Kad Splićo krene u Miami sam
Moje prvo preko-oceansko putovanje,moje prvo putovanje od 10 sati let u jednom komadu.
Karte su tu,panika kao i prije svakog leta me navodi da prvo istražim kojim avionima idem i koliki je postotak pada u proslosti.
Boeing 747 na odlasku ,airbus 380 po dolasku ,kaze wikipedia sigurni koliko avion moze bit siguran.
Znaći ,dan polaska je tu.
Split-Munich-Chichago-Orlando Fl checkirano.
Ko i svaki nas bliži europski let sjedam u Dash q 400,našu kosilicu od aviona i kao svaki put moliš se da izdrži do Minhena i da prezivis prvi let.
Stižem u Minhen u jednom komadu ,naravno gluh od zvuka propelera al bar čitav i imam samo jedan sat da uhvatim let za Chichago.
Srića pa je Minhenski aerodrom organiziran dobro i sve prolazi ko po špagu.
Ulazim u Boeing 747 kao da ulazim u space shuttle ,nakon svih malih aviona i kratkih putovanja napokon nesto veliko.Tri reda po tri sjedala svaki,mali tv ekrani po sjedalima,šetaš par minuta do svog mista.
Sidam do prozora ,jer naravno tražia sam to mjesto,kontam bolje da se meni dižu nego ja njima dok traje let.
Let je bia dnevni i u trajanju od cca 10 sati,zabiješ slušalice u uho i gledaš filmove na sjedalu ispred,iako nakon par sati počinju bolit oči a i uši od slušalica ali drugog izbora nemaš osim spavanja,šta je meni bilo nemoguće pošto je dnevni let i svi šuškaju nešto ,dica kriče i svakom je prozor otvoren.Hranilo me dva puta tokom leta i jedan desert poslje svega.Turbulencija nije bilo.
Napokon dolazak u USA.
Moj dječaćki san ispunjen,pa sad ako me i policajac na kontroli i vrati nazad mogu bar reć da sam bija u Americi.
Čitavši puste probleme i odbijanja ulaska u državu zbog kojekakvih gluposti vata me panika, iako mirne savjesti i nevin ko suza dolazim pred njega.
Gospodin policajac me službeno gleda,miri me,želi mi dobrodošlicu dok ja pokušavam izgledat sto nevinije.
Par pitanja posli i police officer mi udara pečat i želi ugodan borovak in USA.
Tu sad imam 2 sata za dočekat let do Orlanda,idem prošetat po aerodromu malo da vidim kako dišu Amerikanci,da vidim cjene na brzinu.
Aerodrom i nije nešto ogromam ,primjecujem dosta fast foodova po njemu.Gledam cijene i tu dolazim do prvog iznenadjenja i saznanja da ovde i nije baš jeftino tolko.Kad sam minja novce prije polaska dolar je bija 7 kuna,gledam big mac 7$ ,cola ili voda od pola litre 5 $ i mislim se biće zbog aerodroma ,kad izadjem vanka bit će bolje.
Par krugova po aerodromu i vrime za let,2 sata do kranje destinacije.
Naravno vanka je dan zbog vremenske razlike ,tako da moje putovanje od 20 sati je prošlo cilo po dnevnom svitlu.
Sljećem u Orlando i prvo šta vidim iz zraka su male kućice ,naselja, zgrade ne postoje ,samo u daljini vidiš nekoliko nebodera zgužvanih i skupljenih na jednom mistu zvanom downtown ilitiga centar.
Cura me doćeka u Orlandu sa iznajmljenim Chevroletom,krećem u vožnju do Gainesville Fl ,malog gradića udaljenog 2 sata od Orlanda.
Vozim se kroz Orlando i samo vidiš natpise Sea world,Studio Universal,Disney world ,Epcot ...pusti tematski parkovi i glavni centar takvih parkova u USA.
Inaće ulaznica za bilo koji park je dnevna i od 200$ pa navise i to bez parkinga kojeg naravno platiš dodatno.
Nakon 2 sata vožnje dolazim u Gainesville i jedva čekam krevet,noć je polako poćela da pada nakon vise od 20 sati i mrtav umoran zaspem živ i zdrav.
