U pocetku stvori Bog

[Nomen Nescio]

Dok zvanicna nauka kaže, npr., da je zivot nastao postepeno, tokom miliona godina, najpre nastao iz nezive materije, dotle Biblija jednostavno kaže:

U početku stvori Bog

Ovo „u početku” je zanimljivo. Jevrejska reci „reshit”, početak, spominje se nekih 51 put u starome zavetu, i oznacava početak spleta, niza dogadjaja. Nešto se novo dogodilo „u početku”, kaže izvestaj. Nešto se desilo. Bog je stvorio nešto! Možda i to da kažem da biblija ne nudi filozofske dokaze i pretpostavke za postojanje Boga. Vrlo je vredno paznje znati da ona polazi od toga da Bog već postoji! Ne raspraljva se o tome!

Stvorio. Jevrejski glagol je „bara” (ברא). I zanimljiva je etimologija te reci. Šta znaci ovaj glagol, i zašto se bas on koristi, a ima još nekoliko glagola koji se koriste za stvaranje??
Prvo, ovo je prvi glagol u Bibliji. Zato je ovaj izvestaj tako bitan. Otkriva nam Boga Stvoritelja. Drugo, ovaj glagol se koristi iskljucivo sa Bogom kao subjektom, i ovde ukazuje na trenutan i neverovatan akt Boga koji je doveo, najverovatnije, čitav univerzum u postojanje! Ovaj glagol ne znaci samo 'stvoriti', već takođe znaci i 'dovesti u postojanje'. Zamislite kakav izvestaj je Postanje, zamislite kakvu sliku o Bogu on pruza! Bog je doveo u postojanje čitav univerzum, sve sto postoji! Ovaj glagol, „bara” (ברא) je najbolja jevrejska reč da prenese ideju apsolutnog stvaranja, ili 'creatio ex nihilo', odnosno stvaranje ni iz čega. U qal osnovi se, dakle, upotrebljava kao sto i rekoh iskljucivo za Bozju aktivnost, i subjekt glagola NIKADA nije covek! Drugim rečima, covek nikada ne može nešto da 'bara' stvori. Bog stvara „vetar” (Amos 4:13), „čisto srce” (Ps. 51:10) i „novo nebo i novu zemlju” (Isaija 65:17). U stvari, ovaj glagol je jedan od kljucnih reci u vocabularu stvaranja. Pojavljuje se sedam puta u prvom izvestaju stvaranja (od 1:1 do 2:4), ako se ne varam, sto i nije slučajno, jer broj 7 je broj punine i savrsenstva, pa tako nalazimo i ideju Bozjeg savrsenog stvaranja. Ovaj glagol se pojavljuje na tri krucijalna mesta:


1) početno stvaranje (1:1)
2) stvaranje zivota, svesnog zivota (:21)
3) stvaranje coveka i žene (1:27).

A reč jednostavno ima nekih četiri osnovnih znacenja:

1) novost, novina-pojava nečeg sto do tada nije postojalo;
2) beznaporan, beznapornost („I stvori Bog”);
3) trenutna ackija („I rece Bog”);
4) Bozansko delovanje-Bog je uvek subjekt sa ovim glagolom.

Ja bih dodao moje mišljenje, a to je sledeća: ideja ovog glagola jeste upravo inicijativa! Inicijativa prilikom stvaranja! Bog je inicirao stvaranje, inicijativa uvek dolazi od Boga! Nasuprot evolucionistickom pogledu na svet, ili 'teoriji slučajnog nastanka', ja cvrsto verujem da je Bog inicijator ili pokretac stvaranja svega, pa i nas samih, sto je radikalno suprotno od 'slučajnosti' koja se spominje u zvanicnoj 'nauci'. Zar ne?

[Nomen Nescio]

Ali i ne samo to. Nije bila u pitanju samo inicijativa. Za razliku od moderne nauke koja kaže da je materija vecna i neunistiva, i da samo m enja oblik, tako su bar mene ucili godinama u skoli, termin 'bara' ukazuje na stvaranje ni iz čega. Odnosno, za uoblicavanje ili stvaranje našeg sveta Bog nije bio zavisan ili duzan materiji koja je već, navodno, postojala. Neverovatno, ali istinito-Bog je pokrenuo stvaranje ni iz čega! Bog je stvorio i materiju čak. Zar to nije radikalno drugacije od onoga sto danas mozete citati u nekim najstrucnijim i najboljim 'scientiscickim' casopisima??

