|
Registrirani korisnik
Registracija: Oct 2015.
Postova: 511
|
Lovci na ubice
Režija: Reni Harlin
Uloge: Kristijan Slejter, Val Kilmer, El El Kul Džej
Proizvodnja: SAD, 2005
DVD izdanje
Ocena: ********** (10)
PIŠE: RAŠO K PONEDELJAK, 11.02.2008. | 13:26
Podeli
Najveći problem kod trilera, ne samo američkih već trilera uopšte, leži u tome što zbog svoje žanrovske prirode nisu u stanju da dosegnu savršenstvo. Svi trileri, ma koliko bili dobro režirani i odglumljeni, imali su taj peh da su vrlo brzo postajali predvidljivi i onda je svima bilo jasno ko je glavni negativac i kako će ga glavni dobrica savladati što je prilično ubijalo tenziju.
Trileri koji su pak bili totalno nepredvidljivi su takođe ostavljali publiku razočaranom jer se rasplet ispostavljao kao totalna budalaština koja nema blage veze sa zdravim mozgom (nedavni primer filma "Identitet" Džejmsa Magnolda) ili se ispostavljalo da je ubica osoba koja se uopšte nije pojavljivala u filmu do tada ili se pojavila kratko u totalno minornoj ulozi, što je, složićete se, prilično jadno scenarističko rešenje ( Telefonska govornica, Sakupljač kostiju, Sedam…).
Izgledalo je da u svakom trileru od 10 kockica ima maksimalno dobro uklopljenih 9, a da je jedna uvek morala da štrči jer ako bi ona bila dobro uklopljena druga bi iskočila iz stroja. Tako je bilo još od početka trilera pa sve do danas, a da stvar bude još očajnija, tržiste je bilo prepuno prosečnih trilera koji su se štancovali kao na pokretnoj traci i svi ličili jedan na drugi što je nas filmofile dovodilo do očaja i spoznaje da savršeni, vanserijski triler nikada neće biti napravljen. Sve do sada. Do vremena kada je najzad napravljen triler koji vraća poverenje u magiju filmske umetnosti. Triler koji zasenjuje sve do sada viđeno u žanru. Triler koji smo svi tražili kao oazu u pustinji prosečnosti.Triler koji bi, uz svo poštovanje i maestru A. Hičkoku, izazvao plimu ljubomore što ga on nije režirao. Triler brilijantne režije i ingenioznog, i to podvlačim, ingenioznog scenarija (podrazumeva se da je gluma odlična). Triler koji poseduje i čistu mišićnu snagu, ali i blistav um.Triler u kojem nema ‘’žvaki’’, rupa, pretencioznih poruka, nepotrebnih likova i zapleta koji služe samo da bi film duže trajao i svih ostalih stvari koje ‘’krase’’ ostala žanrovska ostvarenja. Triler koji se sastoji od 100% saspensa i 100 % užitka. Triler sa nepredvidivim ali i savršeno normalnim i logičkim rešenjem. Triler koji, ako ste pravi filmofil i obožavalac žanra, nikako ne biste smeli da propustite. Triler u kome su sve kockice poređane kako treba.
Dame i gospodo sa ponosom vam predstavljam "Lovce na ubice".
Sama priča je vrlo jednostavna i počinje tako što grupa agenata FBI (najbolji od najboljih u svojoj klasi) u želji da budu unapređeni u profajlere najvišeg nivoa odlaze na poslednji test. Test se sastoji od odlaska na pusto ostrvo i rešavanje zadatka koji im je njihov pretpostavljeni zadao. Problemi nastaju vrlo brzo kada agenti, jedan po jedan počinju da umiru na zastrašujuć i spektakularan način, a preživeli agenti sa užasom shvataju da nemaju posla sa tamo nekim trećerazrednim koljačem već sa ubicom koji je mnogo inteligentniji od Hanibala Lektora i koji ima mnogo bolesniji smisao za humor od Džokera.
I sa još većim užasom shvataju da je taj ubica neko od njih. Ali ko? Ko je taj vuk u jagnjećoj koži, taj mačak među golubovima? Ko je njegova sledeća žrtva i kako će umreti? Previše pitanja, premalo odgovora. Bilo ko može biti ubica ali takođe može biti i sledeći na listi za odstrel.
Likovi pokušavaju da deluju racionalno i stvari održe pod kontrolom, ali ubica, koji izgleda ima sve njihove najbolje veštine, a, plus, poznaje i sve njihove slabosti, je stalno deset koraka ispred njih i kako se broj mrtvih sve više i više povećava tako likovi postaju sve očajniji i preplašeniji.
