Kako uspostaviti autoritet u razredu?

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

pa da, ali to dvoje je uskladivo samo ako mi zaobilazimo pravila koja vi postavljate.
Ona se nasmeje i kaže "pa da, to se od vas, nezvanično, i očekuje".

Awww... kako slatko!

Vidim da ti je to simpatično.

Da sam bila tamo dok sam bila mlađa poslala bih ju vražju mater, ili ne bi, ali bih se doma grizla zbog licemjerne odvratne gadure koja je tamo da takve stvari integrira u sustav, a ne da od mene "nezvanično" zahtijeva da zaobilazim pravila koja je postavio sustav čiji je ona predstavnica.

Da sam bila tamo starija... wait... to je nemoguće. Čim sam ostarjela, prestala sam biti publika takvim preseratoricama i zaobilazim njihove samopromocije i više nego smijem. :uspješno zaobilazi sustav:

[Dalaj Sanja]

Nisam išla zbog nje, išla sam zbog prve na spisku koja je zastupala upravo ovo što ja pričam

Da li mi je bilo simpatično?
Ne, najpre sam pomislila da jeste licemerno.

Onda sam se setila toga što vi sve vreme pričate: u školstvu postoji barem 90% učitelja/nastavnika/predavača kojima su njeni šabloni i standardi potrebni.
A meni nije problem da vrludam.

Kada je rekla da se to očekuje, mislila je na ovih ostalih 10%.

Ti kažeš da se ne vidiš u tih 10% - ne vidim u čemu je onda problem? Od tebe to ne očekuje.

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

Jel se praviš bedasta? Pa ti govoriš da trebaju. Ti govoriš o nastavniku kao o svećeniku, magu, vraču, idealistu i entuzijastu, motivatoru, prosvjetitelju, gorljivom pregaocu, kome je nastava vokacija, a ne zanimanje.

A on je govorio o potrebi za daleko većim brojem nastavnika.
Neko je pomenuo stotine, neko hiljade.

Zašto?
Kome je potreban toliki nastavni kadar?

Siguran je da je realnost, koliko vidim.

Nisam pitala da li je nešto što očito postoji realnost, aman.
Pitala sam da li je nužnost.

Postojanje Jelene Karleuše je realnost, a da li je nužno da je slušaš?
Valjda razlikuješ pitanje o realnosti od pitanja o nužnosti, pobogu.

A oni gore opisani tebi trebaju da bi se takva realnost promijenila.

Oni opisani (onako kako sam ih ja opisala, ne onako kako si ti interpretirala to što sam pisala - nadam se da ne predaješ književnost ) su prosto takvi kakvi su.
Da li koriste nekom?
Da, učenicima.
Ne vidim kakav problem imaš s 10 posto prosvetara koji vole svoj posao.
Da li jednak problem imaš s 10% učenika koji vole da uče?

Pošto ono što si rekla za glupe ljude i glupu decu može da se primeni i na prosvetare.

Ja sam i kao đak bila takva kakva sam sad kao onaj ko radi s đacima.

Zajebavaš se? Pa ti ovdje navještaš evanđelje prosvjetara, vrlo je očito da ti imaš potrebu za njima.

Ja imam potrebu za 90% prosvetara kojima je posao u školi tek nešto što treba odraditi?
Stvarno?
Možeš mi navesti citat iz kojeg se vidi da ja imam potrebu za njima?
Zaista se nadam da ne učiš decu kako da interpretiraju pročitano

Ako se čita između redova, može se zaključiti upravo suprotno - da smatram postojeći školski sistem prevaziđenim i bespotrebnim.
Što je sasvim suprotno potrebi za "još sto bilo kakvih nastavnika".

Khhhm... životu?

Škola ih upravo ne uči životu.
Zato im je i dosadna.

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

A on je govorio o potrebi za daleko većim brojem nastavnika.
Neko je pomenuo stotine, neko hiljade.

Zašto?
Kome je potreban toliki nastavni kadar?

:fejspalm: On je govorio da je nastavnika-svećenika malen broj. I da bi ih za promjene koje ti tražiš trebalo puno više. A ti onda uletiš s pitanjem kome takvi nastavnici trebaju.

nadam se da ne predaješ književnost
Zaista se nadam da ne učiš decu kako da interpretiraju pročitano

A ti bi se nisko igrala? ja se ne nadam, nego je iz tvoje logike vrlo jasno da ne predaješ matematiku. Ni fiziku. Kći ti je očito nesklonost fizici od tebe naslijedila.

