Zaprosio me jer se uplašio da ću ga ostaviti..?

[sonea]

vec duze vreme me muci nesto ali nisam znala kako da to nekako uoblicim u temu,dok igrom slucaja nisam naletela na ovaj topic

naime u vezi smo gotovo 9 godina,oboje imamo 26,u svoje ime mogu reci da je to to,on je za mene savrsen,ne zelim niti sam ikada zelela nekog drugog,zelim decu samo sa njim,jednostavno ljubav mog zivota,moj princ i kraj price

e sad on je iz porodice koja je potpuno drugacija od moje,roditelji izuzetno konzervativni,nema razgovora,zajednicke kafe,poveravanja,planiranja,jako su otudjeni jedni od drugih i to je verovatno uticalo na to da moj dragi svoja osecanja izrazava jako malo ili nimalo
s godinama sam to prihvatila i ne vrsim pritisak na njega,a takodje sam primetila i izvesne pomake nabolje,sto me jako veseli,jer je i on svestan da takav nacin odgoja i nije bas najsrecnije resenje

elem problem koji me muci je taj sto kada on o necem ne zeli razgovarati,tu je kraj,svaka dalja prica prestaje,a mene to veoma ljuti,jer i ja ne volim da o nekim stvarima razgovaram i za mene su neke teme "bljak",ali ako se njemu o necem prica ja cu stisnuti zube i to pregurati i nikad mi nije frka da satima slusam kako drobi o kolima i motorima i kosarkaskom klubu...iako mi od takvih tema krece para na usi


on zapravo izbegava svaku temu koja se tice neke eventualne buducnosti,moram napomenuti da to nije buducnost tipa:"da li cemo za 15 godina raditi to i to...",nego je rec o nekom recimo petogodisnjem planu


meni je sasvim normalno da mladi par koji planira brak i porodicu o tome razgovara,recimo o tome da sredimo grejanje i izolaciju u nasoj buducoj kuci,ja znam da to ne mozemo odmah jer jos uvek ta kuca nije nasa,ali rec je o veoma skupoj investiciji koja zahteva planiranje i stednju,a on o tome nece ni da cuje


uvek mu je izgovor da ima vremena,da ne valja previse planirati,da to nikad nije sigurno i ko zna sta sve do tada moze da se desi...

i taj izgovor koristi za sve,od gore navedene teme,preko braka,vencanja,dece,zajednickog zivota...

e sad pre 2 meseca situacija se promenila,naime prolazili smo kroz prilicno turbolentan period,mene je uhvatila neka kriza koja me obicno hvata oko rodjendana jer ga ne volim,i bas sam se lose osecala,i gledali smo neki film u kom je cura ostavila decka par dana pred svadbu jer jednostavno shvata da on nije taj

i tu se moj dragi razgoropadi:"kako je ona to mogla,na sta to lici,jadan on,bas je seljanka..."
ja sam samo odgovorila da je bolje na vreme prekinuti neke stvari,jer ako covek vidi da neka veza stagnira,da napretka nema,pa bolje onda na vreme okoncati agoniju nego kasnije krv propisati dok se razvedes...

to je njega jako povredilo,jer je samo pitao:"jel se to mozda odnosi na nas?"
ja sam precutala jer sam stvarno bila lose i nije mi bilo do svadje

uglavnom nekoliko dana kasnije bio je moj rodjendan koji ne podnosim,i zelela sam samo da odemo da nesto pojedemo nas dvoje,to mi je najbezbolnije,niti sam kuci niti je u pitanju slavlje,medjutim dragi me je iznenadio bas,bas jako

on je organizovao zurku iznenadjenja,onako kao na filmu,pozvao sve moje prijatelje,iznajmio kafic,okitio raznim trakama i zastavicama...njegova mama je napravila ogromnu tortu...i zaista mogu da kazem da je to bio moj najlepsi rodjendan,iako zapravo nije bilo tesko pobediti moje prethodne rodjendane i bas sam se odusevila

i sve bi bilo prekokrasno da je on tu stao,ali nije...

