Biste li napustili ili ostali s teško bolesnom osobom?

[Hazen]

AlessandraB kaže:

....
Doduse, ja nikada nisam bila sa nekim koga nisam volela, tako da mogu da govorim samo iz tog ugla. Danas su razne varijacije partnerstva moguce, jer ljudi na svasta pristaju, pa su i postupci druge strane razliciti.

Dakle ti si unaprijed sigurna da bi nekog u hipotetske "do dvije godine veze" baš uistinu voljela, do spremnosti da s njim ostaneš ostatak svog života? Čak i da nije bolestan?

[Benny]

TechB0ne kaže:

Sve to zvuči lijepo na papiru, vječna ljubav i do kraja života. Ali kad se ljudi nađu u takvoj situaciji i prolaze iz dana u dan tu težinu, realnost je malo drugačija .

TechB0ne kaže:

Ja da sam bolestan sigurno ne bih htio da ta žena ostane uz mene bez obzira koliko se volimo.

Da, sve to zvući kao pogled u kristalnu kuglu

[choupette]

Po meni to da li bi ostala ili ne ne ovisi isključivo o bolesti nego i o načinu kako se osoba s bolešću nosi.
Nije popularno to reći, ali hendikep zna itekako izmijeniti ličnost osobe.
Mnogi tako postanu ogorčeni i ljuti na sve oko sebe.
U tom slučaju se odjednom čovjek zna naći s potpuno različitom osobom kraj sebe.
Ljudi se ostavljaju zbog vulgaris “razvijanja u pogrešnom smjeru”, što svi prihvaćaju kao legitimni razlog za razlaz, dok izgleda da isti takav razlaz kad osoba doživi bolest/hendikep, uz koji zna ići isto to razvijanje, doživljava u pravilu osudu od okoline koja većinom nije ni prismrdila istom problemu.


Zato nisam automatizmom sklona osuđivati onoga koji ne može izdržati situaciju i koji odluči otići. Jer tko zna zašto stvarno osoba odlazi i na što se odnos dvoje ljudi u tako kompleksnim problemima na kraju svede.

[AlessandraB]

Hazen kaže:

Dakle ti si unaprijed sigurna da bi nekog u hipotetske "do dvije godine veze" baš uistinu voljela, do spremnosti da s njim ostaneš ostatak svog života? Čak i da nije bolestan?

Nigde ne pise "do dve godine veze", nemoj izvrtati napisano, samnom ti je to losa rabota. Napisala sam ovo:

AlessandraB kaže:

Ako nekoga volim, ostajem sa njim bila 20 godina stara ili 50 godina stara, bili mi sest meseci zajedno ili dve godine.

Nema nigde ogranicenja "do dve godine", to je bio samo banalan primer duzine ili kratkoce veze. Smisao je u tome da, ako volim nekoga, nije bitno koliko smo dugo zajedno, jer ga ni u kom slucaju ne bih ostavila zbog bolesti. Razumes sada?

[RedSonia]

ako bi bio fizički invaliditet u pitanju a osoba optimistični zajebant tada bih ostala s njim i bila mu podrška, jebo noge ako ih nema, kolica bismo gurali skupa...ako bi bio teški depresivac napustila bih ga vrlo brzo jer osobe koje sve vide crno, nikada se ne smiju i stalno sipaju strahove i kuknjavu jednostavno ne volim...znači sve ovisi kakva je bolest u pitanju i kako se osoba s njom nosi

[Verdadera]

Hazen kaže:

Dakle ti si unaprijed sigurna da bi nekog u hipotetske "do dvije godine veze" baš uistinu voljela, do spremnosti da s njim ostaneš ostatak svog života? Čak i da nije bolestan?

Oprosti, boldala sam ono što mi se čini najbitnije

[choupette]

RedSonia kaže:

ako bi bio fizički invaliditet u pitanju a osoba optimistični zajebant tada bih ostala s njim i bila mu podrška, jebo noge ako ih nema, kolica bismo gurali skupa...ako bi bio teški depresivac napustila bih ga vrlo brzo jer osobe koje sve vide crno, nikada se ne smiju i stalno sipaju strahove i kuknjavu jednostavno ne volim...znači sve ovisi kakva je bolest u pitanju i kako se osoba s njom nosi

I depresija je bolest.

Izgleda da je bolje biti invalid nego depresivan.
Hepi invalid, naravno.

[My time]

lara79 kaže:

Moj muž je nakon par mjeseci zajedničkog života dobio tešku ozljedu kralješnice - napamet mi nije palo otići.
Oporavio se nakon godinu dana i bezbroj vježbi , fizikalnih terapija itd

znali smo da će ostatak života biti ograničen - nažalost , vrlo brzo nakon toga ponovno se situacija zakomplicirala i prognoza je bila trajna paraliza donjeg dijela tijela.

Nisam otišla , nikada mi to nije prošlo glavom.

