Poljski jezik

[The Great Duck]

Frišer.S tvrdim i.

[djvaso]

Imam jednu molbu. Naime, posjedujem poljsku seriju Alternatywy 4 na diskovima. Na žalost, diskovi imaju samo poljske titlove. Prije nego sam ih kupio, na poljskom forumu forum.kinopolska.pl su mi rekli da ima engleskih titlova ali se ispostavilo da ih nema nigdje. Onda sam nabavio snimak sa TVP sa "sprženim" (burnt-in ili hardcoded) engleskim titlovima i uspio sam da "izvučem" engleske titlove za prvu epizodu. Moram da napomenem da je to naporan posao.
Da li neko može da uporedi poljske i engleske titlove i da neke izmjene i sugestije? Ima oko 700 linija teksta.
Hvala unaprijed.

[gaudeamusigitur]

POzdrav svima!
Bi li mogao netko tko se odlično razumije u poljski ukratko mi objasniti genitiv i lokativ u poljskom jeziku, samo kad ide koji nastavak i za koji rod? Molim vas.
Unaprijed hvala na odgovoru.

[The Great Duck]

Uuuu pa genitiv jedva objasni i Ivana Maslač.
Ugl., miejscownik (lokativ) u jd:
m.r. i s.r.

iza tvrdih suglasnika (osim k,g,ch) -e (izuzatk synu, domu, panu), iza ostalih -u.
pridjevi završavaju na -ym/-im

ž.r.

ako je zadnji suglasnik tvrdi, -e (i tu dolazi do glasovnih promjena, znači ga ->dze, ba ->bie, da ->dzie itd)
ako je j,l ili meki, -i
ako je funkcionalno meki/otvrdnuti, -y

i pridjevi na -ej

u množini je sve na ych/ich u pridjevima i -ach u zamjenicama.

Dopełniacz je pak dosta zajebana stvar s hrpom iznimaka, nama je profa dala popis tendencija koje olakšavaju život, ali i dalje je sve dosta zjebano:
m.r. na -a skoro sve žive imenice, imenice koje završavaju mekim i funkcionalno mekim suglasnicima, posuđe, alati, uređaji, poljski gradovi, strani gradovi koji završavaju na -bruck, -burg ili -pol, voće, povrće, mjerne jedinice, dijelovi tijela, mjeseci, imenice koje završavaju na -ak i -nik, umanjenice koje završavaju na -ik/yk
na -u imenice koje završavaju na tvrde suglasnike, apstraktne imenice, zbirne imenice, imenice stranog porijekla, "nebrojive" imenice (tipa voda, sok, led, šećer...), prijevozna sredstva, dani u tjednu, strane države, strani gradovi, kratice, imenice koje završavaju na -unek
pridjevi u m.r. i s.r. su na -ego
srednji rod imenice su sve na -a
ž.r. je -i iza k,g,l,j i mekih suglasnika, iza ostalih je -y
Množina je uglavnom -y ako završavaju na funkc. meke, -i na meke, -ów kod tvrdih m.r. i bez zadnjeg samoglasnika kod srednjeg i ženskog (znači ryba ->ryb, serce ->serc itd).

[gaudeamusigitur]

The Great Duck kaže:

Uuuu pa genitiv jedva objasni i Ivana Maslač.
Ugl., miejscownik (lokativ) u jd:
m.r. i s.r.

iza tvrdih suglasnika (osim k,g,ch) -e (izuzatk synu, domu, panu), iza ostalih -u.
pridjevi završavaju na -ym/-im

ž.r.

ako je zadnji suglasnik tvrdi, -e (i tu dolazi do glasovnih promjena, znači ga ->dze, ba ->bie, da ->dzie itd)
ako je j,l ili meki, -i
ako je funkcionalno meki/otvrdnuti, -y

i pridjevi na -ej

u množini je sve na ych/ich u pridjevima i -ach u zamjenicama.

