i padne riječ tiho...

[alohae]

Krila

kad upoznaš anđela,
zapalit ćeš mu krila,
gledati ih kako gore,
nasmješit ćeš se anđelu,
i pitat ga,
hah, a što si sad bez krila,
odgovor će biti,
krila su samo za tebe izgorjela,
a sljedeći put kad ćeš me trebati,
za tebe, krila više neće biti tu.

Mutni tipovi

mutni tipovi,
se okreću u kolu,
koje ih promatara,
ali i oni promatraju kolo,
i svi su sretni i zadovoljni,
znaju da su dio kola,
kolo nije savršeno,
ali to nije važno,
dok se gledaju,
onog trena kad netko prestane gledati u kolo,
postane crni tip,
netko tko nema budućnosti,
netko tko ima samo prošlost,
jer znaju onaj koji ne gleda u kolo,
piše svoju budućnost,
a time i svoju prošlost.



Jednosmjerna

jeste li mislili,
ili niste,
da vrag,
pita za dopuštenje,
nema jednosmjerne ulice,
samo kraja,
a i kad dođe,
zašto bi to bila,
jednosmjerna,
jer neki stočar ludi,
je odlučio,
da se vozikamo u jednom smjeru,
pitajte se,
ja se jesam,
da sam vrag,
bili jednosmjerna ulica,
značila promet u oba smjera.

Tišina

tvoja tišina,
me boli,
ubija,
razjeda,
uništava,
tvoje riječi su spas,
ali spasa nema,
uživati u tišini,
ne mogu,
bez tebe,
umrijeti,
ne mogu,
bez tebe,
živjeti mogu i moram,
bez tebe,
sanjati,
eh, to još samo trebam naučiti,
bez tebe.

Narcisoidni gad

narcisoidni gad,
netko se rađa,
netko postaje,
a drugima jedini način da prežive,
postati nije teško,
teško je prestati,
ali treba se truditi i sačuvati,
kad vidimo damu koja je sigurna,
da znamo da narcisoidni gad,
mora otići na spavanje a probuditi se mora,
onaj koji cijelo vrijeme postavlja skrivena pitanja,
koja traže bezbrižne odgovore,
jer samo tako narcisoidni gad može otići na spavanje,
i konačno probuditi samoga sebe.

[alohae]

Avatar

Navukla si svoje crne čizmice,
navukla svoje tamne boje,
uzela strijelu u ruke,
i pogodila me srce,
nisi se ni trudila,
pogledati kako umirem,
već si našla drugog,
kojeg trebaš pogoditi,
nisam krvario,
već sam sretan bio,
što sam na trenutak,
u životu ratnice bio.

[alohae]

Zašto?
nemoj tražiti istinu ali i nemoj dopustiti da ona potraži tebe,
malo laži,
malo sna,
tužna pjesma,
bez ofsajda,
traži sebi u tuđem ogledalu,
potraži sebi u prolazu,
nikad a baš nikad nećeš znati kako,
ako se ne zapitaš zašto!

[alohae]

Zašto

nemoj tražiti istinu ali i nemoj dopustiti da ona potraži tebe,
malo laži,
malo sna,
tužna pjesma,
bez ofsajda,
traži sebe u tuđem ogledalu,
potraži sebe u prolazu,
nikad a baš nikad nećeš znati kako,
ako se ne zapitaš zašto

[alohae]

Vrh

ako se ikad uspneš,
na najveći vrh,
kojeg si vidio,
brate, sestro,
i nađeš se na tom vrhu,
sam,
imaš izbor,
ostati uživati na vrhu,
u krajoliku,
nebu,
vjetru,
sam,
ili se baciti u provaliju,
riskirati,
dali ćeš se dočekati na noge,
ili,
razbiti se,
a onda uspeti se na novi,
najveći vrh koji vidiš,
ali ovaj put,
sa cijelim svijetom kojeg vidiš,
tako nečeš razmišljati,
o provaliji,
ili kako si sam,
već o novom vrhu,
i svijetu kojeg ćeš tamo,
ponjeti.

