Zašto Bog dopušta patnje?

[mahher]

Cherie kaže:

a vidim i ja da sam party breaker.....
Utišana je utihnula. Ne odgovara mi ....

Neće ti nitko odgovorit, ljudi vole iluzije, a ovo je već ozbiljno razmišljanje

[yakuzza]

Cherie kaže:

Patnju izaziva strah?

I kad neku curu siluje banda?
I kad ti sestru prikolje pijani muž?
I kad ti rak dođe na pluća?

I kad čisti cvijet Anđela ulaskom u Pravinjin kamion sebi iskopa grob na smetlištu? I onda jel ....

I kad djeca trećeg svijeta umiru od gladi isto?
I kad ljude zatvaraju u logore u kojima se pretvore u kosture?
I kad Sirijsku djecu bezdušni kreteni truju bojnim otrovima?

I kad njihovi roditelji ih podignu u naručje i pješke,
stavivši cijeli život u dva kofera i par kesa
iz pakla dođu na granice država koje ih preziru



O čemu ti pričaš. Redaš po regalu sef help knjige, čitaš i radiš na sebi.

Još to nije dobro. Još da ti vjera bude jača. A kad budeš jako jako dobra i sve popraviš i budeš puna ljubavi više nikad neš patit.

Moš mislit....

Ceo ovaj svet je samo veća manifestacija sranja koje nam se gomila u našim glavama.

Najveći deo patnje je samostvoren, više je prisutan na "zapadu" nego na "istoku" ali u principu sve štetne emocije i stresovi-negativne misli: nezadovoljstva, tuga i žalost, strahovi, borba za vlast i bogatstvo obuhvataju unutrašnje područje čovečanstva - manifestacije su nebrojane, od početka hroničnih bolesti usled delovanja ovih činioca na ljudsku energetiku sve do ratova.

Većini čovečanstva niko nije silovao nekoga, niti ga je neko vijao da ga ubije, no i to sve počinje iz istih razloga koji se naziva Pogrešan način mišljenja koji stvara bezbrojne negativne misli i stresne situacije.

Pogrešan način mišljenja, kao i višemilenijumska borba za vlast i bogatstvo stvorili su nebrojana žarišna mesta, žarišna mesta u tačkama nacionalne, verske, rasne i svekojake netrpeljivosti, a sebičnost svih kao i posebno sebičnost pojedinaca, posebno u XX veku još uvek ne dovodi do rešavanja niti gladi niti drugih elementarnih sistemskih pojava u društvu. Nije samo problem što milion ljudi godišnje umire od neuhranjenosti ili ti gladi, od kojih najviše dece, već je još veći problem taj što npr samo Indija koja broji oko 1,2-1,3 milijarde ljudi ima preko pola milijarde ljudi koji nemaju adekvatan obrok dnevno, iako opstaju, žive nekako, oni su populacija ljudi koji su takođe deo budućih generacija čovečanstva, gde su to još mnogi drugi ljudi itd.

No, sve to spada pod jedan isti odnosvni problem odnosno uzrok koji leži u svima nama - pogrešan način mišljenja, i vrlo malo ljudi na ovom forumu mogu se pohvaliti da je ta funkcija kod njih zrela, da u toku godine u principu nemaju nikakvih posebnih negativnih misli i štetne emocije, nikakvi strahovi, tuge i žalosti, da su im nervi vrlo stabilni, da su popuno zdravi i jaki, što govori o njihovoj toleranciji na mnoge pojave koje obično ljude prevali, i što su stariji to im je sve teže je opšti sistem je preopterećen.

Patnje ljudi u najvećoj većini jesu psihološke prirode - i one su u principu rešive, postepeno, trudom i radom pojedinca u tom pravcu, iako je nečiji način mišljenja i delovanja već naneo štetu osobnom sistemu, fizičko-energetskom. Naravno, brojne nisu jednostavno rešive jer zahtevaju više od pojedinačne volje, razumevanja i delovanja - a u takvim situacijama po pravilo neko strada samo zato što pripada određenom prostoru i vremenu, ali to i dalje proizilazi iz šire društvene pojave, a društvo u principu ne postoji to su uvek pojedinci koji čine ono što možemo nazvati kako god: zajednica, društvo, nacija, čovečanstvo.

[Nemruth Dagi]

Na kraju svega, moram se zapitati što je to ispravno mišljenje?

