Tko vam pomaže oko bebe/djeteta?

[Dora K]

Lali Puna kaže:

kad netko nudi pomoć ja uzimam da ju ne nudi s figom u džepu tojest da ne radi to da bi si napravio kredite da mu ja jednog dana moram doć vratit.

E vis u toj figi u dzepu isto lezi zec

[Lali Puna]

Dora K kaže:

E vis u toj figi u dzepu isto lezi zec

ma, boli me džon, to nek ide njima na dušu

[Jules76]

Lali Puna kaže:

zašto? pa ja ne tražim ništa. al ak se netko ponudi, nema šanse da ću odbit da mi skuha ručak jer ne podnosim da mi netko u mojoj organizaciji kuhinje stavlja krumpire u pećnicu. stavljaj, brate mili, šta oš u pećnicu.
ak nećeš - nema veze, možemo popit kavu, društvo je jednako vrijedno kao ručak.
ono, neću nekog s vrata poslat u wc da mi ga oriba. al ak me pita jel imam neš protiv da mi oriba wc - nemam, help yourself!

hm, kad stvari ovako postavis, mogla bih se sloziti. ali. jel ti se to ikad desilo u stvarnom zivotu? mislim, da ti neko dodje u posjet i onda oriba wc. naime moja sogi redovno kad dodje u posjet opere umivaonik. sad, nije da je moj umivaonik prljav. ali ako ga danas oribam, sutra ce na njemu bit prasine jer u ovom stanu se stalno skuplja prasina. i normalno, posto je bijel, da se ona vidi. vidi se i da je nedavno oriban, al valjda nju ta prasina nervira il sta ja znam, uglavnom svaki ali svaki put oriba umivaonik neovisno o stupnju cistoce istoga. moram priznati da me to zivcira. malo jer imam dojam da mi porucuje da nisam dovoljno cista i uredna, ali mnogo vise jer me natjeralo do tog da svaki put kad ona javi da ce doc, ja mahnito perem kupaonicu. to me bas jako smeta jer smatram prijezira vrijednom cinjenicu da sam tako podlozna manipulaciji . tim vise sto znam da je taj njen postupak uvjetovan cinjenicom da ona to patoloski radi (zeni je u stanu dominantan miris domestos, i iako joj nije dijagnosticiran sluzbeno, prilicno sam sigurna da ima okp).

[Lali Puna]

Jules76 kaže:

hm, kad stvari ovako postavis, mogla bih se sloziti. ali. jel ti se to ikad desilo u stvarnom zivotu?

pa je, ali samo prvih cca mjesec dana nakon što sam rodila, nekako sam mislila najviše na te dane
(sad naravno da nikom ne pada na pamet pitat jel mi treba nešto počistit kad dođe kod mene u posjet, iako mi sestra često zna nešto kuhat, al to samo zato jer ona obožava kuhat, bude tužna ak ja već imam nešto skuhano kad ona dolazi u posjetu)

uglavnom, došla bi sveki pa pitala jel može kako pomoć. pa mi joj MM uvalio veš na peglanje, da ne mora on
ili mi je došla super frendica pa pitala jel mi treba što napravit od kućanskih poslova, budući da ju beba apsolutno nije zanimala pa mi tu nije mogla pomoć nimalo.

[blablica]

nitko.
mm i ja solo.
moja mama je bila 7 dana nakon poroda i to je to. živimo u drugoj državi tak d nemamo nikog tko bi nam uskočio. njegovi žive na drugom kraju grada ali su stari i bolesni, nepouzdani, sveki je alkoholičarka, tak da ne dolazi u obzir.
mm je do ljeta imao takav posao da je putovao non stop - 3 dana na putu, 3 dana doma itd. to je bilo prilično teško i meni i njemu i ovo ljeto je na vlastitu inicijativu prebačen na uredski posao. i 500 eura manju plaću

jednostavno smo sve planirali unaprijed, znali smo da "ovisimo" sami o sebi i tak smo i malu naučili. ne znam jel ikad bila dulje od 2 sata bez nas.

dok sam bila na porodiljnom često smo putovali u hr, ali svejedno nije ostajala s bakom i dedom jer rade i stvarno ne znam kad bi ju mogli čuvat. jedino navečer kad bi ja i mm izašli van, ali bi ju prethodno mi okupali i uspavali, oni su bili tu u slučaju da se probudi.

bilo je težih dana, ali sad kad gledam unatrag - ovak je najbolje ispalo.

