Ispod površine američkog filma 70-ih

[suburbian]

Vreme je da se tema digne iznad površine kako se ne bi udavila u prašnjavoj arhivi foruma

Počeću od poslednjeg filma koji sam pogledao a tražio sam ga duže vreme i zahvaljujući zahtevu na jednom starom dobrom filmskom sajtu(mogu dati ime u p.m.),želje su mi konačno uslišene.

S obzirom da mi je poznato da ovde George Segal uživa zasluženo status velikog glumca,odmah sam poželeo da predstavim njegov malo poznat film nekolicini filmskih fanatika sa inspirativnog topica.
Reč je o drami sa primesama komedije simplifikovanog naziva Loving (1970)




Glavni junak je Brooks Wilson(Segal),umetnik(ilustrator) koji se nalazi na prekretnici u svom životu:dilema je da li ostati sa suprugom Selmom(Eva Marie Saint - Hitchcock-ova muza) i dvoje male dece ili napustiti porodični život i otići u zagrljaj ambiciozne ljubavnice,menadžerice koja bi želela da i sam Brooks postane preduzimljiviji i svoju umetnost prilagodi komercijalnijem aspektu.Sve se to dešava kada je na putu da sklopi posao sa velikom kompanijom posle koje bi eventualno izbegao finansijske poteškoće,međutim,ni sam ne zna da li je to pravi put budući da bi tada stavio katanac na umetnički dignitet.
Brooks svoje dileme često "razrešava" ispijanjem mnogobrojnih martinija i kao posledica takvog ponašanja neretko upada u konflikte sa širom okolinom.





Čitav njegov konfuzan život poprima oblike prave drame kada jedne večeri prisustvuje elitističkoj zabavi u susedstvu.Klimaktičan završetak kao svojevrsna kazna za nepoštenje i neiskrenost.Loša karma ili veliki brat.Ako ništa drugo,samo za tih petnaestak minuta vredi pogledati ovaj film,s tim što su razlozi za gledanje mnogobrojniji od pomenutog finiša.

Malo je filmova gde Segal ima loše trenutke ili gde biva u drugom planu,stoga ni Loving nije izuzetak...šta više njegov lik uspešno nosi na plećima čitav film.U tome mu pomažu i ostali likovi poput pomenute Eve.Zanimljivo da ta fatalna plavuša igra Segalovu suprugu,iako je starija od njega desetak godina.Ne primećuje se

Za ljubitelje Eve svetice obavezna lektira North by Northwest.




Režiser je Irvin Kershner,malo iznenađenje uzimajući u obzir da se proslavio komercijalnim sadržajima,moguće da je u filmu postoji i podtekst njegovih osobnih razmimoilaženja u docnijoj režiserskoj karijeri
U poslednjih dva-tri meseca nisam gledao mnogo filmova,ako sam ih uopšte i gledao,tako da je Loving bio prava poslastica.Otvoren sam i za drugačije poglede.




Btw,Mary89..gledao sam dotični film pre nekih godinu i više dana.Potpuno sranje baš kao i remake,jedino što tu nije Amber Heard.Čini mi se da ima jedna konfuzna scena pri samom kraju,valjda u kamp prikolici kada se na tren vidi mrtvo telo..ili tako nešto..podseti me šta beše.Efemerne filmove jednostavno brišem iz memorije.

[mary89]

^ Takodjer se vise ne sjecam sto me je na kraju zbunilo. Slazem se, dosta jednolican film koji se eto nakon par mjeseci brise iz memorije.

Super sto si ozivio najzanimljiviju temu na forumu, hvala za preporuku, Loving ide na listu, a planiram pogledati i Two-Lane Blacktop (1971), Communion (1976) i A Woman Under the Influence (1974), pa se javim s dojmovima.

[suburbian]

mary89 kaže:

^ Takodjer se vise ne sjecam sto me je na kraju zbunilo. Slazem se, dosta jednolican film koji se eto nakon par mjeseci brise iz memorije.

Nije da nije obećavao,početak je bio pristojno odrađen i nagoveštavao dozu mistike i napetosti tipične za Britanske filmove toga vremena,samo što,dobro si opisala,gubi svoju draž u nastavku poprilično jednoličnim pristupom,ujedno time pozornost gledalaca biva umrtvljena i ,šta više, stvara se nedopustiva ravnodušnost.U to ime,iskreno me nije zanimalo tumačenje kraja .

Nije bilo,pretpostavljam,od pomoći što sam prvo pogledao remake od pre neku godinu koji me nije nešto posebno oduševio,te sam od originala očekivao mnogo,mnogo više.

