Prestati pušiti - tips, tricks and support II

[Marmika]

life35 kaže:

Pa ko je lud da po ovo vremenu bi radil

now we are talking

malo mi je lakše kad čujem da nas ima hahahahah

[Psn]

Marmika kaže:

to mi skoro nevjerojatno da je netko navučen na paru?!?! pa kak to može biti?!?

Pa, nije teško biti navučen - novi ukusi, sprave, sistemi, načini.. sve to zajedno što čini taj zanimljiv svet - muškima je lako ući u priču (tipa, oni i njihove sjajne igračke), a ima i devojaka koje dele istu strast.

Inače, meni sada popodne stigla knedla u grlu, znači kriza je počela.
I nedostaje mi ukusa i punoće pare.. vazduh mi nekako prazan
Ali to je sve. Nema nervoze, nema anksioznosti.. možda bih mogao napolje, sunce je i dobro bi mi došlo.. ali me mrzi iz nekog razloga. Sutra..

[Marmika]

Maloprije me pita jedan kolega kada sam prestala pušiti i skužim da uopće ne znam koji je bio datum.... :klap:
Malo me danas popustio nerad. Hvala Bogu jer inače....

Psn- prestani se samosažaljevati i pići van! Odmah!
Život bez pljuge je sloboda i zdravlje! I tako je lijepo!!!!
Samo prihvati da se sve mijenja sada. Imaš viška vremena? - zabavi se nečim, pronađi što te veseli... Meni je npr. priroda, šetnja i trčanje zakon! Skoro da sam euforična koliko mi paše taj novi lajf stajl.
Samo naprijed!

[bobibobi]

Evo ja od bozica samo paru duvam(nakon 25 god cigareta) i moram priznati da mi je to jedina efikasna zamjena.Jedini minus je sto se navuces na nju.

[Psn]

@Marmika .. Da, bez cigarete je velika sloboda.
Nisam ja iz te priče. Živim bez njih evo još malo pa 4 godine.
Ovo moje je druga dimenzija, i nije joj mesto skroz u ovom topiku.. ali jednim delom i jeste, jer se radi o nikotinu. A kako sam ovde par godina i polovina postova mi je ovde - kao hteo reći svoje zapažanje, jer je uvek bilo: početnici, tri dana obavezno, do najviše 21, do kraja zavisnosti o nikotinu - ostatak vremena do odvikavanja od zavisnosti o cigareti.
Pa eto, ja koji samo njega koristim toliko vremena - da kažem kako je.
A kako je..
Prvi dan je bio najgori uveče - tu sam osećao knedlu najviše. Kako je prvi dan prolazio, tako je rasla. I bio sam jako umoran. Prespavao gotovo ceo dan. Budio se i ponovo spavao tri puta.
Danas, na dan drugi - osećam se bolesno. Sinusi me stežu. Teški mi. I danas spavao još jednom od jutros.
Sada se stvarno mislim da izađem malo na vožnju biciklom. Jedino, mene je to teško naterati da pođem.. a kada krenem, teško mi je vratiti se . Takav sam nekakav. Ne ide mi se nigde ako cilja nemam (ono - da idem na negde samo za ići na negde). Tako da.. zanimam se eto sam sa sobom - ubeđujemo se ja i ja, haha.
Nije ni bitno. Imam svo vreme sveta, pa šta ne uradim sada ili danas - uvek može sutra, prekosutra..
Plus, ovaj umor koji se javio me tera da nemam volju za akciju.. pa tako.. tek je prepodne na kraju krajeva. A i vreme mi nije nešto - oblačno, hladno, vetrovito.. itd.
Svakako, i drugi dan ide. Fali mi pare.. osećam se bolesno, na momente osećam i blagu nervozu.. a fali po malo i koncentracije. I to sve tako - na momente. Zaboravim, pa me ti momenti podsete gde sam.