[Jelica Izjelica]

Jules76 kaže:

hm, kad stvari ovako postavis, mogla bih se sloziti. ali. jel ti se to ikad desilo u stvarnom zivotu? mislim, da ti neko dodje u posjet i onda oriba wc. naime moja sogi redovno kad dodje u posjet opere umivaonik. sad, nije da je moj umivaonik prljav. ali ako ga danas oribam, sutra ce na njemu bit prasine jer u ovom stanu se stalno skuplja prasina. i normalno, posto je bijel, da se ona vidi. vidi se i da je nedavno oriban, al valjda nju ta prasina nervira il sta ja znam, uglavnom svaki ali svaki put oriba umivaonik neovisno o stupnju cistoce istoga. moram priznati da me to zivcira. malo jer imam dojam da mi porucuje da nisam dovoljno cista i uredna, ali mnogo vise jer me natjeralo do tog da svaki put kad ona javi da ce doc, ja mahnito perem kupaonicu. to me bas jako smeta jer smatram prijezira vrijednom cinjenicu da sam tako podlozna manipulaciji . tim vise sto znam da je taj njen postupak uvjetovan cinjenicom da ona to patoloski radi (zeni je u stanu dominantan miris domestos, i iako joj nije dijagnosticiran sluzbeno, prilicno sam sigurna da ima okp).

Ja naravno nisam mislila na babinje. Tada pomoci nisam imala (odim mame koja nam je kuhala) i mm je sve sam cistio po kuci.
Lali se nadovezala na moj odgovor DoriK koja ima veliku curicu i koja nije u babinju pa nisam dobila dojam da je na to vrijeme mislila.
U babinju je zeni potrebna sva pomoc koju moze dobiti, no da mi sad netko iz cista mira ide ribat wc ili prat podove ko ta tvoja luda, upitala bih ga sto radi i zamolila da prestane.
Moja kuca nije poligon za treniranje nicijih zivaca niti manifestaciju njihovih standarda cistoce.
Isto mi je smijesno da netko tvrdi da bi dozvolio nekome da mu oriba kupaonu (a da nije nepokretan i bespomocan, da se ne oporavlja od poroda ili neke bolesti).
Po meni to moze samo nemarna, lijena i prekomotna osoba. Ma nijedna iz te kombinacije nije cista.

[Lali Puna]

ja bih dozvolila, ali ne svakome. u principu ovisi kakav stav, odnos i pristup imaš prema nekoj osobi. da mi okp šogorica/bilotko opere lavabo svaki put kad dođe kod mene jer nije besprijekorno izglancan naravno da bi me to živciralo. a, recimo, sestra il najbolja frendica su mi x puta bile kod mene i napravile ručak/dio ručka/desert (jer obje uživaju u kuhanju) i to nisam doživjela kao atak na 'svoju kuhinju sa svojom organizacijom u koju se nema tko petljati.

u principu hoćureć da kuhinje, kupaone i tako te prostorije kućanskih poslova nimalo ne doživljavam kao neki posebno svoj teritorij.

[Jelica Izjelica]

Meni kuhanje uopce nije u tom rangu. Kuhanje je umjetnost. Imam neokoliko prijatelja koji vole kuhati i znamo se dogovoriti da radimo vecere, nekad kod nas, nekad kod njih i svi kuhamo. To nam je veliki gust.

