Veza s psihički bolesnom osobom

[Splićankaa]

Meadow kaže:

Koliko se sjećam, bio je neki period kad se njoj ništa nije dalo, samo se izolirala od svijeta, a kad bi joj se ljudi pokušali približiti, govorila im da ju puste na miru. I derala se, radila scene. I tako je završila hospitalizirana. Pa tako u krug godinama. Rezime je takav da se razvela, starije dijete je otišlo s ocem (nije htjelo s njom ni pod razno), a mlađe je ostalo s njom, za koje sam se na kraju ja brinula jer je ona non-stop spavala.

Poznata situacija, samo sta moja mater odbija otic u psihijatra,bila je mozda prije 100godina i to pazi 2 puta oba su joj rekli da je ona preosjetljiva, da ce morat pit tablete do kraja zivota i da tu nema pomoći, na sta je glupača povirovala i eno je kombinira lorsilan edronax i seroxat , kljuka se ko da su to bomboni a e tablete i jedan dan se ustane ujutro i cili dan u pogonu, iducih tjedan dana ne ustaje prije 3 popodne..
Ako ista krivo kazen izazvat ću živčanu reakciju..
Moji se nisu rastali ali u se svađali i brat je bija naklonjeniji očevoj strani, a ja materinoj..
Otac umra u međuvremenu, brat ju ne sljivi 2% , dođe pojede, izruga se s njon i ode ća, a ona se ponaša ko da je on centar svita
I sad se ja moran brinit o njoj
Ja iden na razgovore jer mi pomaze da podnesen pritisak, ona smatra da njoj to ne treba
Dobro da san krenula ja na razgovore i počela pit gospinu travu čaj jer inaće bi puknula

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Ne bas.
Ja recimo ne znam nikog tko brije da ga prate ili da ce ljudi izac iz tevea niti znam ljudi koji cesto mijenjaju raspolozenja u danu.

Rekoh vrlo često, ne uvijek

dora kaže:

Jedna kolegica je imala susjedu koja je manicno depresivna.
Zajedno su setale pse.
Ta kad je u manicnoj fazi, znala je bojat po stanu, oslikavat vrata i tako bit malo hiperaktivnija :eufemizam:, pricat ko navijena, kuhat 10 jela u danu, bit cudno vesela. Kad je bila u depresivnoj fazi, nije joj rekla ni bok, hodala je u staroj trenirci i sam sutila.
To ne rade ljudi bez dijagnoza.

Moooolim?
Pa ovo što si opisala...onaj prvi dio, bojanje po stanu, hiperaktivnost, hiper pričljivost, ma sve to...pa znam hrpu ljudi da imaju takve faze, nemaju nikakve dijagnoze, nekada se možda i forsiraju da budu takvi, ali bez dijagnoze, meni se čini kao da je to nešto što bi ljudi rekli "a ona je samo zvrkasta".

A i ova depresivnija faza, opet, ne čini mi se kao ništa što je neobično i među ljudima bez dijagnoze...mislim, pogledaj kako izgleda većina ljudi nakon što ih napucaju u vezi!

Ali bez šale, ovo kako si opisala tu ženu, nabrojala si hrpu stvari koje stalno viđam u drugima, a nitko to ne pridodaje njihovoj dijagnozi ili ičemu, nego samo njihovom karakteru...a eto, ta žena ima tu dijagnozu, pa je onda sve to sigurno zbog njezine bolesti, a ne zato što je ona takva osoba s takvim tendencijama

[dora]

nemouzagrebu kaže:

Dvoje

Ja ne znam nikog, samo sam upoznala par ljudi tijekom zivota koji imaju sizofreniju.

Svi ti ljudi su imali jednu zajednicku crtu - bili su usporeni i nekako cudni.

Nisam imala pojma da imaju šizofreniju (ne pise im celu jel ), ali sam pitala ljude koji je njihov problem pa su mi rekli.
Meni su bili daleko od savrseno normalnih.

[AceOfCups]

dora kaže:

Ja ne znam nikog, samo sam upoznala par ljudi tijekom zivota koji imaju sizofreniju.

Svi ti ljudi su imali jednu zajednicku crtu - bili su usporeni i nekako cudni.

Nisam imala pojma da imaju šizofreniju (ne pise im celu jel ), ali sam pitala ljude koji je njihov problem pa su mi rekli.
Meni su bili daleko od savrseno normalnih.