Inače, nije para isto što i dim. Meni je ona bila sve pozitiva - to je hobi koji ispunjava slobodno vreme i da kojim si u priči/druženju sa dosta ljudi koji dele istu strast.
Međutim, pored parenja (vaping), interesuje me i IT (posebno smartphones i net), pa mi je u poslednje vreme pažnja više bila naklonjena na ovu drugu stranu/hobi.. tako sam sve manje vremena imao da ga pratim (veliko je to, ogromno).. i polako sam počeo da gubim korak. A kada avantura pređe u obavezu.. nije više to-to - i dalje postoji, funkcioniše.. ali, kada se tri dana molim da napravim nešto, umesto tri dana da ne spavam čekajući da napravim to nešto.. opterećuje me više nego zadovoljstvo što čini. Pa tako.. reših da vidim kako je bez

[Marmika]

Psn kaže:

@Marmika .. Da, bez cigarete je velika sloboda.
Nisam ja iz te priče. Živim bez njih evo još malo pa 4 godine.
Ovo moje je druga dimenzija, i nije joj mesto skroz u ovom topiku.. ali jednim delom i jeste, jer se radi o nikotinu. A kako sam ovde par godina i polovina postova mi je ovde - kao hteo reći svoje zapažanje, jer je uvek bilo: početnici, tri dana obavezno, do najviše 21, do kraja zavisnosti o nikotinu - ostatak vremena do odvikavanja od zavisnosti o cigareti.
Pa eto, ja koji samo njega koristim toliko vremena - da kažem kako je.
A kako je..
Prvi dan je bio najgori uveče - tu sam osećao knedlu najviše. Kako je prvi dan prolazio, tako je rasla. I bio sam jako umoran. Prespavao gotovo ceo dan. Budio se i ponovo spavao tri puta.
Danas, na dan drugi - osećam se bolesno. Sinusi me stežu. Teški mi. I danas spavao još jednom od jutros.
Sada se stvarno mislim da izađem malo na vožnju biciklom. Jedino, mene je to teško naterati da pođem.. a kada krenem, teško mi je vratiti se . Takav sam nekakav. Ne ide mi se nigde ako cilja nemam (ono - da idem na negde samo za ići na negde). Tako da.. zanimam se eto sam sa sobom - ubeđujemo se ja i ja, haha.
Nije ni bitno. Imam svo vreme sveta, pa šta ne uradim sada ili danas - uvek može sutra, prekosutra..
Plus, ovaj umor koji se javio me tera da nemam volju za akciju.. pa tako.. tek je prepodne na kraju krajeva. A i vreme mi nije nešto - oblačno, hladno, vetrovito.. itd.
Svakako, i drugi dan ide. Fali mi pare.. osećam se bolesno, na momente osećam i blagu nervozu.. a fali po malo i koncentracije. I to sve tako - na momente. Zaboravim, pa me ti momenti podsete gde sam.

Inače, nije para isto što i dim. Meni je ona bila sve pozitiva - to je hobi koji ispunjava slobodno vreme i da kojim si u priči/druženju sa dosta ljudi koji dele istu strast.
Međutim, pored parenja (vaping), interesuje me i IT (posebno smartphones i net), pa mi je u poslednje vreme pažnja više bila naklonjena na ovu drugu stranu/hobi.. tako sam sve manje vremena imao da ga pratim (veliko je to, ogromno).. i polako sam počeo da gubim korak. A kada avantura pređe u obavezu.. nije više to-to - i dalje postoji, funkcioniše.. ali, kada se tri dana molim da napravim nešto, umesto tri dana da ne spavam čekajući da napravim to nešto.. opterećuje me više nego zadovoljstvo što čini. Pa tako.. reših da vidim kako je bez

Jako je puno melankolije i tuge nekako u tvojim postovima. Ti si, dragi moj, u depri i to poprilično. Moraš se trgnuti. Odbaciti glupe izgovore tipa : vjetrovito je vrijeme, umoran sam i pospan, ne da mi se ići nekamo bez razloga...
Učlani se u nekakve planinare (dugoročno super stvar) a u međuvremenu samo izađi van i nemoj biti u kući.