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Na kraju svega, moram se zapitati što je to ispravno mišljenje?

Način mišljenja koji ne dovodi do negativnih misli i stresova koje jedna osoba sama sebi stvara - jer su negativne misli i stresovi uzočnici ne samo oko 80% svih hroničnih, posledično stvaraju podlogu akutim bolestima, već svakako utičući na ponašanje čoveka stvaraju mnoge druge probleme koje se pojavljuju u čovekovom životu. Posebno što remete normalnu sinhornizaciju funkcija aure: kreativnu, intelektualnu, zdravstvenu, informacionu i druge - sve je to donekle začaran krug stvari kasnije - verovatno je najvažnije da usporavaju ili blokiraju duhovni - energetski razvoj čoveka.

[Nemruth Dagi]

yakuzza kaže:

Način mišljenja koji ne dovodi do negativnih misli i stresova koje jedna osoba sama sebi stvara - jer su negativne misli i stresovi uzočnici ne samo oko 80% svih hroničnih, posledično stvaraju podlogu akutim bolestima, već svakako utičući na ponašanje čoveka stvaraju mnoge druge probleme koje se pojavljuju u čovekovom životu. Posebno što remete normalnu sinhornizaciju funkcija aure: kreativnu, intelektualnu, zdravstvenu, informacionu i druge - sve je to donekle začaran krug stvari kasnije - verovatno je najvažnije da usporavaju ili blokiraju duhovni - energetski razvoj čoveka.

Zgodno ali mi nismo strojevi koji štancaju pozitivne misli.

Okolina utječe na naš način razmišljanja; sva ona sranja koja se ljudima događaju. Nemamo na sranja nikakvi imunitet jer bi takav imunitet stvorio neprirodnu masku a mi sa grimaskom smijeha na licu provodili svoje živote u geslu : sve će biti dobro!


Bit će sve dobro, malo shit

Ljudi umiru, oboljevaju, događaju im se nesreće....život nema garancije!

Možeš se samo samozavaravati ali ne zadugo jer životna sranja brišu himbeni smiješak sa lica.

Yin/yang nas dere!

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Zgodno ali mi nismo strojevi koji štancaju pozitivne misli.

Okolina utječe na naš način razmišljanja; sva ona sranja koja se ljudima događaju. Nemamo na sranja nikakvi imunitet jer bi takav imunitet stvorio neprirodnu masku a mi sa grimaskom smijeha na licu provodili svoje živote u geslu : sve će biti dobro!


Bit će sve dobro, malo shit

Ljudi umiru, oboljevaju, događaju im se nesreće....život nema garancije!

Možeš se samo samozavaravati ali ne zadugo jer životna sranja brišu himbeni smiješak sa lica.

Yin/yang nas dere!

Nisu strojevi naravno ali jesu - živi strojevi - telo ima svoju memoriju, um ima bezbrojnu memoriju, na nivou svesnog postoji manji deo memorije, a sve je to podložno kultivisanju.

Čovek je manje živ što ga više opstruira ono što sam akumulira, neko akumulira puno hrane pa ga puno i ima, neko ne zna šta sa idejama, sa mislima, sa traumama, i to ga preplavljuje, stvara sebi podsvesno jake tendencije i na osnovu toga i pati. No, ne mora nužno biti tako, tako je samo zato što većina "živi" tako tačnije većina pati od sopstvene slobode tražeći nešto što će ih "uzemljiti": ideologiju, religiju, individualizam "ja pa ja" i tome slično, ili prost mod preživljavanja, ogorčenost, lenjost, cikličnost u sve kraćim putanjama, sve je to domen života na način na koji to sami sprovodimo, zatvaramo se u to i nužno patimo. Da li mora tako? Ne mora.

Ljudi su ipak u mogućnosti da utiču na ono što imaju - fizičko telo, misli, emocije, energiju i da rade na sebi da postanu manje kompulzivni a više harmonični. Da li će to kod njih biti uspešno ili manje uspešno, brojni su faktori, zavisi i šta žele zapravo, kako do toga stići etc.
Naravno, treba se truditi, treba sistematski raditi na tome, ne treba posustajati i ono što je najvažnije - treba raditi ono što daje rezultate.

Čovek može biti u prinicipu potpuno zdrav iako je bio godinama svakojak, funkcinalan, življi nego ranije u svom životu, i svakako u toku cele godine stabilan, harmoničan pa i da radi u Beogradu, u Serbistanu.