Da, to je taj karakteristični zombi-efekt antipsihotika. I nema šanse da se to ne kuži. Manje ili više, ali ipak se vidi. Bar ja vidim.

[Gorštak]

nema toga koga se danas ne može "vratiti" uz pomoć lijekova...na konto dijagnoze možda možeš izboriti radnu nesposobnost i dobiti toliko potrebne kune za preživljavanje, te plaćanje cuge nekoj dami...a vremena za nju, s obzirom da ne radiš, imaš napretek...

[dora]

nemouzagrebu kaže:

Ali bez šale, ovo kako si opisala tu ženu, nabrojala si hrpu stvari koje stalno viđam u drugima, a nitko to ne pridodaje njihovoj dijagnozi ili ičemu, nego samo njihovom karakteru...a eto, ta žena ima tu dijagnozu, pa je onda sve to sigurno zbog njezine bolesti, a ne zato što je ona takva osoba s takvim tendencijama

Ja ako sam vesela imam razlog.
Nisam takva jer sam danas zaboravila popit tabletu.
Takva sam jer sam dobila povisicu, osvojlina na kladi, bilo mi je predivno na trcanju, nesto se super desilo jednom rjecju i ja sam zbog toga zadovoljna i sretna i vesela i sve je najbolje super i tako dalje.

Ako sam u kurcu, to ukurcenje ima razlog. Nisam ukurcu jer... tako, jednostavno jesam. Nego imam razlog. Recimo spusis poso i u kurcu si. To je sasvim legitiman razlog da budes u ''depri'', frajer s kojim sam 10 godina mi nabije rogove s najboljom prijom - da, legitiman razlog da budes u ''depri''.

To je (uz intenzitet cijele price) vrlo velika i vrlo znacajna razlika u odnosu na psihicka oboljenja.

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Ja ne znam nikog, samo sam upoznala par ljudi tijekom zivota koji imaju sizofreniju.

Svi ti ljudi su imali jednu zajednicku crtu - bili su usporeni i nekako cudni.

Nisam imala pojma da imaju šizofreniju (ne pise im celu jel ), ali sam pitala ljude koji je njihov problem pa su mi rekli.
Meni su bili daleko od savrseno normalnih.

Pa ok, ajde sada pogledaj ovo malo iz svoje perspektive.

Dakle, tebi su oni bili usporeni i nekako čudni. Možda si pojednostavila opis, ali ja znam izrazito puno ljudi za koje bi rekao da su usporeni na neki način, znam i puno da su čudni, pa i za mene ljudi govore da sam čudan.
Ja nemam nikakvu dijagnozu, a i garantiram da većina tih isto nema nikakvu dijagnozu. (ovo mi je već iritantno ovako pisati, ali eto, čini mi se da se tako najlakše izrazim )
No opet, takvi smo kakvi smo, jer smo takve osobe...

I sada, ne znam koliko si ti upućena u te stvari, ja vjerujem da sam malo iznad prosjeka, ali opet, nisam nimalo stručan u tome...ali razmisli...koliko prosječna osoba zna o shizofreniji, o bipolarnim poremećajima, i pojma nemam čemu?

Ja mislim da ne znaju puno. Ali čim to čuju, ono što oni čuju je "on ima nešto strašno". Pa onda, da li si te svoje počela drugačije gledati, da li si ih počela drugačije tretirati nakon što si čula koja je "njihova dijagnoza"?

Mislim da jako puno ljudi se puno drugačije postavlja ako zna da netko ima dijagnozu.

[Almost Rosey]

nemouzagrebu kaže:

Ja nemam nikakvu dijagnozu

Nisu tebe, momče, još pregledali

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Ja ako sam vesela imam razlog.
Nisam takva jer sam danas zaboravila popit tabletu.
Takva sam jer sam dobila povisicu, osvojlina na kladi, bilo mi je predivno na trcanju, nesto se super desilo jednom rjecju i ja sam zbog toga zadovoljna i sretna i vesela i sve je najbolje super i tako dalje.

Ako sam u kurcu, to ukurcenje ima razlog. Nisam ukurcu jer... tako, jednostavno jesam. Nego imam razlog. Recimo spusis poso i u kurcu si. To je sasvim legitiman razlog da budes u ''depri'', frajer s kojim sam 10 godina mi nabije rogove s najboljom prijom - da, legitiman razlog da budes u ''depri''.

To je (uz intenzitet cijele price) vrlo velika i vrlo znacajna razlika u odnosu na psihicka oboljenja.

