Impresije o filmovima koje smo pogledali u MMXIII

[giallomovies]

Fando y Lis (1968)

Prvi dugometražni film Alejandra Jodorowskog.

Fando i Lis su par koji traga za mitskim mjestom Tar. Ona je paralizirana, a on se prema njoj dosta pasivno-agresivno ponaša.Kako film protječe tako i čista agresija prevladava.

Film je tipično nadrealno halucinogeno putovanje, puno wtf momenata i nešto golotinje

Zanimljivost koja se veže uz film da je izazvao nerede na prvom prikazivanju u Meksiku, gdje je šokirana publika kamenovala auto Jodorowskog


Ocjena: 8/10

[giallomovies]

tromo kaže:

The Human Tornado 1976

Za razliku od prvog Dolemitea koji mi je bio ultimativno zabavan, ovaj mi je bio dosta dosadniji.. da ima on svoje trenutke, ali ipak meni osobno nemjerljiv sa prvim dijelom
The Burger Pimp

[Nadopuna prehrani]

charlie countryman (2013)

S vremena na vreme se pojavi tako jedan apsolutno užasan indie film sa krizom identiteta, tipskim likovima sa fasadom debljine papira, čija se radnja vozi na klišejima i uvredljivim stereotipima koji kao izigravaju humor. Čovek se prosto zapita šta glumci rade tu, a ako je svestan da neki od tih glumaca i nisu baš nešto, a da bi drugi mogli da odrade tu ulogu žmurećki i prosto naplate honorar. Ma dobro, pustimo sad glumce, oni imaju običaj da zagrizu govno od uloge, bilo zbog love, bilo zbog otvaranja novih puteva u karijeri. Zanima me koliko nadrogiran producent mora da bude da bi mu se neki takav scenario učinio kao dobra ideja, pa još da angažuje reditelja-debitanta koji je pekao zanat na reklamama.
Charlie Countryman je takav film, žanrovski neodrediv, a pritom ne naročito umetnički, sa providnim likovima, već viđenim nizom događaja i humorom u pokušaju koji vređa inteligenciju pored toga što vređa Evropljane, naročito one sa istoka. I da stvar bude blesavija, takav preserans i hipsteraj dobijamo dovoljno često, puni su ih festivali. Publika kojoj se obraćaju su mlađi ljudi u procesu obrazovanja (najčešće studenti-zgubidani), i to nije loše. Loše je što se publici obraća iz svakog ugla: malo je triler, malo komedija, ima i malo romantike, magijskog realizma i nasilja i golih sisa. Sve to pozdravljam, nasilje i sise naročito, ali sve te žanrovske, tematske i stilske odrednice volim odvojeno, najbolje ne u istom danu.
Dobro, tu priču smo videli već nekoliko puta, i, ako je verovati Robertu Bentonu, nije važno koliko je film nov, nego koliko je dobar. A Charlie Countryman je jednostavno loš film nabijen generičkim rešenjima koji služe kao dosadnjikavi okvir za kreativni prikaz nasilja. Takvo sranje smo već videli u Only God Forgives, i Charlie Countryman nije baš toliko grozni, eksplicitni primerak torture porna. Međutim, likovi su očajno napisani i nesimpatični čak i kada bi publika rabila nekakvu identifikaciju sa njima. Charlie je šonja, Gabriela je dama u nevolji, Nigel je sadista, Darko krimos, a dvojica ortaka iz hostela su jednostavno seronje.

[Ulloa]

Escape from Tomorrow (2013)

Očito sam stigla do faze u kojoj mi je inteligencija autora važnija od svih drugih filmskih komponenti. To je razlog što kod mene nije prošao Prisoners, a EFT umesto realne sedmice dobio navijačku osmicu.

Predobar film koji ne kominicira najbolje s širokim narodnim masama - uglavnom se pitaju šta se zapravo htelo reći i zašto je film crno-beli...

[tromo]

giallomovies kaže:

Za razliku od prvog Dolemitea koji mi je bio ultimativno zabavan, ovaj mi je bio dosta dosadniji.. da ima on svoje trenutke, ali ipak meni osobno nemjerljiv sa prvim dijelom
The Burger Pimp

da,ovaj je bas ultra naporan...kad mi se vrati energija pogledat cu prvog Dolemitea......

[lexluthor84]

X-Men : First class-posljednji film koji sam odgledao u 2013.Odličan je,dobra priča,zaplet,nikad dosadan,akcija i specijalni efekti su na razini. Od svih origin filmova o superherojima koje sam odgledao u zadnje vrijeme,ovaj mi je,zajedno sa Amazing Spidermanom,sigurno najbolji.Jedva čekam da vidim nastavak.

[Nadopuna prehrani]

runner runner (2013)

Na papiru, ono što je u svetu gastronomije meso i krompir, na filmu bi morao biti Runner Runner. To bi značilo nešto očekivano, na poznatu temu i školski izvedeno, možda nepamtljivo, ali svakako zabavno. Međutim, poznato je da meso i krompir ima drugačiji ukus kada ga napravi svetski poznati kuvar i kada ga napravi nadrkana baba u studentskoj menzi. Scenaristi Koppelman i Levien su vešti scenaristi, iza sebe imaju najbolji film o pokeru (Rounders, 1998), a Brad Furman je mlad reditelj koji je pokazao da zna znanje sa “grishamovskim” The Lincoln Lawyer (2011). Zašto onda Runner Runner nije niti pristojan film?
Odgovor leži u mnogim primerima lenjosti i nepromišljenosti, od pokušaja da se napravi prepakovani film od elemenata mnogih drugih, dobrih i loših, do izbora glumaca. Dobro, miks solidnog (Wall Street) i očajnog filma (Swordfish) bi bio još i provarljiv, kada bi imao zanimljivu temu, što Runner Runner ima, i kada bi je obradio sa nekakvom posvećenošću, što je u ovom slučaju miljama daleko od istine. Međutim, izbor glumaca za dve glavne uloge je kriminalan. Jedan je onaj što voli, a ne zna, a drugi je onaj što može, a neće. Ni sasvim solidna, prilično zavodljiva Gemma Arterton ne može izvaditi situaciju iz čabra, jer je njen lik osuđen na pasivnost.
Affleck dobija sjajnu priliku za ulaz, monolog u sauni, i glumac kome je stalo bi od toga napravio šou koji se pamti i citira. Affleck samo izgovara rečenice, u maniru u kojem to radi Ice-T u nekom levačkom filmu snimljenom direktno za video. Jasno je da bi on više voleo da se nalazi negde drugde i radi nešto drugo, samo da ne mora da glumi. Problem je u tome što Affleck nije glumački genije, pa da takvu ulogu odigra u snu i pokupi honorar, nego je glumac koji ume da veže nekoliko groznih uloga dok sam sebi ne napiše dobru. Timberlake voli da je na ekranu, a sa muzikom je potrošio sve kredite, i ima nešto glumačkog talenta, ali nedovoljno i u malom rasponu, a sa sobom vuče iritantnu screen personu. Veštiji reditelji će to okrenuti u svoju korist i koristiti ga limitirano, i neće mu davati noseće uloge.

[Mr Smoogj]

Preusmjerba.