To o čemu ti govoriš se odnosi na one "selfhelp" floskule i psihološka ubeđivanja koja preplavljuju na sve strane, ima i to neku svoju i dobru i nužno činjeničnu neefikasnu stranu, ja ne govorim o tome.

[Cherie]

yakuzza kaže:

Ceo ovaj svet je samo veća manifestacija sranja koje nam se gomila u našim glavama.

Pa i nije baš. Ne bi ja svalila odgovornost na čovjeka. Patnja je zadatost, patimo po difoltu jer smo ljudi. Patnja je neodvojiva od ljudske egzistencije.

Najveći deo patnje je samostvoren, više je prisutan na "zapadu" nego na "istoku" ali u principu sve štetne emocije i stresovi-negativne misli: nezadovoljstva, tuga i žalost, strahovi, borba za vlast i bogatstvo obuhvataju unutrašnje područje čovečanstva - manifestacije su nebrojane, od početka hroničnih bolesti usled delovanja ovih činioca na ljudsku energetiku sve do ratova.

Je li vidiš koliko toga ima što je izvor patnje.

Ako ćemo generalizirati - patnja je tjelesna, mentalna ili emocionalna, a možemo reći da može biti osobna i kolektivna, možemo je podjeliti na samostvorenu i potaknutu izvana ... možemo reći da jug ili istok (odnosno siromašne zemlje) više pate tjelesno, a na zapadu je patnja pretežno mentalna i emocionalna. ....

Većini čovečanstva niko nije silovao nekoga, niti ga je neko vijao da ga ubije, no i to sve počinje iz istih razloga koji se naziva Pogrešan način mišljenja koji stvara bezbrojne negativne misli i stresne situacije.

Zato je skoro svakoga bolio zub usred noći, mnogi su istisnuli bubrežni kamenac, a ima i raka kao gripe, ta patnja i umiranje u boli su nepodnošljivi i onome koji odlazi i onome tko ga ispraća.... bol porođaja kao i bol rastanka sa umirućima to uopće neću spominjati.

No, sve to spada pod jedan isti odnosvni problem odnosno uzrok koji leži u svima nama - pogrešan način mišljenja, i vrlo malo ljudi na ovom forumu mogu se pohvaliti da je ta funkcija kod njih zrela, da u toku godine u principu nemaju nikakvih posebnih negativnih misli i štetne emocije, nikakvi strahovi, tuge i žalosti, da su im nervi vrlo stabilni, da su popuno zdravi i jaki, što govori o njihovoj toleranciji na mnoge pojave koje obično ljude prevali, i što su stariji to im je sve teže je opšti sistem je preopterećen.

Ma ljudi pate zbog svega - pate ako nemaju nikoga, pate ako su u vezi, pate ako nemaju posla, kad se zaposle pate jer moraju raditi, pate kad su sami, pate i s drugima jer su drugi pakao. Pate kad nemaju, a pate i kad imaju jer onda to treba održavati ... Pate od besmisla i bezciljnosti. Pate jer želje ne mogu ispuniti, a pate i kad im se sve želje ispune. Od praznine i besmisla.

Istovremeno 1,6 milijardi ljudi pati jer je ispod ruba siromaštva u bijedi, bez nastambe, bez hrane, bez tekuće vode, bez kanalizacije...



Petar Petrović Njegoš

Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
smiješane najlakše se piju.



Nema nikoga tko ne pati, a tek rijetki su se izdigli iznad vlastite patnje.

Oni onda pate na skroz drugi način: kroz suosjećanje i empatiju sa svima koji pate.

[yakuzza]

Cherie kaže:

Pa i nije baš. Ne bi ja svalila odgovornost na čovjeka. Patnja je zadatost, patimo po difoltu jer smo ljudi. Patnja je neodvojiva od ljudske egzistencije.

Nije patnja zadatost. Patnja kao "slomio sam ruku, pao sam" je jedna stvar, druga stvar je "jaoo, slomila sam nokat, a on samo što nije došao, jaoo moj nokat" - banalni primeri ali ipak vrlo upečatljivi.