Super sto si ozivio najzanimljiviju temu na forumu, hvala za preporuku, Loving ide na listu, a planiram pogledati i Two-Lane Blacktop (1971), Communion (1976) i A Woman Under the Influence (1974), pa se javim s dojmovima.

Moram ti priznati da sam sasvim slučajno "oživeo" temu i to zahvaljujući jednom pomalo bizarnom detalju.Naime,prilikom komentarisanja pesme Metallice "One" na pdf glazba,setih se da sam imao jedan post vezano za tu pesmu na ovom topicu,konkretnije reč je o postu posvećenom filmu "Johnny Got His Gun" koji je bio inspiracija Metallici.I krenuo sam da tražim i tražim...stranicu po stranicu filmskog podforuma...i nisam mogao da verujem da je tema koju obožavamo oboje pala tako nisko..na desetoj stranici

Moguće da sam subjektivan prilikom vrednovanja filmskog topica i omiljenog vremenskog perioda u kinematografiji,ali neupitna je činjenica da filmske sedamdesete pružaju toliko inspirativnog materijala da bi realno ova tema uvek trebalo da bude na prvoj strani,pri samom vrhu

Meni je super što si se javila i potvrdila neke moje vrednosne sudove o ispodpovršinskom topicu,nadam se da će se i inicijator našeg druženja uskoro pojaviti ovde na svom terenu Za naziv teme zaslužuje nominaciju za Golden Globe,Oskar je isuviše mainstream i nekompatibilan je sa sadržajem,he.

Gledao sam sva tri filma koje si pomenula.Ubedljivo najbolji u toj konstelaciji je Hellmanov Two-Lane Blacktop.Podatak da ga još čuvam na HD-u najbolje opisuje moje emocije prema pomenutom filmu.Posle njega Hellman mi je postao jedan od trojice omiljenih režisera,naravno tome su doprineli i ostali njegovi filmovi poput Cockfighter,The Shooting,Ride in the Whirlwind,China 9, Liberty 37..pa čak i poslednji dugometražni Road to Nowhere.Pisao je o njemu(režiseru) Nadopuna u jednom od pređašnjih postova.


Alice Sweet Alice gledao sam sad već poprilično davno, i to na youtube-u.Brooke Shields je imala svoju prvu filmsku ulogu,a film bi mogao da dobije prelaznu ocenu,za nešto više,hm.teško..ali videćemo tvoje doživljaje vezano za taj blagi horor.


Najviše me interesuje kako ćeš vrednovati Cassavetes-ov izvikani A Woman Under the Influence (1974)..to je film za koji se treba pripremiti jer je dosta kompleksan i bavi se nekim nekonvencionalnim metodama u tretiranju psihičkih bolesti.Dva i po sata pune koncentracije



Btw,razmišjlam da konačno pogledam jednu od tvojih ranijih preporuka: Bang the Drum Slowly,nevezano za moju averziju prema bejzbolu

[Caecus]

bilježim se sa štovanjem!pristajem na golden globe

naravski da lurknem našu temu u potrazi za novim otkrićima.moram pohvalit od prije film Slither 1973 koji me oduvao.

fakat je pokriveno jako puno izgubljenih i zanemarenih gemišti tako da je već i teško nešto predložit u toj domeni.

malo off-topic:impresioniran sam britancem peter watkinsom i njegovim docu-dramama-svakako preporuka kao i pre-matewan salt of the earth.

2001 interview with Peter Watkins

*Peter Watkins je svakako po meni zabačen genijalac pa ga ja velikodušno editiram u ovu temu:klap:

evo samo malo da uzdignem temu.

[suburbian]

Caecus kaže:

bilježim se sa štovanjem!pristajem na golden globe

Mogao sam da dodam i nagradu Sundance festivala,to bi bilo najprikladnije budući da uglavnom pominjemo relativno nepoznate naslove od autora koji nisu potpuni anonimusi.Bio sam ubeđen da je Sundance osnovan negde tokom osamdesetih,a zapravo je nastao krajem sedamdesetih.Što znači da može da prođe

malo off-topic:impresioniran sam britancem peter watkinsom i njegovim docu-dramama-svakako preporuka kao i pre-matewan salt of the earth.

2001 interview with Peter Watkins

*Peter Watkins je svakako po meni zabačen genijalac pa ga ja velikodušno editiram u ovu temu:klap:

evo samo malo da uzdignem temu.