[Psn]

E, jesi ti u pravu.
Sa druge strane, ne nabrajaju mi se "razlozi", jer zvuče (a možda i jesu) kao kakva izbegavanja.
Treće, ima da mi nije dobro sada. Mislim, nije mi loše-loše, a i nisam u obavezi da radim ovo što radim (osim "obaveze" koju imam gore opisanu, nema nijedan drugi razlog za izbegavanje).. ali, stoji da mi nije dobro
Nego, računam da je to nekih tri, pa neka bude i pet dana.. a danas drugi.. pa ono - vreme prolazi.
Nezgodan je i momenat meni sada da izlazim. Spremao sam se kada se vreme opravi, da počnem da izlazim tada malo. I bio pre par dana, na gotovo 2 sata napolju. Na 337. dan kako sam unutra ušao i ne izlazio više. A ovo moje sada se slučajno pogodilo u isto vreme (da počnem da izlazim i da prestanem) - i znam da bi mi fizička aktivnost prijala.. a sa druge strane se odlično snalazim i u kući - tako da mi treba jak motiv da prevagne da napolje krenem. Itd. Nije ovo za temu, nego ja to tako - informativno, da se predstavim šta trenutno radim

Bonus je da ja ovo radim prvi put. Pročitao ceo ovaj topik (oba dela), učestvovao.. ali mi je ovo prvi put da i prolazim. Ima kada se smanjuje nikotin vremenom (tečnosti sa manje imaju lepši ukus, a i "grebe" grlo kada ga puno ima, tj. ne prija), tako da sam prolazio kroz mini-krize do sada (smanjim količinu na pola - oseća se da fali ta polovina) i to bi trajalo 3-5 dana. E sada, sada nema ništa, ne da nema samo pola, kao do sada.. tako da mi je ovo prvi put da prolazim kroz ovo (a 20 pušačkog i 3.5 godina parilačkog staža).

[Marmika]

Psn kaže:

E, jesi ti u pravu.
Sa druge strane, ne nabrajaju mi se "razlozi", jer zvuče (a možda i jesu) kao kakva izbegavanja.
Treće, ima da mi nije dobro sada. Mislim, nije mi loše-loše, a i nisam u obavezi da radim ovo što radim (osim "obaveze" koju imam gore opisanu, nema nijedan drugi razlog za izbegavanje).. ali, stoji da mi nije dobro
Nego, računam da je to nekih tri, pa neka bude i pet dana.. a danas drugi.. pa ono - vreme prolazi.
Nezgodan je i momenat meni sada da izlazim. Spremao sam se kada se vreme opravi, da počnem da izlazim tada malo. I bio pre par dana, na gotovo 2 sata napolju. Na 337. dan kako sam unutra ušao i ne izlazio više. A ovo moje sada se slučajno pogodilo u isto vreme (da počnem da izlazim i da prestanem) - i znam da bi mi fizička aktivnost prijala.. a sa druge strane se odlično snalazim i u kući - tako da mi treba jak motiv da prevagne da napolje krenem. Itd. Nije ovo za temu, nego ja to tako - informativno, da se predstavim šta trenutno radim

Ok moram priznati da ovo ne razumijem...
Imaš nekakvu fobiju od vanjskog otvorenog prostora? Jedino to bi bio "opravdan" razlog da stalno boraviš u kući, jer taman da si i nekako bolestan i da se ne možeš kretati, opet bi bilo normalno da barem uz nečiju pomoć izađeš van. Priroda, sunce, vjetar, svježi zrak - to su stvari koje čovjeka podsjećaju da je živ, da je biće, stvor, dio ekosustava....