Čovek bi patio jednako kao i životinje da nema onoga što čoveka čini čovekom - svest o tome šta misli, šta radi, i civilizacijsko odvajanje od dubljih delova psihe, gubljenje kontakta sa "prirodom" odnosno onim što je daleko veća intuitivnost, kao mogućnost da doživljava svoju okolinu kao deo sebe a ne protivu sebe, dakle, jedna vrsta otuđenosti koja je proizišla iz nonšalantnosti da stvara negativne misli.

Porođaj je nekada takođe bio daleko manja muka, a strah je doživljen u stvarnom kontekstu, kada organizam treba da se odbrani od nečega, da pobegne od životinja itd, umesto da se sedi na kauču u strahu od nečeg nerealnog.

Cherie kaže:

Je li vidiš koliko toga ima što je izvor patnje.

Ako ćemo generalizirati - patnja je tjelesna, mentalna ili emocionalna, a možemo reći da može biti osobna i kolektivna, možemo je podjeliti na samostvorenu i potaknutu izvana ... možemo reći da jug ili istok (odnosno siromašne zemlje) više pate tjelesno, a na zapadu je patnja pretežno mentalna i emocionalna. ....

Zato je skoro svakoga bolio zub usred noći, mnogi su istisnuli kamenac kroz bubrege, a ima i raka kao gripe.... bol porođaja kao i bol rastanka sa umirućima to uopće neću spominjati.

Ok.

Cherie kaže:

Ma ljudi pate zbog svega - pate ako nemaju nikoga, pate ako su u vezi, pate ako nemaju posla, kad se zaposle pate jer moraju raditi, pate kad su sami, pate i s drugima jer su drugi pakao. Pate kad nemaju, a pate i kad imaju jer onda to treba održavati ... Pate od besmisla i bezciljnosti. Pate jer želje ne mogu ispuniti, a pate i kad im se sve želje ispune. Od praznine i besmisla.

Istovremeno 1,6 milijardi ljudi pati jer je ispod ruba siromaštva u bijedi, bez nastambe, bez hrane, bez tekuće vode, bez kanalizacije...



Petar Petrović Njegoš

Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
smiješane najlakše se piju.



Nema nikoga tko ne pati, a tek rijetki su se izdigli iznad vlastite patnje.

Oni onda pate na skroz drugi način: kroz suosjećanje i empatiju sa svima koji pate.

Jeste, ljudi pate na najrazličitije načina, ma u kakav životni kontekst ih stavili - to je zato što ti ljudi imaju uglavnom više ili manje vrlo pogrešan način mišljenja koji kod njih stvara ogromni broj negativnih misli i stresnih situacija, uzrokuje hronične bolesti pa i najteže - nije to problem konstatovati, to je nešto očito.

No manji deo sveta ipak ne pati od toga, trebalo bi to biti obratno na ovome svetu, no zato se i razvilo pogrešno mišljenje da je "patnja prirodna" - nije. Ona je nus produkt, ona je posledica brojnih stvari, i nužno stvara najrazličitije oblike prepreka prirodnom izražavanju života ne samo ljudi, već i biljaka i životinja, i drugih manifestacija na ovoj planeti kao i što remeti normalan tok razvoja same planete kao živog bića.

Razumevanje lične patnje vodi ka napredovanju, smanjuje način da čovek pati. No kod ljudi je to vrzino kolo, ili nekakav pakleni prsten u zavisnosti šta je dominatno u njihovom životu.

Patiti od sopstvene mašte, sopstvenih misli, ideja, gluposti, predrasuda, zabluda, brojnih želja pre svega, posebno onih koje nisu usklađene sa nečijim mogućnostima - i koje vuku na praktične stvari koje se vraćaju kao bumerang i koje ljudi propate jer se stvarnost ne dešava na način na koji bi oni to želeli - to bi čovek, kao inteligentno biće, kao neko ko ima svest trebao mnogo više da handluje..

Ako će neko da brani sopstvene načine patnje, neka izvoli.

[Nemruth Dagi]

Petar Petrović Njegoš

Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
smiješane najlakše se piju.




Crnogorski yin/yang

[mahher]

yakuzza kaže:

Ceo ovaj svet je samo veća manifestacija sranja koje nam se gomila u našim glavama.

Najveći deo patnje je samostvoren, više je prisutan na "zapadu" nego na "istoku" ali u principu sve štetne emocije i stresovi-negativne misli: nezadovoljstva, tuga i žalost, strahovi, borba za vlast i bogatstvo obuhvataju unutrašnje područje čovečanstva - manifestacije su nebrojane, od početka hroničnih bolesti usled delovanja ovih činioca na ljudsku energetiku sve do ratova.

