Tuga za uginulim ljubimcem

[maxtv]

Hvala ti na riječima potpore...
Osjećaj krivice je defo najgori...i stalno gledam slike...i tako..
Ma katastrofa,ti zadnji trenutci mi non stop prolaze po glavi...

[Iochannes`]

Žao mi je.. divno je ovo što imate. Nije gotovo. Samo postaje malo.. intimnije. Bit će sve u redu. Osjećaj kajanja je proces intergriranja njegove esencije dublje u tvoje biće. Iliti.. ljubav koju imate, sada penetrira u tvoje tijelo, pošto sva ta dugogodišnja uložena pažnja (energija) prema njemu, se vraća nazad tebi u ovom malom periodu vremena.. i zato boli. Ali vraća se transmutirana, pojačana, čišća, direktnija, intimnija, svetija.. i zato boli još više.. gotovo da te uništava.. ta ljubav.. vidiš li koliko je moćna i razorna?? Predivno.
To je njegov posljednji dar tebi.. tvoja bol, je njegov dar. Osjetiš li koliko te voli? Toliko da boli!

I ne shvaćaj to toliko osobno. Ne radi se o tebi. Nisi ti tu jadnik.
I da raskrinkamo iluzije.. možda ti skrene pažnju.. pazi sada.. opako pitanje slijedi..

Tko je koga izdao?

[KRIN1]

maxtv kaže:

...
Plakao sam danima prije jer sam znao šta mi je činiti ali definitivno je jučer bilo najteže..
...
Kako ste si vi pomogli u takvim situacijama?
Ja nisam spavao,nisam jeo,nemogu biti na poslu...nemogu ništa..
Toliko se kajem i toliko me boli da mi je to neopisivo..
...

jako je teško kada se mora,
ali moralo se.
nema mjesta osjećaju kajanja.
što bi drugačijim postupkom promijenili ?
produljili patnju drage životinjice
i mučili je.

utjehu stalno nalazimo u mislima na lijepe trenutke,
koje smo imali sreću prolaziti zajedno
i smiješimo se tome

s vremenom,
prigrlimo opet neku prelijepu životinjicu
i uživamo dok možemo.

odbolovati svakako moramo,
ali to treba činiti s mislima na zajedničke lijepe trenutke.
nikako drugačije.

[Splicanka123]

Čitajući te i ja sam se naplakala , učinio si jedinu ispravnu odluku koja je humana i nesebična. Da nisi odlučio tako, znaš da bi patila, da bi je boljelo...ona zna da si učinio najbolje za nju i da si joj dao šta je i ona tebi...bezuvjetnu ljubav i odanost.
Nemoj si zamjerati, kriviti se jer si je spasio agonije i velike patnje, psi su pametnice, znala je ona da je bolesna i da ti patiš radi toga.
Imaš veliko srce i jako si je volio, zato te ona gledala sa srećom. Želim da ti se umanji bol, da svatiš da si napravio ispravnu stvar, drži se

[Zenabr1]

maxtv kaže:

Pozdrav,

Jučer sam donio jednu od najtežih odluka u životu (zasada najteža) - da odnesem svoju voljenu kujicu staru 10 god veterinaru da je uspava..
Odlučio sam tako jer je zadnjih 6 mjeseci bila bolesna (problemi s kičmom,gubitak zadnjih nogu,nemogućnost kontrole mokrenja i stolice...) i prošao sam sve živo od različitih veterinara,bioenergetičara i šta sve ne još ali njeno stanje je bilo sve gore i gore..
Pucalo mi je srce gledati kako ima života u sebi (još je ok jela i spavala i trčkarala koliko je mogla) i u očima a tokom šetnje padne i nemože se više ustati na zadnje noge nego se poteže na trbuhu prednjim nogama i čeka da je uzmem u naručje...
U tih 10 godina taj pas nam je bio ravnopravan član obitelji totalno obožavan,nisam se mogao ustati ujutro i ići spavati navečer bez da je pomazim,poljubim u glavicu,kažem joj par riječi,svaki dan skupa vani po šetnjama,igri...
Plakao sam danima prije jer sam znao šta mi je činiti ali definitivno je jučer bilo najteže..
Sam dolazak kod veterinara,iščekivanje,njen zaigran pogled...pa kad je vet joj dao prvu injekciju za smirenje kako se jadna počela trgati da skoči sa stola kao da je vikala "želim život"...srce mi je pucalo cijelo vrijeme,suze se nisu zaustavljale i onda je vet prislonio zadnju iglu i čekao moje odobrenje...traumatičan trenutak..jedva sam ispustio glas i zagrlio svoju kujicu..nakon što joj je srce prestalo tući još par minuta sam je grlio i gledao,nisam mogao doći k sebi...mislim da mi je tlak bio vrlo visok jer sam osjetio kako mi tijelo podrhtava,užas živi...i nakon toga ispred ambulante sam ridao još 10 min,pa kasnije kući gledao slike,videa....
Tijelo nisam htio uzeti jer bi mi bilo prebolno je još zakapati i znati gdje joj je grob..jedino se danas možda kajem jer sam pročitao da lešine bacaju na kup za spaljivanje s ostacima mesa i slično i sad mi je još teže...