Prihvatila sam naš život, bila uz njega kao prvog dana sretna da je živ ( umro je na stolu tokom operacije ) - prolazila s njim sve njegove depresije i stanja očaja i svih drugih ekstremnih psiho stanja do terapije u toplicama , obilaženja Neurokirurgija po bolnicama , neurologa svih mogućih privatnih i socijalnih , bila mu žena , prijatelj i sve što sam mislila da treba.

Da skratim priču- on danas Hvala Bogu hoda - paraliza je bila privremena , iako to tada nismo znali.

Da , ja sam od onih koji bi ostali ..

Ovo boldano ne kužim. Najprije je umro, a danas hoda?

[MaloJa]

sanjita kaže:

ja stvarno ne znam o čemu vi pričate. zar u vašem susjedstvu i obitelji nema normalnih obitelji u kojima je jedan član teško bolestan, a ljudi naravno žive zajedno u braku i dalje i sve guraju zajedno? tu mislim na starije ljudi i duže normalne brakove.

Nisam najbolji primjer jer nisam u braku niti sam toliko stara ali 3 godine guramo sa mojom multiplom i odnedavno živimo zajedno.
Nakon par spojeva sam rekla kako stvari stoje i bila sam uvjerena da cu dobiti šut kartu ali desilo se neočekivano da bolest, fuckin MS nije razlog za prekid.

Guraju mladi zajedno a guraju i stari zajedno.

Svjedoci smo svega i svačega svakoga dana, no ipak mislim kako je život borba, za mladog i zdravog čovjeka. Druge nam nema.

[RedSonia]

choupette kaže:

I depresija je bolest.

Izgleda da je bolje biti invalid nego depresivan.
Hepi invalid, naravno.

jest, bolest je...jasno sam napisala koje bolesti bih prihvatila a koje ne bih mogla, ne znam šta je tebi tu sporno...znači invalidnosti i teže fizičke bolesti mogu prihvatiti ali depresivce ne

[Hazen]

AlessandraB kaže:

Nigde ne pise "do dve godine veze", nemoj izvrtati napisano, samnom ti je to losa rabota. Napisala sam ovo:

Ništa ja ne izvrćem niti me interesiraju ovdje ičije izmaštane rabote.

Nema nigde ogranicenja "do dve godine", to je bio samo banalan primer duzine ili kratkoce veze. Smisao je u tome da, ako volim nekoga, nije bitno koliko smo dugo zajedno, jer ga ni u kom slucaju ne bih ostavila zbog bolesti. Razumes sada?

Nije banalan primjer dužine ili kratkoće veze nego kontekst unutar kojeg je uvodno pitanje postavljeno. Naglašeno je da se radi o kraćoj vezi, u situaciji gdje su još oboje mladi, a ne dugogodišnjem partnerstvu, štoviše, naglašeno je baš to da dvoje unatoč tome što se vole, još nisu predugo u vezi - dakle, tek su na početku. Života, ljubavi, zajedništva.
Vjerujem da bi vrlo malo ljudi odmah ostavilo nekog u kog su zaljubljeni i stalo im je do njega/nje da mu se nešto desi. Ali ovdje sam prilično temu shvatila u kontekstu odabira ostajanja za cijeli život.
S obzirom na to da ti "nikada nisi bila s nekim koga nisi voljela" i "govoriš samo iz tog ugla" (drugi valjda ne govore ili ne vole istinski kao ti), te da drugi koji misle drugačije "na svašta pristaju", postavila sam ti jasno pitanje.

Sve u svemu, manje prepotencije ti ne bi škodilo.

[Hazen]

Verdadera kaže:

Oprosti, boldala sam ono što mi se čini najbitnije

Nisam te skontala, u kom smislu misliš?

[Verdadera]

Hazen kaže:

Nisam te skontala, u kom smislu misliš?

Učinilo mi se da je došlo do nerazumijevanja tvog vrlo jasno postavljenog teksta pa podebljah u nadi da će biti još jasnije što želiš reći.

[choupette]

RedSonia kaže:

jest, bolest je...jasno sam napisala koje bolesti bih prihvatila a koje ne bih mogla, ne znam šta je tebi tu sporno...znači invalidnosti i teže fizičke bolesti mogu prihvatiti ali depresivce ne

Krivo si shvatila moj post.
Nisam te ništa pitala, samo sam konstatirala i iskoristila tvoj post da proširim temu.

Dodajem još činjenicu da iznenadna teška bolest ili invalidnost često povlače za sobom neki oblik depresije.
Nije baš pravilo da odrasla zdrava osoba, koja se odjednom nađe u npr. kolicima prihvati tu činjenicu kao neki veseli dodatak svom životu.

https://www.google.hr/amp/s/www.reco...epression/amp/

[AlessandraB]

Hazen kaže:

Ništa ja ne izvrćem niti me interesiraju ovdje ičije izmaštane rabote.

Jos kako si izvrnula smisao onoga sto sam napisala, jer si dodala nesto sto ja tako nisam napisala, da bi dobila smisao koji tebi odgovara. Ali nemam nameru da se raspravljam oko toga, jasno sam citirala svoje reci i jos sam objasnila sta one znace, tako da je situacija jasna.