[alohae]

Krv

nije te bilo,
kad zabio,
kad poljubio,
kad prevario,
kad ostavio,
kad otišao,
kad kupio,
kad zaboravio,
kad patio,
kad kockao,
kad sjetio,
kad pustio,
reci mi oče, što si živio,
kad svoju krv nisi vidio.

[alohae]

Alexa

to što si hladna,
surova,
ogoljena,
do kosti,
ne znaći ne da trebaš,
nekog onog malo nježnijeg,
da te shvati,
podira po licu,
smijeh tvoj,
da uhvati,
a to si,
zar ne,
neko ko treba,
tražiš,
i uvijek nađeš,
ali još uvijek,
tražiš,
onog nekog,
koji će
voljeti,
tvoje kosti.

[alohae]

Ništa

ništa,
nisam mislio,
da tako daleko,
mogu ići,
i gledam ono,
što je ostalo,
nešto,
pitam se,
što je jače,
nešto,
ili,
ništa,
ili,
ja,
koji gledam na izbor.

[alohae]

Internet

misliš da je Dante,
imao u vidu,
facebook,
twitter,
holllvuuud,
s kime pričam,
sa sobom,
ili sa svijetom,
prošlost je sadašnjost,
samo što u prošlosti,
nisu imali Internet.

[plavi-safir]

ISPOVJEST JEDNE KUCE: IDITE VI,JA SAM DOBRO


Mnogo maca i pasa je nestalo u vodenoj stihiji i jedino možemo da se nadamo da su neke od njih uspjle da se sklone na sigurno.

Kako sam ja srećan pas! Imam divnu kuću sa prelijepim dvorištem. Imam gazde koji me obožavaju kao i ja njih. Sve bih dao za njih. Život svoj bih dao samo da njima bude dobro.

To su divni ljudi, mama Slavia, tata Đuro i njihova divna ćerkica, a meni najomiljenija mlada gazdarica Ana. Ona je divna djevojčica, mama kaže da je ona juče napunila 3 godine. Baš sporo raste! Mi psi mnogo više porastemo za 3 godine.

Mene zovu Čupko, kažu da sam nekakav mješanac retrivera i imam 3 godine, ali sam nekako veći od Ane. Mama i tata su me pronašli kad sam bio jako mali, kažu da su me našli u kontejneru. Ne znam šta je to, ali bih po priči rekao da je to neko grozno mjesto, jer kažu da sam nađen sav prljav, smrdljiv i čupav. Otuda mi i ime Čupko.

Kad sam ja došao u njihovu kuću sa prekrasnim dvorištem i baštom, oni su već imali Anu, ali je bila užasno mala i nekako sva smotana u neke bjle krpe. Baš sam je zavolio. Odrasli smo zajedno, doduše ona nešto zaostaje, ali nema veze, OBOŽAVAM JE!

Našu kuću isto obožavam, divna je, prostrana , uvjek ima hrane i imam i divan krevet u dnevnoj sobi.

Čekajte, moram ovo da čujem!!! Oprostite što prekidam svoju priču! Mama i tata slušaju onaj veliki aparat iz kog pričaju ljudi.

Uplašeni su! Šta se dešava???

Dotrčao sam do njih, mašući repom da ih razveselim, ali su me samo blago odgurnuli i rekli mi: "Ne, sada Čupko".

Možda su ljuti jer kiša pada već 2 dana, pa kad izađem napolje, unesem i malo blata u kuću?

Ne, nije to, gledaju kroz prozor, izlaze i ulaze u kuću, prestravljeni su! Šta se dešava? Hoću ja da pomognem!

Počinju da traže neke stvari po kući, oblače se, oblače i Anu. Evo, zovu me da sa njima odem na sprat, možda ipak mogu da im pomognem. Penjemo se, nešto se čuje iza mene...okrećem se. Otkud voda u kući?!

Sada smo na spratu, mama telefonira , Ana počinje na plače. Izgleda da je ovo nešto zaista ozbiljno!

Mislim da je ona voda koja ulazi dole u kuću problem.

Mama stoji na terasi i čeka nešto. Tata drži Anu i tješi je, kaže kako će sve biti u redu!