Film juri 200 na sat, a gledaoci ga prate sa totalnom pažnjom, sa ‘’ruba stolice’’, nemoćni da razmišjaju o bilo čemu drugom osim o rešenju koje im neprestalno izmiče.
Mnogi trileri imaju dobar početak, ali pri kraju posustanu ili se totalno raspadnu, ali to sa ovim filmom uopšte nije slučaj, čak totalno naprotiv, što više ide ka kraju postaje sve bolji i bolji.
Preokreti se odigravaju brzinom svetlosti i taman kad mislimo da smo stigli do kraja i da više ništa ne može da se desi, dogodi se preokret. I još jedan. I još jedan. Sve do totalnog razrešenja i furioznog finala koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ako se uzme u obzir da u stvaranju ovog filma nisu učestvovali vanfilmski pritisci (politička korektnost i sociološke poruke, pompezno reklamiranje sponzorskih brendova i praćenje određenih trendova da bi producenti vratili uloženi novac, kao i podređivanje čitavog filma promociji glavnih glumaca) jasno je zašto smo dobili punokrvno remek-delo. Ovde film nije ničemu podređen, ovde je sve u funkciji filma.
Nema superstarova koji bi svojom pojavom ugrozili film već se ovde nalaze obični, nepoznati ali povrh svega izvanrendni glumci čiji je osnovni cij bio da na svojim plećima iznesu ovu složenu priču (ako ne računamo stalno neopravdano podcenjivane i odlične glumce Vala Kilmera i Kristijana Slejtera, koji su ovim filmom napravili veliki kambek i zlobnicima dokazali da još uvek nisu za staro gvožđe kao i reper El El Kul Džej koji se u glumačkim vodama snalazi mnogo bolje nego njegov kolega Ajs Kjub).
Drugi važan razlog za kvalitet ovog filma je odličan scenario. Nisam upamtio kako se zove scenarista ovog filma ali mi je sasvim jasno da se radi o nadprosečno inteligentnoj osobi, a ne o nekom nadmenom, ispraznom slinavku koji je posao dobio samo zato što mu je pradeda Hauard Hoks.
Film je pun fora i trikova koji nikada ranije nisu viđeni na filmu, a čak i da jesu, sigurno nigde nisu tako dobro razrađeni i uklopljeni kao što je to ovde slucaj.
I poslednji razlog je majstorska režija. Pravljenje filma je slično zanatu, a ako imamo dobrog zanatliju dobijamo vrhunske rezultate. Zanatlija se zove Reni Harlin, a on ima veliko iskustvo. Napravio je pregršt dobrih filmova u karijeri, što akcionih (Alpinista, Umri muški 2, Dug pojubac za laku noć, Ostrvo pirata), što horora ( Strava u ulici Brestova 4, Duboko plavo more).
Doživeo je pljuvanje zbog svog filma "Istetrivač đavola: početak", ali je sa "Ubicama" dokazao da majstor ostaje majstor.
Film je fenomenalno režiran i sasvim u skladu sa scenarijem, pogotovo furiozne akcione scene koje prosto oduzimaju dah.
Svi njegovi raniji filmovi sada izgledaju kao stilska vežba, gomila odskočnih daski da bi režirao ovaj film, najbolji u svojoj karijeri.
Ovim filmom je dosegao vrhove žanra i učinio da Brajan Singer, Kristofer Nolan, Džonatan Dem, Dejvid Finčer, Džozef Ruben, Brajan De Palma, Lari Koen, Ves Krejven, Džon Karpenter i ostali iz društva koji misle da imaju primat nad Hičkokovim nasledstvom u filmskoj industriji posramljeno gledaju u pod.
Zaboravite na "Kad jaganjci utihnu", "Sedam", "Nervni slom", "Vrisak", "Lovac na potezu", "Soba panike", "Sakupljač kostiju", "Poljubi devojke", "Zodijak", "Savršeno ubistvo", "Dežurne krivce", "Memento", "Plan leta", "Talentovani gospodin Ripli" i na sve ostale izvikane trilere, oni nisu ni do kolena "Lovcima na ubice".
To je film na koji se čeka decenijama i koji još dugo neće imati pravu konkurenciju. Šta? Ne verujete mi? Mislite da preterujem? Ako je tako, uverite se sami. Ako vam se film ipak ne dopadne ja prosto ne znam šta da vam radim. Ako ovo nije najbolji triler ikad snimljen ja prosto ne znam koji jeste.
|
Linearni mod