Većini čovečanstva niko nije silovao nekoga, niti ga je neko vijao da ga ubije, no i to sve počinje iz istih razloga koji se naziva Pogrešan način mišljenja koji stvara bezbrojne negativne misli i stresne situacije.

Pogrešan način mišljenja, kao i višemilenijumska borba za vlast i bogatstvo stvorili su nebrojana žarišna mesta, žarišna mesta u tačkama nacionalne, verske, rasne i svekojake netrpeljivosti, a sebičnost svih kao i posebno sebičnost pojedinaca, posebno u XX veku još uvek ne dovodi do rešavanja niti gladi niti drugih elementarnih sistemskih pojava u društvu. Nije samo problem što milion ljudi godišnje umire od neuhranjenosti ili ti gladi, od kojih najviše dece, već je još veći problem taj što npr samo Indija koja broji oko 1,2-1,3 milijarde ljudi ima preko pola milijarde ljudi koji nemaju adekvatan obrok dnevno, iako opstaju, žive nekako, oni su populacija ljudi koji su takođe deo budućih generacija čovečanstva, gde su to još mnogi drugi ljudi itd.

No, sve to spada pod jedan isti odnosvni problem odnosno uzrok koji leži u svima nama - pogrešan način mišljenja, i vrlo malo ljudi na ovom forumu mogu se pohvaliti da je ta funkcija kod njih zrela, da u toku godine u principu nemaju nikakvih posebnih negativnih misli i štetne emocije, nikakvi strahovi, tuge i žalosti, da su im nervi vrlo stabilni, da su popuno zdravi i jaki, što govori o njihovoj toleranciji na mnoge pojave koje obično ljude prevali, i što su stariji to im je sve teže je opšti sistem je preopterećen.

Patnje ljudi u najvećoj većini jesu psihološke prirode - i one su u principu rešive, postepeno, trudom i radom pojedinca u tom pravcu, iako je nečiji način mišljenja i delovanja već naneo štetu osobnom sistemu, fizičko-energetskom. Naravno, brojne nisu jednostavno rešive jer zahtevaju više od pojedinačne volje, razumevanja i delovanja - a u takvim situacijama po pravilo neko strada samo zato što pripada određenom prostoru i vremenu, ali to i dalje proizilazi iz šire društvene pojave, a društvo u principu ne postoji to su uvek pojedinci koji čine ono što možemo nazvati kako god: zajednica, društvo, nacija, čovečanstvo.

Eto, ili nema odgovora ili ovakva nevjerojatna petljanja...

[yakuzza]

mahher kaže:

Eto, ili nema odgovora ili ovakva nevjerojatna petljanja...

Petljanja su za one koji ne razumeju, svakako. Tema ipak zahteva malo više truda.
I da naglasim da - ja ne govorim o Bogu ovde.

Svako brani svoje probleme sa mislima, emocijama, sobom - to se zove 'lična filozofija'.

[Cherie]

yakuzza kaže:

Nije patnja zadatost. Patnja kao "slomio sam ruku, pao sam" je jedna stvar, druga stvar je "jaoo, slomila sam nokat, a on samo što nije došao, jaoo moj nokat" - banalni primeri ali ipak vrlo upečatljivi.


Čovek bi patio jednako kao i životinje da nema onoga što čoveka čini čovekom - svest o tome šta misli, šta radi, i civilizacijsko odvajanje od dubljih delova psihe, gubljenje kontakta sa "prirodom" odnosno onim što je daleko veća intuitivnost, kao mogućnost da doživljava svoju okolinu kao deo sebe a ne protivu sebe, dakle, jedna vrsta otuđenosti koja je proizišla iz nonšalantnosti da stvara negativne misli.

Patnja je zadatost. Cijela jedna religija, odnosno budizam, se zasniva na premisi da sva ljudska bića pate i cijelo Budhino učenje se gradi na objašnjenju kako nastaje patnja kao i metodama, tehnikama i savjetima kako nadići patnju.

Samo Budha je može potpuno nadići i to tako da se rasprši u niravni.

Druga premisa je da sva živa bića žele biti sretna. Biježimo od patnje i želimo biti happy.