Psn kaže:

Bonus je da ja ovo radim prvi put. Pročitao ceo ovaj topik (oba dela), učestvovao.. ali mi je ovo prvi put da i prolazim. Ima kada se smanjuje nikotin vremenom (tečnosti sa manje imaju lepši ukus, a i "grebe" grlo kada ga puno ima, tj. ne prija), tako da sam prolazio kroz mini-krize do sada (smanjim količinu na pola - oseća se da fali ta polovina) i to bi trajalo 3-5 dana. E sada, sada nema ništa, ne da nema samo pola, kao do sada.. tako da mi je ovo prvi put da prolazim kroz ovo (a 20 pušačkog i 3.5 godina parilačkog staža).

I ja sam pušila 20 godina. Znači, definitivno kroner, ali ja ne dramatiziram oko prestanka kao ti. Ti si to brate mili shvatio kao da prestaješ živjeti, Dopuštaš da te cigarete definiraju kao osobu i da si bez njih nemoćan i jadan i u k..cu!

[Psn]

Haha, možda je i fobija. Šta znam.
Ne zalazim ja previše u to da shvatim, jer smatram da još nije toliko ozbiljno da se trebam zabrinuti. Mada, priznajem da normalno nije (ili barem - uobičajeno).
Trebao da sačekam neki rezultat, pa da se opravljam na dalje u zavisnosti od rezultata (sudski je). Do tada mi nije da započinjem nikakav svoj biznis (pošto nemam (malo) godina da bih radio u nekoj firmi i tako to).. i to je kao trebalo brzo da se reši. Ali nije - evo gotovo godina je cela.
Ja ušao u kuću da sačekam i taman odmorim (ono, kada ništa raditi ne trebaš, bez obaveza - žena tu, dete veliko), a volim da istražujem, saznajem.. ustanem u 5-6h i čitam na netu dokle mogu - do 22.. 24.. 02h noću. Ujutru sve iz početka. 24/7.
I navikne se čovek na to. Spoljni svet postane suvišan, nekako nepotreban. Ne znam. Stvore se nove navike, nov život. Nije mi prvi put. Kada sam sa vaping-om počeo, jako me interesovalo sve to. Tada prekidao sa jednim poslom, imao nameru da nastavim sa svojim Vaping Club-om (da otvorim nešto tako u svom gradu), pa čitao dok sve ne pročitam što me zanima i treba (i ovaj forum/topik je deo tog mog istraživanja, tako sam ovde došao) - 8 meseci tako od jutra do mraka. I na kraju od svega toga ništa, još vreme nije bilo, moj grad još nije bio spreman za tako nešto, a i dalje nije.. zato sam i odustao od te ideje krajem prošle godine. Itd.
E sada, ta izolacija (fizička izolacija od spoljnog sveta, pošto sam ovako dovoljno aktivan) - ostavlja tragove - nemam potrebu (ili volju) da izlazim. Ne mogu ni dugo da trpim prisustvo (tuđih) ljudi oko mene.
Sa druge strane, kako sam to već jednom prošao (posle 8 meseci unutra, proveo godinu dana da unutra gotovo nisam ulazio) - znam da svaka navika ima odviku. Tj. danas ovako - sutra to više ne važi.
A da je teško - teško je - npr. do prodavnice ujutru preko puta zgrade kada trebam otići, umem satima da se pripremam.. pa i odustanem ponekad - javim mojima šta da uzmu iz škole/posla kada dolaze.
Kažem, nije to normalno, ali ga ja doživljavam kao anegdotu - ne mogu doveka da živim "nepokretan", pa više ovo vreme koristim i za to da sebe posmatram, nego što se brinem.
Slučajnost je da znam da bi mi u ovim danima krize aktivnost bila dobrodošla, a ja za to trebam na aktivnost da se ponovo naviknem (i da prvo srušim "zid" iza koga živim).
Ma, biće toga svega. Jedino, ne danas izgleda. Ovih dana. Gledam već prognozu, lovim par sunčanih dana, spremam se već nekoliko u nazad.. proleće je, leto tek dolazi.. biće vremena za sve.