Priznajem da si me zaintrigirao ovim sjajnim anti-globalističkim guruom dokumentarnog filma.Nije previše offtopic jer je,recimo,Punishment Park, izuzimajući autora, skoro pa kompletno američki film u kojem igraju uglavnom naturščici,što daje poseban pečat njegovoj autentičnosti.Odgovor u vidu pseudo dokumentarca na još uvek ratno stanje u Vijetnamu,alternativna distopijska priča koja je ubedljivija od svih kasnijih science fiction blokbustera.

Već dugo vremena ovaj film mi je bio na potencijalnoj watch listi,a sada zahvaljujući tebi sam prelomio da konačno odgledam izuzetno ostvarenje,što je još važnije da se upoznam sa,donekle,likom i delanjem Peter Watkins-a.Preporučujem forumašima da pre gledanja yt intervjua dat litvanskoj televiziji,uzgred koga si postavio u postu,pogledaju bar neki njegov dokumentarac.Biće im jasnija njegova politička stajališta iz intervjua i samim tim zašto je takva intelektualna gromada ostala u senci filmskog mainstream sveta.
Ima zanimljive osvrte na upotrebu tehnologije kao supstitut za pomanjkanje talenta,brzo menjanje filmskih kadrova uz preglasnu muziku da posmatrač ostane bez ikakvih emocija su samo neka od zanimljivih.Intervju bi trebali da proučavaju i budući filmski radnici,čista edukacija.

Pre Punishment Parka sam pogledao The War Game,ne treba ga mešati sa američkim uglađenim teenage sci fi sličnog naziva iz osamdesetih.Dobio je Oskara ali i status nepoželjnog dokumentarnog filma.Proverite zašto!

Kad smo kod Watkinsa,jesi li gledao La Commune,375 minutna verzija na francuskom o čuvenoj Pariskoj komuni.Koliko vidim,izgleda da nema prevoda.Nisam imao pojma da je snimio film o temi koja me veoma interesuje.



Da se formalno vratimo temi..Gledao sam i Bang The Drum Slowly,solidno ostvarenje sa režiserom koga sam ranije upoznao preko horora Let's Scare Jessica to Death (1971) i filma Baby Blue Marine (1976).. koga ću predstaviti sledećom prilikom.


Najpre osvrt na sportsku dramu sa De Nirom Bang The Drum Slowly.Već sam napomenuo par puta da nisam ljubitelj bejzbola pa makar bilo to i na filmu.Ima izuzetaka,pada mi na pamet komedija Waltera Hilla "Brewster's Millions".Međutim,ovde bejzbol nije ono što odvraća potencijalne gledaoce već više način na koji je ispričana priča o tragičnoj sudbini jednog sportiste.
Zapravo osnovni problem je u površnom prikazu odnosa dva najbolja prijatelja,od kojih jedan Bruce (De Niro) boluje od neizlečive bolesti,a drugi Henry(Michael Moriarty) pomaže prijatelju da prevlada teške trenutke uslovljavajući vlasnike bejzbol kluba ,za koji obojica igraju,da prilikom produžetka ugovora bude uneta klauzula kojom bi bio obuhvaćen i Bruce-ov status.Naime,Bruce je slabiji igrač i gotovo večna rezerva,a Henry je zvezda tima koji jedini zna za prijateljevu bolest i želi da ostane tajna što duže.

Srceparajuće..samo u teoriji.Evidentna je nedovoljna karakterizacija likova,mada to De Niru ne smeta da po koji put zablista na ekranu,ipak slaba dinamika i nestvarno pomanjkanje dramatičnosti u ključnim trenucima čine ovaj film nedovoljno dobrim,bar ne u onoj meri koje je mogao i morao da bude.
Možda je hendikep bio i taj što su ga upoređivali sa sličnim tv filmom Brian's Song.Što bi pravnici rekli Prior tempore,potior jure Ni De Niro ne pomaže.



Fotka koja na momente pokazuje neiskorišćeni potencijal samog filma.Ne,ne mislim na eventualni ljubavni trougao,genaeralno malo više emocija ne bi škodile.Paradoksalno da se u filmu slične tematike traže višak emocija,međutim,alhemičar Hancock dokazuje da je i to moguće

[Caecus]

suburbian kaže:

Mogao sam da dodam i nagradu Sundance festivala,to bi bilo najprikladnije budući da uglavnom pominjemo relativno nepoznate naslove od autora koji nisu potpuni anonimusi.Bio sam ubeđen da je Sundance osnovan negde tokom osamdesetih,a zapravo je nastao krajem sedamdesetih.Što znači da može da prođe

Priznajem da si me zaintrigirao ovim sjajnim anti-globalističkim guruom dokumentarnog filma.Nije previše offtopic jer je,recimo,Punishment Park, izuzimajući autora, skoro pa kompletno američki film u kojem igraju uglavnom naturščici,što daje poseban pečat njegovoj autentičnosti.Odgovor u vidu pseudo dokumentarca na još uvek ratno stanje u Vijetnamu,alternativna distopijska priča koja je ubedljivija od svih kasnijih science fiction blokbustera.