Kako ste si vi pomogli u takvim situacijama?
Ja nisam spavao,nisam jeo,nemogu biti na poslu...nemogu ništa..
Toliko se kajem i toliko me boli da mi je to neopisivo..

Djed mi je pred par godina umro na rukama (bilo je neminovno-bolest), bilo mi je naravno jako teško ali nisam imao neki osjećaj krivnje jer samo do kraja komunicirali..
Sada kad se sjetim njenih okica,tuge u njenim očima..kao da sam je izdao,kao da me molila do kraja "nemoj da me ubiju"..osjećam se kao da sam je ja ubio..

Možda mi je potrebna psihološka pomoć..taj taumatičan prizor,ti zadnji pogledi mojeg psa,taj osjećaj izdaje i krivice...neznam..

udomi novog ljubimca,nećeš zaboraviti starog, ali će ti biti lakše

[Diag-nonsense]

lijepa i bolna prica no odmah cu ti reci da si ucinio najbolju stvar.
mislim da je to privilegija koju nasi cetveronozni kompanjoni imaju za razliku od nas...jednostavno kad im zivot postane prebolan ili bez ikakvog smisla na nama je da donesemo konacnu odluku tj da im platimo kartu u jednom smjeru,tamo negdje iza duge!

tesko je i boli,vjeruj mi znam kroz sta prolazis pa cak i kroz ovo kajanje,prosao sam kroz to nekoliko puta i znam da me ceka jos takvih odluka jer previse volim zivotinje da ih ne bi imao!

gledaj to ovako-toj pasici si ti bio sav njen smisao zivota i pruzio joj mnogo toga.dobila je svu ljubav svijeta,bila je sretna,mazena i pazena.
znas i sam da nazalost mnoge zivotinje nisu te srece...
tesko ti je sad razum ukljuciti u sve to ali budes shvatio s vremenom i siguran sam da ces naletit na neko novo bice koje ce trebat isto tvoju ljubav i paznju stoga drzi otvoren um i srce

pusti vremenu da ucini svoje po pitanju boli i te gorcine s kojom se boris,u svakom slucaju znaj da ce proci!
drz se

[Zenabr1]

Diag-nonsense kaže:

lijepa i bolna prica no odmah cu ti reci da si ucinio najbolju stvar.
mislim da je to privilegija koju nasi cetveronozni kompanjoni imaju za razliku od nas...jednostavno kad im zivot postane prebolan ili bez ikakvog smisla na nama je da donesemo konacnu odluku tj da im platimo kartu u jednom smjeru,tamo negdje iza duge!

tesko je i boli,vjeruj mi znam kroz sta prolazis pa cak i kroz ovo kajanje,prosao sam kroz to nekoliko puta i znam da me ceka jos takvih odluka jer previse volim zivotinje da ih ne bi imao!

gledaj to ovako-toj pasici si ti bio sav njen smisao zivota i pruzio joj mnogo toga.dobila je svu ljubav svijeta,bila je sretna,mazena i pazena.
znas i sam da nazalost mnoge zivotinje nisu te srece...
tesko ti je sad razum ukljuciti u sve to ali budes shvatio s vremenom i siguran sam da ces naletit na neko novo bice koje ce trebat isto tvoju ljubav i paznju stoga drzi otvoren um i srce

pusti vremenu da ucini svoje po pitanju boli i te gorcine s kojom se boris,u svakom slucaju znaj da ce proci!
drz se

[descender]

Ako si mesojed/žder.. u svakom dnevnom, direktnom ili indirektnom (prerađevine) zalogaju mesine.... sjeti se prijatelja. Prijateljevanja.
Percipiraj razinu umnog (ti) modela koji jednostavnošću dijeli prijatelja od proizvoda, hrane. Ako ne čini razliku, ne brini..
Drugi (odabrani) ljubimac.. neke vrste.. zamijeniti će prazninu, sobom prebrisati grižnju savjesti, tren lucidnosti..
Memento mori.