Nakon par dana istraživanja ovog grada stanovništvom sličnog Splitu al jedno 10 puta većeg dolazim do par saznanja.Prvo je to da je vrće i vlažno u isto vrime,12 misec je a temperatura je blizu 30 a vlaga preko 70 posto.Nemožeš disat normalno,znoj te probiva samo dok koristiš mišiće na licu a kamoli da fizički nesto pokušaš radit.Neznam kako bi izdrža da je sedmi ili osmi misec ili kako ljudi izdrže ovu sauna klimu cilu godinu.
Drugo saznanje je to da je ovde sve bar duplo skuplje nego u Hrvatskoj kad preračunaš valutu a posebno hrana.
Recimo jaja u dučanu su oko 10 dolara 15 komada,voda nije ispod 3 dolara,meso da i nepricam.Odjeća je slična cijena kao i kod nas ali puno puno veci izbor.Marke tipa Tommy Hillfiger ili Calvin Klein su normalna cijena kao i ostala odjeća ništa pre fancy kao kod nas.
Treča stvar koja me najviše iznenadila je ljubaznost Amerikanaca.
U prolasku dučanim svak ti se izvinjava šta mora proć pored tebe,svak to radi sa smješkom .Svaka teta na kasi susretljiva,druga teta ti sve sprema u kesu i još pita da ti odnese sve to do auta.
Na cesti nema auto sirena i trubljenja,svi fini ,ako se slučajno zagledaš dok je zeleno pričekaju te,nema agresive.
Gainesville od turističkih sadržaja nudi samo prirodu,aligatore i muzej živih leptira.
Par parkova po gradu sa znakovima da pripazimo i da nehranimo aligatore po jezeru.
Taj največi muzej živih leptira u Americi se sastoji od jedne zatvorene staklene prostorije u kojoj je vlaga i vručina jos veča nego vanka, u koju udjes ,šetaš a miljun leptira svakakvih veličina lete oko tebe i sliječu po tebi.Moja cura kad je vidila to izletila je vanka uz vrisak brže nego metak,jer su njoj leptiri leteći dlakavi kukci s bojama na ledjima.
Cilj ovog mog putovanja je naravno bija Miami,udaljen od Gainesvilla preko pet sati vožnje.
Prvo moramo riješit prijevoz i tražimo po renta a caru što uzest.Cura naravno hoće Ford Mustanga nekog nabrijanog,Camara nekog kričavo žutog s dvoja vrata
čiji je dan rentanja oko 300 dolara.
Nakraju se uspijemo dogovorit oko Chevroleta nekog crnog,limuzina,full oprema a dan rentanja oko 100 dolara.
Cura uzima volan u ruke i krečemo prema Miamiu,inače ja vozim al u USA svaka drzava ima svoju vozačku svoja pravila.Vozačka sa Floride ne vridi u drugoj saveznoj državi a možeš mislit da mene zaustavi kako vozi pa da mu izvadim našu Hrvatsku roza papirinu i pokažem.
Autoput do Miamia sličan našem autoputu,sve uredno sredjeno,cesta glatka jedina razlika je šta su im odmorišta i benzinske s live strane.Tako da oba smjera staju na isto odmorište
Po cesti vidjam različite organe reda,imaju trupere ,odnosno neka vrste cobre 11 koji su samo odgovorni za zakone po cestama.Imaju sheriffe,svaki okrug ima svog šerife koji se izabire kao i gradonačelnik .Naravno tu je i policija normalna,voze svi nekakve Mad Max Dodge Chargere crne zatamljenje,kad ga vidiš u retrovizor umreš od straja.
Nakon nešto više od pet sati vožnje dolazimo u Miami.
Kao da ulazim u neki film,sunčano i vruče vise nego u Gainesvillu.U glavi mi pisma iz CSI Miami i ulazim sa stilom.Sa strane cesta sve puno zaljeva nekakvih koji vode put mora.U daljini obrisi ogromnih nebodera ,po cesti pet traka živi nered u prometu,gužve.Svako malo te preleti neki auto vrijednosti mog stana.Sve puno reklamnih panoa ,a na njima sa svakoga se smješi drugi odvjetnik i uvjerava te da uzmes njega.Nedaj Bože da takneš kojeg Amerikanca ili ga pogledaš krivo,radit čes cili život za isplatit ga.
