Odluka o uzimanju kućnog ljubimca

[mala nemirna]

ja u kutu kaže:

Prvo ti mala rodi pa vidi kako ćeš sa jednim psom i djetetom a onda razmišljajte o drugome ( psu, djetetu, mački, dinosaurusu..... )

Didi kaže:

Nemam vlastitog iskustva, ali sam slušala od drugih, ne poznajem tvojega psa, ali mislim da bi se i sto pasa, da ih imaš, osjećalo.... hm, drukčije... kad u kuću dođe prinova.

Hoću reći, ako je pas navinuo na tebe i tvoju brigu i pažnju, drugi mu pas neće pomoći ako i jednome i drugome ne budeš posvećivala jednako brige i pažnje.

Ukratko, natovarit ćeš si suvišnu muku na vrat. Dobro ti kaže Kutuša: rodi pa vidi.

Quirita kaže:

Prvo ljudsko mladunče, pa onda dalje

kaj više razmišljam sve sam sigurnija da pasac bude još neko vrijeme sam, da mm odlučuje već bi imal čupavca za društvo

a postojeći malac je jako vezan za mene, prati me u stopu, pogotovo sad dok je bebač na putu, svako malo me njuši i ne pušta iz vida, pa se pitam kak bu preživjel dok bum ja v bolnici

fala na savjetima

[Quirita]

mala nemirna kaže:

a postojeći malac je jako vezan za mene, prati me u stopu, pogotovo sad dok je bebač na putu, svako malo me njuši i ne pušta iz vida, pa se pitam kak bu preživjel dok bum ja v bolnici

fala na savjetima

Pa on kuži da dolazi novi član obitelji

Nećeš biti dugo u bolnici, nek sve bude u redu, pa ne brini, izdržat će on.

Kad dođeš iz bolnice, dat peseku da ponjuši ili poljubi nogicu bebe, nek se upoznaju

[leeloo27]

Quirita kaže:

Jaaaaaoooooo, MEDENJAK!!

Izgleda mi da bi mogao biti malo kuštrav? Ono, frčkave dlake?

Juuupiii, super LeeLoo, super.

Frendica mi je od tamo udomila pesekicu sa posebnim potrebama i baš sam oduševljena curama tamo, super si odabrala i super je tebe odabrao.

Uostalom, zar nas sve životinje same ne odaberu?

To si mi samo tepamo da mi biramo.

Pa ne znam, ima on malo na leđima onako blago kuštravo, uglavnom se vidi kad se malo zamoči, al ostalo mu je baš full kratka dlaka. Možda kad naraste i dobije pravu dlaku, ovako je teško za reći.

Tak me mala mačka prevarila, bila sam uvjerena da će biti čupava jer je ko mala imala full dugu dlaku i paperjastu, na kraju ima ona mekanu i mrvu dužu dlaku pogotovo na leđima i repu, al nije dugodlaka.

Ma ko će ih znati kad su mikesvi ko zna čega.


Mala nemirna moja susjeda je imala cucka koji je vezan uz nju i ona ga šeće i brine se za njega pa nije bilo nikakvih problema, dapače obojica sinova su joj odrastala s tim cuckom (sad ima novoga jer je onaj bio star i uginuo je). Cucko nije bio ljubomoran ali naravno da je trebalo da se navikne na novu situaciju al brzo oni to pohvataju. S time da je ona stalno visila vanka, bebača u kolica a cucka na povodac i u šetnju s njih oboje tak da cucko nije osjetio da mu se tu nešto promijenila rutina. Bilo dobro bebaču, dobro cucku a bome i njoj jer je tako skinula nakupljene kile za čas.

[mala nemirna]

upoznavanje bude svakak

leeloo nadam se takvom scenariju, i meni je draže biti vani neg se zatvoriti u kući i držat bebu pod staklenim zvonom

budući da je i pasac bebač, budu skupa odrastali, a do poroda se mali stigne smiriti, za sad je još jako zaigrani, kastracija je imala kontra efekt, umjesto da se smiri, on je još više živnul

[OOOOOOO]