[chica_bomb]

Ja svoju mačku često sanjam.
Uvijek da je bolesna i da se vucara po stanu takva.
Da pokušava biti ona stara, zdrava i razigrana, ali ne ide.
I uvijek ja s nadom da će ona biti dobro.

[anela]

Danas je dan kad moram pustit svog najboljeg prijatelja. Srce mi puca ali osjetilo je da je taj trenutak. Nikad nisam mogla niti zamislit ovu situaciju. 14god mu je tek. Zadnjih godinu tesko bolestan al je veliki borac i voli zivot. Nije se predava niti sekunde iako se nije moglo ucinit nista. Vec duze se teze ustaje i setnje su sve krace ali ih je obozava. I jutros sam ga podigla na noge i doteturao do vrata jer zeli u setnju. Noge su mu popustile i vratio se spavat. U danasnji dan prije 8 dana smo bili u zadnjoj setnji. Teskoj ali radosnoj. Prestao je jesti uza sve mogucr i nemoguce preparate da mu otvore apetit i daju snage. Nebi ustao kad me vidi a prije bi odmah horuk i trci mi u zagrljaj. Ustane pit vodu i odma se vrati lec. Tesko mu kakit jer nema snage cucat. A ljuti se kad ga pokusam pridrzat. Dugo vec znam da je kraj blizu i oplakujem sve moguce scenarije. Zadnjih 8 dana nisam spavala samo placem jer znam gotovo je. Zadnji posjet vetu je bio u petak i pokusali smo sa pripravcima i podizanjem zivota. Ovi vikend sam gledala kako stalno lezi. Cak ni ne spava vec samo zatvori oke tu i tamo. Ne boli ga bar se nadam jer ne cvili. Ima apetita al nema snage jesti. Pitala sam se ima li smisla da ga vzim na infuzije svaki dan i pomazem oko nuzde. To nije on i on voli uzivat u zivotu. Jucer popodne sam izgovorila mojima vrime je da ga pustimo. Srce mi puca a sta ce tek bit veceras kad zaspe. Mnogi kazu da moja ljubav nije normalna al on je moje dijete koje mozda nikad necu imati. On je moj zivot. Moram mu omogucit da ode mirno i bez boli. Obecala sam mu da cu se borit sve dok ima ikakve nade. Snasla ga bolest i godine. Jako sam osjetljiva osoba i imala sam puno obit tragediji iz kojih sam se tesko izvukla. Al bojim se da ovo necu prizivit. Bojim se da mi on ne oprosti?! Da ne pomisli da sam ja odustala od njega?! Jutros sam isla kod veta placuc mu rekla vrime je. On je rekao da je zadnji nas posjet to vidio ali da me morao pustit dva dana da sama to osjetim. Moji kad me vide placu vise radi mene i moje boli. Ne smim bit sebicna i radi sebe odrzavat moju ljubav na umjetnom zivotu. Zivotu bez smisla. Nije to zasluzija. Ne znam kako cu prezivit to vecera. Volila bi ne plakat pred njim ali suze teku li teku. Ja koja ga volim vise od zivota sam donila odluku da njegov zivot danas zavrsava.

[Zenabr1]

anela kaže:

Danas je dan kad moram pustit svog najboljeg prijatelja. Srce mi puca ali osjetilo je da je taj trenutak. Nikad nisam mogla niti zamislit ovu situaciju. 14god mu je tek. Zadnjih godinu tesko bolestan al je veliki borac i voli zivot. Nije se predava niti sekunde iako se nije moglo ucinit nista. Vec duze se teze ustaje i setnje su sve krace ali ih je obozava. I jutros sam ga podigla na noge i doteturao do vrata jer zeli u setnju. Noge su mu popustile i vratio se spavat. U danasnji dan prije 8 dana smo bili u zadnjoj setnji. Teskoj ali radosnoj. Prestao je jesti uza sve mogucr i nemoguce preparate da mu otvore apetit i daju snage. Nebi ustao kad me vidi a prije bi odmah horuk i trci mi u zagrljaj. Ustane pit vodu i odma se vrati lec. Tesko mu kakit jer nema snage cucat. A ljuti se kad ga pokusam pridrzat. Dugo vec znam da je kraj blizu i oplakujem sve moguce scenarije. Zadnjih 8 dana nisam spavala samo placem jer znam gotovo je. Zadnji posjet vetu je bio u petak i pokusali smo sa pripravcima i podizanjem zivota. Ovi vikend sam gledala kako stalno lezi. Cak ni ne spava vec samo zatvori oke tu i tamo. Ne boli ga bar se nadam jer ne cvili. Ima apetita al nema snage jesti. Pitala sam se ima li smisla da ga vzim na infuzije svaki dan i pomazem oko nuzde. To nije on i on voli uzivat u zivotu. Jucer popodne sam izgovorila mojima vrime je da ga pustimo. Srce mi puca a sta ce tek bit veceras kad zaspe. Mnogi kazu da moja ljubav nije normalna al on je moje dijete koje mozda nikad necu imati. On je moj zivot. Moram mu omogucit da ode mirno i bez boli. Obecala sam mu da cu se borit sve dok ima ikakve nade. Snasla ga bolest i godine. Jako sam osjetljiva osoba i imala sam puno obit tragediji iz kojih sam se tesko izvukla. Al bojim se da ovo necu prizivit. Bojim se da mi on ne oprosti?! Da ne pomisli da sam ja odustala od njega?! Jutros sam isla kod veta placuc mu rekla vrime je. On je rekao da je zadnji nas posjet to vidio ali da me morao pustit dva dana da sama to osjetim. Moji kad me vide placu vise radi mene i moje boli. Ne smim bit sebicna i radi sebe odrzavat moju ljubav na umjetnom zivotu. Zivotu bez smisla. Nije to zasluzija. Ne znam kako cu prezivit to vecera. Volila bi ne plakat pred njim ali suze teku li teku. Ja koja ga volim vise od zivota sam donila odluku da njegov zivot danas zavrsava.

to je ono čega se stvarno bojim, kad dođe do toga, naš za sada ima 7 g, i uživamo svi sa njim, bojim se i pomisliti kako dalje kad ga ne bude više,

[Éowyn]

Moj Leonardo je bio pas s najduzim stazem u azilu. Rekli su da ima 5 godina i 8 kila, a ja sam bas takvog zeljela.

Zapravo je imao 8 mjeseci i 13 kila i jos je rastao. Izluđivao me u pocetku jer ja nisam znala sa psima, a on nikad prije nije boravio u kuci niti hodaonna povodcu.

I sam ga zavoljela. Nije me vise bilo briga za sve stvari koje mi je unistio. Pojeo je u sve svoje igracke, mis mali.

Preko puta nas zive dva njemacka ovcara na koje je uvijek lajao i jedva bih ga odvukla od njih.

U srijedu smo bili u setnji s mojom mamom i njena dva retrivera. Taman smo ulazili u kucu i jos sam drzala lajnu u ruci. I onda je cuo njemacke ovcare da laju, istrgnuo mi se iz ruke i potrcao. Ja sam trcala za njima, ali nedovoljno brzo.

Preskocio je ogradu i skocio ravno pred auto. Nikad necu zaboraviti taj udarac. Njega kako lezi na cesti i kako mu na kraju pocinje teci krv na usta.

Isli smo veterinaru iako sam znala da je prestao disati. I nista se vise ne moze napraviti.

On je bio jos beba. Volio se nositi na rukama i skakati mi na krevet.

Jos ne mogu vjerovati da se to dogodilo. Stalno cekam kad ce dotrcati do mene, a onda mi se pojavi ta slika pred ocima i zvuk tog udarca i stvarno ne znam kako cu to podnijeti.

[Iknar]

ljudi trebaju shvatiti ako imaju zivotinje,da sut o samo ZIVOTINJE id a zive krace bez obzira koliko umiljate,naravno i brinutis e treba za zivotinje a da se ne smeta drugima

ma vidio sam ja slucajeve kod nekih prijatelja prije,uima prijatelj brata i uzgajaju zeceve,ovoje vole zeceve,a jedan od njih nemoze gledati klanje istog,drugi ej svjestan da ce umrijeti i da je za uzgoj
dakle sve ovisi o covjeku
alicno je i sa piletinom,ono ja sams e igrao sa kokosima,ali kasnije smo tu kokos pojeli,treba shvatiti to je zivotinja,ona zivi krac ei umire a covjek duze i razumaqn je zivotinje to nisu

dakle razmislite malo o tome
evo ja volim hraniti ptice one vani mislim,lai znam da ce umrijeti,doci ce druga ptica i tako dalje,slicno je i sa ostalime

[Almost Rosey]

Éowyn FTW kaže:

Moj Leonardo...