Ne vidim kakav problem imaš s 10 posto prosvetara koji vole svoj posao.

Ti si ona koja ima problem s ostalih 90% koji "samo" rade svoj posao i koje prezireš jer nisu gurui.

Pošto ono što si rekla za glupe ljude i glupu decu može da se primeni i na prosvetare.

Kao što si nam svojim primjerom pokazala.

Ja sam i kao đak bila takva kakva sam sad kao onaj ko radi s đacima.

Zato i vjerujem da ne predaješ matematiku ni fiziku.

Ja imam potrebu za 90% prosvetara kojima je posao u školi tek nešto što treba odraditi?
Stvarno?
Možeš mi navesti citat iz kojeg se vidi da ja imam potrebu za njima?

Mogu ti navesti citate u kojima se vidi da ih iimaš potrebu obratiti na svoju svetu učiteljsku vjeru, ali mi se ne da.

Škola ih upravo ne uči životu.
Zato im je i dosadna.

Ma jel? A život je sušta zabava? Život je, kolegice, često dosadan i naporan. Baš kao i škola.

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

:fejspalm: On je govorio da je nastavnika-svećenika malen broj.

Da.

I da bi ih za promjene koje ti tražiš trebalo puno više.

Sori, za promene koje tražim?
Koje promene?
On je rekao da je takvih nastavnika malo, da je školskom sistemu potrebno mnogo nastavnika, te da je to razlog što nam nužno trebaju mediokriteti.
Da bi se popunio broj od tih 100.
To je pričao.

A ti onda uletiš s pitanjem kome takvi nastavnici trebaju.

Ne, pitanje je kome treba toliko mnogo nastavnika (pogotovo nužno 90% nekreativnih).
To je bilo pitanje.
Izvini ako ga nisi shvatila nakon nekoliko ponavljanja i objašnjavanja.
Unapred se izvinjavam ako ga ni sad ne shvatiš

A ti bi se nisko igrala? ...

Prosto kontinuirano ne uspevaš shvatiti šta je pitanje, koji je stav, šta je između redova.
Zato sam to napisala.

Ti si ona koja ima problem s ostalih 90% koji "samo" rade svoj posao i koje prezireš jer nisu gurui.

Nemam.
Odakle ti ta ideja?
Meni lično takvi ne smetaju, za decu sam već rekla da je dobro da se vežbaju na njima.

Čak obrnuto - čini se da ti imaš problem (i ne samo ti) s tim što uopšte postoje ljudi koji rade kao ja.
I što se još usuđuju pričati da tako rade.

Ja samo govorim da je tako moguće raditi, da nije istina da je potrebno "ginuti" da bi se tako radilo. Da onaj ko želi tako da radi ima mogućnost da radi tako.
A može se raditi i bez poštovanja učenika.

O tome kako zaslužiti njihovo poštovanje sam pisala samo zato jer je to tema.

Mogu ti navesti citate u kojima se vidi da ih iimaš potrebu obratiti na svoju svetu učiteljsku vjeru, ali mi se ne da.

Onda tvoja tvrdnja ostaje nepotkrepljena argumentima.
A i ne možeš pokazati nešto čega nema.

Ma jel? A život je sušta zabava? Život je, kolegice, često dosadan i naporan. Baš kao i škola.

Pa ja sam upravo i rekla da je to jedina korist od dosadnih nastavnika - deca uče kako da se nose s dosadnim ljudima. Sa šablonima. Sa besmislom sistema.
Ali to je upravo sticanje onih znanja koja nisu predviđena kurikulumom.

Nigde ja nisam rekla da je loše da deca to nauče.
Dapače.
Samo mi nije delovalo da je postavljač teme pitao kako da postigne da bude dosadan i naporan

[Emericzy]

Dalaj Sanja kaže:

Zašto?
Kome i zašto trebaju?
Siguran si da je organizovani sistem školstva ovakav kakav imamo nužnost?


Nije li realnost takva da to što deca mogu naučiti u školi većinom mogu (i to efikasnije) naučiti mimo školskog sistema?
Ko to onda ima potrebu za onih 100?

Kojoj se realnosti treba prilagođavati škola?

Nadam se da te djeca u školi razumiju bolje nego što te ja razumijem.

EDIT: Ako se tu ima što razumjeti.