Ja sam mom pokojnom jer je bio uzasno vezan za mene slala kuci iz rodilista malog platnene pelene i robicu da iznjusi da se privikne do me onih 4 dana nema ali badave nije ni pogledat htjeo
Kad sam dosla doma 3 dana je kakao cistu krv .prvo mi je bilo kad sam dosla zvat vez.pitat sta da radim kaze to je šok od razdvojenosti i novog clana.do tada ga nisam nikad vise od jednog dana pustala na cuvanje
joj kad se sjetim.... srce mi je pucalo

[Quirita]

Nećak mi je došao u familiju sa mačkom (nisu je naravno bacili na ulicu da se dijete ne uguši dlakom ) i sa macama je naravno drugačije. Čudno ga je gledala, ali čim bi se svi makli, ona bi spavala u njegovu kreveticu, njemu pod nogama. Spava s njim ali najčešće bježi kad je budan, glasan je i nekontroliranih pokreta.

Sad je hahar od 2 godine i moja džuksica ga je obožavala dosad - i još ga voli kad mu krade hranu a i on sve dijeli s njom, ali je sad malo živcira jer je oće grlit i bacat se po njoj i stalno ljubit a to trpi samo od mene

Bez obzira na odrastanje djeteta sa psom, mislim da otkad beba počene puzati pa do negdje 5-6 g života - treba paziti na interakciju i ne ostavljati ih same.

Jahanje po psu, čupanje ušiju, povlačenje repa - to sve djeca rade i ne znaju niti im možeš objasniti da se to ne radi - premali su. Zato nikako na samo, ja sam ih oboje (odnosno 3 djece i pas) stalno držala na oku.

[BitterSweet]

mala nemirna kaže:

upoznavanje bude svakak

leeloo nadam se takvom scenariju, i meni je draže biti vani neg se zatvoriti u kući i držat bebu pod staklenim zvonom

budući da je i pasac bebač, budu skupa odrastali, a do poroda se mali stigne smiriti, za sad je još jako zaigrani, kastracija je imala kontra efekt, umjesto da se smiri, on je još više živnul

Mala nemirna, naša Bella je imala 3 godine kad sam rodila. Bila sam u velikom strahu kako ćemo i što ćemo. Na kraju je ispalo super, čim smo došle iz rodilišta ona je bila oduševljena što me vidi, a malecka je odmah dobila pusu iako sam rekla da kao prvih mjesec dana je neće lizati, ali šta sad. Imunitet smo odmah tako počeli graditi.

Iz tog iskustva i našeg života otkad sam rodila, a to je sad godinu i 8 mjeseci, reći ću ti da mi je puno puta palo na pamet da bi bilo bolje da Bella ima društvo. A onda me opali realnost u kojoj od sve strke i zbrke se jedva posvetimo svima, pa na kraju i međusobno, da imamo još jednog psa iskreno ne znam kako bismo to. Da smo imali dva psa puno prije trudnoće to bi bilo drugo jer bi to već bila jedna dulje navika.

Šetala sam s Bellom vrlo brzo nakon poroda, mala je bila u klokanici (Ergobaby) i sve tri smo uživale na svježem zraku već od njezinih malih nogu (rodila sam u prosincu). Baš je to bilo zakon. To ne bih mogla s dva psa. Ja. Možda ti bi. Sad kad je curka ovako veća opet idemo u šetnje, ali i dalje bi bilo jako, jako teško hendlati toddlera i dva psa. Već ovako, toddlerica i pas, treba to imati na oku.

Slažem se, prvo ti rodi, vidi kako će to hodati, kako ćete se SVI priviknuti na novu životnu situaciju i ako ti u danu ostane dva sata za bavljenje i dobre šetnje još jednog psa (jer uvijek imaš ono, kaj ako se psi neće slagati ili dobro funkcionirati zajedno u šetnji, morat će ići u šetnje zasebno) go for it.

I da, zamisli putovanje i odlazak na more s bebom i jednim psom. Teško je. S dva bi bilo još teže. Napominjem, bilo bi drugačije da sam na više od jednog psa navikla puno prije trudnoće. Ovako super funkcioniramo.

[Picek25]

Pošto sam ja dijete sa sela cijeli život sam imala psa i mačku.Dok smo muž i ja bili podstanari u stanu jako su mi falili ljubimci.Čim smo kupili kuću i uselili se,nakon 2 dana je stigao pas Rambo,a nakon 2 tjedna mačka Mikica.Psa smo si i uzeli radi toga jer nam je odmah uz dvorište i šuma,a kakav je to život na selu bez peradi pa nas Rambo cijele noći maršira oko kuće i laje.Rambo je inače mješanac njemačkog ovčara i crnog labradora i iako je star 3,5 mjeseca već je mrcina od psa koja me sruši samo tak kad dođem s posla.