Možda još da napomenem i drugi jevrejski glagol koji se koristi prilikom opisa stvaranja. U pitanju je glagol „asah” (עשה) koji je njegov sinonim (ali ne i ekvivalent!) Glagol „asah” jednostavno znaci 'ciniti, naciniti'. Mnogi strucnjaci danas odbacuju ideju o sličnosti ova dva glagola, odnosno o njihovoj naizmenicnoj upotrebi. Međutim, biblijski dokazi ne idu njima u prilog. Npr., Postanje 1:1 kaže da je Bog 'stvorio' (bara) nebo i zemlju, dok u Exodusu 20:11 stoji da je Bog 'nacinio, stvorio' (asah!) nebo i zemlju, bas kao i u Nemiji 9:6! U svetlosti ovoga, ove dve reci (ili igru reci?) možemo razumeti jedino ako shvatimo da 'asah' se može odnositi na uredjivanje već postojece materije. Iz ovoga se lako zakljucuje da glagoli 'bara' i 'asah' nisu ni u kakvoj kontradikciji, kako neki misle, već bih pre rekao da se izvestaj o stvaranju samo nadopunjuje. Glagol 'bara' kaže da inicijativa dolazi od Boga koji stvara 'ex nihilo', ni iz čega, Svojom Recju, dok glagol 'asah' izrazava ideju kako je Bog stvorio-uredjivao, uoblicio je ono sto je stvoreno. Mislim da razumete razliku. 'Asah' se koristi sa nekom osnovnom idejom, a takođe se odnosi i na eticku obavezu. Jedan recnik ovako objašnjava razliku ova dva glagola (citiram doslovno):

Citat:

„The word 'bara' carries the thought of the initiation of the object involved. It always connotes what only God can do and frequently emphasizes the absolute newness of the object created. The word 'asah' is much broader in scope, connoting primarily the fashioning of the object with little concern for special nuances”.

Sve ovo je stvorio Bog. Odnosno, Elohim, kako i stoji u 1:1 (אלהים). Ako mene lično pitate, mislim da nije slučajno što se koristi bas to Bozje ime. Naime, ja nisam j. svedok pa da mislim da onaj koji zna kako se cita Bozje ime je spasen, ali ja verujem da 'ime' (shem) u Bibliji oznacava karakter, osobinu, kakvocu nekoga. Kada je u pitanju Bozje ime YHWH, mi dosta toga o Bogu možemo saznati, jer sustina nije u tome znati kako se Bog 'pravilno' zove, već je sustina šta nam to Bozje ime govori o Bogu. To nikako da shvate oni koji se 'lepe' za Bozje ime, ali to nije ni tema topica.
Bozje ime Elohim je jako zanimljivo. Zapazite da u prvom stihu ovo je prvi subjekt koji se spominje! Prvi subjekt! Pre nego sto je ista postojalo, postojao je Bog! I to Bog Elohim. „U početku bese Reč”!

Naime, u svim semitskim jezicima, 'el' je bio oznaka za bozanstvo. Tako je isto i u jevrejskom jeziku. Koren ove imenice ima ideju snage, moći, slave, ali i strahopostovanja. Za semite, narode oko jevreja, 'el' je bio transcedentan, mocan bog. Isto tako je, zapravo, i kod jevreja, to isto mozete citati u Bibliji. Ko je Bog (EL) kao Ja, npr., često je pitanje staroga zaveta. U stvari, centralno pitanje staroga zaveta nije bilo da li postoji ili ne Bog, već koji je Bog (El) pravi Bog! Kada god naidjete u starome zavetu na imenicu 'Bog', znajte da u vecini slučajeva koren te imenice jeste upravo 'El'. Međutim, el i Elohim nisu isto. Iako Elohim ima svoj koren u reci 'el', ipak nije reč o istom Bogu, odnosno, nije rec o istim karakteristikama, osobinama.