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

Onda sam se setila toga što vi sve vreme pričate: u školstvu postoji barem 90% učitelja/nastavnika/predavača kojima su njeni šabloni i standardi potrebni.

Nije da su potrebni zato što su dobri, nego je potrebno poznavati pravila službe. Potrebno je imati pravila. I loša su pravila bolja od anarhije i improvizacije. Pravilima se uređuje odnos. A naročito su potrebna onda i kada ti roditeljska ili dječja pritužba može ugroziti egzistenciju. Jednako su potrebna i djeci, da njih zaštite od neodgovornih i nepravednih nastavnika.

A meni nije problem da vrludam.

Alaj si posebna! Nikome nije problem vrludati. U tome i jest problem, rekla bih. Problem, međutim nastaje kad zbog vrludanja, ma kako kreativno i pozitivno bilo, najebeš.

Kada je rekla da se to očekuje, mislila je na ovih ostalih 10%.

Ti kažeš da se ne vidiš u tih 10% - ne vidim u čemu je onda problem? Od tebe to ne očekuje.

I ti ovo napišeš mrtva-hladna, još se pritom smatrajući pripadnicom elitnih 10%. I još radiš s djecom.

To gdje se i kako se ja vidim nisam rekla, niti hoću, jer to nije tema. Tema je princip. Kako se ulazi u tih 10%? Postoji neki protokol za promaknuće u kojem se utvrđuje da je netko the kreativni nastavnik, ili se ulazi po vlastitom osjećaju elitnosti i posebnosti (sic!) ili po babi i stričevima? Provjeravaju li se učenička postignuća, provodi se objektivno vanjsko vrednovanje znanja, anketiraju se bivši učenici i prati njihov uspjeh u daljnjem školovanju? Ne? I mislila sam. Kako se onda dospijeva u 10 % onih čija se odstupanje od šablone zove kreacijom, za razliku od ostatka čija su odstupanja od šablone nerad i neizvršavanje obaveza?

Ti ne vidiš problem u tome da netko najebe ako iskoči iz šablone i pravila, a netko drugi za istu stvar bude promaknut u elitnih 10% kreativnih, jer quod licet Iovi, non licet bovi? Ne vidiš u tome načelni problem?

Ne vidiš problem da nekakav savjetnik, mentor, kurac palac, kreator pravila javno OČEKUJE da se ti izložiš riziku i zaobiđeš ili prekršiš pravila, a onda će on ili već netko procijeniti je li to kreativnost ili zabušavanje?

Meni je to prestrašno. I zadivljujuća je tvoja samouvjerenost da baš ti spadaš u tih 10% povlaštenih, kojima je sve dopušteno jer su oh! kreativni. Ja to nikad ne bih napisala, sve i da to mislim.

@Mima, I love you, too.

[Soul sister]

Dalaj Sanja kaže:

Postavljač teme je postavio pitanje vezano za autoritet.
Autoritet koji se bazira na strahu je lažni autoritet.
To znači da te zaista ne poštuju - plaše te se. To nije isto.

Ali mi je zanimljivo kako se porediš s policajcem, jer mi je to upravo bila prva asocijacija - ovo je policajac, islednik, sudija - a ne učitelj (nastavnik, profesor)

Postoji veoma jednostavna analogija: ljudi se plaše tirana, ali ih i mrze i ako ikad imaju mogućnost, skrate ih za glavu.

Kralj koji mudro vlada i nije nasilan, lako će zadobiti poštovanje, tiranin - nikad.

S druge strane, ovo je motivator. To je autoritet.

Ovaj film prvi put sam pogledala na času književosti.

To onda nije nastavnik, nego robot, deca nisu deca nego psi, a proces nije učenje nego dresura

Poštovanje nije ni ključno ni sporedno, ono je redovan produkt kvalitetnog i profesionalnog rada s decom

Upravo to. Neprofesionalnim pristupom i dresurom dobivamo mlade ljude koji su ovce, skoro nesposobne za kritičko promišljanje. I mogu reći da bez obzira na dječje intelektualne kapacitete, neprofesionalni nastavnici i profesori, koji zapravo ne vole svoj posao, zaglupljuju djecu i ubijaju svaku motivaciju za stjecanjem znanja. Zanimljivo je koliko upravo takvi nastavnici imaju potrebu naglašavati da su djeca glupa.