Za drugi deo tvog posta..
Možda takav utisak ostavljam. Ali ne mislim da je tako.
Mene je najviše interesovalo kako izgleda uskratiti telu nikotin.
Teoretski znam, ali me interesovalo praktično ("na mojoj koži" ) - sada je došlo do toga. Pa usput i da to zapišem ovde.
Kažu da je jači od teških droga, a drugi kažu da je to blaga zavisnosti - ja da vidim ko je u pravu.
Za sada - nema veze sa ozbiljnim drogama.
Jeste neprijatno, jeste da smeta, davi.. i sve to - ali je daleko od "rastajanja sa životom"
A da mi određuje život - zanimljivo je i to.. (zato i pišem, smatram ovo jednim i zanimljivim delom ovog topika) - cigareta se, znamo svi, uvuče u svaki deo života - posle jela, iz kafu, sreću, tugu, izlazak i zalazak sunca, pauza.. e-cig toga nema - koristi se ne vezano za ništa, nama ni ograničeno vreme (tipa kao cigareta, da napravim pauzu dok popušim).. itd. Ona je sastavni deo tokom celog dana i ne vezuje se za ništa.. ali meni ipak fali - oseća se, prazno je.. nezgodan osećaj.
I naravno, opet, ne pišem ni ovo da bih se žalio - samo prenosim iskustva, zapažanja. I moj zaključak da je lakše nego posle cigarete, ali ne i baš-baš lako.
A to sam i do sada govorio - lakše je.
Jedino, nisam znao i za koliko lakše.
Idem(o) dalje

[bobibobi]

Ne znam koliko je lakse bas...
Meni je sada teze ostaviti paru nego cigaretu.:banghead:

[Psn]

Eto, ja sada to gledam kako je

Inače, šta znam.. meni je lako (ili barem imam volju) ostaviti sve što je teret/obaveza.. a para mi je to polako počela bivati.
Cigarete su grozne, skupe, progonjene.. zaista je lakše ostaviti njih u tom delu. Sa druge strane, imaju sastav (i hemijski i psihički) da te čvrsto drže za sebe. Čvršće nego samo nikotin. Mada i samo parenje, ako mu se posvetiš ozbiljno, stvara psihičku zavisnost (npr. biti u toku svih tih dešavanja).
Sve u svemu - i jedno i drugo je priča za sebe. A ono što sam ja primetio je da ljudi teško ostavljaju cigarete tek tako - puše par meseci ili godina, pa im prosto dosadi. Sa e-cig je takvih primera već dosta.. tako da teorijski - teže je ostaviti cigarete.
Eto, i ja računam sa tim - par dana da izguram i to je to. Čin parenja mi cenim neće nedostajati, kao što ume da nedostaje pušenje i godinama posle prestanka.
Pa, vodećemo..

[Psn]

Ja sam danas odustao,
šalili smo se izgleda
Drugom prilikom.
Nisam bio dovoljno spreman. Naučio sam nešto za drugi put kada se rešim.
Barem sam pola dana bio napolju, sutra čekam da ponovo svane

Izašao, sreo ljude, oni odmah pozvali ostatak ekipe ("Dođi na česmicu, @psn izašao iz kuće"), pivo, sunce, prolaznice.. oni svi pušači, pakle sevaju.. ja nisam hteo da samo gutam knedle.
Posle došao kući i izvadio spakovane cevi.
Toliko za moju prvu nameru.

ps. Duvan je grozan, još me boli glava, a u grlu auspuh..

[El Gato Félix]

Moderatorska obavijest

Kako je tema prešla limit od 10 000 upisa, prema naputku administracije otvara se nova tema, treći dio, koja se nalazi ovdje.

Zahvaljujemo na razumijevanju.