kada smo izasli da ispratimo neke goste,kada smo ostali sami u mracnom,zapisanom,smrdljivom prolazu on je izvadio prsten i rekao:"ovo nisam bas planirao ali evo,da li zelis da budes moja zena"

naravno da sam pristala iako nikada nisam mastala o tome da moja veridba izgleda tako,niti da cu dobiti takav prsten ali kako ono kazu:"poklonu se ne gleda u zube"

kasnije saznajem da je on to odlucio bukvalno preko noci,da je usao u prvu zlataru i kupio prvi prsten za koji je mislio da ce pasati mom prstu,jer je na osnovu one moje gorepomenute recenice shvatio da ili ce me zaprositi ili je nasoj vezi kraj"

najvise me je zabolelo to sto je mojoj drugarici rekao,kada ga je ona pitala zasto me prosi tako na frku,kada zna da sam ja totalno opsesivno kompulzivna i da me takve stvari izbacuju iz takta,on je rekao:"moram,jer je bukvalno pitanje sata kada ce me ona ostaviti"


malo je reci koliko su moja osecanja bila zbrkana,sto je najgore i dalje su i ne znam sta da radim sa tim osecajima,nisam pametna ni malo,jede me a nemam kome reci
ruzno je reci da sam ocekivala i da smatram da zasluzujem vise,ali jednostavno tako osecam...

i da isla sam u zlataru da mi ispoliraju prsten i taj zlatar koga godinama poznajem je prokomentarisao,u drugoj prostoriji,verovatno je mislio da necu cuti,kako je prsten jako lose uradjen i kako nije bas najcistije zlato
morala sam ga nositi zlataru jer je on posle 5 dana nosenja izgledao gore nego burma moje mame koju ona nosi 30 godina,sad ga nosim okrenutog na onu stranu gde je brusen,posto je kombinacija sjajnog i brusenog belog zlata,posto ona sjajna strana izgleda kao da sam rucno preorala njivu


pretpostavljam da zvucim zbunjeno,iznosim svoje osecaje prvi put od kada se to desilo,pa ih iznosim onako kako naviru,oprostite


ah da ,on se sad ponasa kao da mu je svet na dlanu,verovatno smatra da je on svoju svetu duznost izvrsio,zaprosio je i sta sad ja tu imam dalje dramiti,a ono sto me je dodatno povredilo je sto nikome nismo rekli za veridbu

naime dan nakon rodjendana otisli smo na rucak,i on me tada pita:"a kako cemo reci roditeljima?",ja pitam:"a zasto?"
on kaze:"pa znas moji su po tom pitanju malo...odma ce smarati sa svadbom...a i brat se zeni dogodine pa mi malo glupo..."
i tu meni dodje iz dupeta u glavu,i pitam ga:"pa ako zelis ne moramo im reci"
i on se sa tim slozi,ne mogu reci da nisam videla olaksanje u njegovim ocima

ja sam mojima rekla da sam prsten dobila kao poklon za rodjendan,on je samo svojoj mami rekao da mi je kupio prsten a kad je on pitala da li je verenicki,on je rekao da nije,da je to poklon za rodjendan

evo sad ovo pisem i prosto mi je smesno

jos jednom molim da izvinete sto pisem ovako konfuzno,ali tako mi navire,prvi put naglas ovo izgovaram...

i sad me svaki put zaboli kad mi on u sali kaze:"moja fijansej"

sve u svemu da sumiram za kraj,nije me pogodilo sto nije u pitanju dijamant,iako sam ga ocekivala,s tim sam se veoma brzo pomirila i shvatila da zapravo ja mogu sama sebi da zadovoljim tu zelju za dijamantima,sto cu u skorije vreme i uciniti,i verovatno cu biti jos vise ponosna sto sam sama sebi to priustila,ali me je jako jako pogodilo to sto je sve bilo tako na frku,sto sam saznala da on to zapravo uopste nije planirao,nego je sve to proizvod toga sto se da izvinete usrao da cu ga ostaviti...
i tu dolazim do kljucnog pitanja:"zar je moguce da ste s nekim 9 godina a za sve to vreme niste planirali da tu osobu zaprosite?"

eto konacno sam to ispljunula...

[Violently happy]

Mislim da ovo zaslužuje zasebnu temu, onaj topik gdje si post prije stavila ipak govori o nečem drugom.

[hopeless_ri]

sonea kaže:

"zar je moguce da ste s nekim 9 godina a za sve to vreme niste planirali da tu osobu zaprosite?"