Elohim je jedinsveno ime za Boga izrailjevog. Elohim gramaticki se može prevesti kao 'bogovi', jer imenica 'elohim' je u mnozini. Ono 'im' u jevrejskom jeziku je oznaka za mnozinu. Da li je reč o 'bogovima' u 1:1? Ne, naravno, jer glagol 'stvorio' je u jednini. Reč je o necem drugom.
Naime, neki hrišćanski teolozi vide u Bozjem imenu „Elohim” nauku o trojstvu. Mnozina, kažu, dakle u pitanju je trojstvo. Ja, međutim, lično smatram (i nisam jedini, naravno) da ovde nije reč o mnozini licnosti, već o tzv. 'plural majestical', odnosno o mnozini velicanstva! Elohim je mocan, neverovatan, slavan, suveren, transcendentan Bog, Bog koji stvara ni iz čega, Bog koji oduvek postoji i sve sto postoji duguje Njemu zahvalnost! To je ideja Elohima, zato Mojsije je namerno upotrebio ovu reč za Boga! To je velicanstveni Bog koji se otkrio u stvaranju svega sto postoji! Ovakvog Boga nikada niste mogli videti u paganskom okruzenju. Njihova filozofija je bila zaista drugacija. Njihov pogled na svet, stvaranje i realnost takođe. Zato i napisah sve ovo, jer izvestaj o stvaranju ne ide sa savremenim trendovima i pogledima. Mislim da se slazete sa mnom.

[Nomen Nescio]

1. Knjiga Mojsijeva ili knjiga Postanja je knjiga o pocecima. Ona izvestava o pocecima našeg vremena, zivota, greha, ljudskog roda i Bozjeg naroda, Izrailja. Međutim, knjiga Postanja nije samo to, ona je daleko vise od toga. Izvestaj stvaranja,kada se uzme u svom izvornom kontextu i nameri, prikazuje osnovnu razliku između biblijskog pogleda na Boga i preovladjujuceg verovanja u mnostvo bogova na drevnom bliskom istoku. Biblijski izvestaj o stvaranju ljudskog roda, pa do potopa, nalazi se paralelno u drugim drevnim literaturama (Enuma Elish, Ep o Gilgameshu, Ep o Atrahazisu, Sumerska prica o potopu). Međutim, i pored nekih sličnosti, još je značajnije sto tok Postanja, prepricavano ljudima koji su bili Mojsijevi savremenici, prikazuje novi, zaista revolucionarni pogled na Boga i Njegovog odnosa prema svetu i covecanstvu. Na drevnom istoku, npr., verovalo se dakle u mnostvo bogova koji su, ipak, bili ograniceni snagom, znanjem i moralnoscu, i takva religija je bila pravi „kockarski posao”. Vi, naime, nikada niste mogli biti sigurni da li ste izabrali pravo bozanstvo, nikada niste mogli biti sigurni da li će vam on ili ona, pak, doneti zastitu i spasenje. Ovakvu mitolosku sliku bogova mozete naći u svim narodima oko Izrailja. Mitovi onoga vremena nisu samo bili jednostavan simbolicki jezik ili odraz primitivnog mentaliteta. Mitovi su bili covekovo izrazavanje njegovog vlastitog pogleda na svet, odnosno na realnost.

Međutim, Bog iz Postanja je bio Jedinstven Bog, Bog bez premca, Bog sa kime se niko nije mogao izjednaciti ni uporediti. On je bio Svemocan Bog koji je stvorio ceo univerzum, čak i sunce, mesec i zvezde, planete koje su gotovo uvek u ocima neznabozackih naroda bili bogovovi! I sve to je Bog stvorio prilično jednostavno-recju. Ovakav polged na stvaranje sveta i realnost je jedinstven, i ne nalazi se nigde u okolnim narodima. Knjiga Postanja je napravila radikalan slom sa svojom filozofijom o Bogu, i sa svojim pogledom na realnost u koju je ukljuceno i stvaranje, pad u greh, plan spasenja, potop itd.
Izvestaj iz Postanja je početak istorije Bozjeg delovanja unutar covecanstva, započeto stvaranjem a koje će se u potpunosti zavrstiti Hristovim drugim dolaskom. A taj velicanstveni izvestaj pocinje veoma jednostavnim rečima:

U početku stvori Bog.