Ne.
Jako mi je žao.

[Éowyn]

Almost Rosey kaže:

Ne.
Jako mi je žao.

Ma ja uopće ne znam što bih rekla. Ja sam u užasnoj komi, ali samo razmišljam o tome kako to nije fer prema njemu. Taj mali miš je tek dobio svoju obitelj i svu moguću ljubav i pažnju nakon što je čitav život proveo u azilu.

I gdje je tu pravda?

[Joshua]

Pa pravda je u tome da je on na kraju živio i umro sretan! Sranja se događaju. No nekako mi je smrt pod autom u naletu sreće prihvatljivija od života u tim skloništima pesa u azilima. Podarila si tom pesu nekaj najvrednije i bez obzira kaj se dogodila tragedija na koju nitko ne može biti spreman živo je i umro sretan i slobodan. Sad je vrijeme za tugovanje ali kada ono prođe nadam se da ćeš skupiti dovoljno snage da učiniš još jedno takvo dobro dijelo. Smrt ljubimca je kao smrt voljenog člana familije. S vremenom će tuga proći. Nažalost ta mala čudovišta žive puno kraće od nas i moramo svi proći njihove odlaske.

[Phinkal]

priete se moji da ce izbacit kornjacu iz jezera sto sam napravio

kak cu ja bez nje


meni su zivotinje sve, nis budem ju drzo u sobi, napravit neko mini jezero, ionak je mala..

necem da umre (

[Phinkal]

Iknar kaže:

ljudi trebaju shvatiti ako imaju zivotinje,da sut o samo ZIVOTINJE id a zive krace bez obzira koliko umiljate,naravno i brinutis e treba za zivotinje a da se ne smeta drugima

ma vidio sam ja slucajeve kod nekih prijatelja prije,uima prijatelj brata i uzgajaju zeceve,ovoje vole zeceve,a jedan od njih nemoze gledati klanje istog,drugi ej svjestan da ce umrijeti i da je za uzgoj
dakle sve ovisi o covjeku
alicno je i sa piletinom,ono ja sams e igrao sa kokosima,ali kasnije smo tu kokos pojeli,treba shvatiti to je zivotinja,ona zivi krac ei umire a covjek duze i razumaqn je zivotinje to nisu

dakle razmislite malo o tome
evo ja volim hraniti ptice one vani mislim,lai znam da ce umrijeti,doci ce druga ptica i tako dalje,slicno je i sa ostalime

zivotinje nemaju pojam o vremenu, o svojoj starosti, njima je sam bitno da imaju jesti, da se osjecaju sigurno, bolje im je neg nama, opsjednuti gledanjem na sat,...

je zivotinje krace zive, al ljudi se naviknu na njih...smrt je sastavni dio svakog zivota...

al jedna zivotinja moze tolko traga ostavit na covjeku da je to strasno, nebitno koja vrsta....

[chica_bomb]

Ja ni nakon 3 mjeseca nisam ništa bolje po tom pitanju.
Ne prođe dan da je se ne sjetim.
Fali mi svaki dan sve više.
Moja mica.

[Éowyn]

josuha kaže:

Pa pravda je u tome da je on na kraju živio i umro sretan! Sranja se događaju. No nekako mi je smrt pod autom u naletu sreće prihvatljivija od života u tim skloništima pesa u azilima. Podarila si tom pesu nekaj najvrednije i bez obzira kaj se dogodila tragedija na koju nitko ne može biti spreman živo je i umro sretan i slobodan. Sad je vrijeme za tugovanje ali kada ono prođe nadam se da ćeš skupiti dovoljno snage da učiniš još jedno takvo dobro dijelo. Smrt ljubimca je kao smrt voljenog člana familije. S vremenom će tuga proći. Nažalost ta mala čudovišta žive puno kraće od nas i moramo svi proći njihove odlaske.

Ma znam ja to, ali on je bio beba. Taman je prvi rođendan proslavio

Znam da cu sigurno opet udomiti kad budem spremna, a za sada imam u planu neke projekte kojima bih pomogla azilima i udrugama. Moram nekam usmjeriti tu tugu