Moguće je. A mislim da on tebe jednostavno uzima zdravo za gotovo. Ti si tu i to se neće promijeniti, što se ima on sada tu truditi, misliti, razgovarati o budućnosti, planirati ... (njegovo mišljenje). I onda mu jedan komentar (onaj uz film i taj komentar potpuno podupirem) izmakne to sigurno tlo pod nogama i sada je on eto učinio tu žrtvu (po ovome što si napisala on ima dojam da je prisiljen, dakle nije te zaprosio jer je jednostavno htjeo da mu budeš žena), zaprosio te i sada se fino opet vraća na stari način ponašanja. Ti si zaprošena, problem riješen.
9 godina je puno, a sa 26 jeste mladi, ali nikako više niste klinci i sasvim je normalno da se razmišlja o budućnosti. Meni nije normalno da on sve to odgađa, da smatra nepotrebnim planiranje i razgovor o tome. Jedino ako svoju budućnost ipak ne vidi sa tobom ili ako očekuje da se ti ili netko treći pobrine za sve. Niti jedna opcija nije dobra.
Nakon 9 godina veze imati problema u komunikaciji kakve si opisala još je gore i nije baš neka podloga za zadovoljavajući zajednički život. Rekla si da ti slušaš njega kad ti se i ne da, a sluša li on tebe?

[panonskimornar]

Ha, ovo mi se čini poznato, ali neću ulaziti u detalje. Naime i ja sam jednom nosila zaručnički prsten koji je više bio onako neozbiljno shvaćen, onako ajmo reći da posluži svrsi u tom trenutku. Sa obje strane.
Njemu je možda stalo do tebe, možda te i voli, ali ne mogu se otrgnuti dojmu da s njim nećeš biti sretna, jer on je tako formiran da se ne može izboriti ni za svoju vlastitu sreću a kamo li za tvoju. Devet godina je puno, ali da li je to garancija da ste vas dvoje jedno za drugo, mislim da nije. Da li će on ikada moći skupiti snage i izaći iz sjene svojih roditelja, da li će ikada moći biti svoj, da može samostalno razmišljati svojog glavom i voditi se za svojim željama ili će uvijek nešto morati biti isforsirano? Svatko od nas za sebe želi ono najbolje, a najbolje dolazi kroz spontanost a ne kroz kalkulacije. I sad ono glavno pitanje koje je u tvojoj glavi, bi li te on zaprosio da se nije uzjebo da ćeš ga ostaviti? Do kada bi čekao taj pravi trenutak za jedan tako poseban događaj u životu? Ne znam, meni osobno se takva situacija ne bi sviđala, ali mi se vjerovatno ne bi sviđalo ni to da devet dugih godina budem u vezi sa osobom za koju nisam sigurna što želi, što misli o nama, kakvi su mu planovi i vizije. Mislim da si ipak ti ta koja najbolje možeš ocijeniti tu situaciju i izvagati što sama želiš, jer ono što si napraviš danas, tako će ti biti i sutra. U svakom slučaju, razgovaraj s njim i riješi sve što te brine.
Sretno i pamet u glavu!

[seljo123]

najvise me je zabolelo to sto je mojoj drugarici rekao,kada ga je ona pitala zasto me prosi tako na frku,kada zna da sam ja totalno opsesivno kompulzivna i da me takve stvari izbacuju iz takta,on je rekao:"moram,jer je bukvalno pitanje sata kada ce me ona ostaviti"




Ostavi ga.
Mogu sad ovo obrazlagati na 10 stranica i iznijeti 697 argumenata,ali nema potrebe.
ajde,ajde, malo ću ipak obrazložiti:
on da je pravi frajer za tebe on bi se potrudio da riješite probleme u vezi, poradio bi malo na svojim lošim stranama i nebi te ovako panično zaprosio. On je šupak koji se usrao da ćeš ga ostaviti pa te zaprosio , pa šta će brak riješiti probleme zbog kojioh se prepao da ćeš ga ostaviti? jednostavno, on je debil.
Piješ li pilule ili kondome prakticirate? takva šupčina je u stanju probušiti kondom i natorbat te tako da zatrudniš i budeš "prisiljena" udat se za njega.
bježi što dalje od ovog idiota!

[Ewanna]

Ostavi ga. Bice ti tesko, trebace ti vremena da se naviknes na solo zivot za neko vreme, ali imate TEK 26g!!!!!

mnogo ste se ufurali u naviku, drzite jedno drugo da bi eto imali jedno drugo, on ima redovan sex, ti isto, isplaniranog muza, sve nekako nacrtano... On bi tako mogao jos 10g, mozda i ti, a onda bi nekome tako puklo, pa bi krenuo taj neko da svrlja, ili bi se vencali pa razveli nakon godinu dana...
Ovo sa prstenom je prosto bzvz kako je odradjeno, ono "aha hoces brak, aj", ma sve skupa nekako bzvz, nije on sazreo jos, jos je u senci svojih staraca, a to je dosta lose...

