Ona koja je izgubila sve

[Cake with rain]

Udala sam se za osobu iz druge zemlje i preselila se kod njega (imali smo oboje po oko 30 god tada, on malo stariji od mene). Bila sam zaljubljena, on romantičan. Mislila sam da ga poznajem ali se ispostavilo da sam se udala za zver, a ne za čoveka. Zver, koja mi je otela skoro 11-mesečnu bebu (dojila sam je još uvek tada) koju posle nisam uopšte videla 2.5 meseca.

Kad sam ostala trudna, počeo je da me psihički maltretira (vredja, viče, pokušava da me natera da sa ogromnim stomakom ribam podove...). Ja sam se branila koliko sam mogla, i imala nade da će rodjenje našeg deteta da ga vrati "u normalu" ili ću ga napustiti.

Posle porodjaja bilo je još gore. Počeo je pravi pakao na Zemlji. Uzeo je sav naš zajednički novac, počeo da me napada fizički i to dok sam u rukama držala bebu i dojila - ali me tako napadao da ne ostaju dokazi, počeo da vredja i celu moju porodicu i da traži da prekinem svaki kontakt sa njima, itd.

Pošto sam videla da to postaje sve gore, odlučila sam da se preselim sa bebom i da živimo bez njega. Ali s obzirom na to da sam strankinja, htela sam da to uradim strogo legalno i podnela sam zahtev sudu da odluči da dete živi sa mnom (jer to se brže odlučuje nego ceo razvod).

I onda sam ušla u sledeći krug pakla. U sudu je on govorio samo prljave odvratne laži i to bez ijednog dokaza. Pričao je kako ja hoću da "kidnapujem" dete i odvedem ga u svoju zemlju, kako je "njegova sestra psihijatar" (a nije) i kako je ona meni "utvrdila šizofreniju, depresiju i neurozu" ali ja "odbijam da se lečim", da dete nije vakcinisano jer ja to "ne dozvoljavam" i da "ne napreduje u razvoju"zbog mene jer ga ja "nepravilno" hranim i negujem.

Ja sam bila u strašnom šoku. Ta zver je bila u stanju takve laži da izgovori i to u sudu. A plus, ja sam imala lošeg advokata koji uopšte nije unapred priložio dokaze da je dete - o kome sam se samo ja brinula 24/7 - potpuno zdravo, vakcinisano, i čak iznad prosečno. Tek posle svega sam otišla po prvi put u životu kod psihijatra na testiranje i uverenje da sam potpuno zdrava. Na sudu sam sve poricala, ali nisam imala spremne dokaze, kao što nije uostalom imao ni on, ali...

Sud je privremeno odlučio (a 2 meseca kasnije to ukinuo) nakon tog sučeljavanja u sudu da 8-mesečna beba treba da živi sa njim, sa monstrumom! Ja ne znam kako sam preživela taj dan. Žalila sam što sam uopšte pokušavala da spasim bebu i sebe od njega, jer bi bilo lakše da ga trpim nego da mi tako oduzmu bebu - koju sam još uvek dojila, a sud je to znao.

Na tom sučeljavanju u sudu, ja sam tvrdila da on sa bebom nema nikakav kontakt i da ga uglavnom ni nema kući, da ništa ne ume da uradi za bebu, da je agresivan, da me zlostavlja, da se on lečio od depresije i davno najavio jednom svojoj sestri da će da se ubije (a ona zvala policiju) i da je jednom njegova bivša žena zvala policiju jer je davio - a to je bilo i u mom pismenom zahtevu pred ročište poslano sudu sa zahtevom da sud dobije te dokaze od policije. Medjutim, sud nije ništa uradio niti proverio, on je na svedočenju u sudu sve porekao i rekao da su to laži.

Ako se neko pita sad kako sam se udala za njega ako sam to znala - pa nisam znala. On mi je tek dugo posle mojeg preseljenja i venčanja rekao za ta dva slučaja u policiji. Ali rekao mi je da je njegova bivša žena "bila psihički bolesna" i da je "dobroboljno" povukla posle tu optužbu. A za samoubistvo - da nije to stvarno nameravao nego mu je samo bilo teško posle razvoda prvog.

Sud je onda u tom nesrećnom obrazloženju te odluke bukvalno citirao samo ono što je on govorio, a ništa od onog što sam ja pričala.

Posle toga, uložila sam žalbu i dokaze da je on samo pričao laži, sud je odluku ukinuo a sudija kasnije prebačena u drugi sud.

Posle je on podneo zahtev za razvod, da bi se sve to odugovlačilo, ali malo kasnije je viši sud (kad sam već naučila pravila "igre" i priložila unapred sve dokaze) odlučio da dete treba da živi sa mnom.

Medjutim, sudsko obrazloženje je bilo slabo (samo to da je beba mala i da sam ja na porodiljskom odsustvu), bez spominjanja ničega od onog što sam ja dostavljala u dokazima. Upravo zbog tog slabog obrazloženja je i ta odluka vraćena na ponovno odlučivanje i zatraženo je psihološko veštačenje koje treba da odluči sa kim dete treba da živi.