Već dugo vremena ovaj film mi je bio na potencijalnoj watch listi,a sada zahvaljujući tebi sam prelomio da konačno odgledam izuzetno ostvarenje,što je još važnije da se upoznam sa,donekle,likom i delanjem Peter Watkins-a.Preporučujem forumašima da pre gledanja yt intervjua dat litvanskoj televiziji,uzgred koga si postavio u postu,pogledaju bar neki njegov dokumentarac.Biće im jasnija njegova politička stajališta iz intervjua i samim tim zašto je takva intelektualna gromada ostala u senci filmskog mainstream sveta.
Ima zanimljive osvrte na upotrebu tehnologije kao supstitut za pomanjkanje talenta,brzo menjanje filmskih kadrova uz preglasnu muziku da posmatrač ostane bez ikakvih emocija su samo neka od zanimljivih.Intervju bi trebali da proučavaju i budući filmski radnici,čista edukacija.

Pre Punishment Parka sam pogledao The War Game,ne treba ga mešati sa američkim uglađenim teenage sci fi sličnog naziva iz osamdesetih.Dobio je Oskara ali i status nepoželjnog dokumentarnog filma.Proverite zašto!

Kad smo kod Watkinsa,jesi li gledao La Commune,375 minutna verzija na francuskom o čuvenoj Pariskoj komuni.Koliko vidim,izgleda da nema prevoda.Nisam imao pojma da je snimio film o temi koja me veoma interesuje

sundance i berlinale

gledao sam La Commune (posjedujem i 5-dvd set watkinsa).mislio sam prije i otvorit prikladnu temu za njega , ali iz respekta bolje ne
btw. slažem se za punishment park.

planiram pogledat Return of the Secaucus Seven 1979 John Saylesa.

[suburbian]

Caecus kaže:

gledao sam La Commune (posjedujem i 5-dvd set watkinsa).mislio sam prije i otvorit prikladnu temu za njega , ali iz respekta bolje ne

Baš tako.Teško se probiti pored takvih veličina tipa Fast & Furios 18-ti deo i Warcrafta na pdf film.Uostalom, vidimo kakvo je interesovanje relativno zahvalne teme za filmske sladokusce

btw. slažem se za punishment park.

Apsolutna preporuka.Nema slučajno 100% na sajtu Rotten Tomatoes.

planiram pogledat Return of the Secaucus Seven 1979 John Saylesa.

Po sinopsisu bih rekao da je sličan filmu "The Big Chill".Ako je upola dobar kao pomenuta Kasdanova drama,obavezno javi!


U prethodnom postu sam se dotakao pojedinih filmova John D. Hancock-a.

Nešto bolji utisak od Bang The Drum Slowly ostavio je njegov kasniji Baby Blue Marine (1976)

Ukratko sinopsis:Marion(Jan-Michael Vincent) je mladić koji se prijavio na trening kampu marinaca tokom Drugog svetskog rata(1943).Njegova želja je da uspešno prođe regrutaciju i obuče uniformu elitne jedinice,međutim,želje su sasvim nešto drugo u odnosu na njegovu izgleda urođenu nespretnost sa oružjem.Biva najuren sa još par kolega,a donekle mu se ispunjava želja da obuče uniformu....doduše svetlo plavu koja simbolički označava njegov status luzera.Da bi što više potencirali njihov položaj prilikom neuspelog prolaska treninga,armija ih otpušta uz obavezno nošenje uniforme neprikladne za svakog regruta.Drugim rečima,stigmatizira ih za sva vremena.

Dok pojedinci slave jer to predstavlja izbegavanje ratovanja i živu glavu na ramenima,Marion je očajan i depresivan.Oseća sramotu zbog ove situacije znajući da će razočarati njegove konzervativne roditelje.Svoje neraspoloženje pokušava trenutno da zaboravi u jednom baru,gde upoznaje Raidera, čoveka sušte suprotnosti Marionu.Raider je "ostareli mladić",već ratni heroj sa vidljivim ožiljcima iz rata koji se upravo vratio sa Pacifika i kome je dosta vojske i ratovanja za ceo život.Zanimljivo je da sedokosog momka igra niko drugi do Richard Gere(njegova druga uloga).