[BrokeBM]

ne mogu ni zamisliti koliko ti je grozno...

koji kreten od čovjeka kao što je i seljo prije mene rekao... Ostavi ga!
bilo vam je lijepo tih 9 godina, ali ako više nisi sretna čemu rastezati to

ne mogu virovati još uvik koji kreten

znam da ga voliš i da to što mi pišemo neće puno utjecati na tvoju odluku, ali kreten je i molim te ostavi ga, nađi neke snage

[medzed]

jao tek ti 26 godina i vec si u vezi 9 godina, jaoo ne bi ja izdrzao, prodje ti mladost u rutini i monotonosti, ostavi to i budi mlada

[Nica]

Prije nego ga ostaviš razgovaraj sa njim. Da, težak je za ozbiljne razgovore. Da, kod njega se ne priča na taj način. Da, bla bla.
Reci mu kako se osjećaš, zašto se tako osjećaš i što ti zapravo misliš i želiš.
Reci mu da te zaručenu i u braku može izgubiti jednako lako kao i dok ste "samo" u vezi.

U tih devet godina veze uložila si (a i on je) puno emocija i nije se lako okrenuti i otići.

[djavoljaodvjetnica]

postavi si pitanje, voliš li ga?

ništa drugo nije važno, ni strašno, ako ga voliš. voliš kao svog budućeg muža. ne kao psa, ribicu ili mačku ili čovjeka.

[Angel2]

uf,uf bome ima tu puno toga za komentirat ia bome i za čitati...
odgovor na tvoje pitanje:dal je moguće da s nekim budeš 9 godina i ne razmišlja o braku?Da i da..zašto znam,jer sam bila u toj situaciji,s mojim mužem.naime ja sam njega zaprosila,jer kad bi čekala da on mene već bi bila u penziji...
naime ono što mene ovdje jako ljuti je što te zaprosio radi reda,jer si ti to željela..a brak nije šala,u nj.se ne ulazi eto tako naišlo mi je.Moraš s njim otvoreno poorazgovarati i pitati ga dal i on želi taj brak zbog tebe ili radi vas..oboje.jer za brak je potrebno oboje,ne jedno...Nemoj doći u situaciju da za 5 godina si predbacujete da ste u braku i imate djecu i da na vidjelo dođu neke stvari koje niste riješili jer vas bilo strah.Nije ni raskid najgora opcija,već činjenica da imate drugačije poglede na život i neke stvari.da .znam 9 godina nije malo..Dobro sebe preispitaj,mlada si...i otvoreno mu reci da te povrijedilo kako te i na koji način zaprosio ..rekla bih zaprosio te iz straha ,ne jer je to htio,osjećao,trebao,znao da je vrijeme za taj korak.Želim ti sreću

[SubSV]

sonea kaže:

i tu dolazim do kljucnog pitanja:"zar je moguce da ste s nekim 9 godina a za sve to vreme niste planirali da tu osobu zaprosite?"

eto konacno sam to ispljunula...

Moguće je- prva veza, nemaš iskustva prije toga, nemaš ju s čim za usporedititi i u tim uvjetima se ljubav vrlo lako zamijeni za naviku, a čovjek si ne može priznati (ili uopće ne može razlučiti te dvje stvari jednu od druge) da to više nije to... događa se češće no što misliš
Od 17 godine biti skupa i slaviti skoro deset godina veze a ne znati koji je slijedeći korak i onda spašavati vezu zbog staha od prekida, tipična prva veza, kad čovjek svjesno osjeća da to nije to i da ne želi brak s tom osobom ali ne želi to reći.

Imala sam takvu vezu malo manje godina nego ti, boljelo je ko sam vrag kad smo prekidali ali nakon prekida sam bila slobodna ko ptica i imala sam osjećaj kao da mi je pao ogroman kamen sa srca.
Nikad u vezi nisam imala interes za djecu a 6 mj nakon prekida sam počela gugutati tuđoj djeci i gledati burme iako sam bila solo, ništa ti bolje od toga na pokaže kako si se zavaravala u vezi i planirala stvar s pogrešnim čovjekom. Jer s pravim čovjekom ne kalkuliraš i ne planiraš previše. I predugo.

[laser b]

On je svoje "odradio" na prilično ljigav način. Forma je ispunjena.