Sto se tice te pocetne izjave, dodao bih jos nesto. Naime, ono što se podrazumeva u ovom stihu jeste važna tvrdnja koja se tiče Bozje prirode i Njegovog karaktera, tvrdnje koja odbacuje najmanje 7 fundamentalnih zabluda:

1) Ateizam. Pogled da Bog ne postoji. Biblija ne pruza filozofske argumente za Bozje postojanje, već polazi od toga, kao sto pomenuh, da Bog postoji. To je cinjenica i fakat. Biblija jednostavno prihvata Njegovo postojanje,i sve razmatra u svetlosti pretpostavke za koju su dokazi nepotrebni, jer sve oko nas, zajedno sa nama samimam, svedoci da Bog postoji.

2) Politeizam. Glagol 'stvori' u jednini oznacava da su jevreji, kao mi danas, verovali u Jednoga Boga a ne u mnoge, i nema dokaza da se religija Biblije i jevreja razvijala iz animizna kroz politeizam i henotizam pre nego sto je dostigla eticki monoteizam.

3) Ovaj prvi stih se takođe suprotstavlja radikalnom materijalizmu, koji kaže da je materija vecna i neunistiva, da samo menja formu. Materija je sustina svih stvari, kaže ovakav pogled. Mi smo, međutim, videli da je Bog stvorio i materiju, odnosno doveo je u postojanje, još dok nije postojala!

4) Pošto se Bog jasno razlikuje od onoga sto je On stvorio,ovaj stih definitivno porice ili odbacuje i panteizam.

5) Natprirodno poreklo (stvaranjem) zemlje a i svemira odbacuje naturalizam. To je pogled na svet koji smatra prirodu kao jedino sto stvarno postoji. Međutim, Postanje kaže da je Bog Arhitetka i Stvoritelj svega sto postoji. On je iznad svega stvorenog, posebno iznad prirode koja samo svedoci o Njemu. Ostra razlika koja se vidi u naturalistickom pogledu i biblijskom!

6) Konacno, jedinstvenost ovog koncepta porekla odbacuje agnosticizam. U drevnoj literaturi, a vidimo i danas, otkrivenje je bilo nemoguće, nepostojece. Ljudski razum, njegovo rasudjivanje i istrazivanje su validni, dok iz Postanja saznajemo da se Bog otkriva, da je otkrivenje moguće jer zavisi od Boga a ne od nas.

7) Fatalizam uci da nema bozanskog plana iza stvaranja. Sudbina. A kada čitamo Postanje, i kada ga malo dublje objasnimo, kao sto smo i videli, ovo je vise nego smesno. Zaista se otkriva savrsen Bozji plan u svemu sto je stvorio.


Pozdrav.

[Maranatha]

No Nick kaže:

Dok zvanicna nauka kaže, npr., da je zivot nastao postepeno, tokom miliona godina, najpre nastao iz nezive materije, dotle Biblija jednostavno kaže:

U početku stvori Bog

Ja bih dodao moje mišljenje, a to je sledeća: ideja ovog glagola jeste upravo inicijativa! Inicijativa prilikom stvaranja! Bog je inicirao stvaranje, inicijativa uvek dolazi od Boga! Nasuprot evolucionistickom pogledu na svet, ili 'teoriji slučajnog nastanka', ja cvrsto verujem da je Bog inicijator ili pokretac stvaranja svega, pa i nas samih, sto je radikalno suprotno od 'slučajnosti' koja se spominje u zvanicnoj 'nauci'. Zar ne?