Ja sam danas blago u depri, jer mi se ne sviđa ovaj dan. Probudio sam se u čudnoj pozi, mislim da se nisam super naspavao, koža mi se čini nekako čudna iako sam se umio više puta, sada se upravo raščešljavam i kosa me čupa...znam da bi trebao obaviti par stvari, ali ih stalno odgađam, prokrastiniram i tak

Zašto sam takav?...jer eto, takav mi je dan
Nisam trebao nikakav poseban razlog za to...

Inače sam puno bolje raspoložen, inače imam izrazito puno energije, i svačime se bavim...ali evo, danas mi se baš ne da
No također, ne isključujem mogućnost da će se dogoditi nešto što će mi u trenutku promijeniti raspoloženje, i onda ću si biti super....ili možda se baš ugrizem za jezik na krivi način, i onda mi to još dodatno pokvari raspoloženje.

Jel to znači da sam ja maničan, depresivan, bipolaran ili što god...ili da mi je jednostavno takav dan?

Nije fer pretpostavljati da samo oni s nekom dijagnozom imaju dobre i loše dane, svi ih imamo

[nemouzagrebu]

Almost Rosey kaže:

Nisu tebe, momče, još pregledali

U biti jesu, kad sam bio mlađi!

[dora]

AceOfCups kaže:

Da, to je taj karakteristični zombi-efekt antipsihotika. I nema šanse da se to ne kuži. Manje ili više, ali ipak se vidi. Bar ja vidim.

Ovo.

nemouzagrebu kaže:

Dakle, tebi su oni bili usporeni i nekako čudni. Možda si pojednostavila opis, ali ja znam izrazito puno ljudi za koje bi rekao da su usporeni na neki način, znam i puno da su čudni, pa i za mene ljudi govore da sam čudan.

Kao sto rekoh, svakog koga sam upoznala a da je zapravo imao dijagnozu neke ozbiljnije bolesti, skuzila sam. Nije da se hvalim al jesam.

koliko prosječna osoba zna o shizofreniji, o bipolarnim poremećajima, i pojma nemam čemu?

Malo.

Ja mislim da ne znaju puno. Ali čim to čuju, ono što oni čuju je "on ima nešto strašno".

Kad i ima. Necemo se sad lagat pa rec da je šiza pičkin dim u rangu prehlade.

Pa onda, da li si te svoje počela drugačije gledati, da li si ih počela drugačije tretirati nakon što si čula koja je "njihova dijagnoza"?

To nisu ljudi s kojima se druzim. To su ljudi koje sam upoznala. Tu prica staje.
Nisu mi se svidjeli na prvu (ta cudnost i usporenost nije nesto sto vice ''ajmo na cugu'').
Tek kasnije sam iz razgovora s drugima saznala da imaju dijagnozu i da je to razlog zasto su cudni i usporeni.

[dora]

nemouzagrebu kaže:

Jel to znači da sam ja maničan, depresivan, bipolaran ili što god...ili da mi je jednostavno takav dan?

Ne znam. Za ovo ces morati traziti misljenje osobe koja ima diplomu medicine i specijalizaciju psihijatrije.

Mi ovdje mozemo pricati samo o tome da li bi ili ne bi i zasto, hodali s osobom koja ima vec dijagnosticiranu šizofreniju ili neku drugu ozbiljnu psihicku bolest.

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Kao sto rekoh, svakog koga sam upoznala a da je zapravo imao dijagnozu neke ozbiljnije bolesti, skuzila sam. Nije da se hvalim al jesam.

Ok, ne poznajem te, možda zbilja odma kužiš...ja i dalje mislim da nema puno takvih kao što si ti. Ali da ima puno onih koji "vole pretpostavljati".

dora kaže:

Kad i ima. Necemo se sad lagat pa rec da je šiza pičkin dim u rangu prehlade.

Potpuno se slažem. Nije nikako u istom rangu. Ali jel to znači da netko sa šizom nije osoba i da mu ne treba dati priliku da pokaže kakav je?
Ali još važnije, NIJE svaki psihički poremećaj šiza, a ono što ZNAM, jer sam vidio u dosta ljudi, je da se ljudi prema gotovo svakom psihičkom poremećaju postavljaju kao prema šizi.

dora kaže:

To nisu ljudi s kojima se druzim. To su ljudi koje sam upoznala. Tu prica staje.
Nisu mi se svidjeli na prvu (ta cudnost i usporenost nije nesto sto vice ''ajmo na cugu'').
Tek kasnije sam iz razgovora s drugima saznala da imaju dijagnozu i da je to razlog zasto su cudni i usporeni.