Videvši da je Marion idealan lik za njegov beg iz vojničkog života,Raider ga prilikom izlaska iz bara,onako polu pijanog,propisno izudara i vrši zamenu uniforme.U jednom trenutku sam pomislio da će ga silovati,Deliverance u podsvestiTime je došlo i do zamene identiteta dvojice ljudi.Marion je sada heroj..barem zahvaljujući novom modnom detalju.Tumarajući cestom jedan čovek zastaje kolima i vozi ga u obližnje mesto.Idiličan gradić poput Peytona postaje njegov mali raj.

Videvši uniformu i ordenje meštani tog grada postaju više nego prijatni.On je otelovljenje njihovih snova o herojstvu i požrtvovanju.Na neki način u njemu prepoznaju i sopstvenu decu,valjda zato što se njihovi sinovi nalaze po raznim frontovima.
Marionov plan je da ostane tu par dana,sve dok ne skupi snagu da se vrati u svoje rodnu mesto i suoči se sa ocem.Uživljava se u novostvorenu ulogu osobe prema kojem se mnogi dive,a posebno je oduševljen predivnom lokalnom kelnericom Rose(Glynnis O'Connor) koja mu nudi smeštaj u svom domu.Ljubav na prvi pogled.



Njena porodica je,takođe,očarana novim gostom.
Idila!Izuzev jednog bizarnog detalja vezano za taj grad.Naime,meštani otkrivaju dobro skrivanu tajnu da se blizu grada nalazi logor za Japance,pazite sad,sastavljen od Amerikanaca japanskog porekla iz okoline San Francisca.
Međutim,sve je to prikazano u nekim svetlim bojama,gde se očigledni anti-japanski stavovi tada mnogih Amerikanaca pomalo banalizuju kroz romansiranu verziju rata,čak i u izvesnoj meri relativizuju.Čini mi se da se i Hencock gubi u tim relacijama.Evidentno je da je hteo da napravi jedan summer sleeper,pitanje je koliko je uspeo u toj nameri.Jer,teško je praviti ljubavnu priču tokom trajanja Svetskog rata,gde praktično nema negativnih uloga,postoje neke negativne pojave koje se daju ispraviti.Utopija!

Uprkos tim nedoslednostima,vredi pogledati Baby Blue Marine..ima tu i solidnih momenata.Jan-Michael Vincent je u to vreme bio Tom Cruise sedamdesetih.Zgodna nasmejana faca koja nadomešćuje neke glumačke anomalije.Glynnis O'Connor pleni svojom lepotom.Epizoda Richarda Gere-a je možda i najbolji deo filma.Dokaz da kod njega izgled i talenat nisu u disproporciji,bar ne uvek

Pitao sam se šta se desilo sa glumcem Vincentom?Bolje da ne kvarim potencijalnim gledaocima ugođaj jednog letnjeg romantičnog filma.

[mary89]

A Woman Under the Influence (1974)
Jedan od onih filmova gdje bi rado zazmirila na neke scene, ali su one tako duge i snazne da je nemoguce zatvoriti oci.
Amaterski jednostavno snimljen, s likovima koji su nam kao u nekakvom dokumentarac jednostavno stavljeni pred nas osobni sud. Tko je na kraju lud ili sto znaci uopce biti normalan?


Two-Lane Blacktop (1971)
James Taylor i Dennis Wilson vozac i mehanicar, koji osim par dialoga vezanih za voljeni automobil ne nude nista vise. Tajanstveni i snazni karakteri, koji nam ne nude uvid u svoje zivote. Warren Oats, sanjar koji neprestalno prica druge izmisljene price, one su "fasada" koja prekriva njegovu stvarnu prazninu. I Laurie Bird koja iako zelja pozornosti muskih likova, nestaje bez traga kada joj netko pokusa oduzeti slobodu...
Harmonican, lagan film, s lijepim automobilima, simpaticnim glumcima, koji nazalost (ili na srecu) prestaje u onom trenutku kada postaje zanimljivo i prica postaje "dublja".

Helter Skelter (1976)
TV Movie koji se temelji na Bugliosievoj knjizi iz 1974. koju se spremam procitati uskoro.
Uzimajuci u obzir godinu kada je film snimljen, tj. relativno kratko vrijeme koje je proslo od uzasa koji se dogodio, film je direktan, bez uljepsavanja, i tabua. S svoja tri sata nudi puno detalja, koji nam ludog Mansona i njegove jos ludje pristase predstavalju tocno onakve kakavi su i bili.