[LorenaO10]

Inače sam iz Slavonije,a s mužem sam došla u Zg radi posla,tako da smo sami..
On većinu vremena radi,ja sam s svojom mazom po cijele dane...Uskoro će imati 7 mj,nespava po danu,nespava po noći...Tek uhvatim san i ona se već budi...i tako svih ovih mj..Uglavnom,sve sama radim,od kuhanja,peglanja,do brige oko nje-igranje,kupanje,dojenje,sada i hranjenje kašicama...Prva 2 mj.je bilo jaaaako iscrpljujuće,no sada smo uhvatile neki tempo..dani nam prolaze prebrzo i sama pomisao da za par mj.moram nazad na posao baca me u bed.
Jer ovo su ipak najljepši trenutci i ja beskrajno uživam u njima..

[Jules76]

slazem se s Jelicom (nisam ni ja mislila na babinje, iako ni tad mi nitko osim mm nije pomagao, izuzmemo li rucak za dva dana koji mi je mama donijela skuhan kad sam dosla iz bolnice), a slazem se i s Lali. al to je individualno - imam dobru frendicu koja je mlada, ne radi i fali joj para, i koja mi je jednom mjesecno cistila stan (i ribala wc naravno), ali sam je posteno platila po tarifi profi cistilice. jedan mjesec nisam imala para pa ju nisam zvala, na sto je ona rekla da sam bas sasava i da bi mi ocistila stan i bez da joj platim, ali ja to ne zelim. jer mislim da to ne bi bilo ok prema njoj, ne zato kaj je to moj teritorij.

[Pink touch]

Jbte ubijte me ako mi je itko ponudio pomoć uopće iza babinja, da će mi nešto oprat ili skuhat
Mama dolazila prva 3 tjedna dok ja nisam mogla ni sjest od šavova, plus su me onda uštakla leđa pa je dolazila još koji dan, ona bi malo oprala ujutro i skuhala ručak i to je to.
Frendice, svekrva, svekar - nula bodova.
Doduše sveki to nadopunjuje skupim poklonima, a moji puno rade i stvarno nemaju kad.
A frendica nijedna nema udana, ni s djetetom pa shvaćam i tu u čemu je problem.
Ali i draže mi je da smo ja i muž sami i mirna sam.

[M@3X]

Potaknuta trkeljanjem na drugom dijelu foruma htjela sam dobiti informacije iz prve ruke, od mnostva roditelja...radi se o periodu u prvoj godini nakon poroda...

Da li ste sve stizale po kuci i oko bebe same?
Da li ste neke poslove prestali raditi do nekih boljih vremena sa vise slobodnog vremena?
Da li su muzevi vise uskakali u kucanstvu, uz brigu oko bebe?
Da li ste imali pomoc u vidu nekog od rodbine (majka, sestra) i da li vam je takva pomoc uopste trebala?

Prema iskustvu meni bliskih ljudi cini mi se da oboje moraju zapeti mnogo vise, a jos je i pomoc sa strane dobrodosla da roditelji (koji su umorni i neispavani) malo predahnu i posvete se jedno drugom.
Ali po nekima ispada da su moji prijatelji valjda mimozice, neorganizovani, sta li...

A ne bi bilo zgorega da i mi koji jos nismo prosli to iskustvo sto realnije sagledamo sta nas ceka i sto bolje se za to pripremimo.

Izvinjavam se ako je slicna tema vec bila.

[SummerNight]

ja moram, ali moram napisati po 800000 put za "pomaganje" muzeva.
ne nije mi pomagao, niti sma ja njemu pomagala, radili smo oboje za zajednicki cilj. nisam ni prije neg se ona rodila radila sama pa tako ni poslje, dapace, mm je preuzeo na samom pocetku puno veci dio, kasnije kako smo se usaltavali smo se i vracali na ravnomjerniji odnos.
nitko sa strane nam nije pomagao, nije bilo potrebe. imali smo spavalicu a mi imamo niske kriterije za urednost.

[aniano]

samo mm i ja, i prvi i drugi put. on je uzeo nesto godisnjeg, ja sam nakon oba poroda prakticki pa odmah bila sasvim fit, bebe su bile dobre. ali sve je to individualno.