Smiješne su mi 'pametne' znanstvene teorije. Ja vjerujem da je Bog inicijator i stvoritelj svega, da je u sve živo udahnuo život. Ništa ne može rasti bez njega, ništa opstojati bez njega. Kaže Pavao: ja sam posadio, Apolon je zalio, ali je Bog činio da raste. Ništa ne bi funkcioniralo, ni jedno živo biće, samo od sebe. Koja i kakva je to energija? Samo BOG.

pozdrav tebi

[Nomen Nescio]

Maranatha kaže:

Smiješne su mi 'pametne' znanstvene teorije. Ja vjerujem da je Bog inicijator i stvoritelj svega, da je u sve živo udahnuo život. Ništa ne može rasti bez njega, ništa opstojati bez njega. Kaže Pavao: ja sam posadio, Apolon je zalio, ali je Bog činio da raste. Ništa ne bi funkcioniralo, ni jedno živo biće, samo od sebe. Koja i kakva je to energija? Samo BOG.

pozdrav tebi

Pa eto ti, ako si pazljivo citao sto sam izneo, onda bi 'skapirao' u cemu je stvar, u cemu je razlika izmedju biblijskog pogleda na Boga, svet, realnost, i svih ostalih pogleda.

S tim sto je tema prilagodjena mnogo vise za ljude koji se razumeju u takvu materiju, s toga nisam ni ocekivao neke posebne odgovore i reakcije.

Prijatno.

[Maitreya]

No Nick kaže:

Pa eto ti, ako si pazljivo citao sto sam izneo, onda bi 'skapirao' u cemu je stvar, u cemu je razlika izmedju biblijskog pogleda na Boga, svet, realnost, i svih ostalih pogleda.

S tim sto je tema prilagodjena mnogo vise za ljude koji se razumeju u takvu materiju, s toga nisam ni ocekivao neke posebne odgovore i reakcije.

Prijatno.

Evolucija postoji i uvijek ce postojati.
Sukladno s nasom svijesti se razvija nas tjelesni omotac.

Mi smo duhovna bica.
To jesmo i to cemo uvijek biti.

[Nomen Nescio]

Maitreya kaže:

Evolucija postoji i uvijek ce postojati.
Sukladno s nasom svijesti se razvija nas tjelesni omotac.

Mi smo duhovna bica.
To jesmo i to cemo uvijek biti.

Cuj, za moj pojam, bar koliko se ja bavim hriscanstvom, evolucija je pogled na svet. Mozda se neko ne slaze samnom, a i ne mora niti to trazim i ocekujem. Ona je jednostavno jedan pogled na svet. Nasuprot njoj stoji izvestaj iz Biblije, da ne kazem Bozji pogled na svet. Dve suprotnosti, dve razlike, nepomirljive.

Sto mislis o tome?


Prijatno.

[infomanijak]

Da li je biblija znanstvena knjiga?

[Nomen Nescio]

infomanijak kaže:

Da li je biblija znanstvena knjiga?

pa zavisi kako posmatras pitanje znanstvenosti....

[infomanijak]

No Nick kaže:

pa zavisi kako posmatras pitanje znanstvenosti....

Hmm...moram postavit bolje pitanje...

Kad dodes u knjižnicu...

Na kojoj polici je biblija? (pod polici mislim na tematiku... )

I među kojim knjigama?

[Nomen Nescio]

infomanijak kaže:

Hmm...moram postavit bolje pitanje...

Kad dodes u knjižnicu...

Na kojoj polici je biblija? (pod polici mislim na tematiku... )

I među kojim knjigama?

U, nemam pojma, prosto iz razloga sto imam na stotine verzija Biblija, na mnogim jezicima sveta. tako da ne odlazim u knjiznicu po takve stvari.

Osim toga, ne mislis valjda da je knjiznica kriterij za to da li je nesto ili nije naucno??

Mozda nisam napomenuo, ali sada cu: Biblija nije nikakav handbook geologije, fizike i slicno. Ako mislis tako da joj pridjes-onda je to pogresan nacin, jer ona nije data u takve svrhe, premda govori i o tim stvarima.

Sve zavisi koje su tvoje filozofske postavke. Zato sam te i pitao: sto je nauka?

[infomanijak]

No Nick kaže:

U, nemam pojma, prosto iz razloga sto imam na stotine verzija Biblija, na mnogim jezicima sveta. tako da ne odlazim u knjiznicu po takve stvari.

Osim toga, ne mislis valjda da je knjiznica kriterij za to da li je nesto ili nije naucno??

Mozda nisam napomenuo, ali sada cu: Biblija nije nikakav handbook geologije, fizike i slicno. Ako mislis tako da joj pridjes-onda je to pogresan nacin, jer ona nije data u takve svrhe, premda govori i o tim stvarima.