Sve što čovjek radi može se svesti na ove dvije zadatosti.

Porođaj je nekada takođe bio daleko manja muka, a strah je doživljen u stvarnom kontekstu, kada organizam treba da se odbrani od nečega, da pobegne od životinja itd, umesto da se sedi na kauču u strahu od nečeg nerealnog.

pa nisu strahovi modernog čovjeka uvijek samo proizvod uma koji zamišlja opasnost. Nemoj negirati postojanje duboke istinske patnje s argumentom da nam više četvoronožni predatori ne dahću za vratom pa nema straha.

Jeste, ljudi pate na najrazličitije načina, ma u kakav životni kontekst ih stavili - to je zato što ti ljudi imaju uglavnom više ili manje vrlo pogrešan način mišljenja koji kod njih stvara ogromni broj negativnih misli i stresnih situacija, uzrokuje hronične bolesti pa i najteže - nije to problem konstatovati, to je nešto očito.

Kakvo pogrešno mišljenje ima majka sa dvoje djece u osnovnoj školi kojoj je umro suprug a ona postala nepokretna od lupusa i nema nikakav izvor prihoda. Ona svoju patnju samo zamišlja, a djeci za ručak je dovoljno da da ljubav. Nek promjene mišljenje. Stave ružičaste naočale. I izgovaraju pozitivne afirmacije.

Patiti od sopstvene mašte, sopstvenih misli, ideja, gluposti, predrasuda, zabluda, brojnih želja pre svega, posebno onih koje nisu usklađene sa nečijim mogućnostima - i koje vuku na praktične stvari koje se vraćaju kao bumerang i koje ljudi propate jer se stvarnost ne dešava na način na koji bi oni to želeli - to bi čovek, kao inteligentno biće, kao neko ko ima svest trebao mnogo više da handluje..

Ako će neko da brani sopstvene načine patnje, neka izvoli.

Iako su naravno mnoge patnje besmislene i produkt su projiciranja strahova u budućnost ili preuveličavanja poroblema, o njima ovdje nije riječ.

Topic se zove: zašto bog dozvoljava patnju.

Tvoj odgovor je da ne postoji patnja per se, postoji neko krivo mišljenje koje stvara lažnu patnju. Promjenom misli patnja nestaje, šta li ....

Neki dan je na indexu.hr bio australski proeutanazija video u kojem su prikazane strahotne boli kroz koje prolazi čovjek koji umire od raka na mozgu koje ni morfij više ne može ublažiti i porodica koja neizrecivo pati jer mu ne može pomoći.

I ti bi njima reka da je čovjek nešto pogrešno mislio i navuka si rak jer si je dezintegrira auru. Sam je sebi kriv. Da je radio na sebi to mu se ne bi desilo.

Narušilo mu je auru to što je imao stres i krive misli. A i rodbina je sama sami sebi kriva za patnju. Da imaju ispravno mišljenje vidjeli bi da je bol lijepa i da ga to Krist voli.

[yakuzza]

Cherie kaže:

Patnja je zadatost. Cijela jedna religija, odnosno budizam, se zasniva na premisi da sva ljudska bića pate i cijelo Budhino učenje se gradi na objašnjenju kako nastaje patnja kao i metodama, tehnikama i savjetima kako nadići patnju.

Samo Budha je može potpuno nadići i to tako da se rasprši u niravni.

Druga premisa je da sva živa bića žele biti sretna. Biježimo od patnje i želimo biti happy.

Sve što čovjek radi može se svesti na ove dvije zadatosti.

pa nisu strahovi modernog čovjeka uvijek samo proizvod uma koji zamišlja opasnost. Nemoj negirati postojanje duboke istinske patnje s argumentom da nam više četvoronožni predatori ne dahću za vratom pa nema straha.

Kakvo pogrešno mišljenje ima majka sa dvoje djece u osnovnoj školi kojoj je umro suprug a ona postala nepokretna od lupusa i nema nikakav izvor prihoda. Ona svoju patnju samo zamišlja, a djeci za ručak je dovoljno da da ljubav. Nek promjene mišljenje. Stave ružičaste naočale. I izgovaraju pozitivne afirmacije.

Iako si naravno mnoge patnje besmislene i produkt su projiciranja strahova u budućnost ili preuveličavanja poroblema, o njima ovdje nije riječ.

Topic se zove zašto bog dozvoljava patnju.