[Emericzy]

S druge strane, ovo je motivator. To je autoritet.

Misliš da je to stvarno dobar primjer odnosa nastavnika i učenika? Stvarno?

Nisi li propustila uočiti kako prođu učenici tog motivatora? I posebice kako prođe on?

I to u sredini u kojoj su nastavnici puno, puno veća gospoda nego ovdje, gdje su jad i bijeda. I samo im još takva nevolja fali na glavi.

[Dalaj Sanja]

Emericzy kaže:

Misliš da je to stvarno dobar primjer odnosa nastavnika i učenika? Stvarno?

Da.

Nisi li propustila uočiti kako prođu učenici tog motivatora?

Ovde treba razdvojiti film od realnosti: da, redovno uočavam kako prolaze učenici takvog motivatora jer sam ja takav motivator.
Nisam imala ni jedan slučaj suicida, za 18 godina rada u učionici.


Što se tiče filma: da li bi reditelj imao film koji bi bio gledan i o kome bi se imalo šta raspravljati da je prikazao običnu priču o dobrom nastavniku čiji su učenici zadovoljni i valjani ljudi desetak godina nakon što im on prestane biti nastavnik?
Ne.

Drugo, razmotrimo sam motiv samoubistva u filmu.
Taj se učenik ubio zbog nastavnika, ili zbog oca?
Pitanje koje se postavlja u filmu je - da li je životbez slobode vredan življenja.

Ti bi rekao da je to opasno pitanje, koje ne sme biti postavljeno učenicima tog uzrasta?

Ali, ko je taj koji postavlja to pitanje?
Da li je to nastavnik?
Ili je to pesnik čiju su pesmu analizirali?

Ako samoubistvo učenika u filmu posmatramo kao događaj koji ima određene uzroke, i koji je iniciran određenim povodom, onda bismo uzroke mogli smestiti uz rigidnog oca, a povod uz pesmu koja je u učenika usadila ideju o bezvrednosti života bez slobode.

Nastavnik je tu tek posrednik, on je onaj koji je svojim kvalitetnim radom omogućio da učenik shvati obrađivanu pesmu.


Želiš li ti to reći da je književnost štetna?
Iz lektire treba izbaciti Karamazove, jer se i tu javlja motiv samoubistva?
Treba izbaciti Šekspira jer na više mesta razmatra upravo ideju da život ima vrednost samo ako su ostvarene neke druge vrednosti (ljubav, sloboda, etc)?

Književnost bi, u stvari, trebalo zabraniti u školama?
Ili bi u školama trebalo da rade isključivo onakvi nastavnici književnosti koji bi sprečavali učenike da shvate te opasne koncepte?

I posebice kako prođe on?

Prođe veličanstveno.
Možeš li zamisliti šta oseća nastavnik (takav kao on) kada mu učenici ukažu ovakvu čast?
Ja mogu. Znam taj osećaj.

I to u sredini u kojoj su nastavnici puno, puno veća gospoda nego ovdje, gdje su jad i bijeda. I samo im još takva nevolja fali na glavi.

Pod takvom nevoljom misliš na ostajanje bez posla?
Na finansijsku ugroženost?

Dakle, tvoj svetonazor se bazira na ideji da je gola egzistencija važnija od poštenja, časti, profesionalnosti, znanja, humanosti?

I svi koji se ne slažu s takvim svetonazorom su idealisti?

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

Nije da su potrebni zato što su dobri, nego je potrebno poznavati pravila službe. Potrebno je imati pravila. I loša su pravila bolja od anarhije i improvizacije. Pravilima se uređuje odnos. A naročito su potrebna onda i kada ti roditeljska ili dječja pritužba može ugroziti egzistenciju. Jednako su potrebna i djeci, da njih zaštite od neodgovornih i nepravednih nastavnika.

Ta pravila su data metodikama predmeta i razvojnom psihologijom.
Sva druga su čist višak.

Ako je cilj osposobiti učenika za kritičko i kreativno mišljenje, učiniti da stekne određena znanja i veštine - pravila data u metodici i razvojnoj psihologiji su sasvim dovoljna.

Ako je cilj nešto drugo (zadržati poziciju koja te 'lebom 'rani) - onda prihvataš druga pravila.

Alaj si posebna! Nikome nije problem vrludati. U tome i jest problem, rekla bih. Problem, međutim nastaje kad zbog vrludanja, ma kako kreativno i pozitivno bilo, najebeš.