[kajpa]

SummerNight kaže:

ja moram, ali moram napisati po 800000 put za "pomaganje" muzeva.

:klap: Bravo Summer

nitko sa strane nam nije pomagao, nije bilo potrebe. imali smo spavalicu a mi imamo niske kriterije za urednost.

Kod nas slicno. Bila sam sama s bebom godinu dana (osim prvi mjesec, kad je bio i mm), a roditelji mi blizu stanuju. Nisu mi dolazili pomagati, ali ja sam "morala" svaki dan malo do njih, da vide malu. Tada bi nas dvije tamo nesto i pojele...tako da je eto to bila kao pomoc.
Ostajala je kod njih samo kada sam vozila tatu na terapiju.
Doma se nisam bas pretrgavala oko spremanja (to nije moj hobi), nego brinula o djetetu.
Kad je bila veca onda ju je moja mama znala doci pricuvati navecer, ako smo mi na nekom tulumu/koncertu, ali to je bilo vrlo rijetko.

[no_nic]

bili smo sami mm, beba i ja. mm nije bio na godišnjem, ali je prvih mjesec dana manje radio i obavljao većinu kućanskih poslova sam. nakon toga se vratio na uobičajeno radno vrijeme od +10 sati dnevno.

beba – nespavač i cicoovisnik, a ja sama doma s njim po cijele dane. bilo je i boljih i lošijih trenutaka.
trudili smo se organizirati tako da on preko vikenda nakuha za cijeli tjedan, ja samo vadim iz ledare i eventualno skuham prilog. kućanske poslove smo obavljali zajedno vikendom dok mali spava. vikendi bi nam bili udarni za obaviti sve po stanu i to je grozno. vrijeme koje smo trebali iskoristiti za odmor povodili smo čisteći i ribajući. povremeno smo imali čistačicu, kad su financije dozvoljavale.

kad je muž radio vikendom, a to je bilo barem 2x mjesečno, bio bi raspad sistema.

ali nekako smo izgurali tu prvu godinu. briga oko djeteta je, naravno, zajednička.

da, trebala mi je pomoć i iskreno zavidim svima koji imaju roditelje u blizini da barem povremeno odu na ručak kod njih.

[Francesca]

Mm je uzeo 2 tjedna godisnjeg kad se mali rodio i to je to, za to vrijeme je on radio sve kucanske poslove a bake su kuhale
Kad je on poceo raditi (radi cijeli dan, al doslovno) bake su i dalje kuhale i do mjesec dana pomagale u kuci, a onda sve manje i manje kako sam ja mogla sve vise, da bi s 2 mj ja sve preuzela sama, i djete i kucu i tako je sve do danas

[katjes]

M@3X kaže:

Da li ste sve stizale po kuci i oko bebe same?
Da li ste neke poslove prestali raditi do nekih boljih vremena sa vise slobodnog vremena?
Da li su muzevi vise uskakali u kucanstvu, uz brigu oko bebe?
Da li ste imali pomoc u vidu nekog od rodbine (majka, sestra) i da li vam je takva pomoc uopste trebala?

Prema iskustvu meni bliskih ljudi cini mi se da oboje moraju zapeti mnogo vise, a jos je i pomoc sa strane dobrodosla da roditelji (koji su umorni i neispavani) malo predahnu i posvete se jedno drugom.
Ali po nekima ispada da su moji prijatelji valjda mimozice, neorganizovani, sta li...

apsolutno da oboje moraju zapeti mnogo više!

prva godina je totalno čupava i nepredvidiva, faze se izmjenjuju tako brzo da se stalno moraš nanovo prilagođavati novonastalim okolnostima. sad spava cijelu noć, najednom više ne, tjednima danju spava 3 sata u komadu i fino si planiraš prema tome dan, puc eto ti ga vraže počne spavati 45 min. taman da si nešto pojedeš, popiješ i istuširaš se. a di je ručak a di je roba a di je kaos, ukakana plahta, suđe..štajaznam.. taman imaš neku rutinu, ritam..krene dohrana i razne faze brljavljenja, odbijanja, reakcije, bolesti, šizike, sad oće u kolica, sad neće, pa ga počne prati separacijski strah,.. nemoš uopće imati neki život i planirati išta (pričam o situaciji kad si sama doma, nemaš nikog blizu, muž stiže u 17i30).