[FIRST]

SubSignoVeneni kaže:

Jer s pravim čovjekom ne kalkuliraš i ne planiraš previše. I predugo.

Super rečeno.
Potpisujem.

Žalosna je tvoja priča. Nije čudo da si uzrujana. Jebeš muškarca koji taji svojoj obitelji da te zaprosio. Dao ti je prsten da bi te primirio, ne čini mi se da planira skoro svadbu.

[shoei]

Razgovaraj s njim, nemoj srljati u brak ali isto tako nemoj prekidati s njim prije nego pokušate razgovorom spasiti stvar.
Slažem se da je na ljigav način pokušao riješiti probleme, ali sigurno to nije napravio iz zlobe ili zato što te želi povrijediti. Vjerojatno je riječ o teškom napadu panike, a kako dolazi iz konzervativne obitelji kojoj je brak (pretpostavljam) svetinja, prosidba mu se u tom trenutku učinila kao jedini način da te ne izgubi.
Situacija uopće nije strašna koliko se čini i može se rješiti malo dužim razgovorom u kojem ćete posložiti svoje prioritete.

[nina williams]

sonea kaže:

(...)e sad on je iz porodice koja je potpuno drugacija od moje,roditelji izuzetno konzervativni,nema razgovora,zajednicke kafe,poveravanja,planiranja,jako su otudjeni jedni od drugih i to je verovatno uticalo na to da moj dragi svoja osecanja izrazava jako malo ili nimalo
s godinama sam to prihvatila i ne vrsim pritisak na njega,a takodje sam primetila i izvesne pomake nabolje,sto me jako veseli,jer je i on svestan da takav nacin odgoja i nije bas najsrecnije resenje

Čo'ek se trudi. Pohvalno. Potreban je ogroman napor da osoba objektivno sagleda greške svoje obitelji. A još veći da promjeni svoje ponašanje koje mu je takva obitelj odgojem usadila.

sonea kaže:

elem problem koji me muci je taj sto kada on o necem ne zeli razgovarati,tu je kraj,svaka dalja prica prestaje,a mene to veoma ljuti,jer i ja ne volim da o nekim stvarima razgovaram i za mene su neke teme "bljak",ali ako se njemu o necem prica ja cu stisnuti zube i to pregurati i nikad mi nije frka da satima slusam kako drobi o kolima i motorima i kosarkaskom klubu...iako mi od takvih tema krece para na usi
on zapravo izbegava svaku temu koja se tice neke eventualne buducnosti,moram napomenuti da to nije buducnost tipa:"da li cemo za 15 godina raditi to i to...",nego je rec o nekom recimo petogodisnjem planu

Ahhh "kvaliteta" koja izuzetno dobro ide na urac.
S tim se je teško nosit. Ili to nauči ignorirati, ili na finjaka, probaj to promijeniti. Dodatni problem može predstavljati i onaj gorespomenuti konzervativni odgoj. Često takva muškadija misli da će ispasti šonjava u ženinim očima, ako se potuži na probleme. Još gore, ako potraži pomoć od žene.

sonea kaže:

i gledali smo neki film u kom je cura ostavila decka par dana pred svadbu jer jednostavno shvata da on nije taj
i tu se moj dragi razgoropadi:"kako je ona to mogla,na sta to lici,jadan on,bas je seljanka..."
ja sam samo odgovorila da je bolje na vreme prekinuti neke stvari,jer ako covek vidi da neka veza stagnira,da napretka nema,pa bolje onda na vreme okoncati agoniju nego kasnije krv propisati dok se razvedes...
to je njega jako povredilo,jer je samo pitao:"jel se to mozda odnosi na nas?"
ja sam precutala jer sam stvarno bila lose i nije mi bilo do svadje

sonea kaže:

najvise me je zabolelo to sto je mojoj drugarici rekao,kada ga je ona pitala zasto me prosi tako na frku,kada zna da sam ja totalno opsesivno kompulzivna i da me takve stvari izbacuju iz takta,on je rekao:"moram,jer je bukvalno pitanje sata kada ce me ona ostaviti"