Ok...ono što mi je zanimljivo kada čitam oglase na ovom pdf-u, je da neki ljudi baš naglašavaju kako žele upoznati nekoga introvertiranoga, nekoga povučenoga, nekoga mirnoga, nekoga tihoga...onak, na neki način slično tome kako si ti opisala te ljude. A sada, što misliš, da vide takvu osobu i da ima te neke karakteristike koje ih privlače, da li bi isto reagirali da znaju da ta osoba ima šizu, ili da ne znaju?
Dakle onak hipotetski, ta osoba im se na prvu svidi...i hoće li biti razlika u pristupu ovisno o tome jel znaju ili ne znaju za dijagnozu?

[Miss Hyde]

Ljudi isključuju druge kao potencijalne partnere zbog stvari koje ne utječu izravno na njihov međusobni odnos (npr. neiskustvo) na način na koji utječe psihička bolest, ili barem one faze bolesti kada osoba ima epizode.

Osobno ne znam kako izgleda veza/suživot s bolesnom osobom i ne znam kako je nositi se s takvom bolešću, ni bih li ja to mogla. Vjerojatno ovisi o bolesti i ozbiljnosti iste.

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Ne znam. Za ovo ces morati traziti misljenje osobe koja ima diplomu medicine i specijalizaciju psihijatrije.

Mi ovdje mozemo pricati samo o tome da li bi ili ne bi i zasto, hodali s osobom koja ima vec dijagnosticiranu šizofreniju ili neku drugu ozbiljnu psihicku bolest.

Pa ono o čemu ja pričam je da smo svi ljudi, i oni s dijagnozama i bez njih, svi imamo dobre i loše dane. Netko će imati loš dan zato što je dobio otkaz na poslu, netko će imati loš dan zato što je zaboravio popiti tabletu, a netko će imati loš dan zato što se tako probudio, a vani je neki polukišni dan

Pa i oni koji jako vole društvo, ili vole raditi što god, će isto uvijek imati dane kada jednostavno neće htjeti nikakvo društvo, ili će izbjegavati to što normalno vole.

I nije nimalo fer izdvajati one s dijagnozama kao da su oni jedini koji te mogu dovesti u takve situacije, jer nisu, ni blizu.

Dapače, neki ljudi koje poznajem se znaju dovoditi u izrazito glupe situacije, koje jako utječu na njihova raspoloženja, i tada postaju neugodne osobe....još bi bio najsretniji da je to samo do toga da su zaboravili popiti tabletu!

[dora]

nemouzagrebu kaže:

Ok, ne poznajem te, možda zbilja odma kužiš...ja i dalje mislim da nema puno takvih kao što si ti. Ali da ima puno onih koji "vole pretpostavljati".

Ma gle, Nemo, nije da ja skuzim da imaju šizofreniju, nego skuzim da nesto nije normalno, da nest ne stima s tim ljudima.

Tek kasnije (jer nije da netko odmah iza svog imena pri upoznavanju kaze: Bok, ja sam Darko i imam šizofreniju.) u razgovoru s nekim drugim, mi on, kaze sto je u pitanju.

Potpuno se slažem. Nije nikako u istom rangu. Ali jel to znači da netko sa šizom nije osoba i da mu ne treba dati priliku da pokaže kakav je?

Ne vidim zasto šizofrenija ne bi bila legitiman razlog da tipu kazes: Cuj sori stari ovo nece ici?
Imam razne kriterije koje treba ispunjavati potencijalni partner u vezi. Jedan od njih je nedostatak bilo kakvih dijagnoza psihickih bolesti

Ali još važnije, NIJE svaki psihički poremećaj šiza, a ono što ZNAM, jer sam vidio u dosta ljudi, je da se ljudi prema gotovo svakom psihičkom poremećaju postavljaju kao prema šizi.

Tko kaze da je?

Ok...ono što mi je zanimljivo kada čitam oglase na ovom pdf-u, je da neki ljudi baš naglašavaju kako žele upoznati nekoga introvertiranoga, nekoga povučenoga, nekoga mirnoga, nekoga tihoga...onak, na neki način slično tome kako si ti opisala te ljude.

Nisu mirni, tihi i povuceni. Nego usporeni i cudni.
To nije ista stvar.