Tvoj odgovor je da postoji neko krivo mišljenje koje stvara lažnu patnju. Promjenom misli patnja nestaje, šta li ....

Neki dan je na indexu.hr bio australski proeutanazija video u kojem su prikazane strahotne boli kroz koje prolazi čovjek koji umire od raka na mozgu koje ni morfij više ne može ublažiti i porodica koja neizrecivo pati jer mu ne može pomoći.

I ti bi njima reka da je čovjek nešto pogrešno mislio i navuka si rak jer si je dezintegrira auru. Sam je sebi kriv. Da je radio na sebi to mu se ne bi desilo.

Narušilo mu je auru to što je imao stres i krive misli. A i rodbina je sama sami sebi kriva za patnju. Da imaju ispravno mišljenje vidjeli bi da je bol lijepa i da ga to Krist voli.

ok..

Ne radi se o tome "ko je kriv", već kako se to zaista dešava, i zašto, kako preduprediti da se ne dešava.

Patnja je posledica različitih stvari, na prvom mestu nesposobnosti čoveka da handluje sa svojim mislima, emocijama i energijom.

Činjenica broj dva: uzrok preko 80% svih hroničnih bolesti jesu negativne misli i stresovi koje čovekov mozak emituje kao energetske talase unutar aure, jednako kao što toksini deluju na fizičko telo, malo je to šira priča i ne bih se ovde raspisivao o tome.

Nije moja priča koja govori o tome da čovek pati od sopstvenih gluposti, stvara lažne vrednosti, živi ih, pati zato što se život ne dešava na način na koji sam misli da treba da se dešava, pošto je njegova percepcija puna rupa - to je u najvećem delu onoga što ljudi pate. Naravno, posledice kada dođu po svoje, onda se ima svakojaka situacija u životu - uzroci su često nepoznati, a posledice su često suviše velika vatra da bi se tek tako na njih odgovorilo rešenjima koje bi anulirali sve prethodno delovanje.

Svestan čovek prati i radi na svojoj unutrašnjosti, pazi šta misli a još više šta radi, prihvata posledice svojih dela - to takođe se može izvući ne samo iz budizma, već iz svakog racionalnog koncepta.

Ljudska patnja zasnovana na psihološkom svetu koji čovek stvara u sebi predstavjla veliki procenat onoga što čovek pati - i barem nju čovek može da savlada zbog sebe i u sebi, ako već ne može to da su ljudi oko njega ogorčeni na svekojake stvari a da on lično ne može da im nacrta da sami sebi stvaraju gorku žuč, a da meda u njihovom životu sve manje.

[Cherie]

yakuzza kaže:

Svestan čovek prati i radi na svojoj unutrašnjosti, pazi šta misli a još više šta radi, prihvata posledice svojih dela - to takođe se može izvući ne samo iz budizma, već iz svakog racionalnog koncepta.

Jebiga, ne vidiš da u životu nećeš moći izbjeći patnju, osim da izabereš neko od utrnuća i smrzavanja kao što je anesteziranje patnje newageovskim konceptima o narušenoj auri i kako ona ne postoji nego je to čovjek nešto mislio i kako će ga rad na sebi izvući ....

Tko to tu radi na kome i šta točno???

Takvo anesteziranje se ne razlikuje se od umrtvljavanja patnje lakim i teškim drogama, krafnama i krempitama, vinom i žesticama.

Kroz patnju valja proći ..... Ili još bolje, pustiti je da ona prođe kroz nas.

[mahher]

yakuzza kaže:

ok..

Ne radi se o tome "ko je kriv", već kako se to zaista dešava, i zašto, kako preduprediti da se ne dešava.

Patnja je posledica različitih stvari, na prvom mestu nesposobnosti čoveka da handluje sa svojim mislima, emocijama i energijom.

Činjenica broj dva: uzrok preko 80% svih hroničnih bolesti jesu negativne misli i stresovi koje čovekov mozak emituje kao energetske talase unutar aure, jednako kao što toksini deluju na fizičko telo, malo je to šira priča i ne bih se ovde raspisivao o tome.