A što te tu točno zabolilo? Pa jadničak se ustrtario: vidio neku "rospiju" na filmu, vidio tebe kako se slažeš s njom, ulovila ga panika i pokušao te zadržati kako je najbolje znao i umio.
Shvati i ti malo njega, on je, doduše u nekoj maglovitoj i ne baš jasno preciziranoj viziji, imao vas dvoje u planu za brak, djecu i kuću s problematičnom izolacijom kojoj grijanje još nije riješeno. Nije baš puno mantrao kako bi detalji izgledali, ali imao je neku ideju o sigurnoj zajedničkoj budućnosti. I najednom ti, k'o grom iz vedra neba, nakon filma, uletiš s pričom iz koje bi se dalo zaključiti da njegov plan može otić k vragu-doslovno u sekundi.
Koliko god da ti sad bila razočarana u njegovu prosidbu, slutim da je on bar dvostruko toliko bio razočaran u tvoju reakciju na film.

sonea kaže:

malo je reci koliko su moja osecanja bila zbrkana,sto je najgore i dalje su i ne znam sta da radim sa tim osecajima,nisam pametna ni malo,jede me a nemam kome reci
ruzno je reci da sam ocekivala i da smatram da zasluzujem vise,ali jednostavno tako osecam...

Ovo baš ne kontam. U kom smislu više? Više, kao nekog boljeg nego što je on (dakle, drugog), ili da se on samo trebao više potruditi oko prosidbe?
Ako je ovo prvo....a onda prekini vezu. Nije dobro razvlačiti, ako znaš da će doći kraj.
Ako je ovo drugo....a, s oproštenjem, de ne seruckaj. To je najgore što možeš napravit. Poslije 9 godina-seruckati. Ili seri ili šuti, jeb'lo te seruckanje. 9 godina ste skupa, a ti bi htjela romantiku meksičke sapunice, pa sad tuguješ jer je nisi dobila. Avaj.

sonea kaže:

ah da ,on se sad ponasa kao da mu je svet na dlanu,verovatno smatra da je on svoju svetu duznost izvrsio,zaprosio je i sta sad ja tu imam dalje dramiti,a ono sto me je dodatno povredilo je sto nikome nismo rekli za veridbu
naime dan nakon rodjendana otisli smo na rucak,i on me tada pita:"a kako cemo reci roditeljima?",ja pitam:"a zasto?"
on kaze:"pa znas moji su po tom pitanju malo...odma ce smarati sa svadbom...a i brat se zeni dogodine pa mi malo glupo..."
i tu meni dodje iz dupeta u glavu,i pitam ga:"pa ako zelis ne moramo im reci"
i on se sa tim slozi,ne mogu reci da nisam videla olaksanje u njegovim ocima
ja sam mojima rekla da sam prsten dobila kao poklon za rodjendan,on je samo svojoj mami rekao da mi je kupio prsten a kad je on pitala da li je verenicki,on je rekao da nije,da je to poklon za rodjendan

Ovo je blesavo. Ne vidim nikakav pametan razlog za skrivanje zaruka. Niste još datum odredili, pa nema ni razloga da roditelji još guraju nos. Taj mu argument baš i ne drži vodu. Iskreno, ja ne bih trpila to da moram lagati obitelji i prijateljima oko takvih stvari.
Čuo bi on mene.

sonea kaže:

naravno da sam pristala iako nikada nisam mastala o tome da moja veridba izgleda tako,niti da cu dobiti takav prsten ali kako ono kazu:"poklonu se ne gleda u zube"

kasnije saznajem da je on to odlucio bukvalno preko noci,da je usao u prvu zlataru i kupio prvi prsten za koji je mislio da ce pasati mom prstu,jer je na osnovu one moje gorepomenute recenice shvatio da ili ce me zaprositi ili je nasoj vezi kraj"(....)

sonea kaže:

i da isla sam u zlataru da mi ispoliraju prsten i taj zlatar koga godinama poznajem je prokomentarisao,u drugoj prostoriji,verovatno je mislio da necu cuti,kako je prsten jako lose uradjen i kako nije bas najcistije zlato
morala sam ga nositi zlataru jer je on posle 5 dana nosenja izgledao gore nego burma moje mame koju ona nosi 30 godina,sad ga nosim okrenutog na onu stranu gde je brusen,posto je kombinacija sjajnog i brusenog belog zlata,posto ona sjajna strana izgleda kao da sam rucno preorala njivu

sonea kaže:

sve u svemu da sumiram za kraj,nije me pogodilo sto nije u pitanju dijamant,iako sam ga ocekivala,s tim sam se veoma brzo pomirila