[suburbian]

mary89 kaže:

Two-Lane Blacktop (1971)
James Taylor i Dennis Wilson vozac i mehanicar, koji osim par dialoga vezanih za voljeni automobil ne nude nista vise. Tajanstveni i snazni karakteri, koji nam ne nude uvid u svoje zivote. Warren Oats, sanjar koji neprestalno prica druge izmisljene price, one su "fasada" koja prekriva njegovu stvarnu prazninu. I Laurie Bird koja iako zelja pozornosti muskih likova, nestaje bez traga kada joj netko pokusa oduzeti slobodu...
Harmonican, lagan film, s lijepim automobilima, simpaticnim glumcima, koji nazalost (ili na srecu) prestaje u onom trenutku kada postaje zanimljivo i prica postaje "dublja".

Helter Skelter (1976)
TV Movie koji se temelji na Bugliosievoj knjizi iz 1974. koju se spremam procitati uskoro.
Uzimajuci u obzir godinu kada je film snimljen, tj. relativno kratko vrijeme koje je proslo od uzasa koji se dogodio, film je direktan, bez uljepsavanja, i tabua. S svoja tri sata nudi puno detalja, koji nam ludog Mansona i njegove jos ludje pristase predstavalju tocno onakve kakavi su i bili.

Kakve veze imaju boldani muzičar sa Helter Skelterom i Charles Mansonom?

Verujem da je čista koincidencija svrstavanje ta dva filma jedan za drugim. Obavezno moraš pogledati Helter Skelter (2004) i biće ti još jasnija poveznica Dennisa i Charlesa. Zapravo,radnja ovog filma prethodi dešavanjima iz prvog kojeg si pomenula, a koji je snimljen 1976. i više je fokusiran na sam sudski proces nego na događaje koji su doveli do tragedije.
Da si me pitala ranije redosled bi bio Helter iz 2004, pa tek onda original..dobila bi mnogo precizniju sliku. Meni je puno bolja novija verzija, mada je snimljeno još nekoliko filmova, samo tv film sa Jeremy Daviesom kao Mansonom je pravo otkriće. Bazira se na priči jedne od članice Manson Family - Linde Kasabian, međutim, Manson je ovde skeniran do poslednjih detalja, čak su i scene nasilja mnogo eksplicitnije nego u prvom filmu, naravno imajući u vidu ograničenje kod oba pošto su to tv filmovi. Znam da je offtopic, ali Davies je ovde toliko bio ubedljiv da je prosto nepravda što njegova uloga nije mnogo više vrednovana.

Čitao sam mnoge članke vezane za ovu materiju, ima zanimljivih snimaka na youtubu sa suđenja i čak i nekoliko intervjua sa Mansonom iz zatvora i ostalih članova njegove sekte, uglavnom članica .

Nisam slučajno postavio pitanje na početak posta, mali nagoveštaj odgovora bazira se i na detalju vezanom za Mansonov pokušaj glazbene karijere
Da bi platio odbranu pristao je da objave na albumu iz 1970. neke njegove demo snimke koje je ranije snimio...imao je jednu sasvim solidnu pesmu
mala trivia radi ukazivanje na zaista kompleksnu ličnost Charles Mansona, u isto vreme i pozivnica drugima da pogledaju oba filma.

P.S. Šta bi sa Alice Sweet Alice?

[mary89]

Alice Sweet Alice prekinula nakon pola sata, nisam jos nasla vremena nastaviti film, ali me iskreno bas i ne privlaci. Previse antipaticnih likova.

Gledala sam prije par Godina ZDF-ov dokumentarac o Mansonu i ubojstvu Sharon Tate, pa znam vec par pojedinosti vise o njegovoj poremecenosti i zelji za glazbenoj karijerom. Film sam pogledala vise kao nekakvo "zagrijavanje", prije citanja knjige.

The Beguiled (1971)
Iako pricom jedan od najdosadnijih Clintovih filmova, moram priznati da me je njegova gluma pozitivno iznenadila.
Psihicka studija snaznog, neovisnog muskarca, vojnika, koji u jednom trenutku zavrsi kao zatocenik, izmedju straha i ovisnosti o grupi psihicki/emocionalno nestabilnih zena.
Njegove igre s damama, njihove reakcije, pa i sam kraj... Totalno netipican Don Siegel/Clint Eastwood film, ali svakako vrijedan gledanja.

[suburbian]

Tracks (1977) je američka drama koja psihološki preispituje cenu učešća Amerike u Vijetnamskom ratu, a sve to kroz lik vojnika(narednika) Jack Falena(Dennis Hopper), ratnog veterana koji dobija zadatak da bude pratilac kovčega njegovog preminulog prijatelja iz Vijetnama na putu za Ameriku, tačnije u Kaliforniju, kako bi ga sahranili u rodnom gradu.