Hazen kaže:

Nije banalan primjer dužine ili kratkoće veze nego kontekst unutar kojeg je uvodno pitanje postavljeno. Naglašeno je da se radi o kraćoj vezi, u situaciji gdje su još oboje mladi, a ne dugogodišnjem partnerstvu, štoviše, naglašeno je baš to da dvoje unatoč tome što se vole, još nisu predugo u vezi - dakle, tek su na početku. Života, ljubavi, zajedništva.
Vjerujem da bi vrlo malo ljudi odmah ostavilo nekog u kog su zaljubljeni i stalo im je do njega/nje da mu se nešto desi. Ali ovdje sam prilično temu shvatila u kontekstu odabira ostajanja za cijeli život.
S obzirom na to da ti "nikada nisi bila s nekim koga nisi voljela" i "govoriš samo iz tog ugla" (drugi valjda ne govore ili ne vole istinski kao ti), te da drugi koji misle drugačije "na svašta pristaju", postavila sam ti jasno pitanje.

Sve u svemu, manje prepotencije ti ne bi škodilo.

Sada si razumela smisao mog posta, a to je da ja pisem iz svog ugla, ne govorim za sve ljude, niti za vecinu ljudi. Uvek sam pisala samo o tome sta bih JA uradila, jer samo to mogu da znam. Svako ima svoj stav o tome, bilo slican, bilo drugaciji. Ako tacno znam sta mislim i sta zelim da uradim, to nije prepotencija, nego sigurnost u to sto mislim. Mozda ti imas drugo misljenje i to mozes izraziti, ali cemu licni napadi? Zar se osecas ugrozenom od mene? Mozemo diskutovati i ako imamo razlicita misljenja, bez da postanes licno uvredljiva. Za tim nema potrebe, jer ja tebi nisam cinicno napisala sta ti ne bi skodilo. Nadam se da me razumes i da vise nije potreban smor rasprava tamo gde problem ne postoji.

[Hazen]

AlessandraB kaže:

Jos kako si izvrnula smisao onoga sto sam napisala, jer si dodala nesto sto ja tako nisam napisala, da bi dobila smisao koji tebi odgovara. Ali nemam nameru da se raspravljam oko toga, jasno sam citirala svoje reci i jos sam objasnila sta one znace, tako da je situacija jasna.



Sada si razumela smisao mog posta, a to je da ja pisem iz svog ugla, ne govorim za sve ljude, niti za vecinu ljudi. Uvek sam pisala samo o tome sta bih JA uradila, jer samo to mogu da znam. Svako ima svoj stav o tome, bilo slican, bilo drugaciji. Ako tacno znam sta mislim i sta zelim da uradim, to nije prepotencija, nego sigurnost u to sto mislim. Mozda ti imas drugo misljenje i to mozes izraziti, ali cemu licni napadi? Zar se osecas ugrozenom od mene? Mozemo diskutovati i ako imamo razlicita misljenja, bez da postanes licno uvredljiva. Za tim nema potrebe, jer ja tebi nisam cinicno napisala sta ti ne bi skodilo. Nadam se da me razumes i da vise nije potreban smor rasprava tamo gde problem ne postoji.

Opet si zaobisla citavu moju poantu. Ukljucujuci i moj komentar o tvojoj prepotenciji - nije se odnosio na tvoje stavove. Ne bih dalje.

[Carica Hrdalo]

Ostala bih, iako nam zasigurno ne bi bilo nimalo lako. Ostala bih iz i zbog ljubavi, zbog teške bolesti same po sebi ili osjećaja obaveze zbog toga sigurno ne.

[RedSonia]

choupette kaže:

Dodajem još činjenicu da iznenadna teška bolest ili invalidnost često povlače za sobom neki oblik depresije.
Nije baš pravilo da odrasla zdrava osoba, koja se odjednom nađe u npr. kolicima prihvati tu činjenicu kao neki veseli dodatak svom životu.

naravno da će svatko zbog hendikepa imati uspone i padove raspoloženja, to su sve stvari koje uračunavam pod fizički invaliditet i to je normalno, ne može svaki dan biti sunčan osobito ako osoba ima i bolove, ali to razumijem i to je nešto što mogu prihvatiti kao što sam več rekla
Klinička depresija je nešto sasvim drugo...ako bi osoba zbog invaliditeta upala u tešku depresiju iz koje ne izlazi tada ne bih to mogla prihvatiti

uostalom znam i sama što je svakodnevna fizička bol i tako je več dugi niz godina

[AlessandraB]

Hazen kaže:

Opet si zaobisla citavu moju poantu. Ukljucujuci i moj komentar o tvojoj prepotenciji - nije se odnosio na tvoje stavove. Ne bih dalje.

Slazem se i pozdravljam te, mislim da je tako najbolje za tebe i za mene.

[Amybroj9]

RedSonia kaže:

jest, bolest je...jasno sam napisala koje bolesti bih prihvatila a koje ne bih mogla, ne znam šta je tebi tu sporno...znači invalidnosti i teže fizičke bolesti mogu prihvatiti ali depresivce ne

Razumijem u jednu ruku, ali u drugu ne.
Jer je depresija izlječiva.