Dakle onak hipotetski, ta osoba im se na prvu svidi...i hoće li biti razlika u pristupu ovisno o tome jel znaju ili ne znaju za dijagnozu?

Jasno.
Pa neces bit s tipom koji ti svidi na prvu ako ti neka bitna stvar kod njega ne pase. Recimo nedostatak psihickog zdravlja

Meni su se mnogi svidjeli na prvu, pa npr. kad su otvorili usta - ja sam se zahvalila na paznji. Badava im sto su mi zgodnicki ako su tupavi, dosadni, zamorni, od cijih mi prica dode da si (ili njemu) izvadim oko zlicom.

[Almost Rosey]

Ehm, ne bih htjela smetati, samo ću napisati, ako netko ne zna, da nije svaka klinička slika Sch ista. Ista je dijagnoza, ali ljudi funkcioniraju različito, ovisno o xy faktora.
Pa ono, just sayin', "veza s osobom sa Sch izgleda tako-i-tako" zvuči otprilike kao "forumaši(ce) izgledaju tako-i-tako".

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Ma gle, Nemo, nije da ja skuzim da imaju šizofreniju, nego skuzim da nesto nije normalno, da nest ne stima s tim ljudima.

Tek kasnije (jer nije da netko odmah iza svog imena pri upoznavanju kaze: Bok, ja sam Darko i imam šizofreniju.) u razgovoru s nekim drugim, mi on, kaze sto je u pitanju.

Meni to zvuči kao onak, recimo ja znam kako izgleda netko ko je napušen, ili znam prepoznati pušače. A opet, upoznavao sam ljude koji su mi totalno izgledali napušeno, a opet, normalno su takvi, znao sam i drugu stranu novčića, kada su ljudi izgledali skroz normalno, a biti napušeni ili što ja znam što ....za neke ljude bi se zakleo da su pušaći, a opet, jednostavno imaju te neke stvari u svom izgledu iako nikada nisu ni pipnuli cigaretu...

Naravno da se svi vodimo dojmovima, ali čudno mi je pretpostavljati neke baš velike stvari o ljudima, i pretpostavljati da to možemo uočiti u drugima...al ok...

dora kaže:

Ne vidim zasto šizofrenija ne bi bila legitiman razlog da tipu kazes: Cuj sori stari ovo nece ici?
Imam razne kriterije koje treba ispunjavati potencijalni partner u vezi. Jedan od njih je nedostatak bilo kakvih dijagnoza psihickih bolesti

A što je uopće nelegitiman razlog da nekoga odjebeš?
Jel možda ako ti se ne sviđa njegova boja očiju?...ton glasa?...izbor riječi?...financijsko stanje?...ljubav prema sportu?
Svi imamo svoj ukus, i nama samima stvari trebaju biti legitimne, i to nam treba biti dovoljno, bez da to ikome opravdavamo.
Jedino ono što ja mislim je da se treba gledati osoba, a ne njezina ili njegova dijagnoza, da ne treba stigmatizirati i instant isključivati ljude zbog nečega takvoga.
No opet, ja sam takvog stava kod većine stvari koje se vežu za ideju potencijalnog partnera, meni će uvijek ono najlogičnije biti da se gleda kakva je osoba, a sve ostalo će biti debelo sporedno...i shvaćam da ljudi ni ne moraju, a najčešće ni ne dijele moj stav...pa te ni ne pokušavam preobratiti ili išta, samo govorim svoje mišljenje o stvarima, isto kao i ti

[dora]

nemouzagrebu kaže:

A što je uopće nelegitiman razlog da nekoga odjebeš?

Izvrsno pitanje.

Mislim da ga nema

Jedino ono što ja mislim je da se treba gledati osoba, a ne njezina ili njegova dijagnoza, da ne treba stigmatizirati i instant isključivati ljude zbog nečega takvoga.

Ovo zvuci lijepo, al svejedno, ne bih mogla.

[nemouzagrebu]

dora kaže:

Izvrsno pitanje.

Mislim da ga nema

Ovo zvuci lijepo, al svejedno, ne bih mogla.

Ne bi htio da ovo ispadne kao da sam tebe ili ikoga izravno kritizirao, jer stvarno nisam

Ja sam ovakav, s ovakvim stavovima i idejama zato što ja mislim da tako najbolje funkcioniram u svom životu.

Ti si takva sa svojim stavovima i svojim idejama, zato što valjda tebi tako funkcionira...svi mi donosimo svoje odluke, i ne moramo se oko svega slagati