Putovanje se odvija vozom, u kome su smešteni pitoreskni likovi sa kojima lik Dennisa Hoppera dolazi u kontakt. Kako voz ide prema željenoj destinaciji, tako Jack postaje sve paranoičniji prema putnicima iz voza, smatrajući da mu žele nauditi. U stvari ta paranoja postaje samo eho trauma koje nosi iz ratnog područja. Halucinacije se prepliću sa realnošću, podsetilo me na raniji (debitantski) film režisera Henry Jagloma - A Safe Place (1971), doduše iz rakursa jedne čudne devojke čija prošlost(detinjstvo) postaje utočište od nesigurne sadašnjice.

Jack u vozu, između ostalih, susreće šarmantnu mladu studentkinju Stephanie (Taryn Power) u koju se odmah zaljubljuje, samo što je i njihov odnos isprepletan njegovim narušenim mentalnim zdravljem.
Treba istaći i odličnu rolu Dean Stockwella, igra misterioznog šarlatana Marka čije se anegdote prepričavaju





Sve vreme tokom vožnje čuje se glazba iz perioda Drugog svetskog rata, a ona dopire iz Jackovog radio aparata. Dosta intrigantno, valjda se htela naglasiti kontrastna slika između sukoba u Vijetnamu i WW2. Kritički tonovi prevlađuju , a svoj klimaks dobijaju na samom kraju filma, neću spojlovati.

Dosta improvizacije u režiji, dijalozi su takođe netipični za hollywoodske filmove...a Dennis Hopper pliva kao riba u vodi u takvim situacijama. Njegov osobeni glumački performans, kombinacija talenta i opijata () daje filmu dodatnu dimenziju. Savršeno igra antisocijalnog lika sa kojim se, uprkos šizofrenim napadima, uspostavlja određena vrsta empatije gledalaca.

Pravi ispodpovršinski flick za topic

[PattieBoyd]

70e su mi nekako bile naj godine po muzici, a ovo su filmovi koje bi htjela pogledat pa recite bili trebala:
Rocky Horror itd, Dijamanti su vjecni (Bond), Badlands, Pretty Baby?

[mary89]

PattieBoyd kaže:

70e su mi nekako bile naj godine po muzici, a ovo su filmovi koje bi htjela pogledat pa recite bili trebala:
Rocky Horror itd, Dijamanti su vjecni (Bond), Badlands, Pretty Baby?

Slazem se za glazbu 70-ih, a naravno da bi trebala, i svakako ne bi trebala pogledati samo tih par filmova iz 70-ih. A poprilicno sam sigurna i da neces stati na njima.

@suburbian, hvala, ide na listu.

[suburbian]

PattieBoyd kaže:

70e su mi nekako bile naj godine po muzici, a ovo su filmovi koje bi htjela pogledat pa recite bili trebala:
Rocky Horror itd, Dijamanti su vjecni (Bond), Badlands, Pretty Baby?

Kraj šezdesetih i sedamdesete su meni konkretno najkreativnije razdoblje u rock muzici, a sasvim slučajno tada je nastao i New Hollywood koje je ovde odlično obrađen, a za koga je malo reći da ga obožavam .
Preporučujem ti da pogledaš od početka temu, pomenut je veliki broj kvalitetnih filmova, neki ljudi su dali i stručne opservacije i doprineli da filmske sedamdesete dobiju zasluženo mesto na filmskom podforumu.

Dosta različite filmove si pomenula, nećeš pogrešiti ni sa jednim od tih naslova, moja preporuka je da nikako ne preskočiš Badlands

mary89 kaže:

@suburbian, hvala, ide na listu.

Nema na čemu. Mislim da bi ti se svideo i "A Safe Place", čista intuicija .
Oba filma sam odgledao pre više od godinu dana i moj je previd što ranije nisam napisao koju reč o njima. Videćeš, poprilično atipična rediteljska rešenja čak i za nekonvencionalne filmove koje smo na topicu upoznali




Znam da je malo offtopic, ali zašto ne istaći i jedan britanski film velikog Loacha, ipak je to anglosaksonska kultura. Gledao sam ga pre desetak dana i još me drži snažan dojam koji sam stekao neposredno posle gledanja, možda sad i još više.
Radi se o nešto manje poznatom delu Ken Loacha - Family Life(1971)

Možda ga ne bih pominjao da nisi skoro gledala film slične tematike "A Woman Under the Influence" , prema kome sam ostao poprilično ravnodušan, što je verovatno nonsens s obzirom na tematiku i odličnu glumu, ne toliko Gene koliko Peter Falk-a, samo moje mišljenje. Tako da je dobar tajming da uporediš stilove dva velikana.

