Nadrealistična proza | Moj uzoriti Franz

[*_spike]

Kucnulo je 7 sati i 13 minuta kad sam sestri mjesio sise. Sa dvostrukom lepinjom u koju sam stavio njene oči, mogao bih se kladitit da je to bio najukusniji sendvič svih vremena. Iza otvorenih vrata zaključane sobe ja sam gledao kako se sakriti od zraka, no oči me nisu služile onoliko dobro kao um. Prestao sam disati.

Mama je pokucala par puta na vrata, ja sam joj zatvorio i rekao tišinu. Nije ništa odgovorila riječima «Bok, sine.» na što sam ja povukao ton gitarom i počeo skakati u snu. Beživotno tijelo moje mrtve sestre zaprljalo mi je krevet, a ja dobro znam da mama ne voli nered. Šutnuo sam to crvljivo tijelo punom nogom, jednom rukom držeći svoje gaće u ruci. Vidio sam krv po posteljini, bila je žuta i jedra kao moja sestra sama. Tko joj je kriv?

Mama će se naljutit na mene kad vidi što sam napravio od posteljine. Kako li ću to počistiti? Ovaj smrad u sobi sigurno dolazi od te krvi, te smrdljive tekućine, nositeljice gena. Rukama sam odvezao jastuk i u njega spremio krvavu posteljinu, toliko namučenu u tu sablasnu krv da se i pernati jastuk napunio krvlju do grla i počeo vrištati.

Mama je opet pokucala na vrata svojim čelom, na što sam ja rekao da ću zaključati i da me pusti na miru, ipak ja učim. Krvi više nije bilo na posteljini, no jastuk je bio sav crven, kapalo je iz njega kao što kapa iz neba tokom sunčanog dana punog kiše. Pojavila se duga u mojoj sobi. Ta krvava duga sačinjena od samo jedne boje dodatno mi je smetala jer sam znao da će ju mama primijetiti. Pusti sam muziku i počeo plesti. Plesati? Plesti.

Još sam jednom svom snagom šutnuo tijelo svoje sestre, gurnuo joj ruku u poluotvoreni grkljan i izvadio srce, koje je i dalje štrcalo. Ona me pogledala svojim lijepim očima koje sam pojeo, na što sam se ja skamenio, postao kip. Onda sam se sjetio da nije meduza i još ju jednom šutnuo nogom u sisu. Izgubila je svijest i ja sam znao da je sad vrijeme da zovem hitnu pomoć. Nazvao sam 92 i rekao da imam nevolje i neka se požure, neka dovedu tim kemijskih čistača, posteljina mi je jako zamrljana.

Kako ću mami reći za posteljinu? Što se dogodilo? Ne pada mi ništa razumno na pamet…

[Bercana]

Reci joj:"Pomažem ti mamice".

A ona će ti odgovoriti; "S tvojom novom haljinom?"

[*_spike]

Bercana kaže:
Reci joj:"Pomažem ti mamice".

A ona će ti odgovoriti; "S tvojom novom haljinom?"

Nije ovo LJES i "Brabonjci", tu se ne traži "pomoć" nego je namjerno ostalo nedovršeno za sljedeći pokušaj

btw

[wuk]

[Bercana]

spffec... gadipsff mi psfe....

[*_spike]

Da. Majka je kucala na vrata, ja sam bezumno trčao svojom malom sobicom, usput se spotičući na tijelo moje sestre. Bio sam toliko ljut na to beživotno tijelo da sam uzeo cd-e iz ormarića i počeo ju piliti na dijelove. Krv je tekla po tepihu, ja sam uživao slasne zalogaje ljudskog, trulog mesa. Prozor je bio zatvoren, muhe su trčale po zraku surfajući na svojim raketama, a žute tapete i bijela kosa su mi se nadvili nad pogled pun samosažaljenja i ljubavi prema Kiklopima i sličnim iskustvima koji svakodnevno potresaju običnog čovjeka naučenog da ne piše i da ne razumije dvostruke dugotrajne rečenice koje zapravo nemaju ni najmanjeg smisla.

Već je prošlo tri dana, moje sestre više nije bilo u sobi, ja sam bio anonimac koji je samo jeo, ništa više. Svaki dan ubiju milijune životinja i nikom se ništa ne dogodi. Ja sam ,evo, ubio sestru, i osjećam da će biti frke. Zar smo mi toliko bolji od životinja, zaš naš život toliko više vrijedi, to neka se pita dvostruki mislilac kojem vepar viri iz očnog kapka.

Ležao sam na krevetu, majka se zaletavala stopalima u vrata, vikala je da otvorim, no imao sam osjećaj da je ona plavo zeleno čudovište sa trostrukim tijelom spremnim da me unakazi i ubije, pa sam se od straha sakrio u onaj krvavi jastuk pun krv i perja. Ugodno je spavati u crvenom perju, no nije ugodno mami objašnjavati zašto je perje crveno.

U tom trenutku dogodio se tresak, poluzeleno čudovište bijelog pogleda ušlo mi je u sobu, vikajući "Sine, sine!", no a sam ostao u svom jastuku. Izvadila je glomaznu šibu punu trnja, vidio sam dobro kroz jastučnicu, na što sam se stresao. Izišao sam mirno van, na što je ona upitala "Kakav je ovo nered?!".

Pokušao sam joj objasniti, skakao sam po guzici, hopsao po loptama i pjevao vesele pjesme, no moja je majka bila razočarana neredom u mojoj sobi.
"Imaš 2 minute da ovo počistiš!" bio je sud koji je iznjela nakon pogleda na sobu.

Tada je mirno izišla van na svojim svinjskim nožicama, a ja sam počeo pospremati.

Nakon toga, sve se vratilo u normalu.