onda si zamišljaš duge šetnje i druženja sa drugim mamama a u praksi to izgleda tako da si ne možete porihtati različite ritmove, moje dijete se taman zbudi kad ovo drugo s kim imamo dgovor ide spavati. (neka djeca spavaju u kolicima a neka ne ) il na početku duge šetnje se zasere do rebara a vani je recimo hladno pa presvlačenje ne moš obaviti na klupi..

psihički se izbezumiš kad si u tom sosu 7/24/365

djeca su pak svakakva, neka spavaju od prvog dana pa se povampire sa 4-5mj, neka se noću bude 3puta i lud si zbog tog..a onda počnu zubi izbijati il opet neki klinac pa se zbudi jedno 10 puta pa si 10 puta luđi.

muž koliko god bio prisutan i štogod radi, nikad nije dovoljno, jer uvijek on misli da si cijeli dan samo doma s djetetom i imaš cijeli božji dan na raspolaganju. dok iz druge perspektive sasvim drugačije izgleda: blago mu se on je među odraslim ljudima, može se ići popišati kad želi, ide u grad, među ljude, može ući u bilokoji dućan, ima život, jbt! a ja, gle mene..

a osjećaj izoliranosti..ajme majko.
kad malo razmišljam, velika je razlika di živiš. da li neko manje mjesto di čim iziđeš iz kuće imaš dućane i ljude i prijatelje i rodbinu i sve .. ili velik grad.. opet nije loše imati veliki grad i biti u gradu.. ili što je u mom slučaju bilo, daleko od svih prijatelja i rodbine, a nadomak velikog grada. ali za spustiti se u grad imaš svako pola sata buseve, nemaš auto, imaš dijete koje urla u kolicima, samo da se sletiš i vratiš treba ti 2h a pripreme da sve poneseš što treba..btw nemaš opciju ući u neki wc kad ti se pripiša!, kud ćeš s djetetom!? onak ljeto, 6 mj, 7mj, rikavaš i štedljivo cugaš vodicu da ne pretjeraš. .. ja sam toliko bila željna šopinga, dućana, dm-a (da, dm-a!) i još sam željna šopinga..onog višesatnog šopinga kad biraš i isprobavaš do mile volje...


svaki dan je bio drugačiji, i svaki mjesec, doba godine nosi svoje. u rano proljeće šetnje smo naštimavali samo sredinom dana kad bi provirilo malo sunca. a u 6mj smo se budili u 6 da bismo se prošetali i do 10 da smo doma jer je kasnije nepodnošljivo... dijete sam uglavnom teglila u nosiljkama jer nije htjelo u kolica. došlo ljeto, za nosiljke prevruće..onda novi novi izazovi.

po danu dijete mrzi kad mama ima nešto za obavljati. onda sve s njim i pred njim obavljaš. gle mama kaka: plonk! ha jesi čula ovo?! palo goovnoooo.režemo lukeeec...gle kuha se juha..
ko kreten po cijeli dan od normalne radnje koju bi trebalo napraviti brzo i efikasno radiš cirkuse. čula sam ja da postoje i djeca koja budna leže u krevetiću i gledaju u mobil ili leže u baby gimu. ali nisam sigurna di žive takva djeca ni kako se prave.

ili dok je manje i puno više spava, radiš sve dok spava. ujutro 2 h pa još 3 sredinom dana a i predvečer ubijek oko. ee tad se još enekako može ležerno. al kasnije..kad se svi ti sati svedu na par/dan onda to sitno vremena izdvojiš samo na ono što baš nikako ne možeš u njega/nju budnu a cijeli ostatak dana rezerviran je za dijete i njegove potrebe. tvoje potrebe tko šiša, jel..