Ne znam ni za kakva stravična najebavanja.
Šta je najgore što ti se može desiti? Da ti odbiju 25% od plate?
Preživi se.

Ostati bez posla ne možeš, jer te ne daju roditelji i učenici.
Znam iz iskustva.

I ti ovo napišeš mrtva-hladna, još se pritom smatrajući pripadnicom elitnih 10%. I još radiš s djecom.

Hajde pročitaj diskusiju sa mnom ispočetka.
Post broj jedan - ja napisala savet, vođena vlastitim iskustvom.

Onda se javilo vas nekoliko da mi kažete kako to ne važi, jer ja spadam u elitnih 10 %. (neko je valjda rekao 5%, ne sećam se ko)

Dakle - ti si me svrstala u elitnih 10%.
Ti i još par forumaša.
Nisam se svrstala sama.

To gdje se i kako se ja vidim nisam rekla, niti hoću, jer to nije tema.

Rekla si vrlo jasno.
Između redova, ali vrlo jasno.

Vrlo si se jasno odredila kao neko ko stvari radi bitno drugačije od mene.
Iskritikovala si sve što sam napisala, sve što radim - iskritikovala si tih 10% u koje si me svrstala.

Nije valjda da si to kritikovala kategoriju u koju se sama svrstavaš?

TemProvjeravaju li se učenička postignuća, provodi se objektivno vanjsko vrednovanje znanja, anketiraju se bivši učenici i prati njihov uspjeh u daljnjem školovanju?

Da

Ne? I mislila sam.

Pogrešno si mislila

Kako se onda dospijeva u 10 % onih čija se odstupanje od šablone zove kreacijom, za razliku od ostatka čija su odstupanja od šablone nerad i neizvršavanje obaveza?

Dospeva se tako što dođeš na forum, napišeš kako si zadovoljan svojim poslom u školi, kako su učenici zadovoljni tvojim poslom u školi, napišeš šta je uzrok tom zadovoljstvu - i onda dođe Perzefon@ i svrsta te u 10%

[Perzefona]

Dalaj Sanja kaže:

Ovde treba razdvojiti film od realnosti

Kaže tko? Aha, ti. Zaboravljam da si ti autoritet.

Zanimljivo, kad se prikazuje odnos učenik profesor i naročito kad se ti identificiraš s ulogom profesora u filmu, onda je takav odnos realan i moguć. Ti imaš takav odnos. Zar mi sumnjamo?

Kad se u filmu dogodi samoubojstvo, onda treba razdvojiti film i stvarnost.

Uzimamo stvari kako nama paše. Ako su činjenice drukčije, to gore po njih. Po činjenice.

Baš ti hvala što ovdje demonstriraš kako su likovi poput tebe opasni. Ja to ne bih mogla bolje od tebe. Megalomanija i kompleks superiornosti, poguban spoj za učionicu. Jao si ga onom djetetu koje tvoju moć ne prepozna i ne prizna. I tko ti ne kliče: oh, captain, my captain!

edit: sad sam pričitala tvoj zadnji post. Draga, tebi treba pomoć. ti si opako ubrijavaš. Već rekoh, ovakve kao ti smatram opasnima, al tvoja je umišljenost to pročitala kao elitu. Živa i zdrava bila. Igraj se dalje sama.

[Dalaj Sanja]

Perzefon@ kaže:

Megalomanija i kompleks superiornosti, poguban spoj za učionicu. Jao si ga onom djetetu koje tvoju moć ne prepozna i ne prizna.

U stvari, to je stav koji ti zastupaš (i još par ljudi ovde koji su me svrstali u 10% elitnih)

Učenici ima da te poštuju a priori, šta ti ima da zaslužuješ njihovo poštovanje.
Oni su dužni da te poštuju.
To je tvoj stav.

Moj nije.
Moj stav je da ja poštovanje svojih učenika moram da zaslužim.
Nisu obavezni da me poštuju. Poštovanje nije obaveza (to je za tebe). Za mene je to posledica moga rada - ako radim kako treba, naravno.
Nigde nisam rekla da ne grešim u radu (čak sam navela primer greške)

I tko ti ne kliče: oh, captain, my captain!

Nastavnik iz filma uopšte nije tražio da mu kliču.
Klicanje je posledica, ne obaveza.

U razredu ne tražim da mi kliču, i ne tražim sledbenike.
Ali znam kakav je osećaj kada ti đaci iskažu zahvalnost.