Dopełniacz je pak dosta zajebana stvar s hrpom iznimaka, nama je profa dala popis tendencija koje olakšavaju život, ali i dalje je sve dosta zjebano:
m.r. na -a skoro sve žive imenice, imenice koje završavaju mekim i funkcionalno mekim suglasnicima, posuđe, alati, uređaji, poljski gradovi, strani gradovi koji završavaju na -bruck, -burg ili -pol, voće, povrće, mjerne jedinice, dijelovi tijela, mjeseci, imenice koje završavaju na -ak i -nik, umanjenice koje završavaju na -ik/yk
na -u imenice koje završavaju na tvrde suglasnike, apstraktne imenice, zbirne imenice, imenice stranog porijekla, "nebrojive" imenice (tipa voda, sok, led, šećer...), prijevozna sredstva, dani u tjednu, strane države, strani gradovi, kratice, imenice koje završavaju na -unek
pridjevi u m.r. i s.r. su na -ego
srednji rod imenice su sve na -a
ž.r. je -i iza k,g,l,j i mekih suglasnika, iza ostalih je -y
Množina je uglavnom -y ako završavaju na funkc. meke, -i na meke, -ów kod tvrdih m.r. i bez zadnjeg samoglasnika kod srednjeg i ženskog (znači ryba ->ryb, serce ->serc itd).

puno hvala na ovako opširnome objašnjenju, sada mi je sve jasno
možeš li mi još samo ukratko objasniti i razliku između pridjeva i priloga u poljskom? je li to samo stvar u nastavcima ili?

[Benny]

Nie ma to jak uczyć się polskiego od pięknych Polek
Zarazem można podszkolić się i francuskiego
Czyli przydatne z korzystnym

Ktoś mówi tutaj po polsku?
Aczkolwiek wątpię by polski był popularny w Chorwacji, szczególnie że język jest przydatny raczej tylko w Polsce i krajach, lub poszczególnych miastach gdzie żyje dużo Polaków, jak Wielka Brytania, Południowa Irlandia, Stany Zjednoczone, a szczególnie Nowy York w którym jest prawdopodobnie dzielnica, gdzie żyje około 2 mil Polaków.

Edyt: Dodam jeszcze, że w tytule wątku: "język" powinien być z małej, a nie dużej litery

[Brexit]

benny kaže:

Edyt: Dodam jeszcze, że w tytule wątku: "język" powinien być z małej, a nie dużej litery

A zar nije "Język polski" idiomatičnije? Koliko ja znam, u poljskom jeziku pridjevi često idu iza imenice (latinski utjecaj?), posebno odnosni pridjevi (poput "poljski").

[Benny]

Pravilno se piśe "Język polski" osim par izuzetaka.

[Čunga lunga]

Mogu zamoliti za pomoc. Trebao bi prijevod rijeci u poljski jezik.

Jednokrilni prozor
Balkonska vrata
Dvokrilni prozor
Klizna stijena (klizna balkonska vrata )
Rolo komarnik
Jednokrilna balkonska vrata
Granitna klupica


Hvala

[Jacek Krk]

Čunga lunga kaže:

Mogu zamoliti za pomoc. Trebao bi prijevod rijeci u poljski jezik.

Jednokrilni prozor
Balkonska vrata
Dvokrilni prozor
Klizna stijena (klizna balkonska vrata )
Rolo komarnik
Jednokrilna balkonska vrata
Granitna klupica


Hvala

okno jednoskrzydłowe
drzwi balkonowe
okno dwuskrzydłowe
ścianka przesuwna (przesuwne drzwi balkonowe)
zwijana siatka przeciw owadom
jednoskrzydłowe drzwi balkonowe
granitowa ławeczka

[Benny]

Jacek Krk kaže:

okno jednoskrzydłowe
drzwi balkonowe
okno dwuskrzydłowe
ścianka przesuwna (przesuwne drzwi balkonowe)
zwijana siatka przeciw owadom
jednoskrzydłowe drzwi balkonowe
granitowa ławeczka

PL
Bardzo dobrze. Popełniłeś tylko jeden błąd i go pogrubiłem.

Ścianka przesuwna oznacza w j chorwackim "klizna pregrada".

A zapytane przez forumowicza "klizna stijena" w j polskim oznacza "ściana przesuwna".
W nawiasie zaznaczył tylko, że chodzi mu o zewnętrzną ścianę -za którą jest balkon (w środku domu, lub mieszkania są przegrody), a nie że trzeba tego też przetłumaczyć -spoko, wyczytałem mu to w myślach

HR
Dobro je pretumaćio, osim boldanog.
Klizna stijena znaći i pisze se na Poljskom jeziku "Ściana przesuwna".

"Ścianka przesuwna" znaći "klizna pregrada" -unutar stambenog prostora.

[The Great Duck]

Koliko su dijalekti na granici s Češkom slični češkom?
Konkretno, zanima me područje Cieszyna i Českog Těšína.

[Benny]

The Great Duck kaže:

Koliko su dijalekti na granici s Češkom slični češkom?

Nemaju tamo dijalekta -govore "ćisto" Poljski.

[efos]

Cisto da pitam. Je li istina da je poljski jedan od najtezih jezika za uciti?