Mogu izneti neki svoj sud da je Family Life jedan od najmračnijih filmova sa kojim sam se susreo u svom životu. Šta više, Cassavetes-ov film obiluje mnogo više vedrijim tonovima. 100% preporuka

Kad smo kod tonova i glazbe sedamdesetih, neizbežan čovek tog razdoblja je eminentni glazbenik Neil Young. Loach je dao svojevrsni omaž tom umetniku u jednoj nezaboravnoj sceni iz filma, koja ovde nažalost kratko traje. Sviđa mi se jedan komentar sa yt-a u kome se kaže da je ovo možda i jedini detalj u celom filmu gde glavna glumica nije pod nekom presijom. Neću spojlovati, pogledaj ga celog .

[fiksa]

Taxi driver, Napad na policajsku stanicu 13 i Apokalipsa sada su, po meni, najbolji filmove iz te decenije...

Nego, sad se sjetih jedne anegdote koju sam čuo. Apokalipsa sada nije tipični vijetnamski film, propagandni ili one sorte đe se Ameri predstavljaju kao žrtve. Govori malo jasnije o ratu u Vijetnamu. Uglavno, scenariji film je prošao ne opažen kroz ruke komiteta koji odobrava takve filmove. Svi su kontali da je riječ o standardnom propagandnom filmu, al' nije. Sam film ne ide u interes američke vlade niti kinematografije. Tako da se na platnima našao slučajno...

[Matador9]

fiksa kaže:

Taxi driver, Napad na policajsku stanicu 13 i Apokalipsa sada su, po meni, najbolji filmove iz te decenije...

The deer hunter, Chinatown, The Omen, The Exorcist, The Godfather 1&2, Alien, Star Wars, Rocky, One flew over the cuckoo's nest, Mad Max, A clockwork orange i jos hrpa dobrih horrora, komedija i drama.

[mary89]

Sve super filmovi, ali prepoznati za ovu temu.

@suburbian, hvala na preporukama, javim dojmove.

[mary89]

Next Stop, Greenwich Village (1976)
Spominjali ste ga vec ranije, pa necu puno filozofirati. Namucila sam se da ga pronadjem, ali vrijedilo je. Zanimljiv film, s grupom jako interesantnih likova. Zadnja scena mi je "slag na torti" kada se jos jednom okrece kako bi jos jednom pogledao svoju ulicu, one osobe na ulici, sve to praceno melanhonicnom glazbom. Lijep film. Christopher Walken je bio prezgodan

[mary89]

Kako jos uvijek bezuspjesno tragam za Tracks i A Safe Place, nemam jos dojmova , ali pogledala sam zato prije spomenuti Soldier Blue, koji me je bukvalno ostavio bez rijeci. Efektan film, savrseno insceniran. Pocinje polako, izgleda kao tipicni western, mjesavinom humora, satire i "uvrnutih" dijaloga, upoznajemo dva glavna lika. Glazba, pocetak price, likovi...nista ne upucuje na kraj. Koji je zbog toga jos efektivniji.
The King of Marvin Gardens (1972)
Drama o dva brata koji su toliko razliciti da je nemoguce da budu razlicitiji.
David (Jack Nicholson), je pesimista, kod kojeg snovi i masta nemaju mjesta u zivotu, dok je Jason (Bruce Dern) sanjar, koji je uvijek u potrazi za necim novim i u njegovim ocima dostiznim boljim zivotom. Nakon sto ih zivot nakon dugo godina ponovo spoji, Jason pokusava Davida "uvuci" u jedan od svojih snova.
Melanholican film, koji mi je cesto bio previse depresivan i jednolican. Gluma je vrhunska, ali nije uspjela izvuci pricu kojoj je nedostajalo par ljepsih prijelaza. Kraj me je malo sokirao, ali dobro je zaokruzio pricu.

[PatriotSLO]

mary89 kaže:

Next Stop, Greenwich Village (1976)
Spominjali ste ga vec ranije, pa necu puno filozofirati. Namucila sam se da ga pronadjem, ali vrijedilo je. Zanimljiv film, s grupom jako interesantnih likova. Zadnja scena mi je "slag na torti" kada se jos jednom okrece kako bi jos jednom pogledao svoju ulicu, one osobe na ulici, sve to praceno melanhonicnom glazbom. Lijep film. Christopher Walken je bio prezgodan

Pogledaj onda još Harry and Tonto od istog redatelja.