U medjuvremenu, on je oteo bebu od mene, odveo je prvo u kuću njegovih roditelja (nekoliko stotina km dalje), i u saradnji sa vlasnicom stana koji smo iznajmljivali me naterao da se iselim. I tako nisam videla bebu ni za njen prvi rodjendan.

Ne znam kako sam to preživela. Mislim ponekad da možda i nisam preživela, da je ovo što je ostalo da živi od mene samo "privid".

Toliko me sve bolelo da sam verovala da ću jednostavno nestati, da će svaka ćelija mog tela da se rasprsne u drugu stranu, bolelo me sve, svaka misao. Kad bih pomislila na moju bebu, osećala sam kao da mi neko zabada oštre noževe u matericu i stomak. Jedino što me držalo u životu je odbrojavanje da mi je ostao još jedan dan manje, još jedan sekund manje, još jedan udah vazduha manje. Manje do kraja života i svega, onda kad Bog to odluči.

Ja sam se u medjuvremenu naučila da snimam sve što taj ludak kaže, uradi, da fotografišem jer sam shvatila da on nikad neće reći ni zrno istine. Shvatila sam i da su njegovi roditelji i sestra takodje poremećeni i zli gadovi. Kad su svedočili u sudu, lagali su kao i on, čak i protiv očiglednih činjenica (npr. njegova mama je rekla kako je dete sa mnom"gladovalo" iako sam ja priložila celu istoriju pedijatrijskih pregleda koji dokazuju da je beba uvek bila veća od proseka i veoma napredna!). Njegova sestra je priznala da je zvala policiju jer je mislila da će on da se ubije, ali rekla je da je to bila njena "pogrešna procena" a on ustvari "nije hteo" da se ubije.

Nekako sam izanalizirala sebe i shvatila kako sam došla u tu situaciju da ne vidim koliko je on lud. Ali šta dalje, kako da spasim svoju bebu?

Ako bude sud/veštaci/psiholozi (još uvek čekamo na to) odlučili da beba ostane da živi sa njim (ovde nije kažnjivo da jedan roditelj otme dete od drugog, jer hej "ima pravo", a onda se dete privikne na tog roditelja i veštaci i sud neće da "stresiraju" dete pa odluče da ono ostane da živi sa istim kidnaperom), oni će je uništiti psihički.

Ponavljaće mom detetu laži da sam ja luda, da sam je ostavila - pa onda kontradiktorne laži da ipak hoću da je kidnapujem.

Kako da spasim svoje dete od laži, kako da zaštitim nežnu dečiju psihu, kako da je zaštitim od ludaka? Posebno ako odluče da dete ostane sa njim.

Meni sad taj ludak "velikodušno" dozvoljava da vidjam dete svakog dana, i to samo zato jer on nema snage da posle posla se igra sa detetom ili nešto joj skuva za jelo, pa meni dozvoljava da dodjem i budem sa njom.

Još nešto - ja sam ga nekoliko puta i pre odlaska na sud prijavljivala policiji za fizicke napade. Jednom mi je samo ostala masnica kad me udario u nogu dok sam dojila dete. I taj dokaz od lekara sam podnela policiji i kasnije sudu. On je na to samo rekao da sam ja to "samu sebe" udarila i u policiji su ga oslobodili svega.

I dalje me napada fizicki, tako da ne ostaju tragovi, a počelo je sada i dete da se udara samo u glavu i da baca stvari i vrišti onda kad me on napadne. Malo moje nesrećno dete.

Osim pitanja kako da spasim svoje dete bar u psihičkom smislu, imam i pitanje da li da prihvatim "devil's offer" koju mi ponekad ta zver predlaže - a to je da odustanem od sudske borbe, pristanem da budem njegov rob a zauzvrat on bi mi kao dozvolio da se preselim i živim sa bebom (i sa njim, nažalost). Ja bih to odbila, jer ne mogu da zamislim da ga trpim svakog dana. Uništio bi me. Ali onda se odričem mogućnosti da živim sa svojom bebom i moram da verujem u pravdu i sud da mi vrate dete (u šta apsolutno ne verujem, poučena bolnim iskustvom).

Ta zver me iskušava da se vratim jer su mu potrebne pare koje ja zaradjujem, i jer mu je potreban sluga i neko na kome će da se iživljava. Ako se ne vratim, preti mi odavno da će mi ukinuti mogucnost da vidim dete, da ga ne interesuje šta će sud da odluči, da će da se potrudi i da izgubim posao (hteo je da dodje kod mene na posao da mi pravi skandale), i da je sve ovo tek početak toga šta on može.

Ne mogu da verujem da mi se ovo dešava, i dalje mislim da je samo noćna mora.

Hvala svakom ko je pročitao i da neki savet.