[Benny]

Jeste.
Lakśe se ga nauće oni koji znaju joś neki Slavenski jezik ili najbolje par njih ali i tako da se ga naući potpuno a u dodatku sa dialektom i svim zamkama i "atrakcijama" koje krije, ufff...
Ja imam sreću śto osim Hrvatskog znam joś Slovenski i jednu vrstu Ćeho-Slovaćkog, tako da mi je bilo lakśe ali i tako napredak je bio mnogo sporiji nego npr sa Slovenskim jezikom, koji je prema Poljskom tako reći maćji kaśalj.

[The Great Duck]

efos kaže:

Cisto da pitam. Je li istina da je poljski jedan od najtezih jezika za uciti?

Sve te priče o tobože teškim i lakim jezicima su gluposti.

[Benny]

The Great Duck kaže:

Sve te priče o tobože teškim i lakim jezicima su gluposti.

Glupost je możda za one kojim ne idu jezici, pa su za njih svi teśki.

Poljski jezik je teśki i za same Poljake.
Par direktora śkola u Poljskoj mi je reklo da u Poljskoj postoji śaćica ljudi, koji 100% vladaju njihovim jezikom.

Iako sam stranac vidim gramatićke greśke skoro kod svakog Poljaka na njihovim forumima.

Kod pisanja ih najviśe muće njihova "dupla" slova.
Isto se ćitaju ali drugaćije piśu u razlićitim slućajevima.

ch, h = h
ó, u = u
rz, ż = ż

Npr "morze" znaći more a "może" znaći moguće i isto se ćitaju/izgovaraju.

Zatim imaju problema sa slovima sa kvaćicama (ą , ę) jer ne znaju gdje dolazi slovo sa kvaćicom a gdje npr dva "obićna" slova.

Npr ne jedan piśe "bendę" umjesto "będę" śto znaći "ja ću".

Ima jako mnogo primjera u vezi gore navedenog.

Jedan od najpopularnijih njihovih pravopisnih greśaka je rijeć "w ogóle" koju mnogo njih piśe "wogóle" a śto znaći "uopće".

Itd, itp.

[piotr71]

benny kaže:

Nemaju tamo dijalekta -govore "ćisto" Poljski.

To nije istina. Na ovim podrucju postoji jaki, tezsko razumljiv dijalekt za Poljaka dolazajuceg na primjer iz Warszawu. U selima Goleszów, Puńców, Dzięgielów ili Leszna, govori se specificna vrsta jezika, koji ukratko mozda bi nazvati mijesavinu poljiskog, slovackog i ceskog jezika, ipak on nije ni polsjki ni ceski ali je tipicnom primjerom continuum zapadnoslovenskih narjeca. Na primjer niko tamo ne reknje "droga" (cesta, put u literackom varijantu polskog) ali..."cesta", ili "wieś" to je "dziedzina" slicno, kao u Slovencinu "dedina".

[IvanGroznII]

Bog svima,
supruga Poljakinja, u kuci se gover 4 jezika Francuski, Engleski Poljski i tata (moja malenkost) ubaci Hrvatski. Moze li neko da navede termine i fraze koje zvuce isto a znace razlicito. To su mi bili prvi problemi s mojim Poljskim Zena kaze vozi pravo i vozim pravo. E to znaci desno. Ona kaze vidimo se za dvije godinki. Zeno draga pa mogla si reci dva sata a ne da placem k'o godina jer mislim gotovo je, nema je za dvije duge godine. Zato molim da navedete sve rijeci koje bi mogle dovesti u zabunu mene i druge.

[Benny]

piotr71 kaže:

To nije istina. Na ovim podrucju postoji jaki, tezsko razumljiv dijalekt za Poljaka dolazajuceg na primjer iz Warszawu. U selima Goleszów, Puńców, Dzięgielów ili Leszna, govori se specificna vrsta jezika, koji ukratko mozda bi nazvati mijesavinu poljiskog, slovackog i ceskog jezika, ipak on nije ni polsjki ni ceski ali je tipicnom primjerom continuum zapadnoslovenskih narjeca. Na primjer niko tamo ne reknje "droga" (cesta, put u literackom varijantu polskog) ali..."cesta", ili "wieś" to je "dziedzina" slicno, kao u Slovencinu "dedina".

Ali većina njih zna govoriti "tipićan" Poljski a ovo o ćemu piśeś, to je neśto u stilu odrżavanje narodne govorne baśtine, kao śto je primjer u viśe djelova Poljske: "Ślązaczki", "góralski" itd.