Nije moja priča koja govori o tome da čovek pati od sopstvenih gluposti, stvara lažne vrednosti, živi ih, pati zato što se život ne dešava na način na koji sam misli da treba da se dešava, pošto je njegova percepcija puna rupa - to je u najvećem delu onoga što ljudi pate. Naravno, posledice kada dođu po svoje, onda se ima svakojaka situacija u životu - uzroci su često nepoznati, a posledice su često suviše velika vatra da bi se tek tako na njih odgovorilo rešenjima koje bi anulirali sve prethodno delovanje.

Svestan čovek prati i radi na svojoj unutrašnjosti, pazi šta misli a još više šta radi, prihvata posledice svojih dela - to takođe se može izvući ne samo iz budizma, već iz svakog racionalnog koncepta.

Ljudska patnja zasnovana na psihološkom svetu koji čovek stvara u sebi predstavjla veliki procenat onoga što čovek pati - i barem nju čovek može da savlada zbog sebe i u sebi, ako već ne može to da su ljudi oko njega ogorčeni na svekojake stvari a da on lično ne može da im nacrta da sami sebi stvaraju gorku žuč, a da meda u njihovom životu sve manje.

A koliko je svjesnih ljudi? 1%, ako je i toliko....I osobina inteligentnih ljudi je da se izražavaju kratko i jasno...Tvoji postovi su nepovezani i mutni, nema se tu šta razumjeti...

[mahher]

yakuzza kaže:

Petljanja su za one koji ne razumeju, svakako. Tema ipak zahteva malo više truda.
I da naglasim da - ja ne govorim o Bogu ovde.

Svako brani svoje probleme sa mislima, emocijama, sobom - to se zove 'lična filozofija'.

I onda tako tup i mutan vrijeđaš? I ti govoriš o svijesti

[yakuzza]

Cherie kaže:

Jebiga, ne vidiš da u životu nećeš moći izbjeći patnju, osim da izabereš neko od utrnuća i smrzavanja kao što je anesteziranje patnje newageovskim konceptima o narušenoj auri i kako ona ne postoji nego je to čovjek nešto mislio i kako će ga rad na sebi izvući ....

Tko to tu radi na kome i šta točno???

Takvo anesteziranje se ne razlikuje se od umrtvljavanja patnje lakim i teškim drogama, krafnama i krempitama, vinom i žesticama.

Kroz patnju valja proći ..... Ili još bolje, pustiti je da ona prođe kroz nas.

Izgleda da samo stavljaš svoj kontekst koji ema veze sa onim što sam pisao, ni reč veze, to mi je razumljivo kada neko smatra da definitivno poznaje o čemu sam pisao, izgleda nije tako.

Takođe, ovo što sam spomenuo o auri nema veze ni sa kakvim "newage" razmišljanjima čoveka o auri. No ima veze sa naukom o tome, ima veze sa energetskom medicinom.

S druge strane, ako je nekom poznato iskustvo patnje u vrlo intenzivnom obliku nekakvoj patnji, taj sam.
Posebno na način na koji sam pisao, za druge to može biti teorija, pozitivna ili negativna, no nema to veze.

[yakuzza]

mahher kaže:

I onda tako tup i mutan vrijeđaš? I ti govoriš o svijesti

Jasno mi je da ne razumeš o čemu sam pisao, ne vidim kakve to veze s vređanjem ima, osim ako nisi tako posebno uvredljiv, u tom slučaju, oprosti. Previše predrasuda ne vodi razumevanju.

[mahher]

Nemruth Dagi kaže:

Zgodno ali mi nismo strojevi koji štancaju pozitivne misli.

Okolina utječe na naš način razmišljanja; sva ona sranja koja se ljudima događaju. Nemamo na sranja nikakvi imunitet jer bi takav imunitet stvorio neprirodnu masku a mi sa grimaskom smijeha na licu provodili svoje živote u geslu : sve će biti dobro!


Bit će sve dobro, malo shit

Ljudi umiru, oboljevaju, događaju im se nesreće....život nema garancije!

Možeš se samo samozavaravati ali ne zadugo jer životna sranja brišu himbeni smiješak sa lica.

Yin/yang nas dere!

E ovo je objektivno i jasno

[mahher]

yakuzza kaže:

Jasno mi je da ne razumeš o čemu sam pisao, ne vidim kakve to veze s vređanjem ima, osim ako nisi tako posebno uvredljiv, u tom slučaju, oprosti. Previše predrasuda ne vodi razumevanju.

Nema se tu šta razumjeti, to je hrpa nepovezanih i nesuvislih rečenica bez značenja...