Sve zavisi koje su tvoje filozofske postavke. Zato sam te i pitao: sto je nauka?

Pa ako dodem u knjiznicu i idem na odjel od znanstvene fantastike, onda su tamo znanstveno fantasticna djela...

Razumijes sto hocu reci?

Nisi me ti nista pitao...

Izgleda da te muci malo izrazavanje...

A za nauku...

Imas google,wiki...

Imas KNJIZNICU...

EDIT: Vrijeme koje si ulozio u proucavanje verzija biblije si mogo bolje iskoristit...

Npr. proucit 100 RAZLICITIH knjiga...

[Longin]

No Nick kaže:

Cuj, za moj pojam, bar koliko se ja bavim hriscanstvom, evolucija je pogled na svet. Mozda se neko ne slaze samnom, a i ne mora niti to trazim i ocekujem. Ona je jednostavno jedan pogled na svet. Nasuprot njoj stoji izvestaj iz Biblije, da ne kazem Bozji pogled na svet. Dve suprotnosti, dve razlike, nepomirljive.

Sto mislis o tome?

Znanost je, pa i evolucijska teorija, sasvim dobro spojiva s vjerom u Boga. A nakon enciklike Humani Generis Pija XII iz 1950., nitko (bar od katolika) više nema pravo da u ime Crkve osuđuje tu teoriju. Može eventualno iznositi svoje vlastito mišljenje, i to je sve.

Nemam baš previše vremena za forumiranje, ali mogu ti preporučiti knjigu Vjekoslava Bajsića Granična pitanja religije i znanosti (KS, 1998), u kojoj se dosta detaljno raspravlja o evoluciji iz kršćanskog (katoličkog) kuta gledanja, s posebnim naglaskom na problemu hominizacije. Pozdrav.

[prowler77]

Pozdrav,

Koliko se ja sjećam dok sam čitao Bibliju Bog prilikom stvaranja upotrebljava rijeć NAČINIMO. Sjećam se da mi je to uvijek bilo pomalo ćudno, kome se On to obraća? Moj jedini zaključak je Duh sveti!
Koja su vaša mišljenja?

[Maitreya]

No Nick kaže:

Cuj, za moj pojam, bar koliko se ja bavim hriscanstvom, evolucija je pogled na svet. Mozda se neko ne slaze samnom, a i ne mora niti to trazim i ocekujem. Ona je jednostavno jedan pogled na svet. Nasuprot njoj stoji izvestaj iz Biblije, da ne kazem Bozji pogled na svet. Dve suprotnosti, dve razlike, nepomirljive.

Sto mislis o tome?


Prijatno.

Puno stvari nije napisano ali postoje.
Bog zivi u covjeku i covjek u Bogu.
Nema u evoluciji ni u reinkarnaciji nista lose.
To dvoje objasnjava cijeli zivotni proces , od pocetka do kraja.
Kad ispunis cijeli krug obavio si svoju zadacu.

[Maranatha]

prowler77 kaže:

Pozdrav,

Koliko se ja sjećam dok sam čitao Bibliju Bog prilikom stvaranja upotrebljava rijeć NAČINIMO. Sjećam se da mi je to uvijek bilo pomalo ćudno, kome se On to obraća? Moj jedini zaključak je Duh sveti!
Koja su vaša mišljenja?

Jeruzalemska Biblija u izdanju 'Kršćanske sadašnjosti' tumači da se Bog riječju 'načinimo' mogao obraćati anđelima ('svom nebeskom dvoru'), ili da množina izražava 'unutarnje veličanstvo i bogatstvo Boga: opća imenica koja u hebrejskom označuje Boga, Elohim, stoji u množini', ili da je ovo naznaka Trojstva.

[Nomen Nescio]

Pa da krenem redom...

Infomanijak: Pa ako dodem u knjiznicu i idem na odjel od znanstvene fantastike, onda su tamo znanstveno fantasticna djela...

Razumijes sto hocu reci?

Ne bas, no nema veze, da ne kompliciramo temu.

EDIT: Vrijeme koje si ulozio u proucavanje verzija biblije si mogo bolje iskoristit...