Prvi plan nam je bia da vidimo Miami Beach i tu poznatu plažu.Pratimo gps i polako ulazimo u sami centar.Sve puno mostova ,ogromnih zgradetina ,okolo svega toga grad leži na moru.Bezbroj glisera i jetskia lete oko tebe toliko blizu ceste da moramo brisače palit na autu.
Moram vas napomenit da je 12 misec! Znači i njima je kalendarska zima al nemoguce vruče i vlažno .Svi u kratkim rukavima ,muški svi nabildani istetovirani polugoli šeču ulicom.Žene u kupačim kostimima.Tko ne šeta vozi segway.Curu mi vata panika oko parkinga,gledam okolo i sa strana cesta nemoguče parkirat ,sve rezervirano za nekog.Googlam di se parkirat u blizini Miami Beacha i uspijem nač nekakve privatne parkinge,jedan sat 20 dolara.
Šta ču ,da je i sto dolara dao bi samo da stanem i vidim tu plažu.Parkiramo se i lagano krenemo šetat do plaže.Oko nas sami hoteli,tetovaže i silikoni.
Mustanzi,Lamborghiniji,Bentleyi svi cabrio,kao da krov nepostoji u ovom gradu.
Dolazimo na plažu ,sve puno kupača,valovi ogromni.
Svi kupači su u moru najdublje par metara od plaže pošto je nemoguče plivat po takvim valovima a mislim i da natpisi o morskim pasima imaju isto veze.
Svako stotinjak metara spasilačke kučice i spasioci koji nadgledaju sve,teški Baywatch.Oko nas se samo čuje Španjolski jezik,skroz malo Američkog jezika smo čuli u Miamiu.Šetamo se plažom bosih nogu i uživamo u samoj činjenici da se šetam Miamiom.
S jedne strane plaža i more a s druge ogromni neboderi i hoteli.
Jednostavno ,grad je brutalan!
Za razliku od par sati udaljenog Gainesvilla i Orlanda ovde več ljudi nisu tako susretljivi i ljubazni.Po cesti je nered,svi trube,sviraju,viču. U ovolikom gradu živci su izgleda tanji.
Mi sidamo u auto i nastavljamo put Key Biscayne ,mali poluotok povezan Miamiem sa mostom i svega 20 minuta vožnje od centra.
Nakon prelaska tog mosta kao da smo ušli u drugi svijet.Sve zeleno,mir oko nas,sve se usporilo.Ostavljamo ogromne nebodere iza nas i vozimo se kroz parkove i uživamo.Pred sam kraj tog poluotoka prolazimo kroz elitne kvartove i kuče.Ispred svake te kuče parkiran neki stroj od auta a sa druge strane jahtica ili gliser na mulu stoje.
Povezani su i cestom i morem s cilim gradom.
Mislim da je u Miamiu dosta imati i kakav brodić da ti auto i netreba.
Na Key Biscayneu stajemo na nekakvu pješčanu plažu i divimo se pogledu na grad Miami.Jednostavno oduševljava da svega nekoliko minuta udaljeno mjesto od miljunskog grada ima takav mir i pogled na grad.
Nakon tog raja idemo posjetit i downtown Miami,ulazimo u centar nebodera i gužve.
Parking smo našli bez velikih problema,par dolara sat.
Prvo šta upadne u oči je pruga i vlakić zvan Metro rail koji su podignuti jedno stotinjak metar iznad cesta i izgleda kao golemi roller coaster koji prolazi kroz cjeli grad.
To im je inace prijevoz kroz uži centar grada i besplatan je.
Odmah smo sjeli u njega i provozali se kroz Miami .Stvar je vrhunska! Mali vlakić bez vozača vozi kroz cijeli grad na par linija ,vozaš se besplatno i razgledavaš grad.
Miami je stvarno grad iz snova u kojem je sve moguče.
Tko če se vratit u ono selo zvan Split.
Sent from my iPhone using Tapatalk
, ali ne bez najave svog imena rent-a-caru, jer se placa za svakog vozaca, npr za dodatnog vozaca $10 dnevno.
parkic na jezeru u centru Orlanda
normalna scena na floridi ,izadjes a rakuni te gonjaju 
Miami beach
setnica na Miami beachu
plaza na Key Biscayneu
centar Miamia
Linearni mod