Ne radim očekujući tu zahvalnost, ali je jako prijatan osećaj kad je dobijem.
Lagala bih kad bih rekla da to nije prijatno.

[Emericzy]

Dalaj Sanja kaže:

da, redovno uočavam kako prolaze učenici takvog motivatora jer sam ja takav motivator.

Jesi li? A zašto onda u sljedećem postu naglo postaješ skromna?

Dalaj Sanja kaže:

Dakle - ti si me svrstala u elitnih 10%.
Ti i još par forumaša.
Nisam se svrstala sama.

Odluči se -- jesi li pripadnik obrazovne elite ili nisi.

Dakle, tvoj svetonazor se bazira na ideji da je gola egzistencija važnija od poštenja, časti, profesionalnosti, znanja, humanosti?

I svi koji se ne slažu s takvim svetonazorom su idealisti?

Dakle, tvoj se svjetonazor temelji na ideji da se živi od poštenja, časti, profesionalnosti, znanja, humanosti?

(Ako uopće pristanem vas "motivatore" počastiti takvim zlatnim epitetima, jer nisam ni najmanje siguran da vam pripadaju. Recimo, profesor u 'Mrtvim pjesnicima' neodgovorna je budala koja nije stigla razmisliti o odgovornosti koju njegov posao nosi. I on to na kraju shvati, za razliku od tebe.)

Gola egzistencija, dakle, nije važna? Ti svoju djecu (ako ih imaš) hraniš čašću? Hranjiva stvar, ta čast. Šteta onda što ju naše ministarstvo obrazovanja ne ukazuje nastavnicima pod svojom kapom.

[Dalaj Sanja]

Emericzy kaže:

Jesi li? A zašto onda u sljedećem postu naglo postaješ skromna?

Ne vidim šta je neskromno u identifikaciji s tim likom?

Ja opisujem kako radim - ti to ocenjujuš kao elitizam.
Po čemu sam ja neskromna ako me ti ocenjuješ kao elitu?

Odluči se -- jesi li pripadnik obrazovne elite ili nisi.

Ja radim tako kao što sam navela.

Ti kažeš da je to obrazovna elita.
Meni je svejedno kako ćeš ti to zvati. Ako ti se sviđa da to zoveš obrazovnom elitom, zovi to tako.
Ja mislim da je to profesionalno obavljanje posla u učionici

Dakle, tvoj se svjetonazor temelji na ideji da se živi od poštenja, časti, profesionalnosti, znanja, humanosti?

Ne živi se od toga, ali ja bez toga ne mogu živeti.
Savršeno sam svesna toga da ima ljudi koji to mogu.

Recimo, profesor u 'Mrtvim pjesnicima' neodgovorna je budala koja nije stigla razmisliti o odgovornosti koju njegov posao nosi. I on to na kraju shvati, za razliku od tebe.)

Profesor u "Društvu mrtvih pesnika" nije imao dovoljno iskustva s rigidnim i slabo inteligentnim roditeljima inteligentnih i kreativnih đaka. Nije imao dovoljno znanja da se izbori s tim.
Ok, uzmimo mu to za manu.

Ipak, primećujem da izbegavaš odgovore na pitanja koja se tiču suicida.
Odgovornost za taj suicid je ležala na tom profesoru?

Gola egzistencija, dakle, nije važna?

Važna je koliko i prasetu.
Smatram da je čovek ipak nešto više od amebe, komarca, praseta.

Ti svoju djecu (ako ih imaš) hraniš čašću?

Ma kako to tebi zvučalo - nastojim ih hraniti i čašću, da.
I ljudskošću, i poštenjem.

Pod svojom decom mislim i na svoje dete i na svoje đake.
Svoje dete hranim sasvim sama, snalazim se. Umem raditi svašta, i radila sam svašta da bih nas izdržavala.
Nikad se nisam plašila otkaza.

No moje dete nije predmet ove diskusije.

Tema je autoritet i kako ga steći u razredu.
Ja ne priznajem autoritet koji se bazira na strahopoštovanju.

[Soul sister]

Dalaj Sanja kaže:

Nastavnik iz filma uopšte nije tražio da mu kliču.
Klicanje je posledica, ne obaveza.

U razredu ne tražim da mi kliču, i ne tražim sledbenike.
Ali znam kakav je osećaj kada ti đaci iskažu zahvalnost.