Npr. proucit 100 RAZLICITIH knjiga...

Kojih mi 100 knjiga preporucujes? I kako znas da ih nisam proucavao?? Zanimljivo...

Longin: Znanost je, pa i evolucijska teorija, sasvim dobro spojiva s vjerom u Boga. A nakon enciklike Humani Generis Pija XII iz 1950., nitko (bar od katolika) više nema pravo da u ime Crkve osuđuje tu teoriju. Može eventualno iznositi svoje vlastito mišljenje, i to je sve.

Nemam baš previše vremena za forumiranje, ali mogu ti preporučiti knjigu Vjekoslava Bajsića Granična pitanja religije i znanosti (KS, 1998), u kojoj se dosta detaljno raspravlja o evoluciji iz kršćanskog (katoličkog) kuta gledanja, s posebnim naglaskom na problemu hominizacije. Pozdrav.

Hvala za preporuku, no tesko da cu u skorije imati vremena za citanje preporucene mi literature. Osim toga=ovo sto sam iznio u postovima ne slaze se sa teistickom evolucijom. To sto ti pominjes zove se teisticka evolucija, a ona nije spojiva sa biblijskom teologijom. A ono sto sam ja ostavio ti je cista biblijska teologija. Ali da, slazem se da je to samo iz katolickog ugla, ne i iz mog.

prowler77: Pozdrav,

Koliko se ja sjećam dok sam čitao Bibliju Bog prilikom stvaranja upotrebljava rijeć NAČINIMO. Sjećam se da mi je to uvijek bilo pomalo ćudno, kome se On to obraća? Moj jedini zaključak je Duh sveti!
Koja su vaša mišljenja?

Hm, gledaj post koji je ostavio Maranatha:

Jeruzalemska Biblija u izdanju 'Kršćanske sadašnjosti' tumači da se Bog riječju 'načinimo' mogao obraćati anđelima ('svom nebeskom dvoru'), ili da množina izražava 'unutarnje veličanstvo i bogatstvo Boga: opća imenica koja u hebrejskom označuje Boga, Elohim, stoji u množini', ili da je ovo naznaka Trojstva.

Ovo boldirano je delomicno tacno. Jer, ako si pratio temu (ili ako ste pratili), mislim da sam lepo kazao da je imenica u Postanje 1:1 gramaticki gledano u mnozini, no ona stoji sa glagolom u jednini. Otuda nema ideje o politeizmu i slicno. Ono "-im" je oznaka za mnozinu. Kako kaze Maranatha, moguce je da je u pitanju naznaka Trojstva. Zanimljivo bi bilo ovo istraziti iz ugla jevrejske misli, jer njima je napisan izvestaj, a ne nama. Sa druge strane, postoji bar jos jedna ideja. Npr., kada se nesto zeli snazno naglasiti, ili kada se zeli snazno skrenuti pozornost na nesto, onda se upotrebljava mnozina. Lepo pratimo izvestaj, i onda dolazimo do ideje: "Hajde da nacinimo...", znaci "mi", mnozina. Odmah se pali svetlo u glavi: hej, pa ovo je nesto jako bitno! I sto je to bitno? Pa, stvaranje coveka! Ovo je bitno zato sto u ono vreme covek je bio sluga bogovima, bukvalno rob, stalno je zivio u strahu od kazne, da li ce udovoljiti bogovima (mislim na narode oko zidova), a mi imamo izvestaj koji pokazuje kako je veliko dostojanstvo coveka koje mu je Bog dao, vidimo da Bog stvara coveka po "svom oblicju". Jako velika razlika.
Dakle, ta mnozina kao da skrece pozornost na nesto sto je veoma bitno, veoma vazno. Da li je ovo tacno, da li ima smisla?

Pa ima, kazu neki. Eto, u Postanju 11 i dogadjajima oko Babela, Babilonske kule, vidimo opet nesto bitno, vazno, opet pozornost: "Hajde da sidjemo...", dakle opet mnozina, opet ono "mi". Nesto neverovatno se desava...