[ja u kutu]

Rambo je super ime za psa. Nadam se da vaš Rambo nebude završio u lancima.

[Franinca]

Pozdrav,
Ne znam u koju temu da smjestim ovo pitanje, pa ću ovdje.
Htjela bih nabaviti psa, štene, ali jako se dvoumim jer me nema doma od 8:30-17:30. Svi mi nešto mudruju, tebe nema doma, jadan pas.. Živciraju me takve priče, ispada da su psi samo za ljude koji ne rade i mogu im se posvetiti cijeli dan. Kolikogod se ne obazirala na takve komentare, svejedno me kopka koliko bi mi pasić bio tužan jer je sam do 17:30?

[leeloo27]

Kakvog psa, koliko staro štene? O tome ti ovisi pitanje jel to previše vremena da je pas sam.

Hrpetina ljudi radi 8-9 sati dnevno i ima pse i ništa im ne fali, ali zato treba birati psa koji karakterom odgovara tebi i tvom slobodnom vremenu. Nema mi gorega kad netko uzme psa kojeg treba baš istrčavati po 2-3 sata (i to ga još kupi, nije ono mješanac pa da ne znaš kakvog je karaktera) i onda ga prošeće sveukupno pol sata-sat vremena dnevno jer nema vremena za više.

[Franinca]

Htjela bi nekog labradora-ili mješanca labradora, cca 2-3 mj starosti. Pošto živim u stanu da je neke srednje veličine, o tome ovisi ova druga pasmina.

fermina-daza , ispričavam se

[ja u kutu]

Fran, natipkaj nam malo o sebi, svojim životnim navikama, jesi li imala ikada psa/mačku/hrčka/nešto........

Šta "želiš" od psa uopće.....

Ovo je ponajviše i da sama sebi složiš sliku a mi ćemo ti sa svojim primjerima pokušati olakšati.

Labrador je povelik pas.

[Franinca]

Joj kako si draga

Nikad nisam imala psa, niti koju tako "zahtjevniju" životinju, imala sam samo hrčka i ribice. Oduvijek želim psa, ali dok sam bila mlađa moji nisu htjeli, kasnije bivši nije htio, sad sam sama i napokon si mogu ispunit tu ogromnu želju.
Radim do 17, do 17:30 sam doma, dva ili tri puta tjedno teretana po sat vremena. Plan za šetnju bi mi bio ujutro 10-15min, odmah nakon posla 10-15 min i kasnije navečer sat vremena ga prošetat. Vikendom ga vodit da se istrči po šumama, planinarit isl. Živim na moru, tako da bi ga ljeti odmah nakon posla uzela na kupanje. Živim u stanu, podstanar sam pa me malo brine što ako budem morala mijenjati stan, biti će problema sa nalaženjem istoga.
A od svog peseka želim samo ljubav

[ja u kutu]

Ok, nije ovo loše za početak.....a sada krenimo dalje....

1. sada si solo, računamo da nećeš zauvijek ostati solo.
Jasno ti je da je pas prijatelj kojega ne mijenjaš poradi partnera, tj; uz psa više nećeš moći imati partnera koji pse ne vol i i ne misli si jednime živjeti.

Jer, nadam se, nisi tip koji bi psa ostavila poradi nečijeg ultimatuma ( ili pas ili ja )

2.Sada si u jednom stanu, možda tako neće biti kroz 2,3,4.... godina. Tražiti ćeš smještaj koji će biti adekvatan i ZA psa, jer opet : ne vjerujem da bi psa ostavila.

3.U sva naredna putovanja češ morati ukalkulirati i psa, u sve izlaske, u sva izbivanja....jer, oni ovise cijeli svoj život o nama. Na žalost, takvima smo ih napravili.


4. Ogromna želja još jednom napominjem, je živo biće koje živi 10 + godina......pa detaljno samu sebe preispitaj koliko je ta želja ogromna.....a i reci nam koliko imaš godina , ono jesi li u ranim 20tima...srednjim 20tima, 30tima..... nije bitno ALI.....