Ne radim očekujući tu zahvalnost, ali je jako prijatan osećaj kad je dobijem.
Lagala bih kad bih rekla da to nije prijatno.

Sad bi se ti još trebala stidjeti toga što uživaš da ti đaci iskažu zahvalanost, inače si egotripična.

Zanimljivo je da se upravo oni koji sebe smatraju elitom zgražaju nad tim što je neko kao ti daleko iznad nastavničkog prosjeka.

[JohnDoe-25]

Soul sister kaže:

Ovaj film prvi put sam pogledala na času književosti.
Upravo to. Neprofesionalnim pristupom i dresurom dobivamo mlade ljude koji su ovce, skoro nesposobne za kritičko promišljanje. I mogu reći da bez obzira na dječje intelektualne kapacitete, neprofesionalni nastavnici i profesori, koji zapravo ne vole svoj posao, zaglupljuju djecu i ubijaju svaku motivaciju za stjecanjem znanja. Zanimljivo je koliko upravo takvi nastavnici imaju potrebu naglašavati da su djeca glupa.

Upravo to navedeno jest bit školovanja. Kritičko mišljenje u školi je dopušteno samo na deklarativnoj razini, zapravo se zatire. Ideal je prosječnost, u kojoj nitko ne "skreće s linije" ni milimetar.

Ljudi se školuju 12-16 godina i kad izađu iz škola nemaju pojma o ničemu, danas kad nastavnici više nisu najobrazovaniji dio društva, sve je izašlo na vidjelo, pa se nastavnici bune kako su degradirani.

[tisi]

vidim da je ova rasprava pri kraju, u slijedećoj molim malo više fokusiranja na temu, a manje na same sudionike inače će biti hlađenja

[Sepulchrave]

JohnDoe-25 kaže:

Upravo to navedeno jest bit školovanja. Kritičko mišljenje u školi je dopušteno samo na deklarativnoj razini, zapravo se zatire. Ideal je prosječnost, u kojoj nitko ne "skreće s linije" ni milimetar.

Pa da, što je tu čudno? Danas bi svi htjeli biti veliki kreativci i slobodni umjetnici, a mrsko im je učiti napamet činjenice. Zaboravljaju da kreativnost znači spajanje poznatih elemenata u posve novu cjelinu. A elemenata neće biti bez zagrijavanja stolca u školi, znači da onaj tko prezire školu neće imati što kombinirati, ne može biti kreativan. I nemojmo se zavaravati da Google i Wikipedija mogu zamijeniti učenje.

Ništa u školi nije bezveze. Čak i ono grozno učenje godina napamet na povijesti itekako ima svoju svrhu. Onaj tko to izbjegava neće nikad moći smjestiti događaje u povijesni kontekst pa će ostati fachidiot.

JohnDoe-25 kaže:

Ljudi se školuju 12-16 godina i kad izađu iz škola nemaju pojma o ničemu, danas kad nastavnici više nisu najobrazovaniji dio društva, sve je izašlo na vidjelo, pa se nastavnici bune kako su degradirani.

Kako misliš, nemaju pojma ni o čemu? Oni koji stvarno nemaju, žalibože para za njihovo školovanje. Tu sve ovisi o učeniku. Ako on ne želi raditi, nema nastavnika koji će mu na silu uliti znanje u glavu, niti to nastavnicima ne treba biti posao. I zato treba poštovati autoritet nastavnika. Pobuna protiv autoriteta iz nekog dječjeg bunta je loše za osobni razvoj i dugoročno traćenje resursa društva.

[Emericzy]

Sepulchrave kaže:

Danas bi svi htjeli biti veliki kreativci i slobodni umjetnici, a mrsko im je učiti napamet činjenice. Zaboravljaju da kreativnost znači spajanje poznatih elemenata u posve novu cjelinu. A elemenata neće biti bez zagrijavanja stolca u školi, znači da onaj tko prezire školu neće imati što kombinirati, ne može biti kreativan. I nemojmo se zavaravati da Google i Wikipedija mogu zamijeniti učenje.

Ništa u školi nije bezveze. Čak i ono grozno učenje godina napamet na povijesti itekako ima svoju svrhu. Onaj tko to izbjegava neće nikad moći smjestiti događaje u povijesni kontekst pa će ostati fachidiot.

Hajde, hvala Bogu da čujem da to netko kaže.