Koji bi bio problem sa ovakvim tumacenjem? Mozda taj sto imamo jako malo primera u Bibliji gde se upotrebljava mnozina, odnosno gde Bog upotrebljava za Sebe mnozinu. Mozda jos u Izaiji 6, "Ko ce nam ici...", znaci "nama", mnozina opet. Medjutim, ta tri primera ne pokazuju sa sigurnoscu da je ovakvo tumacenje ispravno, ali ni ne obara ga. Mislim da ce vreme pokazati o cemu je zapravo rec, a ja sam licno cuo od jednog veoma, veoma uglednog, poznatog i priznatog starozavetnog teologa i strucnjaka za Petoknjizje da je kazao kako se moze doktorska teza uraditi na tu temu, sto znaci mnozina u Postanju 1:26 redak, ako sam ga dobro zapamptio.

Sto znaci-iskljucivost je pogubna, i treba se nje cuvati. Prilikom ovakvih istrazivanja ja sam shvatio da cesto ne postoji konacno resenje, bar ne danas, po mnogim pitanjima. OK, mozda za nekih godinu, dve , pet, deset, ali danas ne, bar koliko je meni poznato. A teznja je coveka da sve definise, da sve stavi pod 1, pod 2, pod 3, itd, da sve stavi u okvire, sisteme, i tako dalje, dok Biblija uopste nije tako pisana, ili ako i jeste, moramo njoj prici pa videti kakav je njen sistem, o cemu ona zapravo govori, zasto govori to sto govori, i tako dalje. To su dobra pitanja. Zato mnogi ljudi ne razumeju Bibliju koja je zaista jednostavna knjiga, nego prave 'harikiri' tumacenja, uzimaju dnevne novine i tumace prorocanstva. Mislim....?
Dakle, iskljucivost i konacnost-ne. Premda mnogo toga znamo, postoji jos vece nase neznanje, i to treba iskreno priznati. Meni nije problem to priznati, prosto iz razloga sto znam da Biblija nije handbook geologije, fizike, hemije, itd., nego je knjiga koja upucuje na Boga, koja govori ko je Bog, kakav je Bog.

Ako ste pazljivije citali prva tri posta, onda cete razumeti zasto verujem i mislim da je Biblija takva knjiga-upucuje na Njega, govori tko je On, kakav je On. Jer, prosecan zidov nikada ne bi postavljao pitanja tipa: kako je sunce nastalo cetvrtog dana, a svetlost prvog, i mnoga slicna, prosto iz razloga jer mu taj izvestaj zapravo govori kakav je Bog: On je mocan Bog, toliko mocan i silan da je stvorio cak i sunce i mesec i zvezde, stvari koje su uvek bili bozanstva u okolnim narodima! Taj Bog je veci od svih bogova okolnih naroda, jer je On sve stvorio.

Ovo je najbolji ugao iz kog se moze posmatrati izvestaj iz Postanja, pa i iz cele Biblije, to vam je biser i dragoceno zlato proucavanja, samo sto vrlo mali broj ljudi posvecuje ovome paznju, i naravno da pri tome dolazi do zastranjenja u tumacenju, i milion razlicitih misljenja koja nemaju veze sa vezom, osim sto se pokusavaju kompromitovati zbog uticaja sveta. Eto, tako bar ja proucavam Bibliju, pa sad, ni ne ocekujem da svako razmislja isto kao i ja.

Prijatno svima.

[inverter]

Preporučam knjigu "Dvanaesti Planet" pa će možda svanuti i pogled iz drugog kuta viđenja o Elohimu, Jahvi ili ElShadaju.
Zdravi i veseli bili.

[Nomen Nescio]

Hvala na preporuci i na zeljenom "prosvetljenju".

[infomanijak]

@ No Nick:

"Kojih mi 100 knjiga preporucujes? I kako znas da ih nisam proucavao?? Zanimljivo..."

Hipotetski gledano:

Ajmo reci da cijeli zivot citamo knjige. Istom brzinom...

Ja sam ih procitao 10 000, ti si ih procitao 9 900 jer si forsirao jednu knjigu 100 puta...

Uvijek ces biti u zaostatku...


"Ne bas, no nema veze, da ne kompliciramo temu."

A to ne shvacas zato sto si procitao 100 knjiga manje od mene...