5. Promisli još i o afinitetima imanja dijece.......šta onda? Jesu li ti isprali glavu da ljudska mala bića i psi ne idu skupa? ILi? Koliki će presing , možda, vršiti najbliži na tebe ako uzmeš psa....hoćeš li, a ima takvih slučajeva, biti prognana od strane , roditelja..... Ili će ti prijatelj reći : " ne dolazimo više k tebi , imaš psa i on je šporki "


Prvih tjedan dana o nabavci psa, a još bolje dva tjedna je najbolje uzeti godišnji odmor; treba vam to vrijeme da se uskladite.

I tebi svakako treba štene ; ja bih rekla jedno "starije" štene od cca 3 - 4 mjeseca, koje je već netko naučio osnovama.


Zanima me još i ovo......kako bi se opisala, kao jednostavnu i staloženu osobu ili nekog , ajmo reć, paničara koji trza na svaku sitnicu?

[atlantis]

Mali dodatak samo računaj i da ćeš biti bolesna i da se može dogoditi da zaglaviš na poslu/u prometu pa svakako imaj backup nekoga za šetnju da ti povremeno uskoči

[Cats]

Razradi poglavlje o tome što ako ti demolira namještaj u stanu koji nije tvoj (ne bi bio prvi slučaj takvog dizajniranja ), što ako moraš na put na više dana, što ako - sad vidim da je atlantis već napisala.

Ja bih rekla da, s obzirom na navedeno, dakle malo vremena koje misliš posvetiti gibanju preko tjedna plus tvoje neiskustvo, potražiš malo starijeg psa, koji ne traži više toliko gibanja a navikao je biti sam. Ima takvih pasa kojima vlasnik umre ili mora u dom i treba ih zbrinuti.

Labrador je po mojem mišljenju previše aktivan a da bi mu to što mu ti nudiš bilo dosta. Pošto nemaš iskustva, nemoj birati radne pse jer s njima treba puno raditi. Kad kažem puno mislim PUNO

Osim toga raspitaj se kako stoji s veterinarima u tvojoj okolici, imaš li školu za pse, izračunaj koliko te mjesečno košta kvalitetna hrana i sve ostalo pa vidi možeš li to bez napora izvesti. Bez napora zato jer ako se razboli iznenadni troškovi mogu naglo postati veliki a i to moraš moći isfurati.

Nije da te odgovaram od psa, dapače, ali ovo sve spada u odgovorno posvajanje.

[ja u kutu]

Kuda prvo idemo nakon posla????

Dooomaaa!!!

Ajde, naravno da ima izuzetaka u danima ali globalno - nema soping, nema sedaljki.... nema "ah, nebitno kada cu doci"

I jedva cekamo da ih vidimo!!!!


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Coco_Nut]

Naša jutarnja šetnja je iznimno samo 10-15 minuta i to sada kada će pas imati skoro pet godina pa znam što mogu od nje očekivati. Dok je bila štene nikad kraće od pola sata, a najčešće oko sat vremena, kako bi se dovoljno zabavila i umorila te onda spavala veći dio dana. Tako je i danas.

Štene uglavnom ne može izdržati bez obavljanja nužde cijeli radni dan. U međuvremenu će to morati obaviti u stanu ili ga netko mora izvesti van.

Kako bi što prije naučila obavljati nuždu vani, prilagodili smo se njezinom ritmu, čak i noćnom. Zadnji izlazak van oko ponoći, jedan, a ujutro sam se dizao sam se u 5:45, popišao se, obukao i odmah van. Jer ako bih se umivao prije izlaska ili bilo što drugo radio, u hodniku me dočekala lokva.

I guglaj knjigu "Prije nabave šteneta", ima besplatan pdf. Pročitaj.

[Coco_Nut]

ja u kutu kaže:

Kuda prvo idemo nakon posla????

Dooomaaa!!!

Ajde, naravno da ima izuzetaka u danima ali globalno - nema soping, nema sedaljki.... nema "ah, nebitno kada cu doci"

I jedva cekamo da ih vidimo!!!!


Sent from my iPhone using Tapatalk

I ovo. Obaveza na 10-15 godina da život uglavnom podrediš potrebama psa. Nema svakodnevne spontanosti, planiranje putovanja sa psom ili bez psa uz adekvatan privremeni boravak kod nekoga...

Ali bez obzira na sve, isplati se sva ta "muka".