tako nekako..gledajući sad unatrag..

e,da, ima ta priča i nastavak.

onda dođe druga djetetova godina.
i povratak na posao.
i novi izazovi.

ako ništa, onda ste ti i muž u istom sosu, barem. na situaciju gledate iz iste perspektive. više nemam onog osjećaja ko prije da on puno bolje prolazi- sad nam je jednako gusto.

da, ako nema nikog blizu, da dođe samo 2 put tjedno po 1h. ma i jednom tjedno.. puno znači.. često poželim da se s mužem navečer prošećemo kvartom, udahnemo malo zraka..protegnemo noge... al nedje. ili on ili ja se možemo šetati..

ogromna je razlika i puuuumo je lakše kad mi dođe stara u posjet. što je svakih par mjeseci na par dana. tad se doslovno resetiram, preporodim.
eto, toliko puno znači.

[CandyCane]

Moja je prva godina protekla slično kao kod katjes. Beba nije spavala, nosala bi se stalno, neće spavat u kolicima, neće se vozit u kolicima...dreči kod presvlačenja, dreči ako joj odem iz vidokruga, dreči dok nas spremam za van.
Roditelji daleko, bliski prijatelji daleko, muž sa svakakvim radnim vremenom. A i ono što je bio s nama loše smo iskoristili. Naime, silom prilika on prvih mjesec dana nije mogao biti s nama, a kasnije se nekako podrazumijevalo da ja sve radim bolje. Uz to, prvih pola godine nije skidala s cice, pa je na mene palo svako uspavljivanje, svi šizevi i milijun noćnih buđenja.

Kućanski poslovi...eh...i to sam većinom ja preuzela. S tim da me nije bilo briga za puno toga dok ona nije počela plazit po podu. I tu sam trebala više prepustiti mužu, al mene bi živciralo svako njegovo: a di nam stoji..? ili a jel mogu to kasnije?

Kad rezimiram bilo je teško i svakakvo, ponekad sam jedva stajala zbog noćnog nespavanja, al sam našla snage za pjevat i plesat dok vješam veš da gospodični ne bude dosadno. Al može se. Međutim, da sam imala blizu nekoga svog, ne da mi pere wc, već da povremeno nju zabavi da ja ponešto obavim ili se samo malo odmorim, bilo bi mi puno ljepše, bila bih bolje volje i zadovoljnija sama sa sobom.

[Svjetska]

Nas dvoje sami sve od prvog dana. Nemam u blizini nikoga

Neko ima srecu da ima mirnu bebu... nasa nije bila mirna.

Na kraju smo napravili neke rutine... beba je dobro spavala i jela, nije bila bolesna... setali smo 2-3 h svaki dan po svim vremenskim uslovima od -5 do +25 po vjetru, kisi, snijegu i suncu... to me je spasilo psihicki da ne poludim. Od sveg toga umora zaista nisam bila nizakakva druzenja sa drugim mamama jer mi nije bilo ni do mene same. A i sto neko prije mene rece tesko je usicati djecije rutine sa drugim djecom, uvijek jedno spava, jede....

Ja mislim da je druga godina daleko gora... kada dijete jos nista ne razumije niti prica a sve hoce... porodiljski se zavrsio... nove rutine, nazad na posao, vrtic... vrticke bolescuge...

Od sveg mi je najgore kada muz radi a ja se razbolim (recimo ako povracam ili gorim od temperature) i takva provedem cijeli dan sa djetetom i trebam da se brinem a ne mogu sama sa sobom. Tada mi stvarno tesko pada da bas nemam nikoga u blizini ko mi moze pripaziti dijete.

Nedaj boze ozbiljno se razboliti...

Ali da mi muz nije ovakav (ne pita sta treba, gdje i kada vec sve sam zna i nije mu problem) ja mislim da bi davno poludila. Ovako stvarno ne mogu da se zalim... sa obzirom na sve okolnosti super smo svi prosli.