoške divlje humanoidne, a pas se sav zbedirao, uglavnom ne sjećam se detalja što je bilo sa pasićem .

[beheaded]

Drago mi je da se nekom svidjela. Zapravo je to podloga za skeč. Mislim glumit bakicu.
offtopic: sjećam se crtića... o, slatkih li dana kad sam 4 sata dnevno gledao cartoon network...

[Sentimental]

A medena priča...

[Elysium]

ne znam što da mislim..

[Da Kang]

vrijeme ti je da promijeniš dilera...

[cranberryCherry]

da kang daj napiši neš da čitnem

[Druid]

Elysium kaže:
ne znam što da mislim..

Šta ne?

Meni su te trash priče i stvari sirove zakon . Beheaded daj još koju ako imaš hehe.

[beheaded]

Elysium kaže:
ne znam što da mislim..

Svaki komentar je dobrodošao. Pokudi me i poštovat ću te jer si u stanju napisati što misliš.

Druid, imam još sirovih priča i ideja, ali te ćeš, nadam se, jednog dana vidjeti u ekraniziranoj verziji.

[Elysium]

beheaded kaže:
Svaki komentar je dobrodošao. Pokudi me i poštovat ću te jer si u stanju napisati što misliš.

nemoj me krivo shvatiti, nisam govorio o priči samoj..

već ne znam što ti je cilj s takvim pričama?
tek da ih odradiš/napišeš?
ili imaš već pozamašnu zbirku takvih?

je li cilj zaprepaštenje u čitatelja?
ili imaš i druge vodilje dok pišeš?


moj komentar se odnosio na tvoj "opus" i "stvaralaštvo", a ne na priču..
(sve ovo možemo i kroz PM)

[beheaded]

Pusti pm, ovako se može još netko uključit...

Ono što pišem može se podijeliti u blesawoche koje volim pisati uz neku veselu ili bolesnu glazbu, a tada pišem ne znajući što će na kraju ispasti, glavno da mi je zabavno, ako još nekoga zaprepasti/nasmije - ja zadovoljan. Kod tih uradaka mi je drag proces nastajanja, a često sam svjestan da sam napisao običnu bedastochu.



Ima i ozbiljnih stvari s kojima se ne blesiram, nego pišem što osjećam, ali imam problem završiti tih 10-ak soneta, priču o samoubojstvu... Kod njih mi je drago pogledati gotov uradak i bit zadovoljan kad smatram da sam uspio napisati nešto kvalitetno.


Na te blesawoche možeš gledati kao na zbirku skečeva - Monty Pythonovce, Pervanove stvari, Normalnofobiju. Jasno mi je da se takvo što ne može svidjeti svima. Jednostavno - stvar ukusa.

Još nema puno gotovih priča, samo hrpa nerazrađenih ideja.

Djelo ne smatram kvalitetnim, ako ne rezultira dojmom kod čitatelja, pa mi je to jedna od vodilja, ali željeni dojam se razlikuje ovisno o tome bišem li ozbiljno ili neozbiljno.