Evo zove nas mama da i mi dođemo na terasu. Istrčavam sa njima. Neki čamac stoji pored prozora i neki ljudi unutra.

O Bože koliko vode! Pa zar mi nismo na spratu?

Čujem ljude iz čamca:"Moraju svi da napuste Doboj, ali on ne može, takvo je naređenje"!

Ovo moram da čujem. Sad se mama dere:"Molim, vas, preklinjem vas, povedite i njega. Molim vas!", počinje da plače.

Ana vrišti, dok tata pokušava da smiri situaciju. Govori ljudima:"Dobro, ako njega ne možete da povedete sa nama, nećemo ni mi da idemo. Povedite samo djete".

"Štaaa? Pritrčavam tati, diram ga šapom, on se saginje...vidim mu jednu suzu u oku.

Shvatio sam sve! Fiksirao sam pogledom tatu i prenosim mu očima reči:"Idite vi, molim vas, idite, potrebni ste Ani, molim vas, ja želim da idete! Nemojte brinuti za mene, ostaću ,plivaću, pokušaću da se spasem!

Gurao sam ih njuškom prema čamcu. Shvatili su! Suze su im lile niz oči.

"Znam, sve, znam i vi mene volite. Volim i ja vas i zato želim da idete, nemojte brinuti za mene. Ja ću biti sretan što znam da ćete vi biti dobro".

Ušli su svi u čamac, a ja sam ostao na terasi. Zvuk motora čamca se udaljio.

Uhhh, baš je tiho!

Čujem samo svoje dahtanje. Uhhh, šape su mi već u vodi. Čekaću još malo, šta da radim?

Odoh da se najedem, ostavili su mi u sobi hranu. Da pojedem to, dok ne dođe voda i tamo.

Jedem, ali mi nešto baš ne prija.

Uffff, evo vode i u sobi, već mi je do trbuha došla.

Ne vrijedi, još malo ću sačekati, ali moram da se pripremim da pokušam da plivam negdje, naravno izaćiću kroz terasu koja je otvorena.

Počinjem da plutam. Odoh!

Uffff, plivam i plivam već ko zna koliko, ali nigde ne vidim gde da stanem na suvo, svugde vidim samo vodu.

Kako je svuda tiho... ček',ček'.....čujem neki lavež....neko zove upomoć.

Evo vidim ih! Pa to su moji prijatelji iz susjedstva Gogo, Pepi, Lunja i Doroti!

O BOŽE, PA ONI SU ZATVORENI U BOKSOVIMA. DOROTI JE PORED KUĆE, ALI VEZANA JE LANCEM !!!!

Ja ne mogu da ih pustim, ne mogu im pomoći, pa oni ne mogu da pobjegnu, udaviće se!!!!!

Mora da su im se gazde utopile, prije nego što su uspjeli da ih puste! Ne vrijedi moram dalje da plivam, a već se vide samo krovovi kuća

Opet ta strašna tišina, ni muha se ne čuje

Hladno mi je. Auuu baš mi je hladno....šape su mi se nekako ukočile.....mislim da neću uspjeti.

Važno da su mama , tata i Ana na sigurnom....uf, to je najbitnije, sada mi je sve jedno, spokojan sam.

Bože, kakva tišina...I mrak je pao, ništa ne vidim.......

Ali se više ni ne pomjeram...ne mogu....

Ana, Slavica, Đuro, tako sam sretan što ste dobro. Bili ste divni, hvala vam za sve. Nadam se da sam se odužio za vašu plemenitost prema meni, kada ste me spasili.....sad se pružila meni prilika da vam uzvratim. Voli vas vaš Čupko!

Ipak mislim da me je ubila samo tišina! Volim vas!

Napisano u pomen svim nastradalim životinjama u kataklizmičnoj poplavi Srbije, i BIH u svibnju 2014.

[alohae]

Marina

osjećam umor,
od,
rive,
bana jelačića,
tvrđe,
ali želim još,
nemogu stati,
ne sad,
tek sam,
počeo.

[alohae]

Sam
sad kad sam ostao,
sam,
pitam se,
jel sam,
tražio to,
želio to,
prisiljen to,
bio,
možda da moja glupa glava,
shvati,
ali što.