Gle, teta, jebaji ga, ali tebi je do prstena stalo. Ti si htjela nešto zlaćano s kamenčugom i krivo ti je što to nisi dobila. Nemoj pisati da nije tako, jer da nije neb' se ti 5 puta u ovoj priči vraćala na prsten. Nije to ništa strašno što si ti htjela nešto skupo. Nećemo mi mislit da si u lovu na pare, ako to priznaš. (Dobro, 'aj' neki će mislit, al' šta sad.)
Nemoj sad doživljavati kao da on ne cijeni vašu vezu, ili tebe, ako je prsten, za tvoj ukus, neugledan. Nije taj prsten mjerilo vaše veze, pa što skuplji prsten-to ste i veza i ti bolji. Da si dobila komad najbezveznijeg čelika-puno je bitnije što prsten predstavlja, nego koliko košta.

sonea kaže:

i shvatila da zapravo ja mogu sama sebi da zadovoljim tu zelju za dijamantima,sto cu u skorije vreme i uciniti,i verovatno cu biti jos vise ponosna sto sam sama sebi to priustila,

Uf, uf....sve što ti mogu reći je da ja ovo ne bih nikad napravila. Ali, ja sam čeljade koje ne voli nakit, pa podjednako mrzim nosit i više i manje karatne primjerke bilo zlatne, bilo dijamantne.
Evo ti obrnuti primjer: ti njemu kupiš sat, koji, osim što pokazuje vrijeme, mjeri i tlak do 50 bar-a. A za koji dan on sebi kupi novi sat, koji pokazuje vrijeme i mjeri tlak do 70 bar-a. Pa ih još nosi oba zajedno na istoj ruci.
Mislim....koji klinac ti treba drugi sat, tj. prsten? Jel' i prvi pokazuje vrijeme/zaruke? Zar će njega ikada tlačiti i 15 bar-a, pa da uopće bude bitno jel' ih trpi 50 ili 70? Jedina situacija kad osobi može bit bitno koliko njegov sat atmosfera mjeri, je kad ga misli prodavati ili kad komšijin sat mjeri više od njegovog.
A ako si normalan čo'ek, nećeš prodavati poklon od cure/zaručnice/žene, a i trebao bi te bolit urac za komšijinim satom.

[sonea]

hvala vam svima na komentarima,mnogo znaci kada ovako pogledas sta misli neko sa strane,a opet je i dokaz toga koliko na forumu ne mozes da opises stvarno stanje stvari

realno poslednji post od Nine Wiliams je nekako najbolje shvatio sustinu

ne bih dragog ostavila apsolutno nikada jer ovo sto mi imamo zaista retko ko ima i nemam osecaj niti sam ikada imala da se gusim u toj vezi...
mi realno nikada nismo imali problema jer mnogo razgovaramo i ne trpamo problem pod tepih

on zna da mi smeta to sto o nekim stvarima ne zeli razgovarati,jer mu ja u proseku bar jednom u 10 dana to kazem,ali on je pomalo sujeveran i plasi ga previse planiranja,po prirodi je vise spontan tip i nikad ne kalkulise,za razliku od mene koja sam totalno opsednuta planiranjem,i to ne samo vezano za buducnost nego onako generalno
mislim da je to zapravo jedina stvar oko koje se nas dvoje ne slazemo,on voli da se prepusti pa sta bude,a ja da isplaniram svaki detalj


Nina wiliams je bas ubola gde treba
jeste zabolelo me je to jer smatram da veridba nije kerov ku... i da se oko nje ipak treba malkice potruditi,nikad to nisam smatrala necim sto se odluci preko noci
ali ponavljam ja imam taj problem sa planiranjem,pa je moguce da imam iskrivljenu sliku

drugo,jeste u pravu si ocekivala sam zlato i kamen
ne zato sto ja to moram imati,nego mi je to nekako potpuno prirodno
u danasnje vreme kada se takav prsten moze kupiti za skroz pristojan novac,a nije da ga nemamo,moram priznati da sam ostala razocarana

da smo u teskoj situaciji,da se nema novca...naravno da mi to nikad ne bi palo na pamet,tada ne bih ni o svadbi razmisljala,ali situacija nije takva,ima se i zato me je to prilicno iznenadilo

on je zapravo isao u kupovinu sa buducom jetrvom (ah,da treba li uopste reci da ona nije ni zaprosena kako spada,a svadba je na prolece),pa mi je ona to sve i prenela posle,jer smo nas dve najbolje drugarice
ona mi je rekla da je on planirao veridbu za kasnije,odnosno za sledece leto,da je hteo da otputujemo i da se verimo,ali da se uplasio zbog toga sto sam rekla

ma sve cu ja to nekako u svojoj glavi posloziti,nemam nameru da raskidam jer mi je suludo raskinuti samo zato sto mi to vece nije izgledalo onako kako sam ga ja zamisljala,ono neka to bude nesto najgore sto mi se desilo u zivotu i ja cu biti sretna

jedino sto me bas bas kopka je da li uopste reci da sam razocarana?
ja bih savetovala mojim prijateljicama da ne kazu,imam utisak da je suludo stvarati tenziju i svadju i uopste dovoditi voljenu osobu u takvu poziciju,pogotovo ako ste svesni da on to nije ucinio namerno

a sto se tice dijamanata,naravno da mu ne bih solila ranu,nisam bas toliko jadna,ali ionako sam planirala dijamantsku burmu,pa cu taj svoj plan sprovesti u delo,a to ce me itekako zadovoljiti



Shoei procitala si ga skroz,jeste njegovi su jako konzervativni,eto njegov brat se zeni dogodine i sve se zna,cak su i kucu sazidali,a o tome se uopste ne prica,znaci kao da svadba ne postoji,jer boze moj njegovi jos nisu bili kod njenih da je zvanicno isprose

i ja sam sigurna da je zbog svega toga on i zeleo da neko vreme "krijemo" veridbu,jer i ja znam da bi njegovi poludeli

ma kako god okrenem zasrali smo oboje,on koji je nakon 9 godina ciste "Becke skole" i ponasanja koje prilici otprilike princu Vilijemu ucinio ovakvo sto,a i ja koja sam bila na kraju zivaca i sad me jos vise jede to sto se osecam kao neka napacena dusa koja je primorala decka da je zaprosi


jos jednom mnogo hvala na komentarima,jako ste mi pomogli da mi se neke stvari razbistre,a i mnogo mi je lakse sad kad sam sve to izbacila iz sebe

[shoei]

Muško sam

[sonea]

Angel2 kaže:

uf,uf bome ima tu puno toga za komentirat ia bome i za čitati...
odgovor na tvoje pitanje:dal je moguće da s nekim budeš 9 godina i ne razmišlja o braku?Da i da..zašto znam,jer sam bila u toj situaciji,s mojim mužem.naime ja sam njega zaprosila,jer kad bi čekala da on mene već bi bila u penziji...
naime ono što mene ovdje jako ljuti je što te zaprosio radi reda,jer si ti to željela..

ne znam kako mi je ovo promaklo

da u pravu si i ono sto mi je neverovatno je sto je toga sve vise,nekoliko mojih drugarica je zaprosilo svoje momke jer jednostavno im nije vise bilo jasno dokle cekati

ja sam zapravo imala slican plan,ali igrom slucaja smo bili na nekom rodjendanu pa se komentarisala veridba i moj dragi je rekao da bi se osecao kao poslednji papak kada bi ga devojka zaprosila,i ja onda odustala,nisam htela da ga povredim

ne mislim da on nije zeleo da me zaprosi,samo je sve to uradio na skroz glup nacin,mi smo uvek mnogo pricali o veridbi i njemu je to uvek bila vazna stavka,zato me je i zaprepastilo da se na to odlucio onako preko noci

bezbroj puta smo obilazili zlatare i stalno me je zezao :"i sta onda hoces lopticu ili kockicu?"
to su mu bile sifre za okrugli i kockasti dijamant
znaci nije bas tako kako zvuci,mada znam da ja jako tesko to verno opisati na forumu,uvek nekako zvuci mnogo gore nego sto u biti jeste
pogotovo jos kad ga pise neko kao ja


mislim da sam odlucila,necu mu nista reci,isuvise ga volim da bih ga povredila,a nije to ni zasluzio,za ovi 9 godina je svakodnevno cinio gomilu divnih stvari za mene i ostajao uz mene u situacijama kada bi svi drugi nestali bez traga,kako ono kazu "u dobru i u zlu" on je moj muz odavno,sve drugo je cisto pro forme


jos jednom hvala beskrajno,pomogli ste mi da shvatim da sam za neke stvari u pravu i da treba da teram do kraja,a i da sam za neke stvari previse dramila i ponasala se kao dete,mnogo znaci tudje misljenje

[sonea]

shoei kaže:

Muško sam

hi hi hi
oprosti,ne znam zasto sam te poistovetila sa zenom,u stvari post je tako lepo napisan da sam bila sigurna da je zena u pitanju,jos